Do koske

Beograđani glasali protiv Vučića i njegovog kartela

Srbija se umiriti ne može

Opozicione liste „Srbija protiv nasilja", Novi DSS i POKS i „Mi - Glas iz naroda" osvojile su većinu odborničkih mesta u beogradskoj Gradskoj skupštini. Pošto Branimir Nestorović tvrdi da „neće trgovati", a Vučićeva lista neće moći da formira sledeću vlast u Beogradu, verovatno će Beograđani morati da opet, za šest meseci, idu na izbore. Ispod cenzusa su ostale stranke koje su se našle na zajedničkom udaru Vučića i Đilasa: Narodna stranka Vuka Jeremića, Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića i Dosta je bilo Saše Radulovića. Sledeći izborni ciklus predviđen je za jun 2024. godine, kada bi trebalo da budu održani redovni lokalni izbori u 60 gradova i opština. U istom terminu će, možda, biti održani i novi beogradski izbori, koji bi mogli da definitivno obore Vučića s vlasti.

Predrag Popović

Rezultati vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora ogolili su prirodu vlasti Aleksandra Vučića.

Većina Beograđana je glasala protiv liste koju je predvodio Vučić. Srpska napredna stranka je, na sve nezakonite načine, pokušala da obezbedi većinu i nastavak vladavine u glavnom gradu. Osim tradicionalnog načina krađe i falsifikovanja izbornih rezultata kupovinom glasova i pritiscima, SNS je, u saradnji s policijom i mafijom, organizovao prevarni sistem dovođenja više od 40.000 lažnih glasača iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Sa oko 250 autobusa i još više privatnih vozila u Beograd su privedeni korumpirani i ucenjeni ljudi, koji su morali da glasaju za Vučićevu listu. Ni to nije bilo dovoljno da se promeni pravo stanje stvari u glavnom gradu Srbije. Međutim, iako su opozicione stranke osvojile oko 100.000 glasova više nego SNS i SPS, to ne znači da će moći da formiraju novu gradsku vlast. Odluku će doneti odbornici s liste pokreta „Mi - Glas iz naroda" doktora Branimira Nestorovića, koje predvodi kandidat za gradonačelnika Aleksandar Jerković. Sudeći po prvim postizbornim izjavama Nestorovića i Jerkovića, oni neće podržati ni dojučerašnju vladajuću koaliciju SNS-SPS, ni opozicione liste „Srbija protiv nasilja" i „Nada". Ako ne bude promene u stavovima Nestorovića i Jerkovića, niko neće imati većinu u gradskoj skupštini, što znači da će morati da se formira prinudna uprava, koja će imati zadatak da u roku od šest meseci sprovede nove izbore.

Predvodnici liste „Srbija protiv nasilja" u prvim izjavama posle izbora zahtevali su poništavanje izbornih rezultata i pozvali su građane na protest.

- S obzirom na to da je više od 40.000 ljudi bez legalnog prebivališta u Beogradu organizovano dovedeno radi podrške SNS-ovoj listi, čime je drastično promenjena izborna volja Beograđana, zahtevamo poništenje izbora u gradu Beogradu i ponavljanje glasanja za Skupštinu grada - objavili su lideri SPN-a.

Većina opozicionih glasača smatra da su opozicione stranke morale da pozovu na protest još tokom izbornog dana, kad su se pojavile kolone autobusa s Vučićevim lažnim glasačima iz Bosne i Crne Gore kod „Arene". Iako je bilo očigledno da naprednjačka vlast krši zakon, opozicija nije reagovala sve do ponoći 17. decembra. Tek tada su Miroslav Aleksić i Marinika Tepić optužili vlast za brojne izborne nepravilnosti. Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, oglasio se tek u tri sata ujutru: „Proglašeni rezultati nisu odraz izborne volje građana, nego izborne krađe, medijskih manipulacija, ucena i pritisaka na birače. Prekrajanje izborne volje je ozbiljan razlog da građani vrate suverenitet u svoje ruke i da zaštite svoja prava, a opozicija da stane na čelo protesta."

Opozicija je šest meseci predvodila proteste zbog nasilja, koje je u Beogradu eskaliralo 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar". Na ulice je izlazilo po sto hiljada revoltiranih građana, koji su kao najvažniji zahtev isticali smenu Aleksandra Vučića. Međutim, organizatori protesta su nezadovoljstvo građana kanalistali prema RTS-u, Pinku, REM-u, Bratislavu Gašiću i Aleksandru Vulinu. Kad se smanjio broj učesnika na protestima, upravo je Lutovac predložio da se politička i društvena kriza reši vanrednim izborima u Beogradu i Republici. Izborni uslovi nisu promenjeni, ostali su isti medijski mrak i isti sistem zastrašivanja i podmićivanja ljudi, a opozicija je pristala da opet učestvuje u istoj Vučićevoj predstavi. U takvim okolnostima, teško je očekivati da protesti zbog izborne krađe imaju bolji epilog od protesta zbog nasilja. Međutim, ako bi opozicioni lideri napravili jasan plan otpora i ako bi sve zahteve usmerili prema Vučiću, mogli bi da vrate poverenje većeg dela svojih glasača, istih onih koji su glasali protiv naprednjačke vlasti.

Poraz na beogradskim izborima Vučić će iskoristiti za izbacivanje Aleksandra Šapića iz vrha SNS-a. Čim je Šapić, pre godinu i po dana, izabran za gradonačelnika Beograda, udario je na koruptivne sisteme, koji su Vučiću donosili ogromnu finansijsku dobit. Raskinuti su ugovori sa „Bus plusom" i „Alma Kvatrom", kao i mnogim drugim firmama, koje su do tada uspešno sarađivale s naprednjačkom vlašću u Beogradu. Zbog toga je Šapić stavljen na Vučićevu listu za odstrel. Izborni fijasko poslužiće Vučiću kao opravdanje za taj posao, pa ne treba očekivati da Šapić predvodi naprednjačku listu i na sledećem izborima, ukoliko do njih dođe na proleće sledeće godine.

Eliminacija Šapića zadovoljiće Vučićev osvetnički karakter, ali neće doneti nikakve promene u biračkom korpusu. Beograđani su glasali i protiv Šapića, ali prvenstveno protiv Vučića. Na sledećim izborima, kad god oni bili i ko god predvodio listu SNS-a, još više glasača će podržati neku opozicionu organizaciju.

Vučićev pad je počeo u Beogradu, što ugrožava legitimitet parlamentarne većine i sledeće naprednjačke Vlade. Srpska napredna stranka je osvojila dovoljno poslaničkih mesta da samostalno formira vlast, a sa starim partnerima, SPS-om i Savezom vojvođanskih Mađara, imaće uverljivu većinu.

Pred Vučićem, odnosno Vladom koju će on formirati, nalazi se nekoliko teških zadataka. Tri najvažnija zadatka, koja mora da izvrši po nalogu svojih gospodara iz Vašingtona i Brisela, odnose se na prihvatanje i implementaciju Francusko-nemačkog plana, uvođenje sankcija Rusiji i omogućavanje iskopavanja litijuma u Jadarskoj dolini. Vučić je sam, postupajući isključivo po svojoj volji, deset godina donosio odluke, koje su učvrstile državnost lažne albanske republike Kosovo. Na kraju, za poslednji čin - zvanično prihvatanje nezavisnosti Kosova - potrebna mu je dvotrećinska većina za promenu Ustava. Vučić tu većinu može da obezbedi samo u saradnji sa listom „Srbija protiv nasilja". Taj tim - Vučić-Đilas - može i da uvede sankcije Rusiji i da Rio Tintu dozvoli da uništi Podrinje. Takav rasplet, tragičan po Srbiju, omogućili su rezultati izbora.

Ispod cenzusa je ostalo nekoliko lista koje su kao prioritete odredili upravo otpor tim namerama Vučićevih zapadnih gospodara. U sledećem skupštinskom sazivu neće biti poslanika s liste Narodne stranke Vuka Jeremića. Poraženi su i koalicioni partneri Boris Tadić i Saša Radulović. Ukoliko se do objavljivanja konačnih rezultata ne desi čudo, ispod cenzusa će ostati i koalicija Dveri i Zavetnika. Boško Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski su presudno uticali na odbacivanje ideje o formiranju jedinstvene liste desnih, tj. nacionalnih i patriotskih stranaka. S uverenjem da će sigurno i uverljivo preskočiti cenzus, odlučili su se za strategiju koja je u propast povukla i njih i Narodnu stranku.

Na obaranje koalicije Dveri i Zavetnika uticala je i kandidatura liste „Mi - Glas iz naroda". Nestorovićeva „Balkan Info lista" uzela je dobar deo glasača s jačim patriotskim nervom, ali i rusofila, koji su na prošlogodišnjim izborima dali poverenje socijalistima Ivice Dačića. U svakom slučaju, izborna lista doktora Nestorovića značajno je uticala na rezultate ovih izbora. Ukoliko ta grupa građana ostane na okupu, na sledećim izborima moći će da računa na još bolje rezultate.

Prvu konferenciju za medije, tokom izborne noći, Vučić je iskoristio da se pohvali „sjajnim uspehom" svoje liste. Međutim, bio je raspoložen kao da nije na konferenciji, nego na komemoraciji. Vučić zna da mu Pirova pobeda na parlamentarnim izborima donosi dodatni teret. Strani gospodari će ga prinuditi da ubrza proces prihvatanja nezavisnosti Kosova, a posle toga neće postojati mogućnost da ostane na slobodi, a kamoli na vlasti.

Vučić nema rešenje za krizu koju je godinama generisao. On zna da ne može umiriti Srbiju. Iza praznih parola, kojima svakodnevno hipnotiše ljude, nema nikakvog rešenja za političke izazove, kao što su Kosovo i Rio Tinto. Vučić nema ni rešenja problema u ekonomiji. U republičkom budžetu nedostaje devet milijardi evra za otplatu prispelih kredita. U budžetu svakog domaćinstva nema dovoljno novca za pokrivanje razlike u troškovima, koja nastaje usled inflacije. Vlast nema prihvatljiv odgovor na činjenicu da se inflacija u Srbiji kreće iznad 11 odsto, a da je u ratom pogođenoj Ukrajini samo 4,6 odsto, dok je u zemljama Evropske unije svedena na dva odsto. Vučićev kartel je opljačkao javne resurse i privatnu imovinu, to je jasno i njegovim glasačima. U takvim okolnostima, logičan je pad rejtinga i njega lično, kao i njegove kriminalizovane stranke.

I ovi, tek održani, izbori pokazali su da ništa ne zavisi od Vučića. On je već pao s vlasti, samo opozicija nije sposobna da je uzme. To može da se promeni svakog trenutka, možda već na izborima koji su predviđeni u maju ili junu sledeće godine.