Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji Spasavanje sela i države'' (118)

Agrar, selo, strategija obećanja i očekivanja

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!

Branislav GULAN

Od ružičaste budućnosti do surove realnosti

Strategijom razvoja Srbije, koju je Vlada usvojila jula 2014. godine bilo je planirano da će se do 2024. srpski agrar dinamično razvijati. Tada je narodu obećavana godišnja stopa rasta agrara od 9,1 odsto, ili ako godine budu nešto lošije da će to biti 6,1 odsto. Takvu strategiju agrara napisalo je 240 naših eksperata na 145 strana. Za taj posao sebe su častili sa 8,2 milion dolara novca, koji je stigao kao namenska donacija iz više evropskih zemalja. Pre usvajanja strategije, tokom, javne rasprave bivši savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, prof. dr Koviljko Lovre, je upozoravao njene loše stane i na štetnost koju će donosi Srbiji. Prilikom javne rasprave i pre usvajanja te promašene strategije, Koviljko Lovre između ostalog je napisao recenziju strategije u kojoj je i upozoravao na sve njene loše strane, po poljoprivredu i državu. Ali, nijedna primedba iz javne rasprave niti njegove rec3enzije, nije prihvaćena, a danas se vide posledice po agrar, narodu i državu i štete koje su sa takvom lošom politikom nanete.

Evo i nekoliko njegovih tadašnjih primedbi:

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare...

Naime, autori su projektovali da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2024. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori su projektovali rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. jer one u strukturi ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvovale sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta projektovana sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 hektara).

A, radi napomene autora ovih redova, samo da se zna, Srbija je u 2022. godini navodnjavala samo 54.752 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je manje od 1,5 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto površina. Inače, kada je davne 1977. godine visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc pustio u rad branu kod Novog Bečeja, posle završetka hidrosistema D-T-D, narodu je obećano da će se navodnjavati čak 510.000 hektara njiva. To se nikad nije dogodilo, a neće ni u bližoj budućnosti. Pored toga obećano je i odvodnjavanje sa milion hektara. Ali, poplave nam svake godine nanose velike štete. Pitanje je šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključivši i zamenu osnovnih sredstava?

Šta više, autori su ispustili iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznosio 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze bio u potpuno nerealan. Naime, autori su predviđali rast utrgovanja prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je bila precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda, a to je 2023. sa 262 na 387, da bi u poslednjoj 2024. godini njihov broj bio ponovo „sveden" na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije. Jer, poljoprivreda Srbije je poslednje tri i po decenije sve do pojave Kovida 19, imala godišnji rast od samo 0,45 odsto!

Najžalosnije je što su autori celokupnu Strategiju zasnivali na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje!

2. Predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima''

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivali su na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa! Prva pretpostavka na kojoj se zasnivala Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispod prosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevenost sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 hektara, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije vidi se da autori Strategije nisu razumeli distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.

Na osnovu dela 2.4.5 autori su kasnije zasnivali viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, tada, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih je nesumnjivo demantovao. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija je ostala potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač" na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to su pokazale 2012. godina, kada je došlo do eskalacije i 2013. godina, kada je došlo do „sunovrata" cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije bio usklađen sa CMO (Zajedničkom organizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove".

Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno" i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i tada „novi" Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija potpuno je bio neutemeljen.

A, od tada nikakvog rasta zapravo nije bilo. Naprotiv. Realna vrednost poljoprivredne proizvodnje sada je manja nego kada je taj dokument usvojen! Analizu njegovog sprovođena trebale su rade institucije koje su za to. I sebe na kraju radnog i životnog veka proglašavaju ekspertima za selo. A, i sami su zaboravili kada su bili na selu poslednji put, kada su na vreme o nekom problemu raspravljali, pa da je to donelo rezultate. Nisu se nikad evo za skoro deset godina setili da se raspravlja o rezultatima sprovođenja ove strategije. Da se ukaže na eventualno dobre, ali loše strane. Naravno uvek da se ponude rešenja. Taj nerad se pre svega odnosi na trustove mozgova u agraru, koji su trebali da budu kontrolori sprovođenja strategije, a to je tadašnji i današnji akademijski odbor za selo. Čemu takav naziv kada se oni ne bave problemima sela. Pre njih tim problemima su se dve i po decenije bavili balkanski, jugoslovenski i svetski eksperti za selo. Među njima samo ponekad je bila tadašnja i današnja članica prof dr Zorica Vasiljević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Predsednika akademijskog odbora za selo SANU, nije interesovalo šta o selu raspravlja i o čemu se razgovara na svojevrsnoj akademiji za selo selo, tadašnjim Vlasinskim susretima. Kreator tih susreta i vrstan poznavalac sela u Srbiji, Balkanu i u svetu, bio je prof dr Đura Stevanović, koji je preminuo krajem 2022. godine. Na ove susrete nije dolazila vrhuška za za selo iz SANU-a. Jer, ih tada selo nije interesovalo. Samo su zloupotrebljavali njegovo ime. To se vidi i sad po stanju u selima. Jer, od 4.709, prema poslednjim popisu njih 1.200 je u fazi izumiranja i nestajanja. U većini se čeka samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

Postavlja se pitanje kakvi su to eksperti, kada pišu ovakve tekstove i prognoze uz obećavanje bolje budućnosti na selu - koje služe samo vlastima da se u svojim međunarodnim aktivnostima lažno predstavljaju svojim delima. Jer, sve što su radili pokazalo je negativne rezultate, što pokazuje danas slika sela Srbije. Jer, umesto mesta za uživanje i blagodetan život, većina predstavlja samo ruine. A, to im nude naši samozvani ,,eksperti '' sa netačnim prognozama, sa kojim su se tada pa i danas udvarali aktuelnim vlastima. A, oni verovali tim ekspertima, trustovima mozgova, pa su sela i dobar deo države doveli na rub propasti, odnosno nestanka. Jer, nisu sprečili nestajanje sela i gašenje zadruga kada su to trebali da učine, odnosno kada im je vreme bilo. Danas nije njihovo vreme, ali oni hoće da operu taj deo svoje biografije pa se slikaju kada se u nekom selu razgovara o budućem boljitku. Jer, spasavanje sela znači i spasavanje Srbije!

Eksperti za uništavanje sela!

To su bili i ostali eksperti za uništavanje, a ne obnovu sela. To su radili proteklih decenija kada se godišnje gasilo po 100 zadruga,a umesto sprečavanja takvog rada oni su ga čak podsticali. Nisu ništa učinili da se spreči nestajanje sela i iseljavanje iz njih. Jer, od njih 4.709, svako četvrto ili njih 1.200 će nestati za deceniju. Jer, eksperti ostavljaju ruine u tim selima. U većini tih sela čeka se samo ko će biti poslednji da organizuje sahranu poslednjih žitelja!

Nikada na Vladi Srbije ta tema nije razmatrana! Zračak nade se pojavio od 2017. godine sa idejom Milana Krkobabića, tadašnjeg ministra za regionalni razvoj, da obnavlja nerazvijeni deo Srbije i pet okruga u južnom delu Srbije. Tu se pre svega, mislilo na zadrugarstvo i da se uz pomoć države one ožive. Do sada je 207 zadruga, starih i novih dobilo bespovratnu pomoć od države od 2,2 milijarde dinara. Osnovano je 1.100 zadruga, a potom je zbog nedostatka novca prestala da živi ova akcija.

Posle toga se krenulo u deobu napuštenih, odnosno zapuštenih 200.000 kuća u Srbiji i da se one dele onima koji hoće da žive u selu, naravno da ispunjavaju uslove propisane konkursom. Dosad dodeljeno oko 2.200 tih kuća za 6.000 onih koji hoće da žive na selu. Sa njima je u selo došlo i oko 3.000 dece. I to je dobro pošto su bar neka sela dobila malo novih stanovnika za opstanak i ostanak. Ali, problem je ogroman i to ide dosta sporo. Jer, za obnovu treba toliko vremena i truda, koliko je i utrošeno za uništavanje sela i gašenja zadruga do sada.

Srbija, zemlja koja nestaje

Siromašna država Srbija nema toliko novca. Primera radi, zadrugarstvu je vraćen duh, ali nije oduzeta imovina! Ideja, dobra, ali za veće globalne rezultate to nije doboljno. Dakle, Srbiji je danas zemlja koja nestaje nestaje! Jer, do pojave Kovida 19 za poslednje tri i po decenije u Srbiji je godišnje umiralo 102.000 žitelja, a rađalo se samo po 65.000 novih stanovnika. Sad je to stanje još gore u ,,korist'' onih koji odlaze sa ovog sveta. Dokaz je da nam za sahrane godišnje nije dovoljan prostor veličine - dva fudbalska stadiona!

Nikada nije izvršeno ni obećanje da će se Strategija koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014. godine uputiti Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Parlament je imao mnogo važnijih tema od kojih se ne živi. Da raspravljaju o sprovođenju Strategije razvoja poljoprivrede u praksi, iako je prošlo već devet godina i za to postoji dosta činjenica i potrebe, podataka i materijala, nikada se nadležni za to nisu setili. Ni članovi Akademijskog odbora za selo SANU, da predlože da se održi takva rasprava. Mada u svom naslovu ima selo i da im je to glavni zadatak u suštini selo ih do sada uglavnom nije interesovalo. Jer, po dosadašnjem radu, kako se videlo, oni o tim temama raspravljaju tek kada kancer nestajanja uzme maha pa da ga je tada teško izlečiti. Najbolji primer njihovog lošeg rada su priče o stočarstvu Srbije koje je dovedeno do izumiranja i učestvuje u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.

A, oni su trustovi mozgova za ove oblasti, kad ih pojedini političari, kojima oni služe sad zovu. A, država i narod imaju štetu od njihovog nerada ili lošeg rada u ovoj instituciji. Zato je i pitanje zašto analizu sprovođenja strategije o razvoju agrara nisu radile ove i druge nadležne institucije? To je bilo i ostalo danas njihovo neodgovorno ponašanje i sad bi za tu neodgovornost morali da odgovaraju narodu! Jer, najviše baš oni su narodu i obećavali ružičastu budućnost, ali imaju surovu realnost u agraru. To je da pravdu moraju da traže na ulici. Dokle?

Te institucije bi bi trebale da odgovore na ovo i mnoga druga pitanja, sad u predizbornoj kampanji. Posle tih odgovora, treba da se radi i nova strategija ili da se povede akcija za novi koncept poljoprivrede Srbije. To umesto umesto padova proizvodnje konačno treba da donese dugo očekivani boljitak u ovoj oblasti. Jer, do sada ga u agraru, pored obećanja, nije bilo! Čekajući tja boljitak većina je otišla sa ovog sveta. To pokazuje i broj poljoprivrednih penzionera. Jer, za poslednjih 13 godina prepolovljen je broj penzionera poljoprivrednika. Oni su prema statističkim podacima PIO fonda sa 222.986 pali na samo 142.252!

Dogorelo do nokata...

Jer, uprkos silnim obećanjima vlasti, poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je izgleda dogorelo do nokata. Toliko da je nedavno u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, održana sednica inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije, koji bi uskoro mogao da preraste i u političku stranku. Na tom sastanku poručili su da je domaća poljoprivreda devastirana i optužili Vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja.

U maju ove godine, nakon višednevnih protesta, nezadovoljni ratari i stočari potpisali su, naime, sporazum sa Vladom, tačnije sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, nakon čega su se povukli sa ulica. Vlast im je zauzvrat obećala da će povećati subvencije za biljnu proizvodnju sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, a za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Uz to, dogovoreno je da se ove godine prepolove, a naredne potpuno ukinu naknade za odvodnjavanje, da će se kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda, uvesti „plavi dizel" od 1. januara 2024. i da će odmah početi dijalog o novoj agrarnoj i politici subvencija. Ispunjavanje nekih od ovih uslova verovatno je čekalo da se najpre usvoji rebalans budžeta Srbije za 2023, u kome su predviđena dodatna sredstva za te namene.

U međuvremenu, u Aradcu kod Zrenjanina, ponovo su se okupili predstavnici udruženja koja su u maju 2023. godine protestovala zahtevajući da Vlada ispuni sve što im je obećala, a uz to su od nadležnih zatražili i da odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. godine. Deo tog novca nije stigao do stočara i stanovnika sela, a nepravilnosti i nenamensko trošenje ogormnog novca, u upotrebi tih podsticaja utvrdila je i Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020. godine, analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama... Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili su da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice).

Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i to decenije, do pandemije virusa Kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021, kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je za pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je lane smanjen za dodatnih skoro osam procenata. Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je prošle godine dodata vrednost ukupne proizvodnje srpskog agrara realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave.

A, te 2014. godine Vlada je obećavala med i mleko. U leto te godine, Vlada na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024, u kojoj se navodi da će se agrar veoma dinamično razvijati, da će čak i u lošijim godinama dodata vrednost u agraru rasti. A, ispostavilo se da nikakvog rasta od te 2014. do prošle 2022. godine zapravo nije ni bilo. Naprotiv, lane je vrednost poljoprivredne proizvodnje realna bila za skoro osam odsto manja nego u godini u kojoj je Strategija usvojena, jer je u pet od devet prethodnih godina proizvodnja padala. Ako je za utehu, taj dokument, za čije je pisanje na više od 140 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima skoro 565.000 gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Pojedinci čak ističu da bi uz primenu novog koncepta poljoprivrede ukupan prihod od agrara mogao da iznosi oko 65 milijardi dolara godišnje. To je u stvari današnji BDP zemlje Srbije!

„U prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila", kaže poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog sela u opštini Vrbas, jedan od inicijatora Pokreta poljoprivrednika Srbije, sa željom da se „život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela". Da bi se bilo šta promenilo, najpre se mora promeniti vlast, a onda i sistem, smatra njegov kolega Aleksandar Babić iz Desimirovca, dok Ivan Naumović iz Srema upozorava da će još veći problemi nastupiti „ako ostanemo bez sela kao baze".

Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS obrađuje tek nešto više od 3.488.752 miliona hektara, veći problem je što se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje na samo oko 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru. Holandija, na primer, iako raspolaže sa samo 1,8 miliona hektara obradivih površina, upola manje nego što se obrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne više od 95 milijardi evra. Ta zemlja, dakle, izveze 19 puta više prehrambenih proizvoda nego što se u Srbiji ukupno proizvede. Ključ uspeha onih na koje se ugledamo nalazi se u činjenici da oni kapital obrću 52 puta godišnje, koliko u jednoj godini ima i nedelja, a kod nas je to oko tri puta!

Pri tome je u poslednjoj deceniji ugašeno oko 62.000 domaćih farmi, pa je Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa - prošle 2022. godine uvezeno je 300.000 svinja za klanje i 300.000 prasića, jer je u oborima domaćih farmera krajem 2022. bilo jedva 2,6 miliona svinja. Za prvih sedma meseci ove godine uvezeno je 18.000 tona svinjskoj mesa i blizu 180.000 prasića. Inače, odobren je ukupan uvoz prasića do kraja godine od 500.000. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2012. do 2021, ukupan broj svinja smanjen je 11,9 odsto, goveda 11, živine 10,7 i koza 6,3 odsto. Otuda nema mesta čuđenju što je iz klanica u junu ove 2023. godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine kupcima isporučeno znatno manje goveđeg (10,3 odsto), svinjskog (12,8) i jagnjećeg (28,6 odsto) mesa. I što je meso u poslednje tri godine, prema zvaničnim podacima, poskupelo 54 odsto. Situacija teško da će u dogledno vreme moći da se poboljša, jer je sada u u oborima manje od 100.000 krmača prasilja, a pre 10 godina ih je bilo 11 puta više.

Pored mesa, u 2022. iz EU je u Srbiju uvezeno 84.000 tona mleka, više od 10.000 tona mleka u prahu i oko 12.000 tona raznih vrsta sireva. To je samo jedna od posledica dugogodišnjeg smanjenja i uništavanja stočnog fonda.

Inače, stočarstvo u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Uskoro će to biti tek 20 odsto! U svetu sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih. A, da smo nerazvijeni ukazuje i podatak da je potrošnja svinjskog mesa sad samo 15 - 16 kilograma godišnje po stanovniku. Donedanvo smo trošili po 17 kilograma, ali je sad ona opala. Kao i svi nerazvijeni raste potrošnja potrošnja živinskog mesa i ona sad iznosi 18 kilograma godišnje po stanovniku. U prvih 10 godina vladavine SNS-a, od kraja 2011. do kraja 2021, prema podacima zvanične statistike, učešće stočarstva u ukupnom BDP-u stvorenom u poljoprivredi smanjeno je sa 29,3 na 22,5 odsto, dok je učešće biljne proizvodnje, u kojoj se stvara manja dodatna vrednost, povećana sa 68,3 na 75,1 odsto. Pri tome poslednjih godina poljoprivreda stvara između šest i 6,3 odsto srpskog BDP-a, što je jedno od obeležja nedovoljno razvijenih zemalja. Najgore u svemu što trenutnim stanjem u agraru nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike.

Inače, kada se raspadala SFRJ u Srbijei se tad aproizvpodilo godišnej po 650.000 tona svih vrsta mesa i godišnje trošilo po stanovniku oko 65 kilogama. Od tada do danas, godišnja proizvodnja mesa u Srbiji je manja za 200.000 tona! Dakle, proizvodi se tek oko 400.000 tona i troši po stanovniku manje od 40 kilograma godišnje.

Iako u Srbiji proizvodimo više nego duplo pšenice u odnosu na naše potrebe, a ove godine to je bilo 3,4 miliona tona, opada nam potrošnja hleba. Pre šest godina u Srbiji se godišnje po jednom stanovniku trošilo godišnje po 83 kilograma hleba. Tada je to bilo kao i srednje razvijenim zemljama EU. Međutim, siromaštvo raste, pa se sad prema podacima RZS u Srbiji godišnje troši manje od 60 kilograma hleba godišnje po stanovniku. A, ima nas 6,6 miliona što je u odnosu na poslednji popis manje za 500.000 ljudi! I porede mera koje vlast uredbama donosi, o snižavanju nekih proizvoda iz potrošačke korpe danas je svaki dan u Srbiji gladno 500.000 ljudi

BROJKA

1.200 evra je vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama ona kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru!

*Info grafika Strategije ,,razvoja'' poljoprivrede Srbije 2014. - 2024.

Realni ,,rast'' (pad) poljoprivredne proizvodnje prema RZS

u procentima

2014. + 2,0 %

2015. - 7,7 %

2016. + 8,1 %

2017. - 11,4 %

2018. + 15,1 %

2019. - 1,7 %

2020. + 2,2 %

2021. - 5,7 %

2022. - 7,8 %

Izvor: Republički zavod za statistiku

Gde su pare?

Poljoprivrednici od nadležnih traže odgovore i na pitanje gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo i ruralni razvoj od 2016. do 2020. godine.To sve je utvrdila i Državna revizorska institucija u dva zapisnika na više od 200 strana. Pare su iz ministarstva poljoprivrede upućene, ali nikada nisu stigle do stočara niti do ruralnih sredina, odnosno sela, kojima su bile namenjene! Odnosno, krajnji cilj za mnogo para, za širu javnost, do sada nepoznata adresa. Dakle, pare su nenamenski potrošene. Za proizvođače hrane i javnost, bila je druga, netačna priča. Da nije bilo DRI za te nenamenski trošene pare nikad se ne bi ni saznalo! Gde se nalazi novac i gde su nenamenski potrošene, odgovora za sada nema?! Možda će se pronaći i izneti na videlo kada više ne budu na vlasti oni koji znaju gde je taj novac završio! To znači kada budu morali novim vlastima da polažu račune i iznose podatke za svoj (ne) odgovoran rad!

Austrijanci zatvaraju industriju mesa Mitros, a od Srbije dobili 5,3 miliona evra

Primer lošeg rada i planiranja je gašenje firmi koje su došle kao spasioci Srbije i od države dobile značajan novac. Kada su taj novac potrošili i videli da nema više vajde da borave u Srbiji, radnike obaveštavaju da će uskoro stati bez posla da se pobrinu od čega će živeti.

Među takvima se nalazi austrijska kompanija koja je nepunu deceniju bila vlasnik Fabrike „Mitros" u Sremskoj Mitrovici i dugogodišnji nosilac proizvodnje u oblasti mesa u Srbiji. Sad se suočava sa izazovima koji dovode u pitanje njenu budućnost. Radnici zaposleni u ovoj fabrici su obavešteni da će fabrika prestati sa radom do kraja 2023. godine, ostavljajući njihovu sudbinu u neizvesnosti!

Javnost je o tome obaveštena putem kratko saopštenja. Radnici zaposleni u ovoj fabrici potvrdili su za javnost da su imali sastanak i da je rečeno da će fabrička proizvodnja raditi još nekoliko nedelja i da za sada njihova sudbina nije poznata. "Rečeno je da nećemo još dugo raditi. Neke detaljnije informacije još nismo dobili. Činjenica jeste da već neko vreme radimo smanjenim kapacitetom", rekao je jedan od zaposlenih. Sastanak o sudbini fabrike održan je nedavno, na kojem je rečeno da će proizvodnja u fabrici trajati još nekoliko nedelja. Međutim, detaljne informacije o budućim koracima još uvek nisu jasne. Radnici su izrazili zabrinutost zbog nedostatka informacija i niskih kapaciteta proizvodnje koji su se osećali u fabrici u poslednje vreme.

Mesni kombinat ,,Mitros'', koji je bio preuzet od strane austrijske kompanije Gerlinger 2015. godine, započeo je svoj rad 2016. godine. U tom trenutku, Gerlinger je uložio oko 800.000 evra za oko 13 hektara zemljišta i ukupno 36 objekata ,,Mitrosa'', sa planom da uloži desetak miliona evra.

Stručnjaci ukazuju na ključne faktore koji su doveli do problema u fabrici „Mitros". Prema njihovim tvrdnjama, fabrika plaća sirovine za proizvodnju mesa po ceni koja je 40 odsto viša u odnosu na cene u drugim zemljama, dok se gotovi proizvodi ove fabrike prodaju na stranim tržištima. Ovo neisplativo poslovanje stvorilo je u poslednjih godinu dana, ozbiljne finansijske izazove za vlasnika fabrike. Dodatno, problem je i epidemija afričke kuge svinja u Srbiji, koja je rezultirala uništenjem oko 1,5 odsto svinjskog stada. Pad proizvodnje započeo je i nakon smrti osnivača kompanije „Mitros Fleischwaren", dodaje izvor. ,,Mitros'' je osnovan pedesetih godina prošlog veka i dugo je bio jedan od lidera u klaničnoj industriji SFRJ, a u fabrici je tada radilo oko 1.250 radnika i imali su više od 10.000 kooperanata u proizvodnji svinja. Prva privatizacija, kada je vlasnik bila kompanija "Svislajon Takovo'' bila je 2005. godine, ali je 2009. godine ,,Mitros'' otišao u stečaj kada je u fabrici radilo samo 150 radnika.

-Jer, preminuo je osnivač kompanije „Mitros Fleischwaren". Nesigurnost u pogledu budućnosti „Mitrosa" izaziva i zabrinutost među radnicima i lokalnom zajednicom, dok se nadaju da će se pronaći rešenje koje će sačuvati radna mesta. Zaposleni u klaničnoj industriji ,,Mitros'' iz Sremske Mitrovice, dobili su nedavno obaveštenje da će fabrika prestati sa radom do kraja godine, a sada se to i obistinilo, barem na neko vreme.

Naime, vlasnik ,,Mitrosa'', kompanija Gierlinger Holding GmbH, doneo je odluku da obustavi proizvodnju u sremskomitrovačkoj industriji mesa, navodi se u saopštenju. „Na osnovu detaljne analize poslovanja kompanije uprava i vlasnici privrednog društva Gierlinger Holding GmbH bili su primorani da donesu tešku odluku o obustavi proizvodnje u privrednom društvu ,,MITROS'' FLEISCHWAREN DOO u Sremskoj Mitrovici. Zbog transparentnosti i pravičnosti prema zaposlenima, poslodavac je odlučio da obavesti zaposlene o ovoj odluci u najranijoj fazi", navodi se u saopštenju kompanije.

Dodaje se da će konkretni koraci koji će se preduzeti kako bi se sprovela ova odluka, kao i rokovi za njihovo izvršenje, biti precizno definisani u narednom periodu.

Ovo je izuzetno teška situacija kako za zaposlene tako i za upravu kompanije, i razumemo da postoji široka javna zainteresovanost za dešavanja u MITROS FLEISCHWAREN DOO. Međutim, u ovom trenutku, poslodavac moli za strpljenje i razumevanje situacije koja je dovela do donošenja ove odluke, stoji u saopštenju.

Otvaranju nove fabrtike ,,Mitros'' prisustvovao je i tadašnji premijer Srbije

Podsetimo, 2016. godine svečano je otvorena ova fabrika. Otvaranju je prisustvovao i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je nakon presecanja vrpce u postrojenju „Mitrosa" rekao da je Vlada Srbije pomogla austrijskog investitora sa 5,3 miliona evra „zbog 300 zaposlenih u fabrici, ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa". Dakle, premijer Srbije Alaksandar Vučić učestvovao je u otvaranju fabrike ,,Mitros'' koja je prodata Austrijancima!

Srbija pomogla fabriku da krene!

Fabrika mesa i mesnih prerađevina "Mitros" koju je u januaru kupio austrijski "Girlinger holding" za 800.000 evra otvorena je u Sremskoj Mitrovici, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će građani već od 15. ili 20. maja 2016. godine moći da u prodavnicama kupe proizvode te mesne industrije. „Ovo je naša priča o neuspelim privatizacijama i ponovnom uzdizanju", rekao je Vučić (prilikom otvaranja fabrike u Sremskoj Mitrovici, a što je i objavljeno u javnosti 17. aprila 2016. godine). Prema tadašnjoj informaciji u javnosti, premijer je i dodao da je Vlada Srbije pomogla fabriku sa 5,3 miliona evra za tadašnjih 300 radnika. Vučić je tada ocenio i da će predstojeći period i godine koje dolaze biti jedne od najboljih u novijoj istoriji kada je reč o investicijama. „Ja sam danas ponosan što sam mogao da vidim kako izgleda jedna moderna fabrika. Mislim da je to nešto što mesto Srbije poboljšava na mapi poljoprivredno-razvijenih zemalja", kazao je tada premijer. Svečanom otvaranju prisustvovali su vlasnik austrijske firme „Girlinger holding" Johan Girlinger, tadašnji gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, kao i generalni direktor „Mitrosa" Ramo Adrović. Dakle, posle teškoća, klanička industrija Mitros u Sremskoj Mitrovici ponovo je počela da radi, u vlasništvu austrijske firme Girlinger, a u prisustvu premijera Aleksandra Vučića.Vrpcu na ulazu u postrojenje presekli su vlasnik Girlingera, Johan Girlinger i gradonačlenik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Austrijska kompanija Girlinger holding (Gierlinger) kupila je Mitros u januaru ove godine. Klanička industrija u Sremskoj Mitrovici osnovana 50-ih godina prošlog veka, svojevremeno je bila privatizovana, ali je 2009. otišla u stečaj. U vreme bivše SFRJ bila je jedan od lidera u klaničnoj industriji i zapošljavao oko 1.250 radnika. Tadašnji premijer je obišao i sa hvalospevima govorio o novom ,,Mitrosu'' koji najavljuje da krajem 2023. godine prestaje da radi.

,,Miros'' klasična priča o neuspelim privatizacijama

Prilikom otvaranja fabrike, sredinom aprila 2016. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksadnar Vučić je konstatovao da je ,,Mitros'' naša klasična priča: "To je priča o neuspelim privatizacijama, sveukupnom propadanju, ali i o ponovnom podizanju, uzdizanju i konačnom uspehu srpske privrede i srpskih domaćina", rekao je tada premijer. On je podsetio da je, prilikom najava o ponovnom otvaranju fabrike, javnost bila sumnjičava, da je mislila da je reč o fatamorgani i naglasio da je ponosan što vidi kako izgleda moderna fabrika, jer ona poboljšava Srbiji mesto na mapi poljoprivredno razvijenih zemalja, i govori da će Srbija moći mnogo da napreduje i da će stvari biti drugačije''.

Potom je još dodao i da je Vlada Srbije austrijskom investitoru pomogla sa 5,3 miliona evra za 300 zaposlenih u ,,Mitrosu'' (kako je tada objavljeno u javnosti) ali i još za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa. On je još dodao da se nada da će biti i više od toga, kao i da će seljaci u Sremu i čitavoj Mačvi prepoznati ,,Mitros'' kao dobrog kupca, sigurnog partnera s kojim će moći da se napravi zajednički veliki posao za Srbiju. "Vojvodina zaista može da hrani pola Evrope, ali mi moramo da naučimo i savladamo savremene tehnologije", rekao premijer Srbije tada. Premijer je tada, kao dobar primer istakao mašinu za klasiranje svinja, koja to ne čini ne po težini svinja, već po kvalitetu mesa. "I to ćemo morati da menjamo u svom pristupu, da bi drugačije izgledala naša poljoprivreda u budućnosti", istakao je tada Vučić. Tadašnji premijer Srbije je još naglasi.

Tada je još podvukao, da je dolazak austrijskih investitora veoma važan za Srbiju i zahvalio austrijskim prijateljima, jer uvek ističu da je Srbija dobro mesto za investiranje. "Imaćemo još investicija, u godinama pred nama, i uveren sam da će one biti jedne od najboljih u savremenoj istoriji Srbije", dodao je Vučić, pa prilikom otvaranja fabrike ,,Mitros'' u Sremskoj Mitrovici i poručio da će investitori uvek imati podršku Vlade Srbije.

Kada je reč o ,,Mitrosu'' , premijer je naglasio da građani prve proizvode te fabrike mogu da očekuju u prodavnicama već od 15, 20. maja 2016. godine.. "Ljudi će imati da kupe nešto što je mnogo bolje nego neki drugi proizvođači, što nam nude iz inostranstva i to je meso uzeto od naših seljaka, najčistije, prerađeno i obrađeno i ponuđeno tržištu", rekao je tada Vučić. On je tada i naveo da će država pomoći izvoz tih proizvoda u Kinu i Rusku Federaciju."Uz pomoć Girlingera i ovakvih investicija siguran sam da smo na dobrom putu i da možemo mnogo toga da uradimo i napravimo", zaključio je Vučić.

Nestaje princeza!

Vlasnik Girlinger Holding-a tada istakao je da je 14 meseci prošlo od kada je od tadašnjeg gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića dobio ključeve za ovo postrojenje. „Danas smo pred postrojenjem koja je prava princeza, ali za koju je bilo potrebno puno prinčeva da je probudi", naglasio je Girlinger dodajući da je s početkom radova shvatio "koliko duboko je spavala". On se, istovremeno, zahvalio projektantima i arhitektama koji su pre skoro šest decenija počeli da podižu preduzeće, jer su tada radili u skladu sa predviđenim konceptom protoka robe. Po njegovim rečima, novi izgled ,,Mitrosa'' koštao je do tada već 20 miliona evra. „Uspostavili smo preduzeće u kojem namirnice za svoje klijente nameravamo da proizvodimo po najvišim standardima i higijenskim zahtevima, uz primenu najmodernijih tehnologija od prijema svinja, preko klanja, do finalnog proizvoda po evropskim uslovima", rekao je Girlinger. „Mitros će biti pouzdan partner srpskoj poljoprivredi, po sigurnosti otkupa svinja i blagovremene isplate", poručio je tada Girlinger farmerima. Vlasnici žele, istakao je, da ,,Mitros'' bude profitabilan, ali ne da bi punili svoje džepove, već dalje investirali i razvijali pogon. Tada je Girlinger pozvao farmere da zajedno sa ,,Mitrosom'' ponovo izgrade Srem i Mačvu kao uporište svinjogojstva u Evropi. Ramo Adrović tadašnji direktor ,,Mitrosa'' objasnio je da je do tada bilo obavljeno već više od 1.000 razgovora sa budućim radnicima, a dnevno je pristizalo više od 20 prijava za posao. Inženjeri za stočarstvo, kako je tada preneo, posetili su sve farmere, obavljeno je preko 1.200 razgovora u domaćinstvima, a rezultati su obećavajući.

Imamo sirovinu na terenu

"Nismo pogrešili što smo došli u svinjski Srem", naglasio je tada Adrović dodajući da će ,,Mitros'' uskoro zasigurno više od 70 kamiona izvoziti nedeljno i za Rusiju, koliko se izvozilo nekada. „Ovo će biti najveća klanica u grupaciji, kao i na Balkanu", bio je uveren on, pa je pozvao i farmere da dođu i uvere se lično o modernim uslovima u pogonu. Tadašnji ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner kazao je da se radi o veoma važnom zajedničkom poduhvatu koji šalje sjajne poruke. Jedna je da je Srbija dobro mesto za ulaganja, a druga da Austrija ostaje visoko angažovana na srpskom tržištu, kao i da je austrijsko-srpska poljoprivredna saradnja na najvišem nivou. Gradonačelnik u to vreme Sremske Mitrovice, Branislav Nedimović (donedavno ministar poljoprivrede Srbije, a sad potpredsednik FSS) istakao je da tada, da se raduje novom ,,Mitrosu'', jer on nije samo 300 ili 600 zaposlenih koliko će biti u kasnijoj fazi, već je on značajan za farmere, proizvođače u regionu. "Imamo ozbiljan problem, problem sa tehnologijom i prenosom znanja, zbog čega nam trebaju kompanije sa iskustvom da bi što kvalitetnije proizvodili i bili konkurentni na teškim tržištima", kazao je on.

Gašenje nekadašnje fabrike budućnosti

Dakle, ,,Mitros'' je odmah bio ekonomski Tigar na Balkanu i zemlji Srbiji. Ova, tada fabrika budućnosti, kako je tada najavljivano, uskoro zatvara kapije. I stočarstvo Srbije koje u BDP agrara Srbije učestuvje samo sa 28,1 odsto, potpuno je devastirano. Srbija koja je 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, a SAD su tad na 1.000 stanovnika imale tek 800 svinja. To je poređenje stočarstva Srbije nekad i sad. Eto poređenja o našoj nekadašnjoj i današnjoj razvijenosti kada su nam sad prazni obori i staje. Srbija je od izvoznika svinjskog mesa, postala zavisna od uvoza. Jer, sad nema dovoljno svinja u oborima. Poslednji veliki izvoz bio je 1991. godine od 762 miliona dolara. Tada je meso u konzuervama otišlo iz novosadske ,,Neoplante'' za američku vojsku. Posle toga stigli su ratovi, raspad SFRJ, sankcije Srbiji... Pa zabrana izvoza svinjskog mesa zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, pa smanjivanje stočnog fonda zbog loše agroekonomske politike i sad je tu i afirička kuga svinja uzela svoj danak. Po rečima Jelene Tanasković, ministra poljoprivrede u Vladi Srbije, afrička kuga svinja potvrđena je u 2.337 gazdinstava u Srbiji na teritoriji 48 opština u 15 upravnih okruga, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, 20. septembra 2023. Urađena je eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom u zaraženim gazdinstvima.

Za pojavu afričke kuge u Srbiji znalo se još 2019. godine, ali se nije na vreme reagovalo, pa se sad osećaju još veće posledice. Javnost se sa ovim problemom kasno upoznala, tek početkom 2023. godine! Za svo to vreme iz Srbije nije u EU otišao ni gram svinjskog mesa. Izvoz, odnosno transport svinjskog mesa, zbog vakcinacije protiv klasične kuge, nije mogao da se obavlja ni transport preko zemalja članica EU. Izuzev ako meso niej prerađeno na 72 stepena pa naviše. Klasična vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Međutim, kuga se još povremeno javlja, pa ni danas nema izvoza. Po rečima stočara, sad ih ima manje od dva miliona u oborima. Prema podacima RZS pre dve godine u oborima je bilo oko 2,7 miliona svinja. Samo za prvih sedam meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 18.000 tona svinjskog mesa blizu 180.000 prasića u zemlju. Procena analitičara je da će u Srbiju iz uvoza stiže ukupno oko 500.000 tona mesa godišnje! Jer, je i Vlada Srbije za ovu godinu odobrila ukupan uvoz oko 500.000 prasića. Ali, to neće doprineti oporavku stočarstva, već će otići u potrošnju.

Stočarstvo je devastirano, pa sad u oborima ima manje od 100.000 krmača prasilja, dok je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona! U toj deceniji u Srbiji je ugašeno i oko 62.000 stočarskih farmi. Da se stočarstvo gasi podatak je i da se u Srbiji sad troši samo 15 do 16 kilograma svinjskog mesa po stanovniku godišnje. Nekada je to bilo 17 i više kilograma. Do pre nekoliko godina proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji se kretala oko 270.000 do 330.000 tona godišnje. Sad je to samo prošlost. Trenutno mesa ima dovoljno jer se uvozi. Posle protesta stočari prodaju svinje klaničarima odakle meso stiže u prodavnice mesa i prerađevina. Sve to što se dešava je i dokaz siromaštva jer je potrošnja živinskog mesa u zemlji porasla na 18 kilograma po jednom stanovniku godišnje. To se dešava samo u nerazvijenim zemljama. Rešenje za ove teškoće postoji, a to je novi koncept poljoprivrede, koji treba da vode novi kadrovi, a on da bude zasnovan na zatvorenom nordijskom sistemu. Po tom sistemu svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika! A, Srbija danas ima 6,6 miliona stanovnika i manje od dva miliona svinja u oborima. Ako se uporedimo sa Danskom, u njoj danas ima 5,6 miliona stanovnika i u oborima 32 miliona svinja! (Tabela 1)

Prema podacima RZS-a i PKS u Srbiji je na kraju 2022. godine bilo je oko 2,7 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je danas manje od 2.000.000! Novi koncept poljoprivrede u Srbiji od sadašnjeg treba da stvori i novo zadrugarstvo u Srbiji. To znači da bi u zadrugama, sastavni deo bila i prerađivačka industrija. Jer, ona je nestala u Srbiji za vreme pljačkaške privatizacije, koja je obavljena posle 2000. godine uz pomoć države. Prema novom konceptu morali bi da imamo i izvozne zadruge, poput nekadašnjih ,,Geneksa'', ,,Progresa'' i drugih sličnih nekadašnjih izvoznih firmi. Tu treba dodati da je potrebno da se u sistem vrate i štedno - kreditne zadruge!

(Nastaviće se)