Su(lu)dovanje
Davno
izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela
Svaka
vaška obaška
Srpski
sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda,
odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim
kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i
državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu
izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i
odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša -
nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da
za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti,
poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu
starateljstvo, ili ga drži mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno
ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, a za svoj rad
primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije.
M.
Brkić
Nezavisnost
sudstva je osnovna pretpostavka za stvaranje demokratskog društva. I srpskim
zakonima pripisana je puna nezavisnost sudija i državnih tužilaca u postupanju
i odlučivanju. osim, što bi vojničkim rečnikom kazano, ako se drukčije ne
naredi.
Pravnu
sigurnost građana, sigurnost njihove imovine i prava (radnih, obligacionih i
svih drugih), moraju da osiguravaju sudovi, ako građanin od njih zatraži
zaštitu.
Reforma
pravosuđa koju je izvela mafija Borisa Tadića, ostavila je kobne i neotklonjive
posledice na srpsko pravosuđe. Samo bi masovnim i brutalnim ubistvom
većeg broja sudija u Srbiji, ostali počeli da dosledno primenjuju zakonitost,
kao osnovno načelo pravnog sistema svake zemlje, pa i Srbije.
Reizbor
sudija Tadićeva mafija je iskoristila da iz sudova ukloni oko 800 sudija i još
toliko državnih tužilaca, i na njihova mesta dovede isključivo početnike koji
su odani članovi Demokratske stranke, neki su došli i iz G 17 Plus.
Povratkom
nereizabranih sudija i tužilaca, mlađarija iz DS-a je ostala u pravosuđu, jer
je Visoki savet sudstva morao jednostranom odlukom da pretvori u
izbor na neodređeno vreme. Naime, te sudije su primljene na period od tri
godine, a nakon toga je Visoki savet sudstva, ili Državno veće tužilaca,
trebalo da oceni da li su ''dobro radili''.
Tadićeva
reforma promovisala je sudije najnižih stručnih i moralnih kvaliteta na
najodgovornije sudijske funkcije, rasporedila ih po sudovima, tako da su iz
centrale DS-a i njenih opštinskih odbora, u svakom trenutku mogli
da dobiju presude koje su želeli, jer su sudije njihovi partijski sledbenici, a
i dužnici!
Izborom
kilavog Nikole Selakovića za ministra pravde, srpsko pravosuđe je dobilo
još jedan šamar. Umesto njega, o svemu odlučuje mala grupa pedera i golobradih
momka koji su smešteni u kabinetu Aleksandra Vučića. Sa ministrom
Selaković potpredsednik Vlade komunicira preko izvesnog Marija, koji mu
je savetnik, sa nepune 24. godine!
Vučićeva
opsednutost Demokratskom strankom, sa kojom želi da napravi dugoročnu
koaliciju, onemogućila je ministra Selakovića u nameri da očisti pravosuđe od
korupcije, nepotizma, nestručnosti i organizovanih kriminalnih grupa.
Niko od
Tadićevih mafijaša nije pozvan na krivičnu odgovornost, niti je javno osuđen
zbog zlodela oko reforme pravosuđa i reizbora sudija i tužilaca! Visoki savet
sudstva i Državno veće tužilaca nastavili su da rade u istom sastavu,
izuzimajući nestalne članove, koji su u tim telima zbog funkcije koje
obavljaju.
Nakon
što je Ustavni sud Srbije poništio sve odluke Visokog saveta sudstva i Državnog
veća tužilaca, razgoropađeni ''delioci pravde'', promovisani u reformi od
Tadićeve mafije, nastavljaju da se svete građanima, da stvaraju nespokoj, haos
i pravnu nesigurnost, koja se pripisuje sadašnjoj vlasti.
Svakoj
vlasti ponizni...
Tadićeva
mafija je osnovala apelacione sudove sa sedištem u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i
Novom Sadu. U ova četiri grada odlučuje se, pravosnažno, o svim pravima
građana. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda je skoro simbolična, a javno
tužilaštvo Srbije je svedeno na organizovanu kriminalnu grupu, iz koje se može
isključiti jedino zamenik tužioca Goran Ilić, koji je i predsednik Udruženja
javnih tužilaca Srbije.
Javno
tužilaštvo Srbije nije podiglo zahteve za zaštitom zakonitosti protiv
pravosnažnih presuda, osim ako ta naredba nije dolazila od bivše ministarke
pravde Snežane Malović i njene klike.
Najtragičnije
stanje je u Apelacionom sudu u Nišu, koji je drugostepeni sud za područja
Vranja, Pirota, Leskovca, prokuplja, Negotina i Zaječara. Trenutno u sudu ima
35 sudija (uključujući i v.f. predsednika suda), jedan sudija upućen je na rad
u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu. Vršilac funkcije predsednika suda
odnedavno je sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragan Jocić. Prvi
predsednik Bata Cvetković podneo je ostavku i vratio se u Beograd, a
njegov naslednik Novica Stefanović odlučio je da ode u penziju.
Treba
navesti imena sudija, koji su ljudske ništarije, koje pravnosnažno odlučuju
imovini i životima građana koji žive na području ovog suda. Reforma je
izbacila u ovaj sud sudije Bratislava Krstića, Veru Miloševi, Ljiljanu
Miljković, Ranka Bankovića, Vesnu Stevanović, Dragana Živadinovića, Snežanu
Milošević, Slobodana Ljubića, Ljubomira Jovanovića, Zorana Popovića, Mirjanu
Đorđević, Slobodan Stojilkovića, Gorana Mitića i Nebojšu Colića, koji
presuđuju u pet krivičnih veća ovog suda.
U
građanskim sporovima sude Slađana Đuričković, Ljiljana Jovanović, Miomir
Mitrović, Miroslava Milovanović, Danijela Nikolić, Slobodanka Kitanović,
Miodrag Marjanović, Marina Milanović, Aleksandar Pantić, Jasmina Andrejević,
Zoran Đorđević, Vesna Vukas, Tanja Ristić, Jelena Jovanović, Milica Manić,
Zorica Cvetković, Ivana Rađenović, Ljubiša Milojević i Slađana Stojanović.
Ove
sudije izabrane su kao odani ljudi dvojice advokata iz ovog grada, Boška
Ristića, poslanika DS-a, koji je sa advokatom Zoranom Ćirićem, iz
njegove kancelarije, bio član Visokog saveta sudstva, a pomagao im je i dekan
Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević. Oni su ovaj ološ
promovisali za sudije Apelacionog suda, i svaku odluku, koju požele, mogu da
dobiju.
Sudije
Apelacionog suda u Nišu su, uglavnom, pravno nepismeni, a moralno podobni
vlastima. Ne postoji nijedan stav sudske prakse koje su zauzele sudije ovog
suda, koji bi bo orjentir u radu sudija nižih sudova, pa i sudija Apelacionog
suda u Nišu!
Svaka
vaška sudi obaška! Po kriminalu se ističe sudija Ranko Banković, sudija
koji je pre izbora u Apelacioni sud u Nišu, bio predložen za razrešenje od
sudijske funkcije sudije Opštinskog suda u Prokuplju zbog naročite iskazane
nestručnosti, bolje reći korupcije. Ali je žuta vlast zaključila da im je
potreban takav sudija, i on danas, u drugom stepenu, odlučuje o vinosti građana
Vranja, Prokuplja, Leskovca, Niša...
Vršilac
funkcije predsednika ovog suda, Bata Cvetković, žalio se prijateljima da
je u ovom sudu manje pravnog znanja, nego u najzabačenijim opštinskom sudu u
Srbiji!
I
Apelacioni sud u Kragujevcu je stecište nedostojnih delilaca pravde, sklonih
korupciji, presuđivanju po nahođenju. O pravdi koja se deli u nižim sudovima,
koji su pod ''kapom'' Apelacionog suda u Kragujevcu, mogu se snimiti filmovi
strave i užasa. Sprega advokata, sudija i lokalnih moćnika je toliko je jaka,
da svaki građanin, u svakom trenutku, može ostati bez imovine, ili strpan na
višegodišnju robiju, ako se lokalni mafijaši dogovore.
Reforma
je u kragujevačku ''kuću pravde'' dovela mnogo nekompetentnih sudija, koji nisu
samostalni u odlučivanju, i koji se ne drže zakona ko pijan plota, već imaju
uši kao radare, koje osluškuju da li će se njihova odluka dopasti ''onima
gore''.
Građani
Vojvodine ostali bi šokirani, ako ne pomenemo i sudije iz Apelacionog suda u
Novom Sadu, koje bi, u svakoj pravnoj državi, osudili zbog korupcije i
zloupotreba na hiljade godina zatvora. Treba takođe pomenuti sudije ovog suda
koje dele svoju ličnu pravdu, ili je rasprodaju. Sudije Đurđina
Bjelobaba, Draginja Vujić, Peter Kiš, Branka Bančević, koja je na
radu u Visokom savetu sudstva, kao izabrani član tog tela, Dušan Vojnović,
Vladimir Vujić, Jelica Bojanić - Kerkez, Milica Bogdan - Ličen, Julijana
Budinčević, Đura Tamaš, Ljiljana Cicmil, Petar Jovanović, Branka Bajić i
Spomenka Dragaš, ološ je koja sudi ''u ime naroda'', a presuđuje po svom
ćefu.
Već
godinama nijedan sudija nije razrešen, niti je disciplinski kažnjen zbog
zlonamernog postupanja i donošenja očigledno nezakonitih odluka. Ne može se
svako postupanje i odlučivanje sudije pravdati slobodom njegovog slobodnog
uverenja, ako očigledno krši zakon, i zašta nije potrebno nikakvo ''slobodno uverenje'',
ako je zakonom propisana obaveza sudije na koji način mora da postupa u sudskim
predmetima.
Nije
"propust u radu suda", nego samovolja sudije
Građanka
Zorica J. ostaće je bez stana, u kojem godinama živi. Stan je od SO
Savski venac dobio njen pokojni suprug, otkupili su ga, ali se izvesni Ivan
Đurić, član Liberalno-demokratske stranke Čedomira Jovanovića,
odlučio da stan bude njegov. Tužio je stambenu zadrugu, ona mu je priznala pravo na
taj stan! I gospodin Đurić sada traži izvršenje - iseljenje gospođe Zorice!
Izvršni
sudija u Prvom osnovnom sudu je Nada Milutinović Pančevska. Njen suprug
je bio sudija u toj istoj zgradi, a posle ubistva premijera Zorana Đinđića,
morao je da ode iz suda, jer je bio član ''zemunskog klana'', a danas je u
partiji gospodina Jovanovića. Javni pravobranilac SO Savski Venac, prošle
godine dostavlja sudiji dokaze da je opština vlasnik stana, i dokumenta
kada ga je i na koji način kupila.
Sudija
bi morala da obustavi izvršenje i stranke uputi na parnicu. Ne, ona želi da prvo
iseli gospođu Zoricu, pa posle neka se ona sudi ! Predsednica suda Tanja
Šobat, na naš pismeni zahtev da objasni postupanje sudije svoga suda,
odgovorila nam je da ''predsednica nema ovlašćenja da se meša u rad sudija!''
Naravno,
ovo je teška neistina, jer predsednica suda ima pravo da predmet dodeli u rad
drugom sudiji, ili da sudiju predloži za razrešenje, kada je očigledno da
sudija krši zakon. Kada je druga izvršna sudija, u drugom izvršnom postupku
skinula sa računa osnivača magazina Tabloid iznos od oko 80 hiljada, zamenica
gospođe Šobat nas je obavestila da je reč o ''propustu u radu suda". Ne
sudije, nego suda! Pogađate, novac našem preduzeću nije vraćen. Kako da se
građani brane kada ih sudija ''zbog propusta u radu suda'', opljačka?
Slučaj
građanke Zorice J. je tragična slika srpskog pravosuđa. Njen brat je lažno
optužen da je ubio generala Boška Buhu, ali ga je veće specijalnog suda,
u kojem su bili Radmila Dragićević Dičić, Zoran Tatalović i Milimir
Lukić, oslobodilo od krivične odgovornosti. Proces mu jer namestio Čedomir
Jovanović, jer se kasnije dokazalo da je generala Buhu ubio Sretko Kalinić,
a član klana Dušan Krsmanović je taj događaj opisao do detalja, kao i
svoje učešće u njemu. Ipak, odluku je morao da donese sud, jer je za vreme
policijske kcije ''Sablja'', Jovanović odlučio da se taj dokaz sakrije.
Niko od sudija nije pozvan na odgovornost, nije kažnjen, niti je razrešen zbog
kriminalnih, često zlonamernih i zločinačkih odluka i presuda.
Sudija
Mirjana Ilić pljačka optuženog
Disciplinski
tužilac pred Visokim savetom sudstva je sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana
Ilić, koja je navijače Partizana osudila pod optužbom da su ubili Francuza Brisa
Tatona na 240 godina zatvora! Apelacioni sud je kazne osuđenima smanjio za
120 godina! Apelacioni sud u Beogradu je naložio Višem sudu da nakon
sprovedenih izviđajnih radnji ponovi postupak, jer je policija, uz saradnju sa
državnim tužiocem, prikrila dokaze, kao i izjave svedoka očevidaca, do kojih je
odbrana naknadno došla, kada je Boris Tadić i njegova banda otišla s vlasti.
Umesto
da gospođica Ilić bude oterana iz pravosuđa, ona je uznapredovala - sada je
sudija posebnog odeljenja za organizovani kriminal! Trinaest mladih ljudi, kojima je
ona uništila život lažnom presudom, nikoga ne zanimaju.
Ej, zar je od
takve propalice, kao što je Mirjana Ilić, moguće očekivati da na ''stub srama''
stavlja svoje kolege? Ona, koja je pljačkala ljude kojima je sudila,
držeći ih u zatvoru!
Većinski
vlasnik Akcionarskog društva "Rudo" iz Niša, Željko Milošević,
uhapšen je 2. decembra 2010. godine u Nišu, i to tako što se sam javio
policiji. Tome je prethodila poternica koju je za njim raspisao okružni sudija
iz Beograda Branislav Blažić, zbog, navodnog neodazivanja pozivima suda.
Prvo suđenje
u predmetu K. 4183/10 bilo je zakazano, a ubrzo i otkazano, odlukom o
otkazivanju tog ročišta. U međuvremenu, Željko Milošević piše sudiji Mirjani
Ilić, koja je preuzela predmet od sudije Blažića, koji nije bio reizabran, da
postoji mogućnost da se na njegovu štetu izvrši krivično delo, odnosno prodaju
akcija preduzeća AD "Rudo" iz Niša, u kome je on većinski vlasnik.
Naime,
zahvaljujući informacijama koje je dobio od svoje ćerke i advokata, Milošević
je saznao da je spremna pljačka njegovog preduzeća i da će izgubiti sve što je
uložio u njega (oko milion evra), kao i da je sve spremno da 25 stalno
zaposlenih radnika budu isterani na ulicu! O tome je Milošević izvestio i više
državnih institucija u Srbiji, ali niko nije reagovao, jer sudija Mirjana Ilić
pisma nije prosleđivala. Pokušao je iz nezavidnog položaja, iz zatvora, da
ponudi svoje akcije starim radnicima AD "Rudo", pa čak i državi, ali
mu je i to onemogućeno od sudije Mirjane Ilić!
Konačno, na
dan 2. marta 2011. godine, kada je bilo zakazano prvo ročište, istovremeno je
počeo i nezakoniti prenos akcija AD "Rudo" iz Niša na ime Veroslava
Gobeljića, koji je akcije kupio od zelenaša, pod čijim su zalogom akcije
bile.
Kako bi
"posao" protekao bez smetnji, izvesni "gospodin Caki",
stupio je u kontakt sa sudijom Mirjanom Ilić i sa njom napravio dogovor, da
suđenje Miloševiću traje što duže!
Ne znajući
još uvek da je i ona uključena u pljačku njegovog preduzeća, Milošević je
ponovo podseća da je u toku pljačka njegove imovine, a ona mu cinično dobacuje
da podnese krivičnu prijavu policijskoj upravi "na teritoriji gde se delo
priprema".
Na narednim
ročištima, a nije ih bilo puno, ukupno tri, trajao je pravi obračun sudije
Mirjane Ilić protiv Željka Miloševića. Više ništa nije bilo slučajno: isto veće
na čelu sa njom, više puta mu je produžavalo pritvor. Samo da
"operacija" pljačke većinskog akcionara AD "Rudo" prođe
kako treba!
Nakon punih
osamnaest meseci, Apelacioni sud u Beogradu je Miloševiću, konačno ukinuo
pritvor, i tada saznaje mnogo toga, i o sudiji Mirjani Ilić i o njenim
poslovnim, partijskim i drugim vezama, kao i to da nije ulazila u suštinu
postupka, jer joj je odgovaralo da on traje što duže.
Izbila je još
jedna istina na videlo: već na prvom sastanku sa kupcem akcija, dogovoreno je
da se Miloševiću pritvor ne ukine, i da ga sudija Mirjana Ilić pošalje pravo na
izdržavanje zatvorske kazne! Grupa u kojoj se našla i sudija Mirjana Ilić, išla
je toliko daleko, da je van sudnice pao dogovor da kazna ne sme biti manja od
sedam godina!
Zbog svega
toga, a u nemogućnosti da učini bilo šta iz pritvora, Milošević je štrajkovao i
glađu (punih 28 dana, sve do insuficijencije bubrega). Prema njegovoj
pretpostavci, nakon toga je došlo do urgencije iz Bezbednosno informativne
agencije (BIA), i tada je sud iz Niša počeo da pokazuje pozitivan odnos prema
njegovim prijavama i tužbama. Neko se setio da je Milošević bivši pripadnik
vojne službe bezbednosti, pa je reagovao...
Ali, sudija
Mirjana Ilić nije bila zadovoljna takvom Miloševićevom borbom za spas akcija
preduzeća, pa je više od dva meseca držala u svom posedu dopis komisije za
hartije od vrednosti, i radila sve da ga psihički potpuno destabilizuje.
U prilog
tome, govori i činjenica da mu nije dozvolila ni prisustvo na ostavinskoj
raspravi njegovog poočima, a kasnije mu nije dala ni da sroči ovlašćenje svojoj
kćeri, da novac od tog ostavinskog postupka podigne!
Kada je
u aprilu prošle godine Apelacioni sud u Beogradu, uz obrazloženje da je
neshvatljivo da se okrivljeni drži u pritvoru 18 meseci, zbog krivičnog dela
protiv bezbednosti saobraćaja (reč je o saobraćajnom udesu), sudija Mirjana
Ilić više nije zakazala nijedno ročište! Nakon godinu dana, predmet je ponovo
dodeljen u rad sudiji Branislavu Blažiću, koga je rehabilitovao Ustavni sud
Srbije i naložio da bude vraćen na posao. Sudija Blažić je potvrdio za Tabloid
da će suđenje zakazati za septembar mesec, i da će ga okončati u
razumnom roku.
U
sledećem broju opisaćemo zlodela sudija Apelacionog suda u Beogradu i Višeg
suda u Beogradu...