Druga strana

Sve svetske sile se okrenule protiv Aleksandra Vučića

Džukela na povocu

Američki senator Bo Menendez zahteva da Stejt department pojača pritisak na Vučića kako bi ga prinudio da uradi ono što je obećao, da prizna nezavisno Kosovo i uvede sankcije Rusiji. Evropska komesarka Ursula fon der Lajen tvrdi da EU više neće tolerisati Vučićevu dvostruku igru, već će ga kazniti ukoliko nastavi da laže. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je uporedio Vučića sa „džukelom koja te ugrize dok je hraniš", a kineski državni vrh odbija molbe Vlade Srbije da odloži naplatu kredita. Vučić se godinama hvalio statusom „navigatora između Zapada i Istoka", a sada ih je ujedinio u raskrinkavanju njegovih laži i prevara, zbog kojih svi žele da ga kazne.

Predrag Popović

Više nema podele u odnosu najviših predstavnika Amerike, Evropske unije, Rusije i Kine prema Aleksandru Vučiću. Svi su protiv njega.

Svaka svetska sila ima svoje razloge za nezadovoljstvo Vučićevim postupcima. Najnezadovoljnije su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, one su najviše investirale u njega, odnosno u njegov dolazak i opstanak na vlasti. Vučić je, zauzvrat, podržao američki plan o kreiranju „postkosovske" Srbije. Mimo ustavnih ovlašćenja, Vučić je deset godina prihvatao i realizovao projekte, koji su doprineli učvršćivanju nezavisnosti lažne albanske države Kosovo. Bespogovorno je prihvatio Briselski, Vašingtonski i Ohridski sporazum, iako se njihovim odredbama nanosi trajna i nesaglediva šteta interesima Srbije. Međutim, zapadni centri moći nisu zadovoljni. Insistiraju da Vučić bez odlaganja izvrši konačnu predaju Kosova, ali i da prihvati nove uslove, koji se svode na uvođenje sankcija Rusiji i prekid ekonomskih veza sa Kinom.

Amerika i Evropska unija su potrošile godinu i po dana na pritiske na Srbiju da „usaglasi spoljnu politiku sa EU" i uvede sancije Rusiji. Vučić je balansirao na razne načine, podržavao je sve rezolucije u kojima su Rusija i Vladimir Putin optuživani za rat, pa i za ratne zločine nad civilima u Ukrajini, ali nije uveo sankcije.

Kap je prelila čašu krajem aprila ove godine, posle posete američkog senatora Krisa Marfija Beogradu. Po povratku u Ameriku, senator Marfi je objavio autorski tekst u kome je opisao detalje razgovora sa predsednikom Srbije. Na kraju diskusije o tome da „Srbija uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu", Vučić je obećao da će to učiniti. „Nazovi me za 60 dana i proveri jesam li učinio ono što sam ti rekao da ću učiniti, rekao mi je predsednik Vučić kad je sastanak završen", napisao je senator Marfi. Istog dana kad je tekst objavljen, Vučić je demantovao senatora: „Nikad nisam rekao da će Srbija uvesti sankcije Rusiji, ne znam zašto to neko izmišlja..." O tome se raspravljalo i u Senatu SAD-a krajem maja ove godine.

- To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a govori druge stvari srpskom narodu, putem medija koje kontorliše režim. Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju „srpskog sveta", a to podseća na viziju ruskog predsednika o Velikoj Rusiji. Srpski predsednik se hvalio svojim bliskim vezama sa Putinom i odbija da se pridruži evropskim partnerima u sankcijama Rusiji - rekao je senator Bo Menendez na sednici spoljnopolitičkog odbora Senata.

Menendez je zatražio da američka diplomatija izvrši veći pritisak na Vučića. Čak je pomenuo i tekst iz Njujork tajmsa o Vučiću pod naslovom „Predsednik i gangsteri": „Vidim da ima malo pritisaka na Vučića, lidera koga je Njujork tajms povezao sa kriminalnim bandama. Naš pritisak mora da se pojača, predsedniku Vučiću ne smemo dozvoliti da sedi na dve ili tri stolice. Mora da raskine veze sa Rusijom, ali ne sme da se približi Kini."

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, nedavno je još težim rečima iznela isti stav o Vučiću.

- Predsednik Vučić igra dvostruku igru. To radi dugo. U Briselu priča jedno, u Beogradu drugo. Evropsku uniju ne doživljava kao partnera Srbije, nego kao izvor finansijskih sredstava, koje koristi da učvrsti svoju vlast. Više nećemo tolerisati takvo postupanje, više nemamo strpljenja i razumevanja za njegove političke kalkulacije. Ne zanimaju nas izjave predsednika Vučića, on mora da realizuje ono što je preuzeo kao obavezu. Ukoliko to hitno ne uradi, suočiće se sa našim odgovorom, koji će biti odlučan i oštar - rekla je Fon der Lajen početkom decembra novinarima u Briselu.

Posle serije tekstova u uticajnim američkim i evropskim medijima, kao što su Njujork tajms, Gardijan i Špigl, u kojima je Vučić opisan kao diktator koji narod kontroliše zloupotrebom državnih institucija, policije i pravosuđa, ali i uz pomoć kriminalnih bandi, zapadni centri moći su preduzeli konkretne korake. Interpol je raspisao poternicu za Milanom Radoičićem i još tridesetak njegovih saboraca iz oružane akcije kod Banjske. U ime Kosova, koje još nije postalo članica Interpola, taj zahtev je podneo UNMIK, što jasno pokazuje da Zapad neće odustati od zahteva da Vučić izruči prištinskom tužilaštvu svog, do juče najbližeg, saradnika zaduženog za kontrolu Srba na severu Kosova i Metohije. Istovremeno je pred Savet Evrope stigao predlog da se tzv. Nemačko-francuski plan o trajnom rešenju odnosa Srbije i Kosova ubaci u 35. poglavlje pregovora o priključenju Srbije Evropskoj uniji. Pošto je Vučić tzv. Ohridskim sporazumom prihvatio Nemačko-francuski plan, to je uradilo i pet država, članica EU, koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova. Kad Savet Evrope prihvati predlog da taj plan postane deo 35. poglavlja, to će biti poslednji uslov koji Srbija mora da ispuni ako namerava da se učlani u EU. Oba teška zahteva - izručenje Radoičića i potpuno prihvatanje nezavisnosti Kosova - pred Vučića su stavljeni usred izborne kampanje.

Iako ga zapadni centri moći optužuju za saradnju sa Rusijom i Kinom, Vučić je i tu spalio mostove. Umesto političkih i finansijskih ucena, Vučiću sa Istoka stižu samo prezir i računi. Prezir emituje Moskva i to preko Minska. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nedavno je Vučićevu politiku „džukačkom". Lukašenko je Vučića uporedio sa „džukelom", uvek spremnom da ujede ruku koja je hrani. Predsednik Belorusije ne bi izneo takve optužbe, a posebno ne s takvim nediplomatskim rečnikom, bez saglasnosti ruskog državnog vrha.

Kinezi, u skladu sa svojom političkom i civilizacijskom tradicijom, ne upotrebljavaju tako grube kvalifikacije. Ipak, to ne znači da su tolerantniji. Kad je Vlada Srbije zamolila Kinu za reprogram duga od sedam milijardi evra, iz Pekinga je stigao kratak i jasan odgovor: „Ne"! Usled odbijanja Kine da učini ustupke, budžet Srbije je i ove godine završio u deficitu od oko četiri milijarde evra, dok će sledeće morati da obezbedi još devet milijardi evra za otplatu prispelih rata kineskih i drugih kredita.

Američke i evropske službe detaljno razbijaju kriminalne šeme naprednjačkog kartela, a ruske i kineske banke blokiraju račune srpske vladajuće porodice. Vučić je izolovan kao virus, a sve svetske sile imaju vakcine, kojima će sprečiti širenje njegove zaraze.