Na nišanu

Kako je u ime „Globalne Britanije" Srbija zgažena pod režimom odlazećeg tiranina

VOĐA SE PRAVI ENGLEZ

Samo jedan površni pogleda na tajna i polutajna spoljnopolitička dokumenta Velike Britanije, mogu da objasne u dobroj meri zašto sledi iseljavanje poslednjih preostalih Srba sa Kosova, te kako je i zašto Srbiju zgazio jedan bahati diktator, a da mu niko iz Londona, Brisela ili Pariza to nije zamerio. Dolazi vreme kad će Srbija, ukoliko preživi posledice decenije najgore diktature, morati da odredi svoje prioritete i da sa „obe noge" stane uz sopstvene interese i za početak surovo kazni još nekažnjenog veleizdajnika i njegove pomagače. A, odmah potom, da dugoročno odredi svoju spoljnu politiku prema Velikoj Britaniji i da je, takođe dugoročno, shvati kao opasnost, dok god postoji u današnjem obliku.

Luka Mitrović

Čitavu jednu deceniju, propaganda diktatorskog režima Aleksandra Vučića bavila se između ostalog i lažnim patriotizmom, uvezanim u patetične kuknjave nad sudbinom kosovskih Srba.

Kao što je poznato, zdravstveni karton A. Vučića nikad nije objavljen, a kao bivši predsednik vlade i predsednik Republike, bio je po zakonu podložan svakom eventualnom zahtevu nadležne skupštinske komisije da upozna javnost sa svojim zdravstvenim stanjem.

To se, naravno, nikad nije dogodilo, niti je ko to tražio od njega. A, u pitanju je čovek sa nekoliko ozbiljnih dijagnoza od kojih je sociopatija, dakle, odsustvo bilo kakve empatije, evidentna i bez službenih dokaza.

I kao takav, još u vreme vršenja vodećih dužnosti u Srpskoj radikalnoj stranci, pokazao je spremnost da manipuliše ljudima, da ih navodi na sva zamisliva i nezamisliva zla, šireći mržnju, pozivajući na rat i obračune.

U deceniji najcrnjeg apsolutizma koje je Srbija zapamtila, iskoristio je nesreću kosovskih Srba za lične interese, osnivanjam kriminalne organizacije „pokrivene" političkom strankom pod imenom „Srpska lista", koja je odmah po formiranju ušla u koalicije sa albanskim strankama koje su vodili neosuđeni ratni zločinci, Ramuš Haradinaj i Hašim Tači.

Bio je to početak odlične „kohabitacije" njegove mafijaške grupe sa frakcijama albanske mafije, koja je prestala da funkcioniše promenom vlasti u Prištini.

Od tada, pa sve do decembarskih izbora 2023. godine, Vučić je doslovno divljao, ne zbog sudbine Srba na Kosovu, nego zbog prekinutih kriminalnih „kanala" na Kosovu, koji su donosili velike prihode njegovom režimu.

Od prvih dana njegove vlasti nad životima kosovskih Srba, u opštinama koje je okupirala njegova mafija, oni postaju njegovi taoci, a sve svoje govore u raznim „vanrednim obraćanjima" javnosti u Srbiji bili su svedeni na praznu priču o tome kako „neće priznati Kosovo" i „sačuvaćemo naš narod".

Za deset godina te njegove ubitačne propagande, sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju i inostranstvo, iselilo se preko 20.000 ljudi, građana srpske nacionalnosti, koji su morali da se sklone od kriminala i ludila koje im je, pored svega što ih je zadesilo, stvarao Aleksandar Vučić.

Da li je to radio sam ili uz tuđu pomoć?

Britanski novinar Kit Klarenberg, bavio se godinama istraživanjem uloge zapadnih obaveštajnih službi u oblikovanju politike i percepcije u „trećim zemljama". A, šta je saznao, moglo bi da stane u jedan zaseban arhiv. Naime, bivši britanski premijer Boris Džonson, čovek zločinačkih ideja, ne sasvim duševno zdrav, imao je grandiozne planove pod kodnim nazivom "Globalna Britanija". Naravno, nije ih on smislio, nego britanske obaveštajne službe, nikad pomirene sa slomom nekadašnje imperije „u kojoj sunce nikad ne zalazi".

Između ostalog, u tom planu nalazilo se (i dalje se nalazi!) i pitanje „rešenja Kosova", pa tamo piše da se to ne treba raditi „grubom silom, već manipulacijom, pod maskom podrške zajednici".

Otvoren je i poseban, polutajni program nazvan „Jačanje pozitivnog mira na Kosovu i u Srbiji", sa budžetom od pet miliona funti za period 2020-2022, koji je imao za cilj da među Srbima stvori veću podršku kosovskoj vladi, izazove „narative zasnovane na identitetu" i postigne „društvene promene na nacionalnom nivou "- drugim rečima, da „približe Srbe i Albance" i da kosovske Srbe okrenu ka „novom patriotizmu" kroz nezavisno Kosovo, samostalnu državu, međunarodno priznatu.

U originalnom tekstu ovog zavereničkog programa piše da će "Zajednice na Kosovu i u Srbiji biti otpornije na narative koji šire ili generišu sukobe i postaće manje istaknute u glavnom diskursu, te će igrati aktivnu građansku ulogu kako bi se naglasili saradnja i razvoj za sve delove društva".

U „prevodu", da se kosovski Srbi udalje od svake politike koja dolazi iz Srbije, trajno (jer je i britanska politika trajno okrenuta protiv svake Srbije, demokratske i nedemokratske).

I ta strategija je dobila takođe kodno ime: „Teorija promena".

U dosijeima do kojih nije došao pomenuti Klarenberg, a koja su poznata izvorima ovog magazina u Londonu, Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije je napravilo poseban plan aktivnosti usmerenih na „rusofile" među balkanskim Srbima, ma gde da su.

Takođe, u daljem planu aktivnosti stoji i prisiljavanje etničkih Srba na Kosovu da napuste svoju maticu i prihvate da su sada „građani nezavisnog Kosova", ili da zauvek budu gosti u stranoj zemlji.

Britansko ministarstvo spoljnih poslova takođe ima za dugoročni cilj da uključi kosovsku omladinu u razne aktivnosti i programe. Piše u tim dosijeima britanskog ministarstva spoljnih poslova da će omladinu na Kosovu vrbovati kao „agente promena, gradeći njihov kapacitet da postanu društveni preduzetnici i „vode kampanju i zagovaraju relevantna socijalna pitanja preko etničkih podela".

U ovoj „strategiji" dalje se kaže da će, "Nacionalni i regionalni mediji i uticajni ljudi na društvenim mrežama takođe biti angažovani da promovišu alternativne narative i pojačaju modele i uspehe projekta, šire lokalno vođene narative putem verodostojnih agenata za promenu". Ukratko, da se stvori „novo kosovsko društvo", gde će onih par procenata mladih Srba biti „dokaz" da je albansko Kosovo „moderna, građanska država".

Šta je cilj ovakvih operacija britanskih službi? Isti su ciljevi i danas i pre jednog veka: Velika Britanija ne smatra Srbiju državom, ali Srbe smatra remetilačkim faktorom na Balkanu.

Aleksandar Vučić, koji je svoju diktaturu u Srbiji počeo posetom direktorima britanskih obaveštajnih službi, dobio je zadatak koji je skoro do kraja obavio. Ubrzo će preostalih 90.000 Srba sa Kosova i Metohije, ako ih i toliko ima, doći u Srbiju, region ili otići u inostranstvo.

A, onda nije bitno da li će neko priznati takvo Kosovo ili neće. Vučićev „ples" u Kremlju i obećanje „nećemo dati Kosovo", niko nije shvatio za ozbiljno, ni Putin ni Lavrov. Sva znaju da je na sceni kupovina vremena i opstanak na vlasti.

Najmanje stotinu tajnih ugovora, dokumenata sa oznakom državne tajne, vezanih za političke i ekonomske veleizdaje koje je Aleksandar Vučić počinio tokom desetogodišnje strahovlade, pokazuju da je Vučić više radio za MI5 program „Globalna Britanija", nego za ono što je on lično nazvao „Srpski svet" (inače jednu štetnu, idiotsku ideju, sa kojom bi Srbi u regionu prošli isto kao i kosovsko-metohijski Srbi. Ne bi ih više bilo u vrlo kratkom roku).

Sad već propao plan Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame pod nazivom „Otvoreni Balkan", ukinula je britanska obaveštajna služba, jer je direktno išao na štetu „Globalnoj Britaniji", glorifikacijom ideje jačanja srpske ekonomije u regionu.

No, nije to jedino što se krije od građana Srbije. Kriju se ne samo savremeni dokumenti o razaranju Srbije, nego i oni kojima je „vreme isteklo", a i dalje su „opasni" po nečijim procenama.

U posebnim kasama i pod ključem čuvaju se i izvorne verzije svih šest ustava ove države.

Briselski sporazum iz 2013. godine, je integrisao nekad paralelnu srpsku i kosovsku policijsku, bezbednosnu i pravnu strukturu, i odredio da sastav nacionalnih i lokalnih sudskih veća bude proporcionalan njenom stanovništvu. Obaveštajne službe u Londonu u tom Sporazumu inscenirale su garancije da su predstavnici „obe strane potpuno podređene" njihovom cilju, odnosno postizanja potpunog i trajnog odvajanja Kosova od Srbije. I to je jedno od važnih poglavlja „Globalne Britanije".

Sve ovo nikako se nije slagalo sa politikom vlade SAD u vreme Donalda Trampa. Pomoćnik direktora Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) za Balkan, Stiven Majer, pričao je kako Amerika nudi svoje ideje za stabilizovanje stanja, pa je izgovorio onu tadašnju ideju o miru na Balkanu kroz stvaranje „Velike Srbije, Velike Albanije i Velike Hrvatske", kao „konačno rešenje". To se, naravno, „uklonilo" iz spoljnopolitičke strategije SAD. Pod uticajem Velike Britanije koja „popuje" i dalje čak i „Velikim Bratom" sa druge strane Atlantskog okeana.

Međutim, ništa tako ne ugrožava „Globalnu Britaniju" kao dramatična promena geopolitičke slike sveta nakon rata u Ukrajini i rata između Izraela i Palestine, a i mogućeg rata dve Koreje o kome se još ne priča glasno.

Ali, Balkan i „Vučićeva decenija" i ono što nakon nje dolazi, još neko vreme mogu da čine britansku vojno-obaveštajnu zajednicu uverenom da je značajna.