Nema่ka
Hiljadugodinja
orijentacija politi่ke elite u Berlinu je - Stari kontinent
Posle hiljadugodinje tradicije zanimanja za evropsku politiku Nema่ka ima
dovoljno iskustva, ali i kapaciteta da postane evropski vo๐a. Vlada u
Berlinu to ne gura agresivno, ali je ovo razmiljanje uo่ljivo u
potezima koju vuku nema่ki politi่ari jo od pada Berlinskog
zida.Vlasti u ostalim evropskim zemljama bi ovo trebalo da uvide i da pokuaju
da interese svojih zemalja usaglase sa nema่kim
interesima.Od Karla Velikog do Angele Merkel veๆina nema่kih vladara
je sebe videla kao lidera Evrope, samo to su se promenile metode
kojima se demonstrira to liderstvo. Nekada su to bili ratovi, danas je oruje -
ekonomija
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
Nema่ka nacija veๆ vie od hiljadu godina predstavlja
okosnicu Evrope, jedan od najvanijih stubova na kome po่iva Stari kontinent. Te
konstatacije nije svestan prose่an Nemac, ali jeste svaki nema่ki politi่ar.
Posle milenijumskog iskustva da je supersila okruena drugim
silama, Nema่ka
je nau่ila
i kako da balansira izme๐u razli่itih stranih interesa. Upravo u ovo vreme je uo่ljivo novo
bu๐enje
starih antagonizama izme๐u Istoka i Zapada. Nema่ka je, kao i uvek, u centru. Vlada
u Berlinu je svesna da vojno i politi่ki pripada zapadnim savezima, ali
da su njeni privredni interesi itekako zavisni od Istoka. Zato treba odati
priznanje kabinetu Angele Merkel na takti่nosti kojom je nastupala kako prema
svojim zapadnim saveznicima, tako isto i prema isto่nim
prijateljima, na prvom mestu Rusiji.
Od kako je Karlo Veliki, kralj germanskog
plemenskog saveza pod imenom Franci, na Boiๆ 800. u Rimu dobio krunu i titulu
Rimskog imperatora, pa do danas, Nema่ka predstavlja nezaobilazni faktor
evropskog zajednitva.
Karlovo krunisanje za rimskog cara nije bilo nimalo slu่ajno, jer
je ta titula tradicionalno podrazumevala vlast nad celokupnom Evropom. Posle
njegove smrti ovu titulu jo vek i po nasle๐uju nose njegovi potomci koji su u
ponovo podeljenom carstvu vladali italijanskim krajevima. Od Otoa I Velikog
carsko znamenje ponovo dolazi u ruke frana่kih vladara, buduๆi da se
oblast dananje
Nema่ke,
gde je Oto I vladao, tada zvala Isto่na Frana่ka.
Francuska, zapadni deo nekadanjeg
prostranog carstva Karla Velikog, bila je ve่iti rival svog isto่nog brata i
taj je antagonizam na kraju i doveo do nestanka Svetog rimskog carstva nema่ke nacije
1806. koje je sahranio jedan francuski car - Napoleon I Bonaparta.
Nema่ka srednjevekovna razjedinjenost je varljivi prikaz
kojim decenijama profesori plae nove nema่ke narataje. Sveto
rimsko carstvo se zaista sastojalo od desetina feudalnih dravica, ali
nije bilo nita
vie
razjedinjeno nego bilo koja druga evropska drava u srednjem veku. Ono to jeste ta่no, to je da su u vremenu stvaranja snanih drava na
Starom kontinentu nema่ki vladari ostali neaktivni.
Dok su Francuska, Engleska, Rusija, panija, vedska i
ostale evropske drave
uspevale da se centralizuju, dotle je nema่ko carstvo ostalo da po่iva na
komplikovanom balansu snaga lokalnog plemstva i centralne, carske vlasti.
Od po่etka su nema่ki kraljevi (koje je papa krunisao
za careve Svetog rimskog carstva) birani po drevnom obi่aju
poreklom jo iz
paganskih vremena i plemenske demokratije. Elektori ili izborni kneevi, ่iji je broj
varirao, predstavljali su celokupni narod i imali su pravo da slobodno biraju
kralja kome bi kasnije bili najvaniji savetnici.
Ovo nikako nije bila demokratska institucija, jer su
sami elektori bili apsolutisti่ki vladari na svojim feudima, ali to nije bilo ni izvor
stalne nestabilnosti, kako se ่esto smatra. Kroz vekove su nema่ki
kraljevi, kao i samo plemstvo nau่ili da ive u
ovakvom sistemu.
Sama ่injenica da je papa mogao, ali nije i morao, nema่kog kralja
da krunie
za rimskog cara, dovela je do toga da nema่ki kraljevi svoju politiku uskla๐uju sa
interesima Svete stolice. Univerzalisti่ke pretenzije katoli่ke crkve
dovele su do toga da i nema่ki kraljevi, odnosno imperatori Svetog rimskog carstva
nema่ke
nacije, po่nu
da razmiljaju
na sli่an,
globalisti่ki
na่in.
Na kraju krajeva, oni su sebe smatrali legitimnim i od pada Carigrada pod
tursku vlast i jedinim naslednicima sveevropskih careva anti่kog Rima.
Lider Evrope
Posle uasnog Drugog svetskog rata Nema่ka je bila
potpuno razorena i podeljena zemlja. Sile pobednice su Hitlerov rajh podelili
na ่etiri
okupaciona sektora od kojih su nastale dve nema่ke drave - Zapadna i Isto่na Nema่ka (zvani่no: Savezna
Republika Nema่ka
i Nema่ka
Demokratska Republika). Moglo bi da se pomisli kako su posle sloma Treๆeg rajha
Nemci izgubili volju da vode globalisti่ku politiku, ali to se nije desilo.
Nema่ki posleratni lideri, bar oni na Zapadu, bili su
najglasniji u zalaganjima da se srue evropske unutranje granice
i da se ceo kontinent ujedini. Zajedno sa svojim kolegama u Francuskoj i
Italiji oni su u ujedinjenoj Evropi videli garanta ve่nog mira.
Vie od est
decenija od zavretka
najkrvavijeg rata u istoriji ่ove่anstva Evropa je ujedinjena, a u njenom centru stoji
ujedinjena Nema่ka.Od
Karla Velikog do Angele Merkel veๆina nema่kih vladara
je sebe videla kao lidera Evrope, samo to su se promenile metode kojima se
demonstrira to liderstvo. Nekada su to bili ratovi, danas je oruje - ekonomija.
I Angela Merkel i ceo nema่ki politi่ki establiment izuzetno su svesni ne samo zna่aja koji
Nema่ka
ima za Evropu, veๆ i
zna่aja
ujedinjene Evrope za Nema่ku. Padom granica i unutranjih carina moๆna nema่ka privreda
je dobila novi zamajac i ova zemlja je skoro neozle๐ena prola kroz
aktuelnu ekonomsku krizu.
Na nedavnom samitu evropskih lidera nije prola nema่ka ideja o
uvo๐enju
nadnacionalnih komesara koji bi kontrolisali fiskalnu disciplinu prezaduenih
zemalja, na prvom mestu Gr่ke. Sa druge strane, uvodi se mehanizam koji bi omoguๆio brze
intervencije kada neka od zemalja ่lanica upadne u ekonomsku krizu, a
koji predvi๐a
rigoroznu kontrolu javne potronje.
U sutini, Nema่ka kao i svaka velika sila
imperijalne tradicije i na่ina razmiljanja, ne menja generalni kurs u
spoljnoj politici sa promenama vlade ili samog ministra spoljnih poslova. Jo se
Kancelar ujedinitelj, Helmut Kol, vratio Bizmarkovim idejama rusko-nema่kog saveznitva, istina
manje na politi่kom
ili vojnom planu, a vie na ekonomskom. Dve decenije od pada Berlinskog zida nita se nije
promenilo kada je u pitanju nema่ki spoljnopoliti่ki kurs.
Intenzivni dijalog Berlina i isto่nih
prestonica, ne samo Moskve, jedan je od najvanijih oslonaca sveukupne politike
Evropske Unije. Nema่ka
vlada je toga svesna, kao i svoje istorijske odgovornosti za sva zla koja su
njeni prethodnici naneli tim narodima. Zar nije pre pola decenije poljsko
rukovodstvo javno govorilo kako bi Poljska, da nije bilo nacisti่kog masakra
u Drugom svetskom ratu, danas imala 60 miliona stanovnika i trailo shodno
tome da u Evropskoj parlamentarnoj skuptini ova zemlja ima isti broj
poslanika kao i Francuska, Britanija ili Italija?
To to je vlada Angele Merkel uzdrmana na
unutarpoliti่kom
planu i to
se govori o moguๆnosti
vanrednih parlamentarnih izbora poto je Ustavni sud neustavnim
proglasio njen izborni zakon, ne zna่i da ๆe Berlin da menja spoljnopoliti่ki kurs.
Saradnja sa Istokom je imperativ nema่ke privrede, jer su trita EU i SAD
zasiๆena
i u recesiji, dok su ona Rusije i Kine u usponu.
Ni u prolosti Nema่ka nije
pokazivala tendenciju da evropsku politiku zanemari zbog unutranjih
problema. Jednostavno, hiljadugodinja orijentacija ka Evropi usadila
se duboko u mentalitet nema่ke politi่ke elite. Jedino to bi neka
druga vlast umesto trenutne vladajuๆe koalicije mogla da izmeni
pojedine detalje nema่ke spoljne i evropske politike, a nikako da napravi
nagli zaokret kursa koji je postavljen jo pre pada Berlinskog zida.
Zato bi svaka evropska vlada pametno uradila ako
sagleda dugoro่ne
nema่ke
spoljnopoliti่ke
ciljeve i pokua
da se, u skladu sa objektivnom snagom zemlje na ่ijem je ่elu, uklopi
u te planove. Posebno je za Nema่ku zna่ajno o่uvanje ne
samo politi่kog
i ekonomskog jedinstva Evropske unije, veๆ i ja่anje fiskalnog jedinstva kojim bi
se uskladila javna davanja i poreske stope. Tako๐e je sigurno da Berlin neๆe bez bobe
odustati od zajedni่ke
evropske valute, makar se evro-zona svela na samo nekoliko zemalja, ali onih sa
stabilnom ekonomijom.
Jedna oblast od izuzetnog nema่kog
interesa je i Balkan i tu treba o่ekivati veๆu aktivnost
Berlina u najblioj
buduๆnosti.
Upravo na Balkanu se pokazuje da moderna Nema่ka i Rusija sebe vie ne vide
kao neprijatelje, veๆ
kao saveznike i saradnike. Niti Berlin eli u Jugoisto่noj Evropi
da ugrozi ruske interese, niti je Moskva voljna da tu ugrozi nema่ke
interese. Oni koji igraju na kartu nepostojeๆeg rusko-nema่kog
antagonizma o่igledno
da ne razumeju modernu politiku.
Saradnja sa Istokom je imperativ nema่ke
privrede, jer su trita EU i SAD zasiๆena i u
recesiji, dok su ona Rusije i Kine u usponu.