Preko pune linije

Ko su kandidati za ulogu Vladimira Cvijana u naprednjačkom kartelu

Mutni oni, mutan Dunav

Aleksandar Vučić je ostavio brojne tragovi svojih krivičnih dela. Osim konkretnih dokaza, postoje i svedoci. Jedan od njih bio je Vladimir Cvijan. Kad je postao problem, Cvijan je završio u Dunavu. I sada u Vučićevom okruženju ima mnogo pojedinaca koji mogu, kako bi izbegli odgovornost za saučešće u zajedničkim zločinačkim poduhvatima, da postanu problem "velikom šefu". Na tom spisku nalaze se svi koje je Vučić koristio za vezu s podzemljem: Novak Nedić, Vladimir Đukanović, Dijana Hrkalović, Nebojša Stefanović, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić... Poslednjim postupcima, Aleksandar Papić je postao favorit za ulogu novog Cvijana. Papić je raskrinkao način na koji naprednjački kartel isisava novac iz budžeta kroz infrastrukturne projekte. Sad, kad je postao problem, Papiću ostaje nada da će, umesto identifikacije sa Cvijanom, dobiti status svedoka saradnika. Tome se nadaju i ostali pametniji Vučićevi saradnici, uplašeni pravdom koja će ih stići čim padnu s vlasti.

Predrag Popović

Kao u svakoj mafiji, tako se i u klanu Aleksandra Vučića svi pridržavaju osnovnog pravila - omerte.

Stotine ljudi iz vrha Srpske napredne stranke, iz državnih institucija, policije i BIA, tužilaštva i sudova, iz medija, pa i iz opozicionih stranaka znali su ko upravlja monstruoznim klanom Veljka Belivuka, ko stoji iza "Beograda na vodi", te najveće evropske praonice novca, kao i iza najveće evropske plantaže marihuane "Jovanjica", ko švercuje oružje iz "Krušika" i drugih vojnih fabrika. Svi su znali kad je i kako skončao Vladimir Cvijan, a tri godine su, ćutanjem, prikrivali istinu o tragičnom kraju čoveka koji je prvi prekršio naprednjačku omertu. Ćutanjem su dokazivali lojalnost i spremnost da, zarad vlastite bezbednosti, nemo i nezainteresovano pređu preko tuđih života i smrti.

Cvijanov primer je poslužio za razumevanje naprednjačkog modusa operandi. Kad je iz Demokratske stranke i Generalnog sekretarijata predsednika Republike prešao u Srpsku naprednu stranku, Cvijan je dočekan kao najsjajnija politička zvezda. Iako je odmah pokazao sklonosti kakve ne pristaju uz status konsiljerea - objavio je tajni snimak razgovora s Natom Mesarović, tadašnjom predsednicom Visokog saveta sudstva - neoprezni Vučić mu je poverio operativne zadatke iz sive, pa i crne zone. Prema tvrdnjama svedoka, Cvijan je, po Vučićevom nalogu i u njegovom interesu, posredovao u reketiranju Miroslava Miškovića i Bogoljuba Karića, pa i u pregovorima sa Darkom Šarićem. Ne zna se uzrok Cvijanovog razlaza s Vučićem. Možda je došlo do sukoba lukrativnih interesa, a možda je, naprosto, obračun izazvan nepodnošljivom sličnošću karaktera. Što god bilo, s pozicija narodnog poslanika i člana predsedništva vladajuće stranke Cvijan je krajem 2013. godine pokušao da formira frakciju u SNS-u. Pobuna je ugašena medijskim, parapolicijskim i mafijaškim pritiscima. Poražen i maknut s političke scene, Cvijan je pristao da, iz off-a, nastavi saradnju sa Vučićem. Mediji su povremeno objavljivali saznanja anonimnih izvora, koji su tvrdili da Cvijan obavlja prljave poslove za "šefa", da upravlja transferima novca i kupovinom nekretnina u Americi i Grčkoj. Šta se zaista dešavalo u tom periodu trebalo bi da utvrde tužilaštvo i policija, ali te institucije su, u sadejstvu sa BIA, prikrile i informaciju o Cvijanovoj smrti. Dokaz o tome da je telo Vladimira Cvijana pronađeno u Dunavu 6. januara 2018. godine objavio je Magazin Tabloid 15. marta 2021. Ipak, ni to nije prekinulo omertu u vrhu SNS-a.

Tek pre nekoliko dana zavet ćutanja je prekršio Aleksandar Papić. U skladu sa skromnim intelektualnim kapacitetima, Papić je to uradio na teži i opasniji način, opasniji i po Vučića, a naročito po njega samog.

U poslednjoj nedelji predizborne kampanje, predstavnici opozicione liste "Srbija protiv nasilja" objavili su pismo koje je, navodno, Papić poslao Vučiću. U pismu se navodi kako je cena izgradnje autoputa Ruma-Šabac-Loznica naduvana sa 50 na 75 miliona evra, a razlika podeljena učesnicima u toj korupcionaškoj šemi. Od tog plena, 15 miliona evra je dobio Zvonko Veselinović, 8 miliona evra je završilo u SNS-u, a ostatak su podelili tzv. posrednici. U "posao" su, osim Papića, bili uključeni Nebojša Stefanović, Dmitar Đurović, Siniša Mali, Zvonko Veselinović i drugi pripadnici naprednjačkog kartela.

- Pre dve godine kontaktirao me Zvonko Veselinović preko zajedničkog prijatelja, a u vezi sa poslom sa "Azvirtom" na deonici puta Ruma-Šabac-Loznica. Pre tog perioda, sa "Azvirtom" sam imao kontakt samo kao posrednik, u nekoliko navrata u vezi sa novcem za stranku, koji su davali Nebojši Stefanoviću preko Dmitra Đurovića. U periodu od 2018. do sredine 2019. godine Murat je dao oko 8 miliona evra Dmitru na ruke. Kada se ispostavilo da je Nebojša radio to što je, Murat je došao kod mene da vidimo šta ćemo. Od tog momenta sam počeo da razmišljam kako bi bilo najbolje da se pomogne čoveku, a usput, potpuno sam iskren, kako i ja da zaradim nešto, jer me Nebojša u tom trenutku sa 6,8 miliona evra duga prema bankama i dobavljačima. Tražio sam od Zvonka i dokaz da će novac završiti u stranci, na šta je on pozvao Sinišu Malog, pustio ga na spikerfon. Siniša je sve potvrdio i rekao da je sve u dogovoru sa Vama - navodi se u pismu Aleksandra Papića.

U dogovoru sa Vučićem, kako se navodi u ovom pismu, organizovana je koruptivna šema, kojom je za 50 odsto uvećana cena izgradnje autoputa od Rume do Loznice.

- Osnovna vrednost za taj posao i količinu je 50 miliona evra. To su tržišne cene za koje je dogovoreno da se uvećaju na 75 miliona, 10 miliona za stranku, 15 miliona za Zvonka, mene i podizvođače. Uplaćivan je i avans podizvođačima kao što je "Raketa", od čega je 200.000 evra otišlo ministru Siniši Malom - tvrdi Papić.

Pošto nije imao pristupa don Vučiću, umesto da mu poljubi ruku, Papić mu je lojalnost iskazao emotivnom porukom na kraju pisam: "Meni ništa ne treba, ni pare, ni poslovi. Jedino što želim jeste da znate istinu. Verujem u vaš častan sud."

Uzalud mu se Papić zaklinje, ovim pismom raskrinkao je sistem kojim je naprednjački kartel isisao milijarde evra iz budžeta Srbije. Papić je deset godina bio važan šraf u toj kriminalnoj mašineriji, pa ne treba sumnjati da ima dokaze i saznanja i o drugim koruptivnim kombinacijama u koje su uključeni Vučić, Mali, Veselinović, Stefanović i ostali predvodnici kartela. I Vučić zna šta sve zna Papić, a zna i načine da ga ućutka. Kako i ne bi kad su, kao što vole da govore u kartelu, "ista krvna grupa".

Vučić je godinama verno služio Vojislavu Šešelju. Kad su im se interesi razišli, Vučić je izneo gomilu najprljavijih uvreda i optužbi na račun šefa, ukrao mu stranku i sveo ga na nivo rijaliti starlete, koja se, otromboljena i bolesna, bruka pred Jovanom Jeremić i Milomirom Marićem. Što je Šešelju bio Vučić, Vučiću je bio Nebojša Stefanović. Princip je isti, razlika je samo u nijansama. Vučić je za potrčka uzeo nesposobnog i beznačajnog primitivca, za koga je verovao da ga ne može ugroziti. Kad je Stefanović to pokušao, Vučić ga je počistio iz stranke i vlasti. U taj posao je uključio Papića.

U skladu s mudrim stihovima Željka Brodarića Jappe, "majmun radi što majmun vidi", Stefanović je za svog potrčka izabrao Papića. Težak kiks. Papić je iskoristio sve benefite iz te simbioze. U tmini naprednjačkog režimskog podzemlja napravio je poslovnu imperiju kakvu bi poželeo svaki konsiljere. Postao je vlasnik vila na Dedinju i Bežanijskoj kosi, hotela "Tanuti" u Vrnjačkoj banji, nekoliko restorana u Beogradu i, što mu je bilo najvažnije, status "oficira za vezu" s pravim kriminalcima, posebno sa Veljkom Belivukom.

Kad je odlučio da uništi Stefanovića, Vučić je pozvao njegovog potrčka Papića.

- Nebojša je gotov, to ti je jasno. Ti sam odluči kakvu budućnost želiš, na koju ćeš stranu, da li ćeš ostati s njim ili ćeš s nama. Dobro razmisli, ne žuri s odlukom - rekao je Vučić.

Papić je dobro razmislio i odlučio u roku od dve sekunde: "S tobom sam, predsedniče". Ako je mislio, a jeste, da je time kupio trajnu zašitutu od zakona i pravde, gadno se prevario. Vučić je, zaista, u prvo vreme pomogao Papiću da izbegne odgovornost za saradnju s Belivukom. Po Vučićevom nalogu istraga Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala morala je da ignoriše izjave Belivuka, Marka Miljkovića, okrivljenog svedoka Bojana Hrvatina, pa i bivšeg ministra policije Stefanovića o Papićevim kontaktima s koljačima iz Ritopeka.

Miljković je na saslušanju u Tužilaštvu priznao da je sat, "roleks kristofer", vredan 1.919.343 dinara, dobio na poklon od Papića u junu 2020. godine. Na poleđini "roleksa" ugravirano je "Za brata". Miljković je tvrdio da je od Papića dobijao i novac za usluge, koje je ta organizovana kriminalna grupa pružala Srpskoj naprednoj stranci.

- Mi se vas (tužioca i sudija, nap. aut.) i vaših političara ne plašimo, niti policije, niste nam ni do kolena. Aleksandar Papić nam šalje non stop poruke da je dobar s vama i Sašom Ivanićem i kako kod vas može puno toga da završi. Ako je to istina, onda mi vratite sat koji ste mi oduzeli, a koji mi je Papić poklonio. Takođe, pitajte Papića koliko nam je novca donosio zato što radimo za SNS, pa kada budete videli o kom iznosu se radi, odustaćete od postupka za pranje novca, a utvrđivaćete onda gde nam je novac od SNS-a - rekao je Miljković u sudnici.

U transkriptima presretnutih razgovora članova Belivukove bande pominje se prezime Papić. Spekulacije o tome da li je reč o Goranu Papiću, tada na funkciji načelnika u SBPOK-u, ili Aleksandru Papiću razjasnio je advokat Branislav Tapušković, branilac Gorana Papića, protiv koga se vodio postupak pod optužbom da je nezakonito naredio da se vrati blindirani automobil koji je policija oduzela Marku Miljkoviću.

- Postoje audio snimci telefonskih razgovora između izvesnog Papića i članova grupe, postoji i video-snimak na kome se jasno vidi ko dolazi u takozvani bunker na Partizanovom stadionu i imamo izjavu okrivljenog Bojana Hrvatina, koji izvesnog Papića opisuje kao čoveka sa visokim zaliscima i nekoga ko je stalno nosio naočare. Opis koji je dao u potpunosti odgovara Aleksandru Papiću. I ranije se u javnosti govorilo o sprezi Belivuka i članova njegovog klana sa Aleksandrom Papićem. - rekao je Tapušković.

U javnoj polemici sa Vladimirom Đukanovićem i Dijanom Hrkalović, svojim bivšim prijateljima i saradnicima, Nebojša Stefanović je ofirao svog odmetnutog potrčka.

- Ko se krije iza kodnog imena "šerif"? Ko je lice koje opisuje zaštićeni svedok Bojan Hrvatin u slučaju Belivuk? Kaže da je čovek koji je bio na vezi izvesni Papić, visokih zalizaka i sa naočarima. Može biti da je to isti onaj koji je 24. decembra 2020. išao u bunker kod Velje Belivuka da mu nosi informacije koje treba da mu ukažu na to da se sprema policijska akcija protiv njega. I biće vrlo zanimljivo da Tužilaštvo otkrije ko je taj čovek, odakle mu te informacije i kakva je sve krivična dela počinio sa Veljkom Belivukom. Postoji osnovana sumnja da je to vlasnik portala Objektiv, Aleksandar Papić i važno je da istraga pokaže kakve su bile veze Objektiva i samog Papića sa klanom Belivuka - rekao je Stefanović.

Bez obzira na postojanje dokaza i svedoka, Tužilaštvo nije reagovalo.

- Pitanje koje se nameće samo po sebi i koje je od krucijalnog značaja za utvrđivanje istine oko Belivukovih pomagača jeste zašto se Aleksandar Papić ne poziva ni na informativni razgovor posle svega što je njemu poznato. Očigledno je Aleksandar nekome mnogo važan, pa se zbog toga ne isputuje njegova umešanost u poslove Belivukove grupe - zapitao se advokat Tapušković, iako i sam zna odgovor na pitanje kome je Papić toliko važan da ga štiti od zakona.

Tako je to bilo pre godinu-dve. U međuvremenu, po Vučićevom nalogu Papić je isključen iz svih poslovnih, tj. koruptivnih kombinacija. Nesposoban da prihvati realnost, Papić je odlučio da razotkrije šemu za izvlačenje novca iz budžeta. Tako se i Cvijan upustio u turbulentne odnose sa Vučićem. Sarađivali su, pretili jedan drugome, mirili se i svađali sve dok jedan od njih nije završio u Dunavu.

Kroz neke od tih faza odnosa sa Vučićem prošla je i Dijana Hrkalović. I ona je bila izložena medijskoj defamaciji, pa i sudskom progonu zbog veza sa klanom Veljka Belivuka. U vreme formiranja tog ganga, koji je predvodio Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, Hrkalović je bila u emotivnom odnosu sa Nenadom Vučkovićem, zvanim Vučko, koji se nalazio na visokom položaju u Vojsci Srbije. Političari i mediji su tvrdili da je Hrkalovićka imala ulogu političkog komesara i policijskog zaštitnika te grupe i posle ubistva Saleta Mutavog, koga je nasledio Veljko Belivuk. U toku je sudski postupak u kome je Hrkalovićka optužena za trgovinu uticajem, odnosno za prikrivanje dokaza protiv Belivuka i Miljkovića, koji su bili osumnjičeni za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Istraživačka mreža KRIK nedavno je objavila informacije o tome da Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala ima listu korisnika "skaj" aplikacije. Prema tim podacima, Hrkalovićka je taj telefon koristila skrivajući se iza nadimaka Arona, Vila, Villa, Nike i Rina. Ona se, takođe, nalazi na spisku 77 osoba, koje su osumnjičene da su bile deo "vračarskog klana", koji se tereti za četiri ubistva.

Umesto da u Centralnom zatvoru, gde je smeštena Belivukova grupa, čeka končanu presudu, Hrkalovićka odbranu iznosi pred kamerama Pinka, Hepija i Informera. Kao neoborive dokaze svoje nevinosti, ona ponavlja zakletve na vernost Vučiću, tom "suncu", koje greje sve lojalne kriminalce iz naprednjačkog kartela. Posle puštanja iz pritvora, Hrkalović je, jedno vreme, preko Instagrama slala poruke Vučiću, naglašavajući da je opasna i nesalomiva. Nije trebalo dugo da se čeka, pa da se "mafijaška lejdi" slomi. Njoj je, svakako, bolje da se bruka budalastim izlivima ljubavi i divljenja prema Vučiću, nego da strepi od hladnih dunavskih talasa.

Aleksandar Papić i Dijana Hrkalović, kao i mnogi drugi iz tog naprednjačkog mulja, imaju ograničenu upotrebnu vrednost, lako zamenjivu. Nešto bolji status ima Novak Nedić, Vučićev "oficir za vezu" sa Belivukovom, ali i drugim bandama pod naprednjačkim patronatom.

Čim je doveden na vlast, Vučić je preuzeo kontrolu nad Crvenom zvezdom i Partizanom. Osim učešća u podeli plena, kroz transfere igrača i ostale poslove, Vučić je hteo da upravlja navijačkim grupama. Za taj posao na Partizanovim tribinama odredio je Novaka Nedića.

Nedić je u Partizan došao 2013. godine u Upravni odbora na čijem čelu se nalazio Dragan Đurić Zekstra, ali zadržao se samo tri meseca. Zbog populističke odluke SNS-a da stranački funkcioneri napuste organe sportskih klubova, Nedić je nastavio da rovari iz senke. Umesto njega, na videlu se našao njegov otac, poznati beogradski advokat Vojislav Nedić. Kad je loznički kontroverzni biznismen Zoran Popović izabran za predsednika FK Partizan, stariji Nedić je imenovan za potpredsednika zaduženog za pravna pitanja. Novak Nedić je na mesto direktora kluba postavio svog kuma Miloša Vazuru. Osim kadriranja u organima kluba, Nedić se bavio trenerskim i igračkim rosterom. Ipak, glavni zadatak mlađeg Nedića bio je usmeren ka navijačkim grupama, o čemu svedoči profesor Vladimir Vuletić, koji je 2016. godine zamenio starijeg Nedića na mestu potpredsednika kluba.

- Novak Nedić je imao vrlo jasan zadatak da preko grupe "Janjičari", koju je tada osnovao Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, u potpunosti preuzme kontrolu nad navijačima, koji su bili nezadovoljni getoiziranjem Partizana otkako je Vučić došao na vlast. U toj grupi su se nalazili Nenad Vučković, koji je tada bio pripadnik Vojske Srbije, a kasnije Žandarmerije, dok je treći po rangu bio Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi. Veljko Belivuk je prvi put primećen u aprilu 2016. godine, kad je, pred bezbednosnim kamerama, nokautirao telohranitelja Miloša Vazure. Stanković, Vučković i Vidojević su imali zadatak da fizičkom silom, prebijanjem, spreče ljude da na tribinama skandiraju "Vučiću pederu". Belivukova grupa "Principi" je formirana posle ubistva Saleta Mutavog kao prirodni nastavak "Janjičara" - kaže Profa Vuletić.

Pošto se početkom 2021. godine, posle hapšenja Belivukove grupe, i sam našao na udaru režimskih političkih i medijskih eskadrona, Vuletić je u brojnim nastupima na You Tube kanalima izneo značajna saznanja, koja detaljno opisuju ulogu Novaka Nedića. Između ostalog, Vuletić je prepričao i razgovor sa Zoranom Popovićem, koji mu se požalio na postupanje Nedića i njegovih ortaka iz zloglasne tzv. navijačke grupe.

- U junu 2015. godine Zoran Popović me pozvao u kabinet. Rekao mi je da mu je upravo prećeno pištoljem. Novak Nedić je došao u njegov kabinet i pretio mu pištoljem, zahtevajući da utiče na tadašnjeg trenera Milinkovića da utiče na igrače kako bi izgubili utakmicu poslednjeg kola protiv čačanskog Borca. Na predsednika Popovića navijači su vršili pritisak i prilikom putovanja u Holandiju, na utakmicu Lige Evrope protiv AZ Alkmara, a i posle utakmice sa nemačkim Augsburgom. Tada je Novak Nedić, zajedno sa Stankovićem, Vučkovićem i Vidojevićem, u jedan sat noću, upao na sednicu Upravnog odbora na kojoj se raspravljalo o poverenju predsedniku kluba. Pod agresivnim pritiskom, Popović je pobegao u svoju kancelariju - opisao je Vuletić.

On je ta saznanja izneo i prilikom pet saslušanja u SBPOK-u, ali nije bilo reakcije. Za razliku od Vuletića, Nedića niko nikada nije saslušao, iako postoji osnovana sumnja da je blisko sarađivao s kriminalnom grupom Veljka Belivuka. Nisu saslušani ni Nenad Vučković i Aleksandar Vidojević.

Ta veza i dalje funkcioniše po istim principima, kao što se videlo pre nekoliko dana, kad su Nedić i Aca Rošavi predvodili naprednjake pri dolasku na stranačku konvenciju u beogradskoj Areni. U međuvremenu, Novak Nedić je predvodio restlove Belivukovog klana, pojačane pripadnicima drugih naprednjačkih bandi, s kojima je razbijao protestna okupljanja banatskih paora. U tim akcijama su učestvovali i Nedićevi ortaci Miljan i Ljuban Vidović, poznatiji kao braća Hofman. Obnevideli od moći, Hofmani su sami sebe snimali dok zlostavljaju određene biznismene, pritom se hvaleći kako "reketiraju pola Beograda".

Novak Nedić je u politiku ušao kao generalni sekretar Vlade Srbije. Na tom mestu, na koje ga je postavio Vučić 2014. godine, Nedić se nalazi i danas. S dugim stažom "oficira za vezu" Vučića i mafijaških bosova, Nedić ima status "crne kutije", na osnovu čijih informacija može da se rekonstruiše cela kriminalna mreža, kojom je naprednjački kartel prekrio Srbiju.

Poput Nedića, istim informacijama raspolažu Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, ali i Vladimir Đukanović, Vučićev poverenik za sudske sporove u kojima zastupa, odnosno kontroliše kontaminirane kriminalce iz dvorske svite. Oni, zasad, mudro ćute, kao što u Americi ćuti odbegli Slaviša Kokeza. U vrhu SNS-a se priča da se Kokeza uspešno odbranio od policijske i medijske hajke, koju je pre dve godine protiv njega pokrenuo Aleksandar Vučić tako što mu je poslao SMS poruku: "Optužuješ me da sam opljačkao 640 miliona evra. Znaš i sam da sam uzeo dve milijarde evra. Ako me još jednom pomeneš, reći ću kojem Andreju sam dao razliku." Ne zna se koliko istine ima u toj apokrifnoj priči, ali očigledno je da Vučić više ne pominje Kokezu. Doduše, to ne znači da je njihov sukob trajno okončan. I Vladimir Cvijan je prolazio kroz periode primirja, pa je završio u tegli, kremiran, ispod spomenika bez punog imena i prezimena.

Oko mutnog Vučića ima mnogo mutnih svedoka njegovih zločina, koji opravdano strahuju od mutnog Dunava. Tek posle smene vlasti oni će dobiti priliku da, na svojim ili tuđim suđenjima, kao optuženi ili kao svedoci saradnici, razbistre mafijašku baru, punu naprednjačkih krokodila. Njihove lične sudbine su njihova privatna stvar, ali za Srbiju bi, kao i za njih, bilo dobro da ne prođu kao Cvijan, nego da živi dočekaju priliku da odgovaraju za sve što su radili zajedno s Vučićem. Bolje im je da ostare u zatvoru pored svog ortaka Belivuka, nego da trunu na Lešću pored Cvijana.