Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (290)

Sudijama i tužiocima ima ko da sudi

Organizovana kriminalna grupa hara Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela ...

Vladimir Molotok

Po nalogu Specijalnog tužilaštva Crne Gore, rano u nedelju 14. aprila ove godine su uhapšeni bivši Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović, potvrđeno je iz Specijalnog tužilaštva.

"Katnić i Lazović su lišeni slobode zbog osnova sumnje da su učinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja", saopštio je portparol Specijalnog tužilaštva Vukas Radonjić.

On je naveo, da je do hapšenja bivšeg čelnika Specijalnog tužilaštva i bivšeg pomoćnika direktora policije, došlo na osnovu saradnje tužilaštva sa EUROPOL-om, Agencijom Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona.

"U toku je pretresanje njihovih stanova i drugih prostorija u Podgorici, Cetinju, Budvi i Bijelom Polju, radi pronalaska tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu biti od koristi za postupak", naveo je tužilac Radonjić.

On je dodao da će Katnić i Lazović biti sprovedeni specijalnom tužiocu na saslušanje u zakonskom roku.

Milivoje Katnić je bio Glavni Specijalni tužilac od 2015. godine, a na tu funkciju je došao sa mesta sudije Apelacionog suda. Razrešen je početkom 2022, godinu i po nakon što je promenjena vlast u Crnoj Gori, a Demokratska partija socijalista (DPS) prešla u opoziciju nakon tridesetogodišnje vladavine.

Nove vlasti su optuživale Katnića da je progonio opoziciju, a štitio najviše funkcionere DPS-a uključujući i dugogodišnjeg predsednika Mila Đukanovića.

Bio je glavni tužilac u slučaju pokušaja terorizma i "državnog udara" 2016. čijom su optužnicom obuhvaćeni ruski i srpski državljani, kao i lideri proruskog Demokratskog fronta - sadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i poslanik Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije članice vladajuće koalicije.

Prvostepenom presudom su svi bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Apelacioni sud naknadno proces vratio na početak.

Crnogorsko Specijalno tužilaštvo će proveriti navode svedoka-saradnika u slučaju 'državni udar'.

Takođe, Katnićevo ime je poznato i po procesu protiv visokog funkiconera DPS-a i predsednika nekadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića.

Marović je tokom suđenja potpisao sporazum o priznanju krivice za stvaranje kriminalne organizacije. Zatvorsku kaznu je izbegao napuštanjem Crne Gore, a zaštitu je našao u Srbiji, koja godinama odbija da ga izruči, jer je srpski državljanin.

Bivši pomoćnik direktora policije Zoran Lazović je dugogodišnji policijski funkcioner zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Njegov sin Petar Lazović je duže od godinu i po u pritvoru jer se sumnjiči za šverc droge i oružja kao i pripadnost jednoj od kriminalnih organizacija u Crnoj Gori.

Petar Lazović je bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbednost, a nedavno je ponudio jemstvo, za odbranu sa slobode, od skoro 10 miliona eura. Sud je odbio ponuđeno jemstvo.

Crnogorsko tužilaštvo je u prethodne dve godine sprovelo seriju hapšenja bivših čelnika pravosudnih institucija i policije.

Optužnice i sudski procesi se vode protiv bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, bivših direktora policije Veselina Veljovića i Slavka Stojanovića, zamenika direktora policije Dejana Kneževića, Katnićevog pomoćnika u Specijalnom tužilaštvu Saše Čađenović i drugih.

Pre dve godine v.d. državnog tužioca Crne Gore Maja Jovanović i tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva Laura Koveši potpisale u su u Luksemburgu Ugovor o saradnji na progonu izvršilaca krivičnih dela. Novoizabrani državni tužilac Crne Gore Milorad Marković je ovlastio specijalnog tužioca Vladimira Novovića da u potpunosti sarađuje sa Europolom i Evropskim javnim tužilaštvom, da na osnovu njihovih dokaza izvodi pred sud one koji su izvršili najteža krivična dela.

Strategija tužilaštva Crne Gore se pokazala ispravnom. Prvo su privedeni pravdi direktori policije, najviši službenici Agencije za nacionalnu bezbednost, predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, a nakon hapšenja bivšeg zamenika specijalnog tužioca Saše Rađenovića, sada su u pritvoru i bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i Zoran Lazović, desna ruka bivših crnogorskih velikaša. Njegovo hapšenje je i poziv da se pripremi njegov zaštitnik iz Mojkovca Duško Marković, bivši predsednik Vlade Crne Gore. Potom će ubrzo na red doći njihovi saradnici-izvršioci.

Ko je Milorad Marković, koji je 24. januara ove godine izabran za vrhovnog državnog tužioca Crne Gore i šta mu se zamera?

Marković je magistar pravnih nauka s dugogodišnjim iskustvom u oblasti ljudskih prava, pravosuđa, krivičnog prava.

Godinama je radio na Pravnom fakultetu u Podgorici i kao konsultant na projektima OEBS-a, UN, EU, Saveta Evrope, DP-a. Sarađivao je na projektima sa domaćim i stranim nevladinim organizacijama.

Deo opozicionih partija, pre svega DPS, saopštio je da neće glasati za Markovića, jer između ostalog on nikada u svojoj karijeri nije radio u tužilaštvu niti u sistemu pravosuđa.

I predstavnici više nevladinih organizacija ocenili su da je nepodoban za funkciju prvog tužioca u državi. Ipak, na tu funkciju je postavljen čovek koji nije blizak nijednoj političkoj partiji, ni ljudima iz vrhova vlasti i biznisa, odnosno kriminala. Provođenje pravde može da počne u punom kapacitetu!

Institucionalni obračun pravosuđa u Crnoj Gori sa organizovanim kriminalnim organizacijama iz bivše vlasti, policije, tužilaštva i biznisa, preslikaće se i u Srbiji.

Čim nakon 2. maja srpski diktator bude suočen sa potpunim porazom svoje sulude politike, počeće obračun Europola i međunarodnih institucija sa srpskom mafijom, narko kartelima, peračima novca, trgovcima belim robljem i decom... da potpuno poraženim građanima Srbije ponude one koji su ih decenijama mučili, pljačkali, uništili im državu i budućnost ni oduzeli svaku nadu.

Aleksandar Vučić je pristao da sprovede sve što je od njega traženo. I ako je saradnicima predstavio da je ''pružio žestok otpor'' zahtevima za hapšenjem svojih najbližih ljudi - on je, ustvari, tražio samo zaštitu za sebe i svog sina Danila. Za ostale je klimnuo glavom, dodajući, ako su toliko krivi, neka ih uhapse, ali će se on, javno tome protiviti (Sve dok i njega ne uhapse).

I ako su Vučićevi miljenici pažljivo raspoređeni u tužilaštvima i sudovima, njihova vlast će se raspasti kao kula od karata.

USAID je u srpske sudove uveo sistem ''Libra'', kojim se svi predmeti ''digitalizuju''. Tako i stranci mogu da prate sve tokove sudskih predmeta.

kriminalizaciji srpskog pravosuđa, nasilju, zločinima, osim upornog pisanja Magazina Tabloid, otvoreno pišu dnevnici NOVA, Danas, nedeljnici Vreme, Radar, TV NOVA S, a godinama i You Tube kanali Srbin info, Slavija info, Balkanska oštrica, Balkanska taraba... Poslanici Narodne skupštine Srbije Miroslav Aleksić, Miloš Parandilović, Srđan Milivojević, Zoran Lutovac, Marinika Tepić i još desetina njihovih kolega iz opozicije, poimenično pominju nasilje u pravosuđu, progon građana, lažne optužnice i zaštitu Vučićevih kumova i kartela od sudskog progona. Navode imena policajaca, tužioca i sudija.

Na čelu Vrhovnog tužilaštva Srbije je, već 14 godina, Zagorka Dolovac, travestit koja nije pustila glasa od sebe, dostojanstveno prećutavši sva nedela izvršne vlasti, koja je za vreme njenog mandata opustošila Srbiju za najmanje 100 milijardi evra i dolara, nije videla hiljade kilograma narkotika koji su prošli kroz Srbiju, zažmurila je i pravdala mnoga ubistva, nasilje na političkim oponentima, na hapšenje novinara, aktivista nevladinih organizacija.

Narko mafija je uspela da za nemuštu tužiteljku kupi najviše francusko odlikovanje za starnce - Legiju časti za ovu nečasnu ženu!

Dođe vreme da i Zagorka krene. Na put prema Okružnom zatvoru u Beogradu.

Dakle, čim Vučiću saopšte da su realizovana sva njegova priznanja, za koja tvrdi da ih nije nigde potpisao, počinje Velika naplata.

Iako nije u punom kapacitetu, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, koje deluje kao samostalan tužilački organ, naložiće da se pravdi privedu viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, vrhovni tužilac Zagorka Dolovac (u trećem mandatu, po šest godina), ministarke pravde Nela Kuburović i Maja Popović i trostruki ministar u Vučićevim Vladama Aleksandar Vulin (ministar za rad i boračka pitanja, ministar vojni, ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA u ostavci, koji, u praksi, vrši ovu dužnost...)

Aleksandar Vulin se već pojavljuje u više sudskih predmeta organizovanog kriminala, a pominju ga značajni ''igrači'' Veljko Belivuk i njegovi saborci, kao svog saradnika i posrednika između njih i Aleksandra Vučića.

Bivši direktor BIA Bratislav Gašić naložio je načelniku najznačajnije uprave u ovoj Agenciji Marku Parezanoviću, da napravi ''presek delovanja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i njegove partijske klike raspoređene u Ministarstvu unutrašnjih poslova''.

Ovaj opsežni dosije je, osim u rukama gospodina Gašića, završio u još mnogim rukama i bio je namenjen i ''za druge oči''.

Aleksandar Vulin je pokazao pseću odanost Aleksandru Vučiću, žene im zajedno putuju belim svetom i troše ogroman novac. Aleksandra je kum Nikola Petrović navukao na kokain. Zbog konzumiranja droge Vulina su i organizovane grupe navijača prezirale. On se u Moskvi izlečio, odnosno zalečio od zavisnosti od narkotika, a morao je da podnese ostavku na mesto direktora BIA, jer ga je Vučić odmah žrtvovao, mada su njegove reči, izgovorene tim, povodom, pokušale da ga opišu kao hrabrog i doslednog ''borca za Srbiju''.

Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je čovek iz Vulinovog ličnog života. Bestidan je. Zaštitnik je svih Vučićevih kriminalnih igrača i kartela. Posvećen je ''zaštiti ustavnog poretka'' te proganja svakog ko iskaže nepoverenje u svakodnevne Vučićeve laži, prevare, obećanja i pljačke.

Privođenjem pravdi Nenada Stefanovića, stvorili bi se uslovi da tužioci, u skladu sa zakonom, procesuiraju izvršioce najtežih zločina i kriminalnih dela, da povrate među građane osećaj sigurnosti.

Političkim oponetima Vučićeve politike se pale kuće, stanovi, automobili, prebijaju ih na ulici, hapse i utamničavaju, umiru u zatvorima...

Iz pravosuđa bi, shvativši da dolazi novi vetar, samo otišli oni koji su služili Vučićevom kartelu.

Među prvima bi na sud moralo biti izveden Vučićev kum Nikola Petrović, za koga postoje tone dokaza, a koji je, kao u džepu, držao sudije i tužioce da mu služe i štite njega i njegov kartel od svake odgovornosti.

Zašto ministarke Nela Kuburović i Maja Popović moraju na sud?

Gospođa Popović je poznata po kriminalu, rasprodaji srpske dece inostranim organizacijama, za velike pare.

Ono što im centri moći neće oprostiti je njihovo ignorisanje međunarodnog prava i međunarodnih organizacija.

Dževdet Ajaz i Ali Ahmed Jaafar Mohamed su politički disidenti iz Turske, tj. Bahreina. Zajedničko im je to da pripadaju obespravljenim manjinama u svojim državama porekla, kao i da su njihove države porekla bez ikakve sumnje prožete autokratijom i progonom političkih neistomišljenika. Dele i istu etiketu - terorista i podrivač ustavnog poretka - i isto iskustvo - besomučno su mučeni od strane bezbednosnih službi svojih zemalja. Takođe, obojica su osuđeni u odsustvu bez ikakvih garancija prava na pravično suđenje.

Međutim, ono što je krajnje neuobičajeno i što predstavlja još jednu tačku povezivanja ovih mučenih ljudi jeste i to što su spas pokušali da pronađu u Republici Srbiji. Ajaz 2017. godine, Mohamed 2022. godine. Nažalost, zajedničko im je i to što ne da nisu dobili zaštitu od Srbije, već ih je i ta ista Srbija poslala nazad direktno u ruke dželata. Ono što ih donekle razlikuje jeste to ko je bio njihov krajnji dželat u Srbiji - Nela Kuburović je potpisala put u pakao Ajazu, dok je Maja Popović potpisala možda čak i smrtnu kaznu Mohamedu. U aprilu 2001. godine, u Dijarbakiru u Turskoj, prodavac kancelarijskog materijala i sekretar minorne kurdske političke partije PAK, Dževdet Ajaz, lišen je slobode od strane pripadnika Odeljenja za antiterorizam i odveden je u njihovo ozloglašeno sedište. U narednih 10 dana, Dževdet Ajaz je, bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom preživeo: udarce pesnicom, šamare, šutiranje, pendrečenje; podvrgavanje „palestinskom vešanju" i električnim šokovima po genitalijama i bradavicama; polivanje hladnom vodom iz creva pod visokim pritiskom; stalne pretnje pogubljenjem i tako dalje.

Nakon 10 dana, sa povezom na očima, potpisao je priznanje koje je bilo jedini dokaz da je svojim delovanjem podrivao ustavni poredak Turske i da je terorista. Osuđen je na 15 godina zatvora. Malo pred potvrđivanje presude pred drugostepenim sudom, pobegao je iz Turske. Ali Ahmed Jaafar Mohamed, protivnik autokratskog režima u Bahreinu, lišen je slobode 2007. godine zbog svog, kako to obično i biva, terorističkog delovanja protiv ustavnog uređenja Kraljevine Bahrein. Kao i Dževdet Ajaz, tokom lišenja slobode prošao je sve vidove mučenja koji su karakteristični za režime poput Bahreina. Kao i Ajaz, osuđen je, s tim što je njegova kazna bila daleko ozbiljnija - doživotni zatvor bez uslovnog otpusta. Uspeo je da pobegne 2013. godine i da narednih osam godina živi kao begunac u različitim zemljama. Na pogrešnoj adresi je potražio pomoć...

Pošto su lišeni slobode u Srbiji na osnovu politički skrojenih Interpolovih poternica, započeti su njihovi postupci ekstradicije. Jednostavnije rečeno, u rukama sudija i tužilaca Srbije našle su se sudbine žrtava teških kršenja ljudskih prava. Te sudije, i ti tužioci, bili su u obavezi da tokom ispitivanja tzv. pretpostavki za izručenje u Tursku/Bahrein ocene čitav niz materijalnih i proceduralnih stavki kako bi doneli odluku zasnovanu na srpskim zakonima i Ustavu, ali i na osnovu čitavog niza međunarodnih konvencija kojima se mučenje apsolutno zabranjuju.

Držao je Ajaz govor pred sudijama Višeg suda u Šapcu i Apelacionog suda u Novom Sadu o tome kako to izgleda biti politički disident i šta su mu radili pripadnici policije u Dijarbakiru. Pričao je o tome i Mohamed, a bogami i pisao je iz ćelije Okružnog zatvora u Beogradu. Ajaz je sve isto ponovio i pred Kancelarijom za azil, da prtisutni, a verovatno ni službenik Kancelarije za azil, nisu dobro spavali u narednim danima. Mohamedu ta mogućnost (traženja azila), nije ni data. Ajazova ekstradiciona bitka trajala je dosta duže od Mohamedove, ali ishod je na kraju bio isti.

Sudije i tužioci viših sudova i tužilaštava u Beogradu i Šapcu, kao i sudije i tužioci apelacionih sudova u Beogradu i Novom Sadu, nisu našli za shodno da navode o mučenju uopšte uzmu u obzir. Bili su gluvi na navode o frakturama, električnim šokovima, batinama i drugim aktima koji dehumanizuju ljudska bića, a nisu smeli. Ustav, zakon i konvencije im to ne dozvoljavaju. Ne samo da im ne dozvoljavaju da ignorišu navode o zlostavljanju, već naprotiv - nameću im obavezu da spreče da se žrtve zlostavljanja ili potencijalne žrtve zlostavljanja nađu u rukama zlostavljača.

Njihova obaveza je bila da nikada ne dozvole da se Ajaz i Mohamed izruče svojim zemljama porekla. Njihova obaveza je bila da odbiju izručenje. Pošto diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i višedecenijskim iskustvom, koji su se zakleli da će biti čuvari Ustava i ljudskih prava sadržanih u njemu, i koji sebe nazivaju sudijama i tužiocima, nisu imali sluha za ljude kojima je struja puštana kroz genitalije i kojima su lomili ruke i noge, sudbina Ajaza i Mohameda je prešla u ruke ministarki pravde - Nele Kuburović i Maje Popović.

Sa osmehom i spokojem na licu, Nela Kuburović je objasnila novinarki Insajdera da je rešenje o ekstradiciji koje je potpisala jednostavna stvar koja traje manje od sat vremena.

Maja Popović se još uvek nije izjasnila da li je uživala dok je potpisivala rešenje o izručenju, ali i da je uspela da obori rekord svoje prethodnice jer je rešenje potpisala pre svitanja i radnog vremena, a sve kako bi privatni avion bahreinske vlade što pre odleteo sa aerodroma „Nikola Tesla".

Kao da su znali kakav će biti ishod postupka odlučivanja ministarke pravde, Ajaz i Mohamed poslati su u pakao sa avionskim kartama u jednom pravcu. Nada umire poslednja... Stavljajući nakratko u stranu profesionalne i moralne karakteristike „nezavisnih" sudija, „samostalnih tužilaca" i ministarki pravde, tamo negde u nekoj Ženevi i u nekom Strazburu sede neke sudije Evropskog suda i članovi Komiteta protiv torture, koji su na slučajeve Ajaza i Mohameda gledali na nešto drugačiji način od pomenutih individua.

Kada već mučenje koje su prošli turski i bahreinski politički disident nije zabrinulo nadležne instance u Srbiji, pravni zastupnici potražili su pomoć od međunarodnih tela. Komitet protiv torture je rekao Srbiji da ne izruči Ajaza dok njegovi članovi ne pogledaju malo bolje ono što ona nije htela, dok je isto to u slučaju Mohameda rekao Evropski sud za ljudska prava.

Pravno rečeno, Srbiji je naređeno privremenim merama, koje su jače od svake presude suda ili potpisa Nele Kuburović ili Maje Popović, da ne izruče Ajaza i Mohameda do okončanja postupka pred navedenim telima. Privremena mera i njeno poštovanje pravno su jači od svake domaće odluke, od svake strane investicije i od svake političke partije na ovom svetu. Barem bi tako trebalo da bude.

Dana 25. decembra 2017. godine, ignorišući privremenu meru Komiteta protiv torture, Srbija šalje u Tursku Dževdeta Ajaza. Malo više od četiri godine kasnije, Ali Ahmed Jaafar Mohamed prinudno je vraćen u Bahrein. Šta dalje... Za Ajaza i Mohameda je igra završena. Iako je Komitet 2019. godine utvrdio da su Ajazu povređena prava, on lično od toga nema ništa. Isto će biti i u slučaju nesrećnog Bahreinca kada Evropski sud nađe povredu člana 3 (koji zabranjuje torturu), a možda (nadam se ne) i člana 2 koji štiti pravo na život.

Ono što posle njihovih žrtava ne bi smelo da ostane isto jeste da u nekim budućim slučajevima, sudije, tužioci i osobe poput Nele Kuburović i Maje Popović, koji su u saučesništvu uništili dva ljudska života, ne smeju više nikada da odlučuju o nečijim pravima i obavezama, a pogotovo ne o tome da li će neko biti vraćen tamo gde ne bi smeo.

Da li će postupajuće sudije i tužioci snositi u najmanju ruku disciplinsku odgovornost od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca? Ministarku pravde je kod nas nemoguće smeniti, ali bi mogle biti izvedene pred sud i osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja.

Oni koje su izigrale ministarke i srpske sudije i tužioci u slučaju dvojice sužnjeva, sigurno, ne praštaju.

Srpske sudnice željno čekaju one koji su kršili i sprovodili zakon i one koji su se o zakon ogrešili.Velika naplata uskoro će početi!

U pripremi je smena vrhovne državne tužiteljke, koja se preplašila kada je iz Europola stigao ''paket'' dokaza i predlog za ''preduzimanjem mera''. Njene kolege iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Makedonije su na ''gotovs''. Borba protiv narkokartela je pripremljena. Zagorku Dolovac zanima samo krkanje. Mlad sjenički sir, pršuta, reš pečena jagnjetina...

Gospođa Dolovac, još se veća, nakon odlaska Vučića iz Srbije, koji je najavio, prepustiće funkciju, za koju su predviđeni njeni zamenici dr Goran Ilić i Nataša Krivokapić, kao njegov zamenik, za koje se veruje da su kadri da iznesu bitku sa nemilosrdnom Vučićevom mafijom.

Upućeni tvrde da će i Ministartstvo unutrašnjih poslova smoći snage da pruži punu pomoć. Sve će ići mnogo brže, nego što se pretpostavlja.

I u Ministarstvu pravde moraće da čeličnom metlom očiste ministarkin kartel, Upravu za izvršenje krivičnih sankcija...

Pretpostavlja se da će ministarka Maja Popović uspeti da pobegne iz zemlje, jer je državljanka Hrvatske.

U svojoj osionosti, glavni mafijaši su zaboravili da renoviraju zatvore, naročito Okružni zatvor u Beogradu, kao i zatvorsku bolnicu, u kojoj ljudi umiru u najtežim mukama.

U prethodnim brojevima opisali smo kako zatvorenici umiru po zatvorima. U Padinskoj Skeli 4. februara ubijen je 75. godišnji starac, koji je izdržavao prekršajnu kaznu, jer nije imao novca da plati što je u Mladenovcu bacio petardu. Njega su danima maltretirala dvojica osuđenika, a 4. februara ubio ga je stražar. Slučaj je prikrivan, a za ubistvo su optužena trojica osuđenika. Slučaj je pokušao da zataška direktor Uprave Dejan Carević i viši javni tužilac Nenad Stefanović. I Carević i Stefanović odgovaraće za pomaganje učiniocu ubistva. Postoje pet svedoka-stražara i osuđenika koji znaju da je starca ubio stražar i da je on umro u mukama.

U Okružnom zatvoru u Vranju je upravnik izvesni Darko Kostić. Postavljen je sa 29 godina života za upravnika zatvora u Vranju 2001. godine! Bio je sudijski saradnik u opštinskom sudu u Vranju. Na njega su zaboravili i on pune 23 godine upravlja zatvorom kao svojom plantažom.

U pismu upućenom Magazinu Tabloid, Srđan Stefanović nedavno penzionisani specijalni vaspitač pedagog opisuje zašto ga je upravnik prisilno oterao u penziju, uz podršku ministarke pravde Maje Popović.

''Upravnik Dejan Kostić je uhapsio Okružni zatvor u Vranju. Drži ga u zatočeništvu pune 22 godine. Ima podršku, kao i svi drugi upravnici, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Svi koji ukažu na njegove zloupotrebe i nasilje, budu njegove žrtve, kojima se osvetio. Uništio im je život'' - piše gospodin Stefanović, koga u ovoj ustanovi pamte kao pristojnog i poštenog čoveka.

Advokatu iz Beograda Čedomiru Kokanoviću je nakon skoro tri meseca ukinut pritvor i to dva dana uoči suđenja u Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde se protiv njega vodi postupak po tužbi za proganjanje predsednika Advokatske komore Vojvodine, Vladimira Beljanskog.

Ukidanje pritvora je iznenadilo čak i njegove branioce, jer je ponašanje tužilaštva i suda u tom postupku, do sada, bilo potpuno drugačije.

Sud u Novom Sadu je konačno uvažio žalbu branilaca advokata Čedomira Kokanovića i ukinuo mu pritvor, ali samo dva dana uoči suđenja koje je zakazano za petak 19. aprila. Ova odluka je pomalo iznenadila njegove branioce, iako je u pitanju pritvorski predmet o kome se odlučuje po hitnom postupku.

„Čedomir Kokanović je pokucao na vrata porodičnog stana sinoć, a čak smo i mi bili iznenađeni time što se desilo. Bili smo iznenađeni kada je uhapšen, ali iznenadilo nas je i to ukidanje pritvora. U tom trenutku smo se baš pripremali za glavni pretres. On je vidno smršao, ali se sada oseća dobro, iako je imao zdravstvene probleme", kazao je za portal Nova.rs član tima odbrane Kokanovića, advokat Jovan Rajić.

Po njegovim rečima, dosadašnja praksa je bila da se sve odluke donose u poslednjem trenutku, pa je tako i pritvor ukinut dva dana uoči glavnog pretresa, kome je htelo da prisustvuje nekoliko desetina Kokanovićevih kolega - advokata.

„Pritvor je mera, ali se u ovom slučaju koristio kao kazna. Obrazloženje je bilo da može da ponovi krivično delo koje mu se stavlja na teret. On je ostao u pritvoru skoro do početka suđenja, kao da je optužen za najteže krivično delo, teško ubistvo, a ne proganjanje. Mi smo se žalili na odluku o produženju pritvora Kokanoviću nekoliko puta i Viši sud u Novom Sadu je ukinuo to rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu. Oni su u istoj zgradi, dele ih dva sprata, pa, ipak, bilo im je potrebno po desetak dana da dokumentacija proputuje dva sprata i da odluka bude doneta. Sve to nije u redu. Optužni predlog podignut je 59. dana, dan pre nego što bi Kokanoviću bio ukinut pritvor po automatizmu. Tužilaštvo zloupotrebljava svoj položaj i sve odluke donosi poslednjeg dana zakonskog roka. Tako se i sada dogodilo", objašnjava advokat Jovan Rajić.

Advokat Čedomir Kokanović priveden je 26. januara i u pritvoru je proveo skoro tri meseca. Priveden je zbog ''ometanja pravde i krivičnog dela proganjanja''. Nalog za njegovo privođenje izdalo je Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu jer se, kako je navedeno u saopštenju „radi saslušanja, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio dva krivična dela ometanje pravde i krivično delo proganjanje, sve na štetu Vladimira Beljanskog, advokata u Novom Sadu i predsednika Advokatske komore Vojvodine".

Kokanović je uhapšen nakon što je objavio niz komentara na društvenim mrežama i Vajber grupi a koje su se odnosile na predsednika Vladimira Beljanskog. Upravo je Beljanski i podneo prijavu za proganjanje.

„Kokanović se nije obraćao Vladimiru Beljanskom kao advokatu, ili lično, on je kritikovao njega kao nosioca javne funkcije, kao predsednika Advokatske komore Vojvodine. Može se diskutovati o tome da li je jezik bio primeren, da li je bio uvredljiv, ako jeste, i ako je gospodin Beljanski bio uvređen, trebalo je da ga privatno tuži i da Kokanović eventualno bude kažnjen za te ružne reči. Ovako, sve je pretvoreno u verbalni delikt koji se na mala vrata vratio u naše zakonodavstvo, jer je proganjanje formulisano predaleko i po tom principu se na udaru može naći svako ko ima kritičko mišljenje. Za proganjanje tako nije potrebno da počinilac fizički prati žrtvu, zove je telefonom ili šalje mejlove, već se to može primeniti i na statuse na društvenim mrežama. Kokanović nikada nije pozivao na nasilje ili nešto još gore, tako da ni obrazloženje suda o ponavljanju krivičnog dela ne stoji", objašnjava advokat Rajić.

Mafija u ''Kući pravde"' smeštena je u zgradi pravosudnih organa u ulici Sutjeska u Novom Sadu. Borba za slobodu i dostojanstvo, često liči na Bitku na Sutjesci, jer je veći broj tužilaca i sudija sklon najcrnjoj zloupotrebi i kršenju zakona.

Bitka na Sutjesci mora da se završi smenom većeg broja tužilaca i sudija i njihovo privođenje pravdi. Advokat Kokanović je proveo tri meseca u pritvoru, mada su ga branila dvojica uglednih i odličnih advokata - Ivan Ninić i Jovan Rajić. Kako prolaze građani koji nemaju takvu stručnu podršku kao i medijsku podršku?

A.

Očekuje se ...

Prva hapšenja nosilaca javno-tužilačkih funkcija i državnih funkcionera iz policije i ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, očekuju se krajem leta. Do tada će se Srbija naći u sunovratu, iz kojeg će pokušati da izađe hapšenjem i privođenjem pravdi onih koji su život u Srbiji učinili neizdrživim.

Ima, kao što je slučaj i u Crnoj Gori, ko će da sudi policajcima, tužiocima, sudijama, ministrima!

2

U Loznici kolo vode

Pravda se rasprodaje i u Loznici. Predsednik Osnovnog suda u Loznici i jedan sudija bili su uhapšeni. Sprega sudija i advokata je neraskidiva. Sudija Ivana Pantelić služi da advokati, čije su supruge sudije u ovom sudu, kupuju pravdu za svoje klijente. Nekažnjeno. Policija nadzire ''poslovanje'' više sudija, ali se većina njih poziva na pravo ''slobodnog sudijskog uverenja'' u presuđivanju i postupanju. Loznica je puna prvoklasnih ubica, ali i sudija i tužilaca koji su opasniji od njih.