Moskva - Peking: strateško partnerstvo

Vladimir Putin u zvaničnoj poseti Kini

Zvanična kineska agencija Sinhua je pod naslovom „Rusija i Kina zajedno otvaraju uspešnu budućnost sveobuhvatnog strateškog partnerstva u novoj epohi", objavila ekskluzivni intervju sa predsednikom RF Vladimirom Putinom, koji je od 16. do 18. maja boravio u zvaničnoj poseti Kini. O fundamentalnom značaju ove posete za obe zemlje govori činjenica da će to biti prva poseta inostranstvu nakon što je V. Putin na izborima dobio novi predsednički mandat.

Piše: Vladimir Mališev

Za Putina, to je već 18. poseta Kini, poslednji put bio je tamo u radnoj poseti prošle jeseni, a broj njegovih susreta sa Si Đinpingom već se približava broju 50. Lični odnosi dva lidera zaista su veoma važni. Kako primećuju analitičari, međusobno poštovanje, otvorenost i poverenje su osnova na kojoj se ne grade samo njihovi međusobni odnosi, već i odnosi dve velike države. Ipak, glavni temelj rusko-kineskog savezništva je jedinstvo osnovnih interesa i strateških ciljeva, to jest obe zemlje vide jedna drugu ne samo kao pouzdane partnere, već i kao saradnike u reformisanju svetskog poretka.

Pred Putinovu posetu Kini, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov govorio je na brifingu za novinare o ovoj poseti. Prema rečima Ušakova, u okviru posete planirana je poseta Pekingu i Harbinu. Nakon zvanične ceremonije dočeka, vodiće se razgovori u užem formatu, posle toga sledi susret u proširenom sastavu uz učešće članova ruske vlade.

„Prioritet u ovom delu razgovora biće trgovinsko-ekonomska saradnja, uzimajući u obzir da Kina već od 2010. godine zauzima mesto vodećeg spoljnog trgovinskog partnera Rusije, a naša zemlja je prošle godine stigla do 4. mesta među spoljnim partnerima Kine", rekao je pomoćnik predsednika.

Kada je reč o međunarodnim pitanjima, predviđena je dubinska razmena mišljenja o pitanjima saradnje u različitim međunarodnim organizacijama i strukturama, pa i u UN. To će uticati i na saradnju Moskve i Pekinga u okviru BRIKS-a. Prema rečima Ušakova, Putin će uputiti poziv kineskom predsedniku da poseti samit BRIKS-a u Kazanju, koji će biti održan u oktobru. Kineska strana već je dala prethodnu saglasnost za učestvovanje na ovom skupu.

Lideri dve zemlje razmotriće situaciju u vezi sa Ukrajinom, Bliskim istokom, kao i saradnju u okviru Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i pitanje spajanja integracionih procesa u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) i kineske inicijative „Pojas i put". Nakon razgovora biće potpisani zajednički dokumenti, uključujući i zajedničku izjavu Rusije i Kine o produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje.

„U ovom dokumentu biće naglašen poseban karakter naših bilateralnih odnosa i biće zacrtani dalji putevi razvoja čitavog spektra bilateralnih odnosa. Biće potvrđena vodeća uloga Rusije i Kine u formiranju pravednog i demokratskog svetskog poretka", rekao je Ušakov.

Drugog dana posete ruski predsednik posetiće Harbin. Centralni deo programa biće učestvovanje Putina u ceremoniji otvaranja 8. rusko-kineskog EKSPO-a i 4. rusko-kineskog foruma o međuregionalnoj saradnji. Zatim je predviđen razgovor ruskog lidera sa studentima i profesorima Harbinskog politehničkog univerziteta, kao i polaganje cveća na spomenik sovjetskim vojnicima koji su pali za oslobođenje severoistoka Kine i poseta hramu Pokrova presvete Bogorodice.

„Rusija i Kina unapređuju međusobni razvoj i prosperitet povecianjem ravnopravne i obostrano korisne saradnje u ekonomskoj i humanitarnoj sferi, jačaju spoljnopolitičku koordinaciju u interesu izgradnje pravednog višepolarnog svetskog poretka. Sve to predodređuje novu epohu uspešne buducinosti sveobuhvatnog i strateškog partnerstva dve zemlje", piše u intervjuu ruskog predsednika koji je Sinhua objavila dan pred njegovu posetu Kini.

Vladimir Putin je u intervjuu rekao da su „savremeni rusko-kineski odnosi nezavisni od ideologije i političke konjukture. Njihov višestruki razvoj je svestan strateški izbor, koji se bazira na širokoj saglasnosti temeljnih nacionalnih interesa, dubokom međusobnom poverenju, snažnoj društvenoj podršci i iskrenom prijateljstvu naroda dve zemlje. Radi se o zajedničkim naporima za jačanje suvereniteta, zaštiti teritorijalne celovitosti i bezbednosti.

A na širem planu, reč je o unapređenju razvoja i prosperiteta Rusije i Kine, izgradnjom ravnopravne, uzajamno korisne saradnje u ekonomiji i humanitarnoj sferi, o jačanju spoljnopolitičke koordinacije u interesu izgradnje pravednog višepolarnog sveta. Sve ovo predodređuje uspešnu buducinost našeg sveobuhvatnog i strateškog partnerstva u novoj eri", rekao je lider RF.

Prema Putinovim rečima, „u osnovi rusko-kineskog partnerstva uvek su bili i biće principi ravnopravnosti i poverenja, međusubnog poštovanja suvereniteta i uvažavanja interesa, a posebnu, važnu ulogu u razvoju odnosa između dve zemlje imali su mudri i dalekovidi političari, državnici kao što je kineski predsednik Si Đinping."

Kako je istakao ruski predsednik, narode dve zemlje „povezuju duge i jake tradicije prijateljstva i saradnje, što predstavlja jednu od najvažnijih osnova bilateralnih odnosa. Danas su rusko-kineski odnosi dostigli najviši nivo u istoriji i bez obzira na složenu situaciju u svetu, nastavljaju da jačaju."

Putin je takođe istakao da trgovinsko-ekonomski odnosi između Rusije i Kine nastavljaju da se razvijaju ubrzanim tempom, pokazujući stabilan imunitet na spoljne izazove i krize. Za poslednjih pet godina oni su uspeli da udvostruče međusobnu trgovinsku razmenu. Pritom se više od 90% obračuna kompanija obe zemlje odvija u nacionalnim valutama. Kina već 13 godina zauzima mesto glavnog poslovnog partnera Rusije, a Rusija se 2023. godine podigla na 4. mesto u rejtingu spoljnih komercijalnih partnera Kine.

Ove i sledeće godine održaće se Godine kulture Kine i Rusije. Kako je primetio V. Putin, Rusija i Kina su vekovima neraskidivno vezane ne samo zbog zajedničke granice, već i zbog tesnih kulturnih i ljudskih veza. U savremenom ruskom društvu, interesovanje za kinesku kulturu i umetnost takođe je visoko, primetio je on, dodavši da u Rusiji oko 90.000 studenata i đaka uči kineski jezik. Turneje umetničkih kolektiva, izložbe na kojima učestvuju umetnici iz Kine, održavaju se sa velikim uspehom. Nakon ukidanja karantina zbog pandemije, dinamično raste i turizam. Prošle godine u Kini je boravilo više od 730.000 Rusa.

Putin je izneo i svoj lični stav prema kineskoj kulturi. „Želim da istaknem da uvek sa velikim interesovanjem otkrivam nešto novo o jedinstvenim i originalnim kineskim tradicijama, posebno tokom poseta Narodnoj Republici Kini. Znam dosta o vašim borilačkim veštinama, uključujući i kung fu, koji je veoma popularan u našoj zemlji, poštujem kinesku filozofiju. Članove moje porodice takođe interesuje Kina, neki od njih uče kineski jezik", rekao je ruski predsednik.

Putin je visoko ocenio međusobnu saradnju Rusije i Kine na međunarodnoj sceni. On je istakao da dve zemlje imaju slične ili iste pozicije o ključnim međunarodnim pitanjima. Moskva i Peking se zalažu za vladavinu međunarodnog prava, za jednaku, nedeljivu, sveobuhvatnu i održivu bezbednost, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou, sa centralnom koordinirajućom ulogom UN. Oni odbijaju pokušaje Zapada da nametnu poredak zasnovan na laži i licemerju, na mitskim pravilima za koje je nepoznato ko ih je izmislio.

V. Putin je primetio da u Rusiji pozitivno ocenjuju pristup Kine kada je reč o ukrajinskoj krizi. „U Pekingu odlično razumeju njene osnovne uzroke i globalno geopolitičko značenje, što se ogleda u planu od 12 tačaka „Pozicija Kine u vezi sa političkim rešavanjem ukrajinske krize", objavljenim u februaru 2023. godine. Ideje i predlozi zabeleženi u dokumentu svedoče o iskrenoj težnji naših kineskih prijatelja da doprinesu stabilizaciji situacije", rekao je predsednik.

Putin je istakao da je Si Đinping nedavno govorio o još četiri dodatna principa za rešenje konflikta koji organski dopunjavaju pomenuti plan. Realistični i konstruktivni koraci koje je predložio Peking, razvijaju ideje o potrebi prevazilaženja mentaliteta hladnog rata, nedeljivosti bezbednosti, usklađenosti normi međunarodnog prava i Povelje UN u svoj njihovoj ukupnosti i međusobnoj povezanosti", dodao je on.

Ruski lider je primetio da Moskva nikada nije odbijala pregovore. „Želimo sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje tog konflikta mirnim sredstvima. Otvoreni smo za dijalog o Ukrajini, ali to treba da budu pregovori koji uzimaju u obzir interese svih strana uvučenih u taj konflikt, uključujući i naše", rekao je on.

Sa zabrinutišću i uznemirenošću gledaju jačanje rusko-kineskih odnosa u SAD. Uoči Putinove posete Kini, vodeće američke novine Njujork tajms objavile su nekoliko članaka na tu temu, u kojima sa žaljenjem priznaju da ove veze postojano jačaju.

„Si Đinping se", piše Njujork tajms, „više od 40 puta sreo sa Putinom, uživo i virtuelno, više nego bilo koji drugi lider. Oni često razmenjuju čestitke za rođendan i zovu se „stari" ili „dragi" drug. Što je još važnije, oni, izgleda, vide jedan u drugom strateškog partnera u velikom geopolitičkom rivalstvu i verovatno će koristiti pregovore da bi se predstavili kao lideri alternativnog globalnog sistema, usmerenog na podrivanje američke dominacije."

Pritom Njujork tajms, podržavajući strateški cilj SAD da ubaci klin u jačanje veza između Moskve i Pekinga, nastoji da stvori utisak da je ovako pojačana saradnja neisplativa za Kinu i da će je navodno staviti u izolaciju na međunarodnoj sceni. „Ali, ta solidarnost sa Rusijom", piše Njujork tajms sa prikrivenom pretnjom, „čini od Kine metu pritiska Zapada."

„G. Si", tvrdi Njujork tajms, „hoda po užetu, izlažući se rastućem diplomatskom i ekonomskom pritisku čiji je cilj ograničavanje kineske podrške Rusiji i njenom ratu u Ukrajini. Bliskiji zagrljaji Putina sada mogu još više da odgurnu Evropu, ključnog trgovinskog partnera, jer Peking teži da poboljša svoj imidž na Zapadu i da sačuva tržište za kineski izvoz, kako bi oživeo svoju usporenu ekonomiju."

U drugom članku, takođe u Njujork tajmsu, autorka Aleksandra Gabujeva, direktorka Karnegijevog rusko-evroazijskog centra u Berlinu, primećuje da „mnogi na Zapadu i dalje žele da veruju da rusko-kineski savez predstavlja odstupanje od pravila, što je izazvano Putinovim emocionalnim antiamerikanizmom i njegovom toksičnom fiksacijom na Ukrajinu. Pretpostavka je da će, čim g. Putin i njegove mračne opsesivne ideje nestanu iz vidokruga, Moskva pokušati da obnovi veze sa Zapadom, ne samo zato što veze između Rusije i Kine nisu duboke, već i zato što Rusija ima viševekovnu ekonomsku i kulturnu zavisnost od Evrope."

Ali, primetivši ovo, autorka teksta je prinuđena da prizna da su promene koje se dešavaju - nepovratne. „Ova željena tačka gledišta, ma koliko privlačna bila", zaključuje ona, „ispušta iz vida transformaciju ruske ekonomiije i društva. Nikada posle raspada SSSR-a Rusija nije bila dalje od Evrope, i nikada tokom cele svoje istorije nije bila tako isprepletena sa Kinom. Istina je da je Kina, posle dve godine rata u Ukrajini i bolnih zapadnih sankcija, potrebna ne samo Putinu, nego i Rusiji."

Istovremeno, drugi zapadni mediji priznaju da ova Putinova poseta Kini predstavlja novu potvrdu zajedničkog pogleda na svet drve države, usmerenog na suprotstavljanje hegemoniji SAD. O tome, posebno, piše britancka agencija Rojters.

Oni navode mišljenja stručnjaka koji smatraju da će Vladimir Putin gurati Si Đinpinga ka daljoj podršci „vojnoj ekonomiji Rusije", ipak u širem smislu putovanje bi postalo „simbol opšteg pogleda na svet usredsređenog na suprotstavljanje poretku koji predvodi SAD."

„Kina je strateški partner Rusije - to je put koji su izabrali predsednik Rusije i kineski lider - i ništa neće to promeniti, bez obzira šta Zapad pokuša da kaže ili uradi", navodi Rojters, pozivajući se na reči neimenovanog ruskog državnog zvaničnika.

2.

Svetski mediji nastavljaju da žustro analiziraju nedavnu posetu Putina Kini

Zapad obeshrabren: nije uspeo da zabije klin razdora

Bez preuveličavanja može da se kaže da je ceo svet pratio ono što se dešava u Kini, gde je u prvoj državnoj poseti, odmah posle inauguracije, boravio ruski predsednik Vladimir Putin. O tome nastavljaju da pišu, da pažljivo analiziraju dokumente potpisane tokom posete, da komentarišu ovaj, zaista istorijski događaj. Svi svetski mediji su pritom jednodušni u tome da je odlazak ruskog lidera u Kinu ubedljiva potvrda najvišeg nivoa saradnje dve zemlje.

Piše: Vladimir Mališev

„Ministarstvo spoljnih poslova Kine opisalo je posetu predsednika Putina kao blagovremenu i plodonosnu", zaključuju kineske novine Global Times. „Povodom 75. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje, šefovi dve države su potpisali i objavili zajedničku izjavu o produbljivanju kinesko-ruskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva i saradnje u novoj eri. Zajednička izjava sadrži više od 12000 reči, a reč „saradnja" pominje se više od 130 puta. Danas se kinesko-ruski odnosi nalaze na najvišem nivou u istoriji, i ova godina označava važnu prekretnicu u razvoju odnosa dve zemlje. Gledajući unazad, može se reći da pragmatična saradnja između Kine i Rusije ima solidnu osnovu i jak unutrašnji impuls, koji obezbeđuje opšti ekonomski i socijalni razvoj i integraciju obe strane. Gledajući u budućnost, pragmatična saradnja između Kine i Rusije predstavlja važnu garanciju korišćenja potencijala razvoja obe zemlje i istraživanja dugoročnog autonomnog razvoja. Očigledno je da razvoj odnosa između dve zemlje nije privremeno sredstvo, već ima jak unutrašnji impuls i unutrašnju vrednost", zaključuje Global Times.

Bez obzira na složenu situaciju u svetu, kinesko-ruski odnosi nastavljaju da se uspešno razvijaju, pišu u vezi s posetom ruskog predsednika Kini vodeće kineske novine Ženmin žibao. Ovi odnosi su zasnovani na na zajedničkim dugoročnim strateškim interesima, smatraju u ovim novinama, a obe zemlje imaju iste stavove prema svetskom poretku i regionalnoj stabilnosti, koji su zasnovani na međunarodnom pravu i Povelji UN. Kinesko-ruski odnosi uvek su bili zasnovani na principima nesvrstanosti, nekonfrontacije i neusmeravanja protiv trećih zemalja, oni nisu podložni uticaju spolja. Kina i Rusija se zalažu za multipolarno ustrojstvo sveta, ne priznaju unipolarnu hegemoniju i nastavljaju da promovišu ekonomsku globalizaciju.

Ove godine, podsećaju novine, navršava se 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Rusije. Za tih 75 godina, najveće dostignuće u razvoju bilateralnih odnosa postalo je to što su Kina i Rusija našle način kako da se dve velike države slože jedna s drugom.

Po mišljenju indijskih novina Hindustan Times, Kina je danas postala „najvažniji politički i ekonomski partner Rusije", iako ovo izdanje takođe primećuje i probleme koji u bilateralnim ekonomskim odnosima nastaju zbog zapadnih sankcija. Pritom, ove novine ukazuju na to da i Moskva i Peking pokazuju zabrinutost povodom pokušaja Zapada da stvori vojne saveze u Azijsko-pacifičkom regionu.

„Kina je najvažniji pojas za spasavanje za rusku ekonomiju u svetlu zapadnih sankcija, uvedenih protiv Moskve posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine", smatraju na TV Sky News Arabia. „Kineski predsednik, koji se nedavno vratio sa evropske turneje tokom koje je posetio Francusku, Srbiju i Mađarsku, branio je pravo Pekinga na uspostavljanje normalnih ekonomskih odnosa s Moskvom, koja je za Kinu glavni distributer energenata."

„Putin i Si Đinping su odobrili zajedničku deklaraciju i sa zadovoljstvom istakli intenzivnost političkog dijaloga i dijaloga o bezbednosti između ove dve zemlje. Osim toga, delegacije Rusije i Kine potpisale su 10 bilateralnih dokumenata", informisale su svoje čitaoce venecuelanske novine Ultimas Noticias.

Nije uspelo ubacivanje klina razdora između Rusije i Kine, odnosi dve zemlje nastavljaju da jačaju - to je lajtmotiv većine komentara u zapadnim medijima, posvećenim poseti ruskog predsednika Kini. Autori ovih komentara su jasno obeshrabreni činjenicom da odnosi između dve velike države postaju sve bliskiji, menjajući globalni svetski poredak.

„Susret Si Đinpinga i Vladimira Putina u Pekingu nije ostavio sumnje u to koliko se lideri dve zemlje poklapaju u svom viđenju sveta i koliko imaju nameru da ojačaju moćnu pokretačku snagu njihovog autoritarnog dvojca", piše najveća američka agencija CNN. „Oni su obećali da će produbiti međusobno strateško partnerstvo i okrenuti se protiv SAD, smatrajući ih destabilizujućim faktorom i agresorom", ističe CNN.

„Si vidi u Putinu istomišljenika, za koga su SAD prepreka rastu njegove zemlje", smatra Njujork tajms. „Nekoliko nedelja pred početak specijalne vojne operacije, lideri su objavili „partnerstvo bez granica", kako bi pružili otpor „američkoj hegemoniji". Si Đinping i Putin takođe smatraju sebe arhitektama novog svetskog poretka, koji ne podleže američkom mešanju. Lideri promovišu multilateralna udruženja zemalja u razvoju, kao što su Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS, koji predstavljaju protivtežu Zapadu", pišu ove novine.

Zaista, Rusija i Kina danas su „arhitekte novog svetskog poretka" i tačno je da su SAD na kraju to shvatile. I pravilno su primetili da oni promovišu saradnju, ujedinjavanje zemalja u razvoju. Istina, pritom su ove novine zaboravile da pomenu da BRIKS predstavlja većinu čovečanstva, kao i da po svojoj ukupnoj ekonomskoj snazi već premašuje Zapad.

Samo pre deset godina, primećuje renomirani časopis Freign Affairs, većina zvaničnika SAD i evropskih zemalja s prezirom su se odnosili prema snazi partnerstva koje se formiralo između Kine i Rusije, smarajući da je „razmetljivo" približavanje Moskve i Pekinga osuđeno na propast. Oni su smatrali da će njihovi odnosi biti potkopani zbog rastuće asimetrije moći u korist Kine i kontinuiranog nepoverenja između dva suseda, zbog niza istorijskih sporova, kao i zbog kulturne distance. Štaviše, oni su smatrali da će Peking uvek ceniti svoje veze s Vašingtonom i njegovim saveznicima, a da će Moskva strahovati od jačanja Pekinga i tražiti protivtežu na Zapadu.

Ipak, priznaje Foreign Affairs, „realnost je takva da se Kina i Rusija nalaze u najbliskijim odnosima nego ikad od 1950-ih godina. Proces približavanja počeo je 2014. godine, ali dobio je novi zamah posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini".

Novine Washington Examiner primećuju da je „kineski presednik Si Đinping ignorisao nedavni i prilično patetičan poziv francuskog predsednika Makrona da izvrši pritisak na Putina da obustavi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Umesto toga, Si Đinping i Putin su potvrdili da iako oni podržavaju obustavljanje konflikta putem „političkog rešenja", ono mora da odgovara interesima svh strana u sferi bezbednosti. Ta šifrovana forumulacija znači rešenje po kojem će Rusija dominirati nad političkim suverenitetom Ukrajine".

„Ova poseta je, nesumnjivo, duboko simbolična. Banket, čajna ceremonija, šetnja po parku - sve to je trebalo da pokaže svetu da su Si i Putin bliski kao nikad pre", ističe TV kanal Sky News. „Njihova poruka je da je došlo vreme za novi svetski poredak u kojem Zapad neće biti u prvom planu."

„Si Đinping i Putin su jedinstveni kao nikada... Po dolasku u Peking, predsednika Rusije su dočekali kraljevski. Nade Zapada u to da će Si izvršiti pritisak na Putina, da bi ga naterao da ode iz Ukrajine, izgleda sve manje realno", konstatuje švedski Dagens Nyheter.

„Putin i Si Đingping odžrali su lekciju Zapadu... Dva „najbolja prijatelja", kako oni sami sebe nazivaju, kao nikada pre nalaze se „na istom talasu". Lideri pokušavaju da prikažu osovinu Peking - Moskva kao faktor „stabilnosti" i „mira" u celom svetu", primećuje francuski Express.

„Odnosi Kine i Rusije su dugoročni: dva lidera dele istu viziju sveta sa ciljem da ga transformišu... Rusija se odlučno okrenula na Istok, a Kina je široko otvorena za svog severnog suseda. Nikada, još od Staljinovog vremena, odnosi nisu bili tako topli", piše švajcarsko idanje Temps.

Ipak, intenzitet rusofobije je na Zapadu trenutno takav da mnogi mediji, umesto da se bave trezvenom analizom, ne mogu da se uzdrže od besa i izlivaju ga u svojim komentarima na stranicama novina, ponekad čak i jasno pribegavajući vanparlamentarnom jeziku.

„Među brojnim lažima koje su u Pekingu izrekli Si Đinping i Vladimir Putin", piše italijanski Giornale, „dve izjave se ističu. Prvo, tvrdnja o tome da savez između Kine i Rusije ne samo da nije ni protiv koga usmeren, već predstavlja i garanciju stabilnosti i mira u celom svetu. Drugo, to je ubeđenost, koju je izrazio moskovski diktator, da Peking (i jedino on na celom svetu) ima sve što je potrebno za postizanje mira u Ukrajini, posredovanjem između Moskve i Kijeva. Ova druga laž zaslužuje posebnu pažnju, jer je ona posebno groteskna. Posrednik, apriori, treba da se nalazi na istom rastojanju između dve strane i da ima poverenje i jedne i druge strane. Nijedan od tih uslova ne odnosi se na Kinu, koja ne ispušta mogućnost da istakne da su njeni odnosi sa Rusijom čelični, i da dva svetska autokratska giganta zajedno teže da ustanove novi globalni poredak", negoduje italijanski Giornale.

Ali, zašto negodovati? Da li se Rimu ne dopada što su se dve moćne države ujedinile i što se unipolarni svet srušio? Možda ne mogu da poveruju da su dve, u vojnom smislu najmoćnije države, u stanju da bilo koga, bilo kog agresora, prinude na mir? Da je njihova snaga takva da ih nije briga za NATO? Pa, dobro, neka prskaju od nemocinog gneva, ali svet se nepovratno promenio i potrebno je prihvatiti stvarnost onakvu kakva jeste. A to znači, mirno sedeti na Apeninima i ćutati. I podsećati se na tužnu sudbinu Italije kada je, predvođena Musolinijem, otišla da menja svetski poredak na poljima Rusije. Da li su zaboravili kako se to za njih završilo?

Državna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kini postala je potvrda posebnog strateškog karaktera odnosa dve zemlje, rekao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov prilikom susreta sa kineskim kolegom Vang Jiem. On je podsedio da je Putin, posle ponovnog izbora za predsednika, prvo došao u Kinu, što ističe poseban karaktera odnosa Moskve i Pekinga.

Ministar je istakao da su bilateralni odnosi, nakon razgovora u Pekingu i Harbinu, dobili poseban podsticaj, čiji nastavak će biti razgovori na nivou ministara spoljnih poslova. Osim toga, Putin i kineski predsednik Si Đinping imaju nameru da se sretnu i tokom samita Šangajske organizacije za saradnju u julu. Lideri imaju intenzivan raspored kontakata, rekao je Sergej Lavrov.