(P)likovi
Kako je unapred propala planirana
udvorička monografija o Aleksandru Vučiću
Pobednika nema ko da hvali
Odmah posle prošlogodišnjih izbora vrh
Srpske napredne stranke je planirao da izda knjigu hvalospeva posvećenih
Aleksandru Vučiću, zapravo, čitavu monografiju, dobro ilustrovanu i prepunu
"spontanih impresija", ali se nije našao niko ko ga dovoljno poznaje
i ko želi da ga pohvali. Oni koji ga dobro znaju, funkcioneri Srpske napredne
stranke, radije su posle izbora odmah krenuli da se otimaju za dobro
plaćena radna mesta (ta borba još uvek traje), umesto da pišu priloge za
nesuđenu zbirku udvorištva novom vođi...
Igor Milanović
Đorđe Višekruna je bio funkcioner
Srpske napredne stranke i veoma blizak sa Aleksandrom Vučićem. U
svojim sećanjima, čiji je rukopis deponovao u redakciji Tabloida, on obrađuje i
taj period svog života otkrivajući interesantne i nepoznate detalje. Na jednom
mestu opisuje neuspeli pokušaj pisanja hvalospeva o lideru naprednjaka:
"...U junu mesecu 2012. sastao
se savet za medije Gradskog odbora SNS-a Novi Sad. Sastanak je bio u kabinetu
predsednika Miloša Vučevića. Tada smo se dogovorili da se napiše knjiga
o Aleksandru Vučiću i to tako što bi se sakupila mišljenja poznatih ličnosti sa
kojima je sarađivao.
Sam Vučić je podržao ovu ideju, a
iz Informativne službe centrale stranke poslali su nam 10.000 fotografija na
kojima je bio Vučić u različitim prilikama i sa različitim ljudima.
Uređivački kolegijum su činili svi
članovi saveta za medije, po tri predstavnika Opštinskih odbora iz Bačke
Palanke i Bača, Igor Mirović i Miloš Vučević koji je bio i predsednik
kolegijuma. Uprkos tome što smo se sastali jedno desetak puta nije se odmaklo
dalje od naslova. Ništa nisu pomogle ni učestale urgencije iz Vučićevog
kabineta.
Problem je bio taj što oni koji su
dugo poznavali Vučića nisu ništa lepo hteli ili imali o njemu da kažu, a
pohvale su stizale samo od osoba koje su ga slabo poznavale, tako da njihove
izjave nisu sadržale ništa konkretno niti interesantno.
U savetu za medije Gradskog odbora
bili su jedan glumac i jedan odličan novinar koje smo zamolili da napišu nešto
pozitivno o Vučiću, ali im i pored uloženog truda ništa nije padalo na pamet.
Tema je, očigledno, bila potpuno neinspirativna.
Za četiri meseca rada jedino smo
uspeli da smislimo ime knjige koje je trebalo da glasi "Pobednik",
iako je upravo u tom vremenu Vučić u direktnom izbornom okršaju katastrofalno
izgubio od Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda. Uzalud smo tražili
po internetu izjave poznatih ličnosti o Vučiću - ničega nije bilo.
Našli smo samo nekoliko rečenica Rudolfa
Đulijanija, nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka, koji je za debele pare
lagao kako ceni i odlično poznaje Vučića, iako ga prethodno nikada nije video.
Nismo imali više sreće ni sa
predgovorom knjige koji je napisao Igor Mirović opisujući davni nastup Vučića u
jednoj TV emisiji gde su se njih dvojica i upoznali. Milošu Vučeviću se ovaj
tekst nije dopao najviše zato što ga nije on napisao. Na kraju smo dobili jednu
veliku slikovnicu potpuno neinteresantnu za širu publiku.
Iz stranke su obezbedili dovoljna
novčana sredstva za štampanje knjige koja nikada nije napisana. Sponzori su
bile opštine Južnobačkog okruga gde su naprednjaci uzeli vlast. Našli smo i
odlične dizajnere i grafičke inženjere, ali je problem bio nedostatak teksta.
Prosto niko nije uspeo da tako podesi svoj blesimetar, pa da napiše nešto
pozitivno o Vučiću, a kontaktirali smo i ljude koji su ga poznavali duže od dve
decenije."
Na jednom drugom mestu, Višekruna
prenosi svoju prepisku sa Aleksandrom Jovičićem, mladim funkcionerom
Srpske napredne stranke. U to vreme Jovičić je bio skoro nepoznati kadar SNS-a.
Odmah posle prošlogodišnjih izbora Višekruna
pita Jovičića da li je tačno da je postao odbornik u skupštini Beograda, na šta
mu ovaj odgovara: "Jesam, ako je to nešto". Posle toga mu Višekruna
poručuje: "Pa red je da častiš. Nije ništa, vijaj Aleka (Vučića, prim.
aut.) da dobiješ nešto. Kad se sve podeli onda je kasno. Svaka revolucija jede
svoju decu." Jovičić mu na to odgovara: "Ne znam ni šta da tražim, a
ne znam ni da li ćemo formirati vlast." Višekrunin savet je glasio:
"Traži neko stalno radno mesto u javnom preduzeću. Na primer savetnik
direktora. Tu si miran do penzije." Konačno, Jovičić pristaje da o tome
porazgovara sa Nebojšom Stefanovićem.
Višekruna 29. juna 2012. u 15 časova
i 32 minuta Jovičiću šalje sledeću poruku: "Drugar, baš sam danas mislio o
tebi, video sam Stefanovića na TV i upitao se jesi li nešto uradio? Mislim na
dogovor o zaposlenju ili izvršnoj funkciji. Što se tiče Aleka (Vučića, prim.
aut.), kao što znaš ludnica je prava i on je stalno na sastancima. Čujemo se od
nedelje, moraš da odeš jedan dan i kampuješ dok te ne primi...".
Istog dana mu Jovičić odgovara
sledećom porukom: "Vidi, nisam ništa pitao, mislim da će me Nebojša
(Stefanović, današnji predsednik republičke skupštine, prim. aut.) obezbediti.
Lično bih voleo da budem negde zaposlen fiktivno, a da radim ono sto je Đurić
radio pre nego što je otišao u predsedništvo i naravno da vodim omladinu. Ne
znam šta planiraju za mene, ali mislim da me neće zaboraviti."
Jovičić 1. jula 2012. u 9.03
Višekruni šalje sledeću poruku: "Đorđe, stvari idu na bolje. Razgovarao
sam sa Nebojšom, biće dobra priča za mene. Tebi hvala puno i naravno hvala ti
što me podržavaš i puštaš lepu reč o meni."
U međuvremenu je Jovčić postao
potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a, predsednik stranačke omladine u Beogradu,
odbornik u Skupštini grada i predsednik odborničke grupe SNS-a, a stranka mu je
obezbedila i službenu devojku kako bi se prikrila njegova homoseksualnost. Zbog
lošeg rada omladinaca centrala SNS-a planira da ovog momka zameni nekim
agilnijim i sposobnijim.
Postoji više kandidata za ovo
mesto, a najviše šanse imaju stranački batinaši, odnosno momci sa manjkom
inteligencije i viškom nasilničke psihologije. Dok su ranije prednost imali
ženskasti mladići koji su služili stranačkom rukovodstvu za zadovoljavanje
specifičnih potreba, sada se traže siledžije koje će da disciplinuju
građanstvo. "Niko nije jači od države", mantraju članovi stranke
ispranog mozga, podrazumevajući da su oni ta država i da su iznad svake kritike
i zakona.
GLOSA
"...Niko nije uspeo da tako podesi
svoj blesimetar, pa da napiše nešto pozitivno o Vučiću, a kontaktirali smo i
ljude koji su ga poznavali duže od dve decenije."