Protesti

Srpska dijaspora zahteva od Vučićevih vlasti, da odmah oslobode novinara Zlatanovića i srpske rodoljube iz Narodnih patrola!

Damoklov mač iznad Vučićeve glave

(19. februara 2023.) Srpska dijaspora je ogorčena sramnim i protivzakonitim hapšenjem i maltretiranjem srpkih rodoljuba - novinara Dejana Zlatanovića, Damnjana Kneževića i drugih aktivista Narodnih patrola, koje su nezakonito počinile Vučićeve podaničke, sada već i terorističke, vlasti.

Vučić i njegova odnarođena vlast nemaju ni moralno ni zakonsko pravo da se iživljavaju nad časnim ljudima i to nad onima koji se strastveno bore za očuvanje celovitosti Srbije. Hapšenje novinara Dejana Zlatanovića zbog izjave "Ko potpiše, njega ubiše" je vrhunac apsolutizma i bahatosti Vučićeve vlasti, koja ne poštuje ni osnovna zagarantovana ljudska prava - pravo na slobodu i slobodu izražavanja.

Da li će Vučićeve vlasti smeti da hapse i Srpsku dijasporu u kojoj se pojavio novi slogan "Ko ne podpiše, njega ne ubiše." Da li će uplašene Vučićeve vlasti hapsiti i belosvetske političare kada dođu u Srbiju a koji u svojim antisrpskim pregovorima slede slogane: "Ko ne podpiše, njega ubiše.", i "Ko podpiše, njega ne ubiše." Naravno da neće smeti. Hapšenjem novinara Zlatanovića policija veruje da će zaplašiti Vučićeve neistomišljenike ali i da će ovaj invalid dobrovoljno pod batinama priznati da je jednom narodnom izrekom hteo da sruši Vučićev režim.

Srpska dijaspora primećuje da je po pitanju izdaje Kosova mnogo adekvatniji slogan koji je 2001. izgovario poznati srpski pisac i akademik Dušan Kovačević: „Ko potpiše priznanje KiM, poginuće pre nego što se osuši mastilo!"

Inače, svim srpskim vladarima kroz istoriju stajao je (i stajaće ubuduće) nad glavom ovaj Damoklov mač - "Ko potpiše, njega ubiše", jer je to bio mehanizam zaštite naroda od samovoljnih, izdajničkih i korumpiranih vladara. A, patriotski novinar Dejan Zlatanović nema ama baš nikakvog udela, ni krivice, u toj istorijskoj tradiciji srpskog naroda.

Bilo bi korisnije za Srbiju da je Vučić ovu izjavu protumačio kao iskreno upozorenje na istorijsku sudbinu srpskih vladara-izdajnika. Ovim kukavičkim hapšenjem i maltretiranjem srpskih patriota iz Narodnih patrola i novinara Zlatanovića Vučić je indirektno priznao da radi na otcepljenju KiM od Srbije i da se plaši svakog potsećanja na sudbinu onih koji izdaju srpski narod i njegove interese. Hapšenjem nevinih rodoljuba Vučić i njegova vlast ne mogu izbrisati istoriju izdajnika srpskog naroda, uključujući i fatalnu budućnost koja ih po pravilu čeka.

Srpska dijaspora, kao ubedljivo najveći i najodaniji finansijer i investitor u Srbiji (preko šest milijardi evra godišnje!), koja ne uslovljava i ne rasparčava Srbiju kao Vučićevi prijatelji iz EU i USA, ima ne samo pravo već i moralnu obavezu da štiti i pomaže Srbiju a samim tim i da brani srpske rodoljube od svih belosvetskih nemani koje su se ustremile na srpske zemlje i narod, uključujući i Vučićevu vlast.

Krajnje je vreme, da Vučićeva vlast prestane da manipuliše i frustrira narod u Srbiji, tako što ga obmanjuje raznim izmišljenim aferama i pretnjama.

Tako ova uplašena vlast u svakom prolazniku pored Predsedništva vidi opasnog atentatora i pobunjenika, šalje na jeftine svadbene dronove skupe Migove i tako zasmejava sva aero-društva u Evropi. Vlast halucinira i hapsi srpske rodoljube pod optužbom da navodno hoće da sruše "najstabilniji režim u Evropi" i to s jednim (možda i podmetnutim) lovačkim karabinom.

Srpska dijaspora je ogorčena poraznom činjenicom, da na srpski praznik Sretenje Vučićeva vlast hapsi rodoljube iz Narodnih patrola i novinara Dejana Zlatanovića - zbog hrabre (i ustavom obavezujuće) odbrane integriteta Srbije i njene državnosti, i to na legalno odobrenim demonstracijama, a da na isti dan nagrađuje američkog geja Grenela s grotesknim (bolje reći stupidnim) obrazloženjem " da je on jedan od retkih zapadnih političara koji je saslušao srpske probleme". Inače, gej Grenel je deo američkog establišmenta koji je aktivno radio (i radi) na otimanju KiM od Srbije. Ovi Vučićevi zločini na Sretenje ravni su veleizdaji Đinđića i Koštunice, kada su ovi na najsramniji način poslali bivšeg srpskog Predsednika Miloševića 2001. u Haški kazamat i to na najsvetiji srpski praznik Vidovdan 2001 (28 jun). A uhapsili su ga na aprilili dan (01.04.) Nezapamćeno izrugivanje srpskom narodu od sopstvenih vlasti.

Velika srpska sramota - kukavni "srpski dahija" uhapsio je srpske patriote na Sretenje, jer je u svojoj agoniji straha umislio da su oni novi Karađorđe i Vuk Karadžić, koji će sa jednim (podmetnutim?) karabinom da sruše njegovu "državu blagostanja".

Srpska dijaspora je ogorčena hapšenjem srpskih rodoljuba dok se Ana Brnabić - koja je u službenom glasniku upisana kao Predsednik Vlade Srbije, slobodno šeta po Srbiji uprkos činjenici, da već godinama grubo krši ustav a sada još i širi u medijima užasni defetizam.

Odnarđoena srpska premijerka brani Vučićevu politiku veleizdajstva Srbije sramnim tvrdnjama, da bi u slučaju odbacivanja EU ultimatuma, Srbiji bile ukinute vize i, zamislite, narod ne bi mogao ići u šoping u Beč, na zimovanja i letovanja u zapadne mondenske centre. Ove bljutave reči je izgovorila Predsednica Vlade bez srpskog identiteta nesrećnom srpskom narodu - koji je, gle čuda, tek četvrti u Evropi po siromaštvu, u kome bar 80% ljudi nije videlo inostranstvo (uključujući tu i Hrvatsku), koji u velikom broju zarađuje samo za polovinu minimalne potrošačke korpe, koji uglavnom jede meso na sahranama ...

Srpska dijaspora je svesna ogromnog potencijala srpske intelktualne elite, te očekuje u ovim kritičnim danima njen odlučan i hrabar protest protiv kršenja ljudskih sloboda u Srbiji, protiv hapšenja srpskih rodoljuba, protiv uzurpacije vlasti od strane Vučićeve klike, protiv urušavanja društvenog poretka i velike ekonomske stagnacije.

Srpska dijaspora je svesna, da je Vučićeva vlast, počevši od 2012, na perfidan način činila skoro sve u korist kosovske nezavisnosti a protiv srpskih interesa - kao što je pogubni Briselski sporazum, davanje kosovskim vlastima svih srpkih pravnih, društvenih i ekonomskih resursa na KiM. Ta pogubna antisrpska politika je dovela Srbiju na ivicu urušavanja kao države, na ivicu nacionalne propasti.

Srpska dijaspora je duboko ubeđena da je jedini bezbolni izlaz iz ove morbidne situacije neopoziva ostavka velikog političkog i društvenog manipulatora Vučića. Potom, bi trebalo oformiti vladu spasa i svekolikog srpskog oporavka, sastavljenu od dokazano časnih, stručnih i odlučnih ljudi. Ona bi imala zadatak da u sledćih nekoliko godina uvede vladavinu prava u Srbiji, da u ekonomiji odbaci neoliberalni i neokolonijalni sistem i da uvede ekonomiju nacionalnog interesa sa srpskom razvojnom bankom, koja bi davala subvencije domaćim proizvođaćima, gde bi poljoprivreda, reindustijalizacija i IT sektor bili okosnica srpske privrede. Tu novu Srbiju bi podržale mnoge ekonomsko i vojno najmoćnije država sveta.

Srpska dijaspora odlučno zahteva od Vučićevih vlasti, da odmah oslobode srpske rodoljube iz Narodnih patrola i novinara Dejana Zlatanovića iz svojih Lepoglava. Zabela, Sajmišta i Gestapu sličnih filijala i da prestane sa progonom neistomišljenika.

P.S. Politička situacija u Srbiji je na ivici građanskog sukoba i zato Srpska dijaspora savetuje Vučićevim vlastima da odmah počne mirnu (bezbolnu) predaju vlasti, tako što će povesti sveopšti dijalog o gorućim pitanjima - pre svega o očuvanju KiM u Srbiji, o propaloj kolonizatorskoj neoliberarnoj ekonomiji, o kršenju ljudskih prava. o medijskoj blokadi ...

Pritom bi trebalo omogućiti da se čuju, do sada potpuno potisnuti, stavovi pametnih i stručnih ljudi u Srbiji. Oni će narodu jasno objasniti da nikakve sankcije (pogotovu ne one Vučićeve virtuelne i izmišljene) ne mogu nauditi Srbiji ako ne prizna nezavisnost Kosova. Naprotiv, odricanje od pogubnog puta u EU će joj na duži rok doneti veliki ekonomski i demografski prosperitet. Patriotski intelektualci i stručnjaci u matici će svakako objasniti narodu, da je upravo Vučićeva ekonomska politika napravila od Srbije koloniju i da je uvodi u EU ropstvo. Ta pogubna politika se oslanja isključivo na strane investicije (koje još i obilato subvencioniše na uštrb srpskih firmi) - gde strani investitori i banke iznose sav profit iz Srbije i tako je ekonomski iscrpljuju i ruiniraju.

Pametni i stručni ljudi će objasniti narodu, da je za Srbiju daleko bolje da razvija poljoprivredu nego da u neljudskim uslovima kopa prljavu litijumsku rudu - što bi od Srbije stvorilo najveću trovačnicu ljudi. Paradoksalno je, da Srbija ima znatno veće resurse za bavljenje poljoprivredom od Holandije - zemlja koja je poljoprivredni šampion, sa mnogo manje obradivog zemljišta i sa daleko manjom poljoprivrednom radnom snagom nego Srbija!, a da pritom ima 50 puta manje prihode od poljoprivrede od Holandije - koja prihoduje više od 100 milijardi evra samo od poljoprivrednog izvoza.

A umesto ovog istinskog blagostanja, Vučićeva vlast tera srpski narod i mladež u "Vučićevo blagostanje", i to duboko pod zemlju - u rudnike hiljadu metara pod zemljom a koje će da eksploatiše Rio Tinto. Pritom im Vučić obećava da će po Loznici voziti najskuplje automobile ali im pritom ne govori, da bi im prosek života bio manji od 50 godina i to uglavnom proveden u borbi sa najtežim bolestima - kancerogenim, kardiovaskularnim, hormonalnim ...

Pravi i radoljubivi stručnjaci bi demistifikovale Vučićeve gnusne laži kojima se služi u odbrani litijumskog lobija Rio Tinto. On lažno tvrdi da Nemačka već(!) kopa litijum u svojim rudnicima. Da, Nemačka doduše ima velika litijumska rudna nalazišta na granici s Češkom ali zbog postojeće zagađivačke tehnologije (sa korišćenjem više stotine tona sumporne kiseline dnevno a koja ubitačno truje i ljude, vodu, zemljište i atmosferu) ne pada joj na pamet da ih eksploatiše. Naravno, ni nemački narod ne bi dozvolio to samoubilačko trovanje.

Međutim, ono što Vučić skriva je da Nemačka poseduje podzemne izvore termalnih voda koje su bogate litijumom. Oni se nalaze u predelu Rajne i pre svega pokrajine Baden-Virtemberg. U tom smislu je država angažovala i čuveni Frauhofer institut da razvije čistu tehnologiju s bezopasnim filterima za litijumsku ekstrkciju. Znači u Nemačkoj će dobijanje litijuma biti ostvareno na čistoj i bezbednoj tehnologiji, odnosno nema kopanja rude (prljavog rudarenja), nema trovanja ljudi, reka, zemljišta i atmosfere, i naravno nema kolonijalnih firmi poput Rio Tinta.

Ovakvim lažima ( u korist kolonizatorskih kompanija poput Rio Tinta) Vučić obmanjuje svoju glasačku penzionersku mašinu - od preko milion i dvest hiljada fizički i umno istrošenih polupismenih penzionera, i na taj način već destak godina ostvaruje svoju pogubnu politiku. Ta, po srpsku mladost, smrtonosna glasačka mašina nije u stanju da dokuči, da je Vučić upravo onaj vođa iz istoimene Domanovićeve pripovetke - koji je slep vodio narod iz provalije u provaliju sve do potpunog uništenja. "Vučićevi penzioneri" svesno ili nesvesno guraju svoje unuke na margine života, jer glasaju za Vučića koji im nudi budućnost "litijumskog blagostanja", u kojoj bi unuci bili oronuli rudari, u jamama trovačnicama i s kratkim životnim vekom.

Autor: Dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar, prvi predsednik (2001. godine) Srpskog saveza klubova i organizacija u Baden-Virtembergu (Nemačka), gde živi i radi preko (150-180) hiljada građana Srbije