Banat

Visok indeks bede u srednjem Banatu "trese" tri četvrtine građanstva

Ko umre do jeseni, za njega nema zime

Visok indeks bede u srednjem Banatu je u strmoglavom i dramatičnom padu, gde više od 80 hiljada ljudi (preko 75% ljudstva) živi na granici siromaštva. Dok ogromnu većinu porodica izdržava jedna plata od dvadesetak hiljada dinara uz eventualne penzijice baka i deki, raspojasana i obesna nazadnjačka elita pazari po trafikama cigarete, upaljače i preostalo bez plaćanja, uz potpisivanje računa. U „hrabrim jurišima" na trafike, posebno se ističu najizvikaniji, poput nekih predsednika opština srednjeg Banata. Nije ih sramota, naprotiv, da potpišu račun na iznos od mizernih 280 dinara, koji ide na naknadnu naplatu iz kase svih građana!

Zoltan Horvat

Siti su i napojeni, iz gradske kase svakodnevno, srednjobanatski osvajači fotelja, privilegija, zvanja i blagostanja. Ograničeni neograničenom vlasti, SNS-SPS funkcionerska bratija meša padeže, viski, rakiju i vino, i najradije uteruje nekulturu i prostakluk u bivšu prestonicu vojvođanske kulture. Na čelu gradskog čeda, Narodnog pozorišta, je bivši predsednik opštine, Ivan Francuski. Nakon katastrofalne epizode u danas ugašenom Radio Zrenjaninu, gde je kao šef marketinga prihodovao čak 00,00 dinara za nekoliko godina, nesretni Francuski je sklonjen u pravi „brlog" nazadnjačkih kadrova.

Jedini kriterijum opstanka na radnom mestu u Zrenjaninu je, članska knjižica SNS-a. Ovdašnje pozorište kojim se diči nazadnjačka elita, liči na birtijaško bratstvo tesara, limara, električara i, po kojeg glumca i svršenog akademca. Psovanje po hodnicima je zaštitni znak pozorišnih bosova, gde je bivša direktorica Ivana Solarov - Kukolj, otresita dama sa ne malim učinkom, skrajnuta na nivo stručnog saradnika za dramsku scenu. Zalud Ivana traži da bude od koristi u ustanovi koja se dramatično urušava, odozgo je naređeno da sedi, i ništa ne radi. Istovremeno, retroaktivno se anagažuje stranački podoban kadar, koji će od oktobra ove godine učestvovati u jednom od najavljenih pozorišnih projekata. Zaposlen je prošlog oktobra, putni troškovi pride, sedi čovek, ko kulturna gomila (ne)sreće, i strpljivo čeka prvi sledeći oktobar. Za to vreme, predsednik reprezentativnog nazadnjačkog sindikata Tibor Farago je, redom, glavni šef lutka scene, usput dizajnira lutke uz veću platu, pripomaže mađarskom pozorištu Madač, za lovu naravno, supruga mu je garderoberka u pozorištu, ćerka na privremeno povremeno stalnim poslovima. Kolega mu po nacionalnosti u pozorištu, neki Kašlik Vilmoš, doveo i svoju suprugu, krojačicu, da se najizvikanijoj ustanovi kulture lupi intelektualni pečat.

Da nije šala, preksinoć je u pozorištu osvanula i nova novcijata pravnica, Ivana Popov, a jutros joj se na radnom mestu u pozorištu pridružio i suprug Marko. Od jutra do sutra, nazadnjačka mašinerija puni birokratska radna mesta u Zrenjaninu. Marijana Vujčin, nekadašnja zamenica radnice na trudničkom bolovanju, bivša piarka SNS-a, osta' i posle povratka koleginice. Sada je Marijana, nakon ispraćaja u penziju i glumca Milana Kočalovića „dopunila" brojno stanje u kolektivu, pa je trenutno u fotelji šefice marketinga u ustanovi koja isključivo zavisi od sredstava iz gradske kase i, prvog sponzora, firme GOMEX, sa vlasnikom Goranom Kovačevićem kao predsednikom upravnog odbora. Od 'vakog uterivanja kulture, ovdašnji nazadnjaci prave američki san na zrenjaninski način: lezi lebe da te jedem.

Gradski oci imaju uglavnom maćehinski odnos prema komunalnim problemima. Kada treba modernizovati raskrsnicu u Kleku, raskošnom rasadniku nedovoljno opevanih likova po gradskim foteljama, izdvaja se jedva 55 hiljada evra, što je 55 hiljada evra više od napuštene kuće na reformatorskom groblju, na uglu ulica Zelengorske i Bašaidske, izgoreloj u požaru 27. avgusta 2017. godine. Danas, sedam meseci kasnije, kuća se obrušava, delovi zidova, crepa, greda i oluka padaju na trotoar...Ruševina od kuće je na novom uređenom delu groblja, gde se obavljaju sahrane i okupljaju ljudi, a u neposrednoj blizini je i memorijalno Jevrejsko groblje. Kuća je na uglu problematične raskrsnice na kojoj se, zbog nepreglednosti, često dešavaju saobraćajni udesi. Ovaj komunalni problem bi se veoma lako mogao rešiti trećinom para izdvojenih za Amadeus bend, gde bi ulaz u groblje uklanjanjem kuće i izgradnjom „sečenog" ili ovalnog zida na uglu bio dostojanstven i primeren. Za ovakvu vrstu obavezujućih komunalnih radova, gradski čelnici nemaju sluha. Kao nikada do sada, praksa telefonskih sednica gradskog veća je u modi, pa se čuje kako Čedo kaže, bolje reći viče u mikrofon, jel' glasaš za, dok se iz slušalica čuje, što me baš sada zovete, kad znate da sam uvek, za...Nazadnjački pajtosi naprosto uživaju u modernoj komunikaciji, gde i nemaš obavezu da prisustvuješ nečemu za šta dobijaš debele, narodne pare!

Za razliku od (ne)kulture u koju su ovdašnji nazadnjaci dobro „uterali" galeriju neopevanih likova, ovdašnja ekonomija se štiti čak i pelenama. U pogonima Drexlmayer-a je usled neprekidnog rada proizvodne trake sa kablovima, izričito zabranjen odlazak na pišanje do pauze (cirka 4 sata). Dakle, radnica je prinuđena da kupi pelene da bi na poslu odgovorila fiziološkim potrebama svog organizma. Da ne pominjemo šugu (?!?) koja se prošlog meseca pojavila u jednom od pogona, gde su umesto šugavih, na bolovanju angažovani radnici na zasluženim odmorima i odrađenim slobodnim danima. Dobiti šugu i biti šugav u 21. veku je za Riplija, što je valjda pouzdan znak da se zrenjaninski nazadnjaci ponovo pohvale novim raritetnim dostignućima.

Pomisao na blentavu podaničku raju, greje telo i dušu zrenjaninskog funkcionera, pa se tim povodom iznalaze načini za zabavu i razonodu. Dal' je Daksi Bađok iz gradske SNS kancelarije zadužen za razveseljavanje raje, tek, prošlog meseca je raspisan tender za iznajmljivanje bine u centru grada za subotnje koncerte u podne. Na tender se, po ustaljenoj nazadnjačkoj praksi, javio samo jedan kandidat, poznat Daksiju i njegovim stranačkim pajtosima, a privilegiju prvog ovogodišnjeg koncerta usred bela dana dobio je Amadeus bend. Gradska kasa se, nikad lakšom odlukom gradskih većnika, olakšava za tačno 924 hiljade dinara, ni milionče za subotnji muzički urnebes. Posle prvog proćerdanog miliončeta, sledeća dva, tri i više miliončeta biće pravi mamac i za Acu Lukasa, gde se, naravno, ne bi zahtevalo da se, bar jednom, uredno obrije pred nastup. Najava stranačkih pevača sa uredno neplaćenim porezom, uvod je u zrenjaninsko muzikalno proleće vikendom.

Da su lokalni mediji u službi veličanja likova i nedela ovdašnjih nazadnjaka, pobrinuli su se i redovni „kolekcionari" para iz gradske kase. Gradonačelnik je, dirnut neutaživom gladi za narodnim parama od strane lista Zrenjanin, odobrio četrdesetak hiljada evra za podlistak, tačnije, za brošuru „Zašto Petrovgrad". Ovu i ovakvu direktnu podršku ultradesničarskoj ofanzivi za promenu imena grada bez referenduma svih građana iz najglomaznije gradske fotelje, podržao je i nesretni izvršilac, glodur lista Dalibor Bubnjević, simpatični DRJ (Dežurni regionalni Jebivetar). Mister DRJ skida manji deo kajmaka od gradonačelnika i Dušana Stupara, vlasnika privatnog lista.

Na kraju ovog skromnog pisanija o nazadnjačkom uterivanju straha u narod njihovim sopstvenim parama, nije na odmet navesti i retko opor grafit koji je osvanuo na ruševini od ulaza u Jevrejsko groblje: Ko umre do jeseni, za njega nema zime.