Veterani

Bes naroda nakon odvratne farse: kako iščupati Srbiju iz kandži osvedočenog ludaka

Markovi konaci

Kad god pomislimo da se nešto kreće na bolje, Vučić i njegova vlast naprave neku aferu koja nas udari po nosu i koja pojača osećaj bespomoćnosti, napuštenosti od svih i osećaj nemoći da se suprotstavimo bilo kome. Poslednja farsa koju nam je režim priredio, hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici pod vrlo čudnim okolnostima, samo je dodala prilog na prethodna iskustva i brojne izmišljene afere kojima nas je Vođin režim u prošlosti zatrpavao i upozorava da ni ovaj put nisu čista posla.

Željko Vasiljević

Dugogodišnja propaganda i potcenjivački odnos prema Srbima, koji dolazi od takozvanih velikih sila i njihovih minijaturnih satelita na Balkanu, uvek uz javnu ili prećutnu saglasnost ovdašnjih vlasti i uz saglasnost zapadnih nalogodavaca koji su šefovi i "našima" i "njihovima", učinila je i ovom prilikom drsku predstavu na našu štetu. Naime, grupa maskiranih Albanaca i verovatno dvojice Srba, kako Vučić reče, a koji su koliko juče bili na suprotnim stranama od nas srpskih veterana, izveli su akciju ponižavanja srpskih institucija. Svuda i svakome omraženi Marko Đurić, izabran je za žrtvu. I nikome od Srba, pa čak ni onih koji su Vučićevi protivnici, nije bilo prijatno.

Zato nas ovaj propagandni poraz posebno boli, jer je došao od strane onih, koje smo, dok smo nosili uniformu, redovno vojnički pobeđivali, terali u bežaniju i nanosili im poraz za porazom. To je bilo u vreme kada su se hrabri, odlučni i rodoljubivi ljudi pitali o sudbini Srbije i srpskog naroda, a danas, dok dezerteri i kukavice odlučuju o našoj sudbini i šaka bivših terorista može da nas potcenjuje i navodno pobeđuje (u očito loše režiranoj predstavi, potrebnoj i Vučićevom i Tačijevom režimu).

Jadno je izgledao Vučić na konferenciji za štampu na kojoj nas je obavestio o događajima u srpskoj Kosovskoj Mitrovici na kojoj je šaku maskiranih bivših terorista nazivao pogrdnim imenima i kukavicama ali ne možemo se oteti utisku da je to radio jer je bio strašno uplašen i da bi prikrio nikakvu reakciju srpske države u odbrani svog naroda i svoje teritorije.

Moramo da istaknemo činjenicu da izdaja nije samo kada učinite nedelo već i samo nečinjenje ustavom i zakonom predviđenih procedura u odbrani ustavnog poretka, teritorijalne celovitosti i zaštite građana a Vučić je upravo time učinio ko zna koju izdaju po redu jer je ostavio srbe u Kosovskoj Mitrovici na milost i nemilost šiptarskim teroristima a to što su bili u uniformama značajno povećava težinu izdaje. Nismo čuli od Načelnika generalštaba vrlog generala Dikovića da je naređeno vojsci da preduzme mere ustavom predviđene u odbrani zemlje i naroda a ako jeste naredio ko mu je zabranio da sprovede ustavnu obavezu.

Diković je verovatno razmišljao o tome kako mu u aprilu ističe radni staž i kako mora da ide u penziju ali mu se osladilo da još dve godine ostane na čelu Vojske Srbije i da koristi sve privilegije koje ta funkcija nosi sa sobom.

General Diković svoju hrabrost pokazuje samo kada treba da se obračuna sa gladnim i nezadovoljnim vojnicima vojske na čijem je čelu ali i tada poziva navijače koji su inače najhrabriji deo omladine, jer sam ne sme da se pojavi ni pred svojim vojnicima a kako će izaći na megdan tuđim.

Da propast bude još veća, poruka koju smo poslali neprijatelju je slobodno maltretirajte srpski narod, slobodno ga terorišite i hapsite, srpska država neće intervenisati. Jadno je izgledala srpska spremnost da očuva svoje interese. Sledeći napad bivših terorista (ovaj put ozbiljan i nerežiran!), od strane obučenih u uniforme takozvane države Kosovo. biće neuporedivo žešći jer oni nemaju čega da se boje.

Našu propast i kukavičluk srpskih "državnika" pojačavaju naknadne akcije kao što je nadletanje Preševa i Bujnovca srpske avijacije koje imaju za cilj smirivanje srpskog naroda i pokazivanje naše nemoći i naknadne pameti. Većina srpskog naroda shvata da je to trebalo uraditi u trenutku izbijanja krize a sve posle toga je predstava koja treba po ko zna koji put da prevari sopstveni narod. Sve ove laži su pojačane besmislenim brojnim konferencijama za štampu Aleksandra Vučića koji morem besmislenih reči potapa osećaj poniženosti, izdaje i poraza. Što više bude ponavljao floskulu da za njegovog mandata Srbija neće doživljavati poraze porazi se nižu jedan za drugim i ne vidi se kraj tim porazima a sve više se nazire provalija u koju ćemo neminovno upasti pod vođstvom ljudi kojima je Srbija samo prilika za ostvarivanje ličnih interesa.

Vojna vežba na Pasuljanskim livadama nema za cilj da pokaže snagu naše vojske, da pokaže neprijatelju sa kakvom silom će se suočiti ako ponovo napadne goloruki srpski narod već da zavede jadni narod i da ponovo oprosti sopstvenu izdaju od strane najviših državnih funkcionera. Znajući da je sever Kosova i Metohije okružen albanskim teroristima, a na konferenciji je to javno izrekao, jedino što je morao da uradi je pokretanje vojske i policije prema napadnutoj i ugroženoj teritoriji ali za to nije dobio odobrenje od gazda iz Vašingtona i Brisela.

Zamislite da je Vučić reagovao kao onaj mladić u plavoj jakni koji je više puta pesnicom udario naoružanog albanskog teroristu, hrabro, odlučno i bez straha. Nikada više ne bi došli na sever srpske pokrajine da na sopstvenom pragu terorišu srpski narod. Ratni veterani Srbije ogorčeni su ali i ponosni jer se videlo da nisu svi Srbi kao Diković i Vučić već da među nama ima i onih koji će hrabro, odlučno i bez razmišljanja o žrtvama braniti ono što je vrednije i od života.

Da je sve ovo bila farsa i režirana predstava govori i ponašanje terorista u uniformama jer su delovali kao stado bez ovna predvodnika, kao gomila uplašenih jadnika koji nisu znali šta da očekuju i kakvu reakciju mogu da izazovu među Srbima.

Najjadnije je delovao Vučić u trenutku kada se obraća tek izabranom Putinu i Rusiji za pomoć. Isti onaj Vučić koji je do juče pričao kako mu je Angela Merkel velika prijateljica i kako pruža podršku njemu i Srbiji, onaj Vučić koji je po mišljenje i podršku išao od Vašingtona do Brisela i koje je nazivao velikim srpskim prijateljima. Svi oni su ostavili Vučića bez podrške jer se i njima smučile njegove laži, bespredmetna obećanja, pljačkanje sopstvenog naroda i vođenje ludačke politike koja preti da izazove haos na Balkanu a stalno se pozivajući na mir i stabilnost. Dosta im je Vučića koji nijednu reformu u oblasti pravosuđa i delovanja pravne države nije sproveo a sve u cilju očuvanja sopstvenog režima na vlasti.

Da li je ovaj umišljeni Vođa možda razmišljao moleći Putina o diplomatskom statusu ruskog Humanitarnog centra u Nišu, koliko godina je po nalogu Zapada sprečavao taj mali korak podrške Rusiji i izražavanja zahvalnosti narodu i državi koja nas bezrezervno podržava bez obzira na njegovu bolećivost prema Zapadu? Da li shvata taj jadnik kakva vremena dolaze, koje sile će dominirati svetom i koje sile su nam naklonjene? Shvata li da je njegova politika predaje srpskih interesa dovela do bezizlazne situacije ovaj narod i državu? Shvata li da je Briselski sporazum vrhunac izdaje svoje države i naroda, naročito na Kosovu i Metohiji jer je sve poluge državne moći predao albanskoj strani i omogućio da dvadesetak uniformisanih terorista uvek mogu da zauzmu ceo sever srpske pokrajine?

Dok je Vučić i njemu slični na vlasti, može nas zadesiti zla sudbina da nam uzmu i onaj deo zemlje koji oni smatraju svojom u granicama velike Albanije. Nije isključeno da, oružanim putem, ovaj isti Vučić sprečava Srbe da brani svoju otadžbinu kao što je to uradio nedavno i ostaviti jadni narod na milost i nemilost osvedočenim vekovnim neprijateljima.