Razaranja

Kako se završio skandalozni konkurs za projektovanje arheološkog parka Vinča

VINČANSKI MUDRACI I MADRACI

Šta su nakon završetka konkursa redom lupetali premijerka, direktorka Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, autorka projekta i premijerkina savetnica? Zbog čega nije poželjno previše razmišljati i filozofirati? Ko su sve bili veliki mislioci, odnosno filozofi, a ko je započeo sa praktičnom primenom njihovog razmišljanja, a ko se pojavio kao reakcija na to? Zbog čega su hitno potrebni sudski tumači za nemušti jezik, klinasto pismo, hijeroglife, rongo rongo, te za jezik kretena debila i morona? Šta bi na sve ovo rekao Anto Kovačević

Stanislav Živkov

U prošlom nastavku posvećenom skandaloznom pranju para pod izgovorom zaštite arheološkog nalazišta Vinča - Belo brdo, pozabavili smo se sa dešavanjima koja su dovela do raspisivanja međunarodnog konkursa za uređenje ovog arheološkog nalazišta, ali se na žalost nakon završetka konkursa u najgorem mogućem smislu potvrdila stara narodna izreka koja kaže da se od govana torta ne pravi, pri čemu se u konkretnom slučaju misli na sam projektni zadatak i sve drugo šta je rađeno samo sa jednim jedinim ciljem, a to je da se po svaku cenu izvuče što je više moguće para koje će se potom potrošiti na svašta koješta ni makar šta, a da će pri tome spomenik kulture čija je sanacija trebala da košta 475.000 dolara koje je obezbedio Ambasadorov fond Sjedinjenih američkih država, sada ostati zatrpan nasipom hidrocentrale, a u naredne tri godine predviđeno je spičkavanje najmanje tri miliona eura na pravu arhitektonsku svinjariju.

Elem na nedavnom konkursu za uređenje Vinče prva nagrada pripala je beogradskom studiju AKVS arhitektura koji niže pobede na brojnim konkursima u Srbiji i regionu, što je jako važno za Vinču, otprilike kao lanjski sneg. Naravno Republički zavod za urnisanje spomenika kulture objavio je rezultate javnog međunarodnog urbanističko-arhitektonskog konkursa za uređenje arheološkog parka Belo brdo sa idejnim rešenjem objekata centra za posetioce i naučnoistraživačkog centra u Vinči, raspisanog u aprilu.

Predmet konkursa bilo je i idejno rešenje uređenja leve i desne obale reke Bolečice uz zonu konkursnog obuhvata, prostora neposredno uz saobraćajnu vezu između podceline Naučnoistraživačkog centra i priobalja reke Bolečice, kao i prostora priobalja Dunava od granice zone konkursnog obuhvata uzvodno u dužini od oko 600 m, na anketnom nivou, a važno je napomenuti da sve to apsolutno nikakve veze nema ni sa arheološkom nalazištem niti sa njegovom zaštićenom okolinom, a sada se konkursnim rešenjem za zaštitu kulturnog nasleđa cirkus pravi gde god je to nekome palo na pamet pri izmenama detaljne regulacije!

Elem, sprovodilac konkursa bilo je Udruženje arhitekata Srbije, a do predviđenog roka predato je, u digitalnom formatu, ukupno dvanaest konkursnih radova. Veoma "kompetentan" žiri činili su redom sve sami samoproglašeni "stručnjaci" i "stručnjakinje" za zaštitu arheoloških nalazišta, a samim žirijem predsedavala je prof. Vesna Cagić Milošević, arhitektkinja, prof. dr Dubravka Đukanović, arhitektkinja, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i arhitekti prof. Goran Rako i Ilja Mikitišin, dok su izvestiteljke bile njihove koleginice po struci Tamara Petrović i Bojana Mihaljević, daleko najpoznatija po svojim kapitalnim gabaritima.

Naravno tu je bila za zaštitu arheološkog nasleđa najkompetetnija od svih izvesna Bojana Višekruna, master filozof, savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i nauku i očito stručnjakinja za filozofiranje, a kada je već reč o filozofiranju ovde treba podsetiti recimo na činjenicu da su filozofi bili i Karl Marks i Fridrih Engels koji su se bavili teoretisanjem dok su se praktičnim primenom njihovog teoretisanja potom bavili Vladimir Ilič Lenjin i Josif Visarionovič Staljin, a da je kao odgovor na njihove delatnosti odnekuda izronio izvesni austrijski kaplar i započeo praktičnu primenu svojih teorija što je od 1939-1945 izazvalo jako mnogo tuge i bola na čitavoj planeti.

A da je u tom periodu glavobolja bila zaista ozbiljna stvar najbolje je objasnio književnik Bora Ćosić u svojoj autobiografskoj knjizi, inače svojevremeno zabranjenoj "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" gde je opisao razgovor svojih roditelja: mama je rekla "Strašno me zaboli glava kada pomislim koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj" a tata je rekao "ko te tera da misliš". A u slučaju projekata za Vinču jasno je ko dan da je Bojana Višekruna previše razmišljala i što je još gore i govorila svoje kapitalne misli!!!

Doduše ni Ana Brnabić se kao po običaju nije "proslavila" svojim izjavama povodom konkursa jer je samo pokazala, da se osim u lepu frizuru, oblačenje očito ne razume još u mnogo što šta pa i Vinču! Pa je tako mrtva hladna 12. oktobra 2022. godine, na konferenciji za medije, na kojoj je predstavljen ovaj kapitalni trogodišnji projekat, koji realizuje Vlada Republike Srbije uz pokroviteljstvo Ambasade Sjedinjenih Američkih Država kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine blebnula i ukazala na značaj početka sanacije klizišta na tom nalazištu u cilju očuvanja kulturnog nasleđa Srbije i njegovom pozicioniranju na evropsko i svetskoj mapi kulture i turizma.

„Projekat - "Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija Arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči" pokazuje naš promenjen odnos prema kulturi, istorijskom nasleđu i onome što imamo kao potencijale, a ranije ih nismo prepoznavali. Nekima može da deluje da je projekat nedovoljno važan da bi se predsednik vlade njim bavio, ali to nije istina zato što ovaj projekat ima mnogo veće i simboličko značenje, ali nije naravno bila u stanju da objasni kakvo je to simboličko značenje, da li su možda pronađeni ostaci praistorijskih falusa koji bi za nju očito imali veliko simboličko značenje???

Tolike godine obrušava u Dunav i da polako gubimo deo arheološkog nasleđa od neprocenjive vrednosti, a tek je pre nekoliko godina počelo da se razmišlja o neophodnoj sanaciji klizišta i čišćenju prostora od nelegalne gradnje, Brnabić je dodala da će uređenje arheološkog lokaliteta u Vinči koštati oko tri miliona evra, ocenila da je to „ulaganje koje dugujemo generacijama koje dolaze" i najavila početak radova na sanaciji koji bi trebalo du budu završeni u martu 2023. godine.

Ana Brnabić, istakla je da očekuje da će decenijama zapušteno nalazište Vinča - Belo brdo posle uređenja postati evropski i svetski centar za izučavanje neolita: „Uspostavili smo dobru komunikaciju sa UNESKO - m i radimo sve da Arheološki lokalitet Belo brdo u Vinči bude na UNESKO - voj listi svetske kulturne baštine", istakla je Brnabić. Ona je zahvalila SAD na podršci, a ambasador SAD Kristofer Hil koji je prisustovao proglašenju pobednika konkursa, čestitao je svima koj su bili uključeni u taj projekat, te naglasio njegov značaj za Srbiji i za Evropu.

Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović "Detlić" je kazala da ta institucija od 2021. sprovodi trogodšnji projekat za Vinču, vrednosti tri miliona evra. Kazala je da su SAD, iz donatorskog fonda, za deo projekta obezbedile 475.000 dolara. Po njenim rečima, sistemski se radi na očuvanju lokalileta Vinča da bi postao arheološka i turistička ruta Evrope.

Inače u samom izveštaju o radu "kompetentnog" žirija kaže se da je povod za raspisivanje konkursa bila potreba da se preispitaju potencijali i afirmišu mogućnosti formiranja i razvoja Arheološkog parka na specifičnom prostoru, kao jednog od strateških nacionalnih projekata očuvanja arheološkog nasleđa i kao podrška aktivaciji kulturnog, arheološkog i kongresnog turizma vezano za predmetni prostor. Čuvanjem autentičnih ostataka arheološkog nalazišta, njihovim programskim oživljavanjem, kao i pratećim turističkim sadržajima i infrastrukturnim opremanjem, potrebno je zadovoljiti kako aktuelne tako i buduće potrebe nalazišta u funkciji istraživanja i privlačenja posetilaca.

Cilj konkursa je bio da se, u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, potencijalima lokacije i posebno, značajem i vrednostima lokaliteta arheološkog nasleđa (kulturnog dobra), izabere najadekvatnije urbanističko-arhitektonsko rešenje kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči. Očekuje se da konkursno rešenje sve zatečene specifičnosti kulturnog dobra integriše u savremen, autentičan i prepoznatljiv multifunkcionalan kompleks, koji korespondira sa okruženjem, unapređuje vrednosti ambijenta.

Poseban cilj konkursa je bio očuvanje kulturnog nasleđa kroz prostorno-programsku organizaciju koja obezbeđuje uslove za približavanje teme i perioda razvoja civilizacije posetiocima kroz različite modalitete - Arheološko nalazište na samom lokalitetu, Arheo park kao pozicija interpretacije načina života vinčanske kulture, Centar za posetioce kao pozicija prezentacije nalaza i Naučnoistraživački centar neolita kao pozicija za unapređenje istraživanja neolitskih kultura kroz multidisciplinarni pristup, edukaciju i popularizaciju uključenih naučnih oblasti. Cilj je i da konkursno rešenje kroz aktuelne potencijale prostora, u skladu sa kulturno- istorijskim kontekstom, savremenim tendencijama u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa, značajem i razvojem predmetnog prostora, afirmiše simboličnu ideju novih veza, savremenih komunikacija i progresa. Izabrana rešenja predstavljaće osnov za izradu urbanističko-tehničke i projektne dokumentacije za potrebe realizacije uređenja i izgradnje Arheološkog parka Belo brdo.

Sprovodilac konkursa, Udruženje arhitekata Srbije oglasilo je dana 29.03.2022. godine konkursnu dokumentaciju za javni međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje Arheološkog parka Belo brdo, sa idejnim rešenjem objekata za posetioce i naučnoistraživačkog centra u Vinči na internet stranicama https://vinca.konkurs.rs/ i http://www.u-a-s.rs/ ; na srpskom i engleskom jeziku Izvestioci su sačinili izveštaj za svaki rad ponaosob, kao i uporedni pregled svih parametara po namenama i funkcionalnim celinama i ukupne bilanse kapaciteta ostvarenih konkursnim rešenjima, koje su članovi žirija koristili za dalje razmatranje.

Izveštaj izvestioca sadrži detaljan pregled o ispunjenosti programskih zahteva konkursa svakog konkursnog rešenja ponaosob: sadržaj konkursnog rada - evidencija obaveznih priloga, opis konkursnog rada, ostvareni urbanistički parametri, ali bi svakako bilo pod hitno potrebno pronaći sudskog tumača za nemušti jezik, klinasto pismo, hijeroglife i rongo rongo zapise kako bi se ako je to moguće smilostivio i preveo na srpski jezik šta sve ovo znači: recimo bilansi ostvarenih kapaciteta po funkcionalnim celinama i ukupno, rekapitualcija površina i ostale napomene u vezi konkursnog rada: Urbanističko-arhitektonsko i ambijentalne karakteristike rešenja celine i podcelina delova; Materijalizacija; Pristupačnost; Saobraćaj (kolski, pešački, biciklistički i stacionarni).

Principi održivosti (ekološki i energetski održiva rešenja, očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine); Pejzažno uređenje sa rešenjem nivelacije uređenog terena u odnosu na postojeći; Odnos prema kontekstu, graditeljskom i kulturnom nasleđu - Zaštita arheološkog nalazišta; Rešenje priobalja u zoni kompleksa: Dunava (obaloutvrda, kontaktna zona sa arheološkim nalazištem pod zaštitom, šetalište, pristan) i rešenje priobalja reke Bolečice; Adaptabilnost rešenja prema različitim scenarijima korišćenja prostora; Anketni deo konkursa Kvalitet rešenja u odnosu na karakteristike i značaj namene; • Karakter i kvalitet unapređenja urbanog identiteta područja u kontekstu neposrednog i šireg okruženja; • Jasan prostorni koncept, prepoznatljiv u osnovnoj ideji; • Distribucija namena i sadržaja u prostoru, funkcionalnost i celovitost predloženog rešenja; • Urbanističko-arhitektonsko i pejzažno oblikovanje i ambijentalne karakteristike rešenja celine i podcelina delova; • Odnos prema kontekstu, graditeljskom i kulturnom nasleđu; • Programska i ekonomska opravdanost predloženog rešenja; • Ekonomičnost rešenja u izvođenju i eksploataciji; • Pristup u skladu sa principima održivosti (ekološki i energetski održiva rešenja, očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine); • Sprovodljivost rešenja u skladu sa konkursnim uslovima; • Uverljivost argumentacije - jasnoća saopštavanja kroz grafičke priloge.

A da je zaista reč o idiotskom nagrađenom projektu najbolje govore sledeće rečenice za koje je takođe potrebno angažovanje sudskog tumača za jezik debila, kretena i morona pošto se tvrdi kako projektovanjem Arheološkog parka Belo brdo u Vinči autor koristi elemente kojima afirmiše najvažnija obeležja ovog jedinstvenog mesta na svetu, ne unoseći nova koja bi im konkurisala.

Zadatak prezentovanja ostataka civilizacije „izronile" iz tla nakon osam hiljada godina, rešava izbegavajući ortogonalnost, jer zna da upravo „neredom" izbegava nepotrebnu hijerarhiju. Zatim „tačkastim" urbanizmom i uvažavanjem merila postojećeg naselja izbegava agresivnost i samodopadnost „egoarhitekture". Ali njegova obzirnost ne donosi arhitektonsku anonimnost, već naprotiv, izbalansiranost koja nam otkriva autorov arhitektonski instinkt. Na momente nam se čini da su arhitektonski elementi parka razbacani kao alat po vrtu dok ratari doručkuju.

Koketirajući s pretpostavljenom arhitekturom neolitskih građevina, kombinujući drevne i savremene materijale, autor zadržava potrebnu dozu neutralnosti, potrebnu za jasno razlikovanje novog od starog. Slično postiže i odlukom o „lebdenju" građevina i staza iznad terena koji s pravom doživljava kao „sveto tlo" koje građevine smeju tek tačkasto dodirnuti. Nove građevine jasno se razlikuju od onih u postojećem naselju, iako ih merilo naizgled povezuje. Raznorodni arhitektonski elementi estetski su uravnoteženi, a razlikuju se po važnosti funkcije koju obavljaju.

Pri projektovanju zgrade Naučno istraživačkog centra u budućnosti bi trebalo obratiti više pažnje mogućnosti šireg korišćenja centra od strane lokalnog stanovništva. Jednako tako potrebno je proveriti i mogućnost parkiranja uz Naučno istraživački centar. U arheoparku kojeg definišu i lebdeće staze/pasarele preporučujemo da se prekontrolišu njihova dostupnost ljudima s otežanim kretanjem. Izuzetno uspelim elementima Arheoparka smatramo arhitektonske „kišobrane/suncobrane".

U Centru za posetioce vidimo i odjek neolitskog „megarona", mesta većeg i značajnijeg od ostalih jer iz njega deluju poglavica ili vrač što znači da će u budućem arheo parku svakako kao obavezan sadržaj biti otvoreno i proročište. Presek Centra pokazuje nam zgradu na „štakama", čini se kao još jedna uspešna upotreba prastarih elemenata. Kao kombinacija sojenice s nogama u vodi i „leteće zemunice". Pozdravljamo i korišćenje krova Centra kao terase, odakle ne „kadrirati" Dunav, bilo bi neoprostivo. Recimo i da je arheološko nalazište rešeno na jedini dobar način. Longitudinalne terase/tribine prate Dunav, ali isprekidano, tako da ne postanu dominantne.

Odluku o nenasipanju, koje omogućuje povremeni „ulazak" Dunava u park, držimo za misao najviše umetničke frekvencije. Na kraju, verujemo da će autor svojim urbanim „molekulima" i arhitektonskim „atomima" učiniti mesto na kojem će nastati Arheološki park Belo brdo boljim, a to je jedna od važnijih definicija arhitekture. Arhitekta Anđela Karabašević, autorka pobedničkog rešenja na konkursu ispred studija AKVS rekla je predstavljajući projekat, da zbog značaja lokaliteta, koji predstavlja skoro osam milenijuma neprekidnog razvoja kulture, mora biti primenjena „nežna, nenametljiva i suptilna arhitektura". Dodala je da će se upotrebljavati prirodni materijali, drvo, trska, glina, saditi primarne biljne kulture sa područja Vinče, kao i da će se sa vizitorskog centra pružati pogled na arheološki park i Dunav, a da će pored navedenog biti izgrađen i naučno-istraživački centar.

Dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, institucije koja je nosilac investicionih prava, predstavila je realizaciju i dinamiku radova na kapitalnom projektu "Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija Arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči", koji je započet 2021. godine. "Nalazište Belo brdo u Vinči jedan od tri projekta od kapitalnog značaja, a 114 miliona dinara će biti uloženo u sanaciju klizišta, kako bi se stvorili uslovi da arheološki lokalitet bude bezbedan. Zavod će realizovati trogodišnji projekat vredan tri miliona evra, a cilj je da Vinča dođe na evropsku mapu naučno-istraživačkih i kulturno-turističkih ruta", rekla je Đukanović. Đukanović je navela da je na međunarodni konkurs za idejno rešenje arheološkog parka Vinča bilo prijavljeno 12 rešenja.

Predmet konkursa podrazumeva nekoliko celina u okviru arheološkog nalazišta, a pre svega izgradnju budućeg kompleksa Naučno-istraživačkog centra, koji je zamišljen kao regionalni i Evropski centar za multidisciplinarna istraživanja u oblasti arheologije, ali i izgradnju budućeg Centra za posetioce sa velikom zelenom površinom Lokalno stanovništvo će dobiti kvalitetno i atraktivno životno okruženje i nove razvojne mogućnosti. Istraživači će moći da primenjuju i razvijaju najsavremenije naučne metode i istraživačke postupke u istraživanju i tumačenju ovog višeslojnog staništa naseljenog u kontinuitetu gotovo ceo milenijum.

Anketni deo konkursa će se dalje razrađivati kroz plansku dokumentaciju, dok će arhitektonska rešenja objekata Centra za posetioce i Naučno-istraživačkog centra, kao i primarne infrastrukturne mreže, kroz detaljnu razradu na nivou projektno-tehničke dokumentacije za dozvole i izvođenje biti u najkraćem mogućem roku pripremljena za izgradnju. Ipak svoj ogroman kreativni doprinos kompletnoj svinjariji dala je savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i turizam Bojana Višekruna koja je precizirala je da je Međunarodnim konkursom za arhitektonsko-urbanističko uređenje obuhvaćeno celokupno arheološko nalazište Vinča Belo brdo. "Očekujemo rešenje za dve vrlo važne zgrade. Jedna je Centar za posetioce sa pripadajućom zelenom površinom, a drugo je Naučno-istraživački centar za proučavanje neolita". Prema njenim rečima, konkursom je planirano i uređenje kompletnog priobalja dve lokalne reke - Dunava i Bolečice tako da se napravi pešačka i biciklistička staza, velike zelene površine, arheopark za decu. Dodaje da je ono što je sada crvena zona nalazišta tamo gde se aktivno dešavaju iskopavanja.

"Takođe, postoji jedna vrsta svojevrsnog muzeja na otvorenom. Tu vršimo eksproprijaciju, uklanjamo objekte, čistimo prostor i arheolozi dobijaju priliku da aktivno sve vreme tokom cele godine rade svoja iskopavanja, koja posetioci prate, a nekada i učestvuju u njima".

Naglašava da je prvi put Vinča prepoznata u smislu u kojem treba i pojašnjava da konkurs nije samo evropsko, već svetsko kulturno nasleđe, koje je godinama bilo zanemarivano. Konkurs je jedno od rešenja, kaže Višekruna i dodaje da pored toga rade i sanaciju klizišta, eksproprijaciju zemljišta, rešavanje pitanja ilegalnih objekata. "Na Vinči postoji mnogo problema, ali ono što nas raduje jeste da smo se pomerili korak napred, da smo ovim međunarodnim konkursom uredili sistemski arheološko nalazište da postane nezaobilazna stanica na kulturno-turističkoj mapi Evrope", rekla je Višekruna.

Konkurs podrazumeva i rekonstrukciju najuže zone zaštite arheološkog nalazišta, koje postaje svojevrsni muzej na otvorenom i aktivno mesto iskopavanja, kao i kompletno uređenje priobalja od ušća reke Bolečice u Dunav i uređenje obe obale reke, sa izgradnjom pešačko-biciklističke staze, prostorom za odmor ali i izgradnja niza sadržaja poput - botaničke bašte, privremenih objekata za prodaju suvenira, prostor za dečije sadržaje i druge.

Međunarodni konkurs samo je deo opšte strategije o razvoju lokaliteta koja podrazumeva brojne aktivnosti koje će na sistemski način, nakon decenija zanemarivanja, urediti jedno od najznačajnih arheoloških nalazišta Evrope. U skladu sa daljim razvojem lokaliteta, pri kraju je i izrada Strategijskog master plana i Studije opravdanost za proglašenje turističkog prostora. Izuzetno je važno na pravi način prepoznati dalji razvoj lokaliteta, označiti njegove granice i nastaviti sistemsko ulaganje u opstanak i sveobuhvatnu promociju nalazišta Belo brdo.

U tom smislu, budući razvoj ovog lokaliteta počiva na tri stuba - kulturno nasleđe, nauka i turizam. Na taj način omogućavamo održivi razvoj nalazišta koje će postati evropska kulturno-turistička destinacija, od čega će najveću društvenu i ekonomsku korist imati najpre meštani Vinče, a potom i ceo Beograd i Srbija. Arheološko nalazište Vinča Belo brdo, sa Centrom za posetioce i Naučno-istraživačkim centrom, konačno će postati središte razvoja, inovacija i inspiracije.

Sve u svemu, sasvim je jasno da su najobičnija sanacija raspucale lesne terase i dalja zaštita arheološkog nalazišta Vinča - Belo brdo idealno poslužili kao izgovor za organizovanu pljačku i arčenje para pot patronatom premijerke i njenih satrapa i savetnika, a što se nekih od njih tiče, bilo bi jako zanimljivo šta bi danas kazao hrvatski disident Anto Kovačević koji je 2001. godine u Saboru nakon lupetanja Vesne Pusić otprilike rekao: gospođo dragi Bog je ženu stvorio za madrac, a ne da bude mudrac!