Kosovo i Metohija

Hoće li krajnje posledice dešavanja u Banjskoj biti stavljanje konačnog Vučićevog potpisa na kapitulaciju

Predigra za prodaju

Šta uopšte može da bude cilj tridesetorici naoružanih ljudi, pod punom ratnom opremom, da kamionima blokiraju put na severu Kosova i Metohije, koji praktično nikuda i ne vodi, i da zametnu sukob u potpunosti okruženi jakim snagama specijalnih jedinica kosovskih Albanaca? Šta drugo mogu da očekuju osim da budu pobijeni? Uostalom, kako su se uopšte provukli dotle u takvoj formaciji preko terena kojim čak ni privatni automobili ne mogu da prođu neprimećeni jer je sve pod jakim nadzorom?

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Banjska, mesto u kome je sazidana jedna od najznačajnih zadužbina kralja Milutina, njegova grobna crkva sa nekada raskošnim kompleksom zgrada namenjenih razvijanju obrazovanja i duhovnog uzdizanja srpske države i naroda onog vremena, postalo je ovih dana pokazatelj lica i savreme srpske države.

Danas je Srbija mesto u kome sve vrednosti propadaju, njima se trguje ili bivaju zloupotrebljene a njeni žitelji izloženi raznovrsnom teroru. Ako se usude da ustanu protiv njega, teror se pojačava od strane samog sistema ili čak videli smo, bivaju ubijeni opet od strane onoga ko sprovodi teror a oni, tragajući za sopstvenom slobodom, nazvani - teroristima!

No, sve to jeste zato jer država Srbija ne postoji u onom obliku i smislu koje pretpostavljamo. Srbija, to je danas Vučić, otelotvorenje istorijske izreke „država, to sam ja" koja se pripisuje francuskom kralju Luju XIV. Reklo bi se, glavnom uzoru Vođi koji je sebe sa marginalnog, žgoljavog navijača "Cigana" uzdigao na nivo apsolutiste, autokrate i diktatora.

Srbin sa Kosova i Metohije, sasvim običan radnik jedne od firmi na budžetu Republike Srbije, pre izvesnog vremena razgovarao je sa svojom suprugom telefonom i u razgovoru kritikovao Aleksandra Vučića. Kako oboje tvrde, samo petnaestak minuta kasnije usledio je poziv od nadređenih sa posla koji su mu rekli da "pripazi šta priča" i to u razgovoru sa soptstvenom suprugom. Može li privatnije od toga? Dakle, na Kosovu i Metohiji se prati i prisluškuje sve i svako pa se sve i zna.

Ono za šta se nije saznalo je da je, po sopstvenom priznanju, Milan Radoičić organizovao nekoliko desetina ljudi sa ciljem da izvede oružanu akciju, obučavao ih je određeno vreme i još prosto prevezao oružje u vrednosti od oko pet miliona evra iz Tuzle na Kosovo i Metohiju.

Tako kaže i Vučić koji se ogradio od bilo kakve povezanosti sa događajima u Banjskoj i njihovom organizacijom.

Naravno, s obzirom na žrtve jer, da podsetimo, ubijena su trojica Srba, porodičnih ljudi, a poginuo je i jedan pripadnik tzv. "Kosovske policije", ali i poniženje koje je priređeno Srbiji tim događajem, drugo se ništa nije ni moglo očekivati od Vučića nego da negira. Ipak je to čovek koji se prvo žali da kao predsednik Srbije od obaveza ne samo da ne stiže spava već duže od 12 sati ne ide ni u WC a onda pored svih tih obaveza, u 50-oj godini života, reši da ostvari svoje dečačke snove. Upiše fakultet ne bi li postao košarkaški trener za klince koje baš na tom terenu najbrutalnije blokira pred kamerama kako kojim slučajem ne bi doživeo bilo kakav "poraz" od desetogodišnjeg dečaka u svojevrsnoj i neprekidnoj političkoj telenovela-kampanji.

Pa kao i uvek za sve što je loše okrivi drugog, za sve dobro, sebi pripiše zasluge.

Zašto je bitno utvrditi Vučićevu krivicu ako će zbog toga moći da ispašta čitav srpski narod? Što se te patnje tiče, srpski narod sa Vučićem na čelu će svakako patiti i to najteže. Bilo da njegova "politika" bude uspešna ili ne. Još preče jeste da se utvrdi da je krv kosovskih Srba, pripadnik onoga što zovu "Kurtijeva policija" je poginuo gotovo pa nesrećnim slučajem, na Vučićevim i rukama Vučićevih podanika. Ne dozvoliti da s ekrivci izvuku jeste ideal pravde.

Dakle, predsednik Srbije negira umešanost ali ga gole činjenice lako i brzo demantuju. Da se ne vraćamo unazad kroz godine njegovog bavljenja Kosovom i Metohijom, tačnije veleizdajom, osvrnućemo se tek na poslednjih nešto manje od godinu dana u kojima je lako uočiti više nego jasne korake u pravcu totalnog propadanja svih srpskih interesa, ostataka državnosti i naroda na Kosovu i Metohiji.

U najkraćem, posle svakog sastanka sa Kurtijem, na kome bi bilo pokušano da se dođe do nekog dogovora i rešenja, odmah bi usledili koraci koj ibi situaciju dramatično pomerili u korist albanskih interesa na KiM.

Ako se posle svega i sećamo krize sa registarskim tablicama koje nose oznaku gradova na Kosovu i Metohiji, a po regularnom sistemu Republike Srbije, protegla se od septembra 2021. do avgusta prethodne godine. Održano je više sastanaka u Briselu na kojima je navodno pokušavano da se dođe do dogovora ali, eto, Kurti se sa tim nije slagao. A onda bi (Vučićev) Beograd ukinuo jednu po jednu mogućnost registracije sve do potpunog ukidanja pa čak i da se one koriste i u ostatku države Srbije a ne samo na KiM! Tačnije, takvim vozilima nije izdavana polisa osiguranja.

Nakon nekoliko sastanka u Briselu u drugoj polovini avgusta prošle godine, rešenje "nije pronađeno" ali je Vučić krajem meseca obavestio javnost da će Albanci sa KiM moći regularno da se kreću celom teritorijom Srbije sa svojim dokumentima koje izdaju institucije pri separatističkom sistemu a da će njihovu validnost "negirati" disklejmeri na administrativnim prelazima. Što su u stvari posteri ispisani sitnim slovima kako "država" (Vučić) Srbija ne priznaje "jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".

U to vreme se nije moglo uočiti da je usledio najvažniji ali i najpogubniji korak - početkom novembra, navodno u znak protesta zbog nepostignutih dogovora, Srbi napuštaju sve institucije pri separatističkom sistemu ali najvažnije je da napuštaju tzv. "Kosovsku policiju" i "opštine".

Sledeći važan sastanak održan je u Tirani početkom decembra meseca. Odmah nakon toga usledilo je hapšenje bivšeg pripadnika tzv. Kosovske policije", Srbina, što je poslužilo kao povod za podizanje barikada na severu KiM. Međutim, barikade nisu podignute u Bošnjačkoj mahali i drugim prilazima iz južnog dela Kosovske Mitrovice pa su u napuštene policijske stanice ušetali policajci albanske nacionalnosti.

Na severu KiM po prvi put ulaze masovno specijalci ROSU sa dugim cevima, postavljaju punktove i na njima počinje maltretiranje i terorisanje Srba pa u nekoliko navrata i pokušaji ubistva od strane ovih specijalaca. Počinje izgradnja novih baza za smeštaj "Kurtijevih specijalaca" (kako ih nazivaju predstavnici vlasti da bi izbegli da postanu omraženi specijalci separatističkih struktura već samo "Kurtijevi").

Ubrzo su, što je iskrivljenim predstavljanjem u medijima drastično širilo defetizma, u zgradu opštine "Severna Mitrovica" (ne Kosovska Mitrovica kako je to po srpskom sistemu) ušetalo više albanskih poslanika gradske opštine.

Ostvareni su masivni koraci ka konačnom preuzimanju i severa KiM od strane kosovskih separatista.

Krajem meseca uklonjene su i barikade na severu čime je pala i poslednja brana odbrane Srba.

U daljoj "potrazi za rešenjima" krajem januara ove godine prihvaćen je prvo Francusko-nemački plan a zatim je usledio i dogovor u Ohridu čime je i de-jure, kroz zvanična dokumenta, NATO tvorevina zasnovana na albanskom teroru nad Srbima i njihovoj krvi, zvanično postala ravnopravni partner Srbije (čitaj Vučića).

Period kolebanja prekinut je Vučićevim mitingom "Srbija nade" na koji je Vučić autobusima albanskih prevoznika bukvalno odvukao Srbe sa KiM. U tako upražnjena mesta ušetali suspecijalci ROSU i preuzeli zgrade opština koje su, pored svega ostalog, svojina države Srbije na šta Vučić nije polagao nikakvo pravo niti uopšte taj argument potezao.

Protesti Srba koji su usledili, a koordinacijom separatističke "Srpske liste" koja je izvršavala Vučićeve naloge, podgrejane su tenzije, Srbi prikazani kao agresori koji su "napali" KFOR tako što su mirno sedeli na asfaltu kad je ovaj nasrnuo na njih, pružen je povod da se dovuku snažne i brojne jedinice KFOR-a na sever pokrajine i da počnu da obezbeđuju uzurpirane zgrade umesto da sprovode Rezoluciju 1244.

Ipak, zbog nagomilane albanske netrpeljivosti i mržnje prema Srbima, stalno podgrevane u medijima, usledio je talas novog nasilja. Albanska strana našla se u nezavidnom položaju i sve gorem iz čega se nije nazirao izlaz jer se baš ništa nije zasnivalo ni na kakvom pravu već na samovolji kosovskih Albanaca.

Svim pomenutim događajima prethodili su sastanci Vučića sa Kurtijem i predstavnicima EU i Amerike. Septembra meseca ove godine došlo je do još jednog sastanka u Briselu na kome "ništa nije dogovreno". Da bi, opet u identičnom vremenskom razmaku od desetak dana, usledila oružana akcija u Banjskoj. Akcija koja ni po čemu nije bila logična niti se može naći ma kakvo opravdanje za taj korak.

Šta uopšte može da bude cilj tridesetorici naoružanih ljudi, pod punom ratnom opremom, da kamionima blokiraju put na severu Kosova i Metohije, koji praktično nikuda i ne vodi, i da zametnu sukob u potpunosti okruženi jakim snagama specijalnih jedinica kosovskih Albanaca? Šta drugo mogu da očekuju osim da budu pobijeni? Uostalom, kako su se uopšte provukli dotle u takvoj formaciji preko terena kojim čak ni privatni automobili ne mogu da prođu neprimećeni jer je sve pod jakim nadzorom? A kako to da za sve to vreme ni jedan jedini helikopter KFOR-a ne bude podignut i da ne nadleće prostor na kome se 15 sati odvija oružani sukob a taj isti prostor nadleću svakodnevno iako nema nikakvih incidenata?

Po onome što se dešavalo, i informacijama sa terena poput toga da je KFOR ipak učestvovao tako što je ograničavao kretanje i akciju specijalaca tzv. "Kosovske policije", te omogućio i povlačenje Srba u uniformama i pod oružjem, najjači utisak jeste da se radilo o planu dogovorenom na poslednjem sastanku. Planu iza koga stoje svi, američki izaslanik za KiM, predstavnik EU, Aljbin Kurti ali i sam Vučić.

Uostalom, isprva ćutanjem medija ceo dan tokom trajanja sukoba ali i ćutanjem Vučića, zatim izjavama da snajperi "nikada do sada nisu radili" te prva izjava stigla upravo o dVučića da pripadnik tzv. "Kosovske policije" nije ubijen i da to nije bio "deo plana", ukazuje na to da nekakav plan jeste postojao ali i da je izneveren neočekivanom snažnom upotrebom sile od strane "Kurtijevih sepcijalaca".

Šta je bio cilj tog plana još uvek ne znamo ali ćemo svakako videti po posledicama koje će uslediti. Za sada svakako znamo da nasilje i teror albanskih ekstremista nije ništa novo ali ovom akcijom definitivno su iz nezavidnog položaja jednim potezom prebačeni u poziciju sa koje vladaju čitavom situacijom. Jednim potezom i životom trojice žrtvovanih Srba sa Kosova i Metohije koji su ušli i ostaće u redu najvećih srpskih heroja i stradalnika.

Hoće li krajnje posledice ovoga biti stavljanje konačnog Vučićevog potpisa na kapitulaciju i priznanje lažne nezavisnosti kosovskih Albanaca videćemo ali je ovim sebi olakšao posao. Ako ništa drugo, barem mu mastilo neće nedostajati, za to ima sasvim dovoljno krvi kosovskih Srba na svojim rukama.