Banat

Zrenjanin je na dobrom putu da postane geto u kineskom okruženju

Slika grada od koje trnu zubi?

Kada bilo kome u Zrenjaninu pomenete vodu, pitate o njoj - svi mahnu rukom i nastave dalje. Retki će vam reći da veruju da grad nikada ili bar ne skoro, neće da dobije vodu za piće i da građanima sleduje tehnička voda iz česme i baloni i flaše sa vodom iz prodavnica i marketa. Otupeli na to pitanje nastavljaju da tako mora da bude iz ma kojih razloga pa idu i dalje, tolerišu grad LINGLONG u gradu, sve bahanalije režima u gradu i sve bedniji način života, ponižavajuči čak.

Milica Gardinovački

Direktor JP Vodovod i kanalizacija je pre nekoliko dana dao neopozivu ostavku . Ko se seća zna koliko mu je bilo svojevremeno bitno da sedne u tu stolicu i zagospodari javnim preduzećem, ali grdan nije ukapirao da gospodari istog su i njegovi gospodari i da je pristankom samo dozvolio sebi titulu koju nosi kao nakit, ali bez prava mišljenja, glasa, odlučivanja.

Istina, dugo mu je trebalo da shvati da mu SNS prijatelji i nisu prijatelji i da je one stare zarad novih šutnuo iz života uzalud. Pitanje je i da li je shvatio ili je ostavka stigla iz sasvim drugih razloga. Sada mu se i jedni i drugi rugaju kao Pinokiju koji je zaboravio šta je potpisivao, čime se obavezao i koliki teret laži misli da je ostavkom ostavio u kabinetu direktovanja.

Još 2019. je tadašnja predsednica tralala vlade obećala zrenjanincima vodu za piće po sistemu pomoći države u rešavanju problema. Lako je dati obećanje. Svi obećanja shvataju kao način izbegavanja konkretnog rada i preskakanja teme do daljeg. Ručala je, prošetala gradom bez prisustva naroda, nalupetala nebulozna neku izjavu za medije i dala obećanje koje još visi u vazduhu. Tačnije- obešeno obećanje.

Tih šetača i prosipača obećanja grad ima neverovatno mnogo. Tačnije - bezobrazno mnogo i tu je kraj. Ispred same zgrade takozvane fabrike vode na putu za Mihajlovo nalazi se zatarabljena ograda sa lokotom. Ništa od fabrike. Posetila ju je grupa biciklista na svetski dan voda i zgranuti su otišli. Građani čekaju da se nešto desi ni iz čega, a to postrojenje je za vreme dostavljanja vode zimus isporučivalo tehničku vodu u kojoj je bilo, kažu, deset puta više aluminijuma od dozvoljenog.

Arsen je već postao navika....Aluminijuma na izvorištu nema i dospeo je u vodu jer postoji "dobra" tehnologija. Inače je i neurotoksin, a hiljade zrenjaninaca pije tu vodu jer jednostavno nema novca za flaširanu.

Da li je Nenad Obradović, predsednik upravnog odbora SYNERTECH, onaj koji se na nož svađao sa SRS iz Kruševca zbog mahinacija u vezi proširenja fabrike vode u Majdevu i uzimanja francuskog kredita isti onaj Nenad Obradović koji je potpisao ugovor za prečišćavanje vode u Zrenjaninu ispred neke trc-prc firme ZILIO SPA GRUPE?

Da, da....isti Nenad koji je u to vreme u Novom Sadu kao imao kancelariju sa jednim fiksnim telefonom i bio jedini zaposleni. Ako jeste, a jeste, onda je apsolutno jasno zašto je na potpisivanju u Zrenjaninu izmrmljao celu jednu rečenicu trivijalnog karaktera. A firma u Novom Sadu, registrovana na Kipru, a u Zrenjaninu ju je predstavio neki čovek iz ambasade Italije za koga niko ne može da potvrdi ko je i gde radi osim što zaista govori italijanski. Doveo ga je niko drugi do vlasnik aflatogsičnih izjava- Goran Knežević, tadašnji ministar privrede u Obraćatorovoj vladi.

Pa ni bezvezni kilometar obilaznice koji građani čekaju još iz gradonačelnikovanja aflatoksičnog Kneževića pa na dalje nije odrađen, ali i tu imamo obećanja.... Sada je savršen plan pred lokalne izbore zamazivanje nekih puteva asfaltom koji već ima podlogu puta. Primer je ulica Laze Kostića koju su asfaltirali preko već postojećeg asfalta. Napravile režimlije pompu preko svih gradskih portala, preko sajta grada i lokalnog lista, a u pitanju je 154 metara asfalta.

Za slikanje uvek je spremna družina koja podržava lik i delo estradnog gradonačelnika Salapure. Voli da se slika pa to ti je...i ne bira iako su mu najdraže sa školarcima i decom što manjeg uzrasta. Zanimljivo je da ,recimo, na dečijoj priredbi nije dozvoljeno slikanje bez odobrenja ustanove, a Simo Salapura se slika do besvesti sa klincima. Imaju li ta deca roditelje ili bi i ti roditelji želeli da se slikaju sa gradonačelnikom? Dopada nam se da nas neko bičuje apsurdom, kinji moranjem i ogluvi lažima. Da nije tako bili bismo ljudi.

Prošlo je pet godina od polaganja kamena temeljca za milijardu dolara vrednu kinesku investiciju, za fabriku guma LINGLONG. Tada je obećano (opet obećanja!) da će u pogonima gumarena stotine Zrenjaninca dobiti solidno plaćeni posao. To je obećao predsednik Srbije, ministar privrede i lokalni gradonačelnik. Isto vredi i za konačnu sumu koju država mora da uloži da bi investitoru iz Kine na ulazu u grad bio obezbeđen dovoljno veliki plac (sto hektara oranice) kao i sva potrebna infrastruktura…

U međuvremenu fabrika je prerasla u kineski grad, zauzima sve veću površinu i i dalje je bez potpune dokumentacije, posebno vezane za deo o ekologiji. Trenutno se ne zna se događa sa drugom fazom gradnje - fazom sanacije nesanitarne deponije, smetlišta zatrpanog pre četiri decenije, a preko puta „Linglonga" . Ekipe „Eko maber inženjeringa" trenutno su angažovane na još aktivnoj deponiji, na kraju Ulice junaka Vasilija Ristića, a iza jezera, peskare „Eko gradnje".

Mnogo je tu para i previše đubreta, a premalo pravih objašnjenja. Sredinom marta pančevački „Eko maber inženjering" trebalo je da završi sanaciju nesanitarne deponije na trasama cevovoda i retenzije u Industrijskoj zoni „Jugoistok 2", a po ugovoru sa Gradskom upravom Zrenjanin br 404-3-13-20/2023 -IV od 9. maja 2023.

Kao što je objavljeno na portalu javnih nabavki, pančevačka firma se i jedina javila da odradi ovaj posao i dobila ga za 211,3 miliona dinara (253,6 sa PDV). Taj ( u maju prošle godine ugovoreni ) posao pančevci su očigledno okončali mnogo ranije nego je to bilo označeno na građevinskoj tabli. Za naše prilike neuobičajenu brzinu i efikasnost „Eko maber iženjeringa" saznalo se krajem oktobra jer je na sajtu Ministarstva ekologije objavljeno da Zrenjanin dobija podršku i za drugu, finalnu fazu projekta zatvaranja i sanacije nesanitarne deponije sa desne strane puta Zrenjanin - Beograd, nadomak Ečke, a preko puta „Linglonga".

Već sredinom decembra, Gradska uprava Zrenjanin prihvatila je ponudu pančevaca (takođe kao jedinog ponuđača) da za radove na sanaciji nesanitarne deponije na trasama cevovoda i retenzije u industrijskoj zoni „Jugoistok 2" na KP 15394/1 KO Zrenjanin I - Faza 2 je naplatila 289,4 miliona (sa PDV tačno 347.265.000 dinara). Od tada se, međutim, preko puta „Linglonga", po katastru na „veštački stvorenom neplodnom zemljištu" ne mogu uočiti promene.

Na prvi pogled sve je kao što je bilo sredinom decembra 2023. Gradilišnu tablu je odneo vetar, a brda otkopanog pa deponovanog đubreta pokriva korov, nema više ni šatora za privremeno skladištenje opasnog otpada. U nedelju, 31. marta tu je bila parkirana samo jedna građevinska mašina i nekoliko kamiona. Teške mašine „Eko maber inženjeringa" u punom pogonu su na kraju ulice junaka Vasilija Ristića, u krugu još aktivne gradske deponije.

U subotu, 30. marta, odmah iza mesta gde „Eko gradnja" eksploatiše pesak, sa dva ogromna dampera doprema se smeće otkopano stotinak metara dalje. Verovatno se radi o poslu predviđenom ugovorom o Javno privatnom partnerstvu za finansiranje i izvođenje radova na potpunoj sanaciji - remedijaciji i zatvaranju ove zrenjaninske deponije - smetlišta i izgradnje kasete. Reč je o aranžmanu koji treba da traje četvrt veka, a čija vrednost, sa PDV, iznosi 64,5 miliona evra.

Kada će se mašine „Eko maber inženjeringa" vratiti preko puta „Linglonga" i završiti obaveze iz ugovora o drugoj fazi sanacije gradskog smetilšta zatvorenog pre četiri decenije i tada prekrivenog slojevima peska i zemlje, to je teško reći… Niko se iz Gradske uprave, a ni stručnjaci, direktor i savetnici JKP „Čistoće i zelenilo" ne osećaju obaveznim da ovdašnjoj javnosti objasne šta i koliko uspešno, a za velike pare, rade pančevci na zrenjaninskim deponijama, ali su zato ovavestili putem medija javnost da su potrošili tri miliona dinara za trimere i kosilice kojima se održava zelenilo u gradu.

Pored objave je postavljena slika - četiri trimera i sve kosilice i to onakve kakve bukvalno svaka kuća sa dvorištem ima u gradu. Blago nama, još nas nisu naterali da čupamo travu sa zelenih površina, a da li će da nas teraju da je pasemo više nije sigurno. I taman da predahnemo i od gumare i od vode kad sa leve strane, odmah između „Linglonga" i Mužlje, Begej dobija još jednu „pritoku"…Zrenjaninska „Eko gradnja" završava kanal kojim će u Begej ulivati otpadne vode Linglonga, ali i drugih fabrika koje će se eventualno graditi u radnoj zoni Jugoistok 2.

Kako pričaju radnici angažovani na poduhvatu „Eko gradnje", kanalom bi do reke trebala da stiže i voda iz „Metitovog" postrojenja za prečišćavanje sadržaja gradske kanalizacije, a čija je gradnja ugovorena pre tri godine i koja nikako da počne. U Zrenjaninu se sve radi po sistemu: Ajd polako, ajd lagano...onako ravničarski i banatski. Čemu žurba kada će i buduće generaciji da budu žedne, a i trebaće im septičke jame, jarkovi i stajaće reke za izliv? Zanimljivo je kako bi mogla da se zove ova nova leva pritoka Begeja.

Možda će i o tome uskoro da odlučuju odbornici SNS većine u gradskoj skupštini. Oni su u jesen 2020. godine odobrili da se slepi i nefukcionalni deo obilaznice (put između zona Jugoistok 1 i Jugoistok 2) nazove Avenija Linglong pa bi možda kanal mogli da krste na primer Kanal Linglongej ili Kanal LMB (Linglong -Metito - Begej)…Grozno, ali realno i istinito.

ZREPOK (zrenjaninski poslovni krug) je nedobitna, dobrovoljna, nevladina organizacija osnovana od strane devet uspešnih privrednika koji su Zrenjanin izabrali za centar svojih životnih i poslovnih aktivnosti. ZREPOK je raspisao konkurs za škole u gradu za prijavu za besplatne udšbenike koje ZREPOK u saradnji sa Fondacijom A.Kalčić dodeljuje učenicima drugog i šestog razreda, ali....agenda indoktriniranja mladih generacija savršeno funkcioniše. KLETT štampa preko 70% udšbenika, podmićuje nastavnike i profesore raznim besplatnim seminarima, odmorima i benefitima tako da se ni jedna škola u gradu nije javila za dodelu besplatnih udšbenika.

Svakako lepo živimo i nema potrebe za besplatnim knjigama kad možemo uredno da ih platimo. Roditelji ili ne znaju ili se samo po inerciji beskičmeno ponašaju. U svakom slučaju neverovatno je da škole odbijaju pomoć bar za one đake čiji roditelji ne mogu da izdvoje novac za knjige. Nije više neobično da roditelji podižu kratkoročne namenske kredite uoči školske godine za kupovinu knjiga i ostalih školskih potrepština.

Tužno je da nečiji hir ili direktiva režima utiču da se satre jedna tako lepa ideja i postupak. U međuvremenu aktivni snsovac Slaviša Vlačić šuruje sa direktorima škola u gradu dajući im smernice od koga da kupuju udšbenike. VULKAN je u opticaju, ali to će tek da se obelodani. Vlačić je neko ko je čista i sirova opstrukcija prosvete poznat po tome što je opasno urušavao Višu tehničku školu koja je sada na prilično klimavim nogama zbog otpora koji je pružila. Trenutno trpi napade svih zamislivih inspekcija koje bukvalno vršljaju po VTŠ-u.

Najtužnije je to što se Vlačić bavi pitanjima prosvete, a verovatno je prelistao samo bukvar i neki šloserski zanat bi mu bio mnogo prihvatljivija varijanta. Takvi kao on samo dodatno unakaze sistem i to isključivo iz lične koristi.

A politika i svako delovanje iste van SNS sekte je u izumiranju i to progresivnom. Slično nekadašnjim istupanjima Marinike od SSP tako i u gradu Sonja SSP igra na istu zbunjujuću kartu. Skačući sa teme na temu, bez konkretnog predloga za rešavanje, ali sa bombastim istupanjem koristi se samo onim što građani iz muke vole da čuju. Proziva i ućuti, a srceparajuće izjave vezane za decu i vodu postale su izjave sa kontraefektom jer svi ih koriste,a koristi od toga ima samo govornik. Navikli su građani i na osobe sklone saradnji sa režimom.

Podsetimo se na Radoša Pejovića iz DVERI koji je dušebrižnik u ministarstvu vezano ra porodicu. Zatim Aleksandar Jankov koji se nakon promocije preko takođe kvazi opozicije Pokreta ujedinjenig fantoma (PUF) obreo za stolom sa Brnabićkom i gradskim establišmentom kao predstavnik ne zna se koje sorte na lokalnom tračeraju vezanom za pijaću vodu (kada je tadašnja predsednica vlade obećala pare iz državnog buđelara za vodu).

Sada ponekad svrati na piće u JP u kom je uhlebljen, plata stiže na račun, a zaposleni i ne znaju da je i on na valovu kao neradnik, ali poslušnik. Neko vreme je to bila tajna, a onda se paćenik pohvalio platom koju ne zarađuje i, eto....pročulo se. Zatim i Gojkan Stojinović koji je započeo interesantni poslovni odnos sa gradskom vlašću učestvujući u koruptivnom projektu izgradnje prečistača otpadnih voda. Takođe je jasno da je i ZRENjANINSKA AKCIJA povezana sa gradskim čelnicima. Svi su očekivali u gradu jedan zajednički nastup opozicionih grupa, ali to je očigledno nemoguć poduhvat.

Ostali su ujedinjeni Đilasovi i Jovanovićevi puleni na lokalu, a formiran je blok od apsolutnih anonimusa (željnih kalifovanja) koje predvodi učiteljica Nataša Velemir koja je do juče pokušavala da u gradu osnuje gradski odbor Vuku Jeremiću- no neuspešno. Nema konkretne akcije, nema angažovanja, ali svi žele poziciju u vlasti i prilično je jasno da već sada vlada netrpeljivost u okviru predstavnika opozicije.

Hajde na crtu politikanti, kvazi potkovani teoretičari sa dve noge i tri padeža...uvećane i tek saslušane laži vas opisuju. Unapred ste pohlepni neborci, trutovi i alave neznalice. Ćutolozi i trtadšije , fejsbuk ratnici i podjorgandšije takođe prisutni, ali gotovo nevidljivi.

Uzalud jer ne odustaju. Samo se zlo širi nezadrživo, a niko ne reaguje- bar ne oni koji bi bar nešto mogli da učine dok još ima nekih mogućnosti. Građani sve manje veruju i opoziciji i režimu jer je sve manje- više forma, sve unakaženo, prekrojeno, prilagođeno. Odavno se ne ide sa srcem na dlanu među ljude. Ljudi je sve manje, a i srca su okamenjena i nedostupna.

Grad se topi u prašini,prljavštini i nemaštini i svi vide i svi ćute. Jedni su se priklonili vlasnicima vlasti, a drugi su utopisti ili su apsolutno digli ruke od svega i žive za preživljavanje. Mrtav grad sa mrtvim ljudima kojima niko još nije rekao da su tako daleko od života.

A.

Mrtvi psi, mlade devojčice ...

Kada su kinezi došli u Zrenjanin zbog LINGLONGA bilo je onih kojima je spao lanac pa su se radovali"investitoru", a onda su počeli Kinezi da motaju i zečeve i srne uz rastuću fabriku, pa ptice u nacionalnom parku Carska bara, pa patke koje su na jezeru gađali praćkama, a omamljene izvlačili čakljama i stavljali u kante od poludisperzije zakačene na bicikle.

Onda se pojavio snimak razapete mačke u krugu fabrike kojoj deru kožu pa smo shvatili da su u opasnosti i mačke.

Građani su nalazili odsečene pseće šape uz obalu Begeja kod mrtvaje - i pse jedu ovi investitori, ali.....sada kradu jaja divljim patkama iz gnezda na obali gradskog jezera kod nadvožnjaka. Zašto su standardi za njih i građane različiti? Još da otvore javne kuće jer ne mogu samo da rade, pa onda kockarnice i da dovuku drogu...

U jednom trenutku su delili flajere u centru grada kojima devojčicama nude posao .... Sad je Zrenjanin na dobrom putu da postane geto u kineskom okruženju. Bravo za Obraćatora i Kneževića koji te skamove dovukoše u grad...u Banat, no- kome treba polemika od koje trnu zubi?