Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (189)

Proklete avlije za srpske kadije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Optužnica podignuta protiv Hašima Tačija pred Sudom za ratne zločine tzv OVK -a, Kadri Veselija i još osam članova te zločinačke grupe, uterala je strah u kosti zločincima sa prostora Balkana.

Isto tužilaštvo je ranije podiglo optužnicu i protiv Ramuša Haradinaja i njegovih saučesnika, koja je tajna i predata je sudiji za predhodni postupak da je odobri.

Kada je Ramuš Haradinaj pozvan u Hag, od strane tužilaštva, odmah je podneo ostavku na mesto premijera. Rekao je da će se odbraniti i sebe i Kosovo, za koje se, rekao je, borio svim srcem.

Vučićeva velika propagnada laži opisla je ovaj doigađaj kao ''veliki poraz Srba na Kosovu''. Vučić je rekao da će se Haradinaj iz Haga vratiti kao heroj, a Srbima će biti još teže!

U žalu za Haradinajem istakla se i tada Ljiljana Smajlović, bivša novinaraka za sve režime, kritikujući odluku da se Haradinaj pozove u Hag. A on se iz Haga vratio ''kao popišan''.Branio se ćutanjem, jer je suočen sa dokazima o strašnim zločinima koje je počinio. Aljbin Kurti ga je prozvao pitanjem - Ako ste otišli u Hag, ponosno ističući da ste nevini i da ćete opovrgnuti lažne optužbe, zašto se onda nevin čovek na pitanja tužilaštva branio ćutanjem?

Još teži udarac sud je zadao Vučiću neposredno pred odlazak na razgovore u Vašington, na poziv ovlašćenog pregovarača predsednika Donalda Trampa, g. Ričarda Grenela.

Vučić se umalo nije srušio kada je čuo vest da je tužilaštvo u Hagu sudiji za predhodni postupak predalo javno optužnicu protiv Hašima Tačija, koji je predsednik tzv Republike Kosovo, Kadri Veseljia i još osam članova njihove zločinačke grupe. Tužilac je javno objavljivanje presude obrazložio potrebom da spreči gospodina Tačija da zastupa Koovo u daljim pregovorima o njegovom statusu.

I opet velika žal Vučića i njegovog kartela za Hašimom Tačijem. Poručio je da će to biti težak udarac za Srbe sa Kosmeta, jer će biti izloženi napadima Albanaca.

“Koga je briga za Hašima Tačija i Abdulaha Hotija” - upitao se javno Isa Mustafa , lider Demokratskog saveza Kosova, čiji je član Hoti, sada na čelu Vlade Kosova. Hoti se, u znak protesta, izjasnio da ne želi da ide na pregovore u Vašington, zbog optužbe.

U Tirani je do neba zakukao Edi Rama, premijer Albanije, nazvavši optužnicu protiv Tačija, kojom se on tereti za stotinu teških i brutalnih ubistava civila i zverska mučenja, kao nepravdom 21. veka!

Imaju li zločinci na Balkanu velikog razloga za uzbunu?

Američki predsednik Donald Tramp je pre dve godine izjavio da mirovni sporazum sa Kosovom neće potpisati ratni zločinac i ratni huškač, misleći na gospodu Tačija i Vučića.

I bi tako.

Evropski komesari, koji su još pod dobrim delom pod patronatom nemačke kancelarke Angele Merkel, poslali su svog izaslanika, plaćenog parama Džordža Soroša, Miroslava Lajčaka, da Vučić potpiše priznanje Kosova i tako opravda 300 miliona evra koje je dobio od Hašima Tačija, dogovorom u Parizu.

I ostadoše kratkih rukava i Tači i Vučić i Lajčak i svi članovi ovog međunarodnog mafijaškog kartela.

Lov na balkanske diktatore i njihove kartele davno je započet.

Američke agencije DEA i Agencija za sprečavanje pranja novca uz pomoć FBI-a, ušle su u arapske banke u Rijadu i Dubaiu i zamrzle milijarde dolara Aleksandru Vučiću, njegovom kartelu, Angeli Merkel i njihovim saradnicima, pa i šeicima iz ovih država, preko kojih se prala velika količina novca, stečena trgovinom narkotika, švercom oružja, migranata, pasoša...

Aleksandar Vučić je sada u neobranom grožđu. San o Nobelovoj nagradi za predaju Kosova raspršio se kao balon na vrelom suncu.

Aleksnadar Vučić je ostao bez saveznika?

I pored pola milijarde evra koje je u kešu uzeo od Narodne banke Srbije i iz budžeta, za kupovinu opreme za lečenje od korona virusa, pandemija se, i pored drakonskih mera koje je ovaj šizofrenik uveo, stavlajući sve građane u vikend-izolaciju a penzionere starije od 65 godina u dvomesečni pritvor, pandemija bukti po Srbiji.

U tekstovima u ovom broju pročitaćete opširne izveštaje o stanju zdravlja nacije.

Vučićev kartel je u ozbiljnom međusobnom sukobu.

Premijerka Ana Brnabić pokušava da evakuše brata Igora i da iznese desetine miliona evra iz zemlje.

Ričardu Grenelu je, u četvorosatnom razovoru Ana Brnabić predala dokumenta o investicijama kosovskih biznismena (Srba i Albanaca) u Srbiji, među kojima je najveća Beograd na vodi. Američke istražne službe imaju sve dokaze o tome, ali je važna sradnja unutar kartela, da se on lakše savlada.

I ministarka Zorana Mihajilović je, rukovođena lažnom nadom da će izbeći zatvor, sve što je mogla, predla istražiteljima.

Krug oko Vučićevog kartela je, takoreći, zatvoren!

Problem dakle, predstavlja srpsko pravosuđe.

Na čelu pravosudne hobotnice stoji predsednik Višeg suda u Beogradu, sudija Aleksandar Stepanović. On je za osam godina instalirao mafijašku grupu koja ima čelne ljude u najvažnijim tužilaštvima i sudovima.

Da li je to dovoljno da Vučićev kartekl bude zaštićen?

Stepanović je nadobudna budala, koja u mafiji ima ministra Zlatibora Lonačara, neke rukovodioce iz bezbednosno informativne agencije.

Stepanovićevi kriminalni poduhvati su zadokumentovani. Frakcije unutar Bezbednosno informativne agencije i drugih službi celodnevno prate rad Stepanovića i njegovog kartela, koji polako puca. U svojoj osionosti, tvrdeći da je Svemoćan, Stepanović je ostavio vidljive tragove za sobom.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković je pod zaštitom Nikolice Selakovića, generalnog sekretara predsednika Srbije. Stepanović se, dakle, može spotaći na prvom koraku.. On je sebe postavio za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, skoro polovinu sudija je unapredio za sudije ovog suda, uveren da će na tajnom glasanju biti postavljen za vršioca funkcije ovog suda.

Tomovi dokumenta o nameštanju sudskih postupaka, ugovaranju reketiranja biznismena, političara, direktora javnih i privatnih preduze-

ća i narkodilera i kartela od strane Stepnovi-

ćeve sudske mafije, čekaju na raspakivanje. Stepnović okruženju poručuje da Lončar i Englezi (misleći na Mi 6) stoje iza njega, da je jak kao ''crna zemlja''

Plan privođenja srpkog kartela je do detalja razrađen. Brzinom munje biće vertikalno očiš-

ćena mafijaška hobotnica, a potom će doći na red i sudije i tužioci, koji su služili Vučićevoj mafiji, rasprodajući pravdu i uništavajući živote građana, po koje je pravda dolazila.

Ophrvan teškom bolešću i rasulom u karelu, Vučić postaje mrtvo puvalo.

Svaki član kartela misli na sebe.

To govori i slučaj Vučićevog kuma Nikole Petrovića, koji je u srpskom pravosuđu, potpomognut Nenadom Kovačem, zvanim Neša Roming, harao sudovima i tužilaštvom.

On je, svestan da se sprema veliki lov na Vučićev kartel, svu imovinu preneo je na suprugu Maju Petrović, da ne bi bila zaplenjena.

Dolazi li kraj Stepanovićevim bahanalijama?

Mirjana Madić, vrlo aktraktivna pravnica iz Jagodine, izabrana je za krivičnog sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu, jer je ušla u srce Aleksandra Stepanovića. On voli da se šepuri sa njom po zrgadi suda, naređuje svojim referentima za spolne odnose da tu vest šire o njemu.

Potpisnik ovog teksta uputio je pismeni zahtev predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu Mirjani Stevović da zatraži od sudije Madić da se izjasni da li je saglasna da objavimo njene lične zapise u društvu sa pomenutim Stepanovićem.

Izuzetno lepa sudija Madić je pitala našeg urednika da li on zna kolika je moć predsednika Višeg suda u Beogrdau. Kada je dobila odgovor da on pojma nema ko je taj Stepnović, ona, samo što se nije zaplakala. Pa gde bi ja mogla da se skrasim, ako bih ga odbila.

Inače, uredništvo Magazina Tabloid raspolaže video i tonskim zapsima u kojima je Stepanović obučen u čipkano rublje, s perikom na glavi.

Njegova supruga Aleksandra je zamenica direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Zadovoljna je vlašću, a o strastima, snalazi se...

Prvi koji mora pasti u akciji oslobađanja pravosuđa od mafijaške stege je, dakle, Aleksandar Stepanović.

Kako reformisati srpsko pravosuže?

Skoro da se niko više ne seđa zlodela bivše ministarke pravde Snežane Malović, njenog ljubavnika Miljka Radisavljevića, bivšeg tužioca za organizovani kriminal, Nate Mesarević, bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda.

Više od 700 sudija i skoro isto toliko javnih tužilaca i njihovih zamenika ostalo je bez posla, nakon reforme u pravosuđu koju je sprovela Demokratska stranka, dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković a ministarka pravde Snežana Malović.

Zbog stida i saopštenja da nisu reizabrani, jer su nedostojni sudijske funkcije, petoro sudija je izvršilo samobistvo, a njih 20 je umro od bolesti, koju su dobili zbog surovog odnosa prema njima.

Nema nikakve sumnje da se zlodela sudija ne mogu i ne smeju zatašakati.

Postupak njihovog privođenja pravdi mora biti daleko od očiju javnosti, sve dok se ne okonča. Sudijama bi se moralo omogućiti da imaju uvid u sve činjenice koje ih optužuju. Spise predmeta, način odlučivanja, zloupotrebe sudijskih ovlašćenja, da budu upoznati sa prikupljenim dokazima kojima raspolažu bezbednosne službe i policija, da mogu o svemu da se izjasne, uz pomoć advokata, predstavnika Društva sudija, predstavnika pomoćnika zaštitnika građana, ako to žele.

Tek kada svi dokazi budu izvan svake sumnje, sudije, tužioce i zamenike tužioca treba privesti tužiocu za korupciju, da odluči o krivičnom gonjenju. Ili da im prestane sudijska ili javnotužilačka dužnost. Ako sudije nisu postupale s umišljajem, ili su bili izloženi pretnji vrhova vlasti, njihove izjave se moraju proveriti i omogućiti im da ostanu u sudu kao sudijski ili tužilački pomoćnici. Posebno se mora biti oprezan sa sudijama koje su pred penzijom.

Stručne i istražne komisije koja bude formirao Visoki savet sudstva, treba da preispitaju svaku žalbu građana da su neopravdano bili osuđeni, u sprezi advokata, tužilaca i sudija.

Nepravda učinjena građaninu ne sme da zastari.

Stanje predmeta u sudovima je alarmanto.

U Apelacionom sudu ima više od 9.000 nerešenih predmeta. U poslednje dve godine zabeležen je rast od 25 odsto takvih slučajeva. Očekuje se da se taj trend nastavi, pa i značajno poveća. Od uvođenja vanrednog stanja, 15, marta, pa do 11. maja, Apelacioni sud je odlagao sva suđenja. U maju je doneto samo sedam rešenja, po jedan u postupcima za organizovani kriminal, ratne zločine i u građanskim parnicama i četiri za krivične slučajeve. U junu je doneta samo jedna drugostepena presuda.

Nekoliko puta smo pisali o slučaju pukovnika Gojka Lalovića. Poslednjeg dana maja, javni izvšitelji su, uz asistenciju Vojne policije, po deseti put pokušali da njegovu porodicu izbace iz stana. Ministarstvo odbrane tvrdi da pukovnik Lalović bespravno koristi stan, a izvršitelji postupaju po presudi od pre 10 godina. S druge strane, Lalović tvrdi da ima šest presuda Upravnog suda, kojima je Ministarstvo odbrane obavezano da ga vrati na posao, pošto je nezakonito penzionisan 2005. godine. Poslednji slučaj izbacivanja na ulicu Lalović je sprečio tako što se polio benzinom, pa su izvršitelji i pripadnici Vojne policije odustali od akcije.

Nijedan građanin nije više siguran da ne može ostati bez stana, imovine, penzije, dece, pa i života, ako ga u ''proceduru'' uzmu srpski sudovi i tužilaštva.

1

Ubistvo koje se ne istražuje

Poštovani potrebna mi je vaša pomoć.

Ja sam majka Nikole Jovića. ubijenog mladića u Leskovcu 21.02.2018 god. na svoj 23 rodjendan. Do dana današnjeg ništa nisu uradili i pored svih dokaza očevidaca, DNK još uvek nije urađena.

Ubijen je na oči troje pripadnika niške Žandarmerije, koji su sve videli. Pobegli, pa se nakon 8 minuta ponovo vratili, bez da su prišli da na bilo koji način pomognu. Napominjem da dvoje njih nije prošlo poligraf. Leskovačka policija opstruiše slučaj, umesto daga rešava, lažu nas, za pojedine ljude da su bili na razgovoru, da su prošli poligraf... Na kraju se ispostavi da to nije tačno. Pokrali su ga u leskovačkoj bolnici, na patologiji tela su mu obrisali tragove u PU Leskovac.

Kome da se ja obratim, od koga da očekujem pomoć. Ja samo želim da znam ko i zašto mi je ubio dete.

Unapred hvala,

Jadranka Jović, Leskovac

2

Ubica na slobodi 22. godine

Ispred službenog ulaza, u ulici Ljutice Bogdana ubijen je Vladan Cvetković (1977-1997), kik-bokser i reprezentativac Jugoslavije. Za ovo ubistvo bili su osumnjičeni Goran Pavlović i Predrag Miketić.

Za ubicom Predragom Mike-tićem raspisana je, navodno, poternica, ali ni posle 22 godine on nije uhapšen.

Njegov predmet u fijoci drži zamenik Višeg javnog tužioca Tomo Zorić. Naime, Predrag Miketić, za kojeg je policija tvrdila da se nalazi u Sjedinjenim Državama, da je dobio državljanstvo, ali je potom rečeno da je reč o njegovom bratu blizancu. On se pojavio u Srbiji, gde i danas živi

Smrt kik boksera Cvetkovića, koji je bio državni reprezentativac, krije se već 23. godine.

A.3

Poledicu su okliznuli na sudu

Prekršajni sud u Čačku vodi postupak protiv Mirka Poledice, predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost". Svi detalji ukazuju da ovaj slučaj zaslužuje istaknuto mesto u istoriji beščašća srpskog pravosuđa.

U prijavi čačanske policije, koju je potpisao major Nenad Jovičić, navodi se da je Poledica 2. februara prekršio uredbu o zabrani kretanja za vreme vanrednog stanja, koje je uvedeno 15. marta. Kao dokaz izvršenog prekršaja, za koji major Jovičić tvrdi da je zabeležen na snimku službenih kamera na Gradskom trgu u Čačku, priložena je fotografija. Međutim, ta fotografija nije skinuta sa snimaka, nego sa interneta. Na fotografiji nije naznačen datum i vreme, a na njoj se ne nalazi Poledica.

Kako je policija napisala prijavu, tako je sudija Danka Đorđević Grujičić vodila postupak. Iako je u prijavi navedena tačna adresa Poledice, u Novom Sadu, sud je poziv poslao na adresu njegovih roditelja u Čačku i to sa starim, davno promenjenim nazivom ulice.

Mirko Poledica nije bio iznenađen lažnom prijavom, shvatio ju je kao osvetu čačanske policije, koju javno proziva za korupciju i tvrdi da je „produžena ruka mafije". Drugog jula je otišao na suđenje sam, bez advokata. Nije zahtevao izuzeće sudije Đorđević Grujičić, iako je i nju ranije prozivao zbog njenog angažmana u aktivnostima Srpske napredne stranke.

Kad je Poledica objasnio da se 2. februara ove godine nalazio u Americi, da tada nije bilo uvedeno vanredno stanje i da na priloženoj fotografiji nije on, rečeno mu je da je u prijavi slučajno upisan pogrešan datum. Napredna sudija je odbila da mu dostavi snimak s policijske kamere, na kome se zasniva prijava. Umesto toga, dobio je fotografiju na kojoj pozira nekoliko muškaraca, a očigledno je da nije snimljena bezbednosnom kamerom.

- Ovaj cirkus montirala je čačanska policija. Bez ikakvih osnova, policija me nekoliko puta privodila na informativni razgovor. Poslednji put su to uradili prošle godine, kad sam držao konferenciju za medije na kojoj sam pokazao kako gradska vlast pere pare. Svete mi se jer ih optužujem da su produžena ruka mafije. Dva puta mi je razlupan auto u strogom centru Čačka. Počinioci nikad nisu pronađeni. Navodno, baš tada kamere nisu radile. Sad mi nameštaju ovo suđenje, ali neće me zaustaviti. Ne plašim ih se, ali oprezan sam, znam da su te barabe spremne na sve, ali i oni znaju da im se nikad neću skloniti s puta - kaže Mirko Poledica za Magazin Tabloid.

S obzirom ko mu, kako i zašto sudi, Poledica ne može da očekuje pošteno suđenje i pravednu presudu, Međutim, on kaže da neće odustati od isterivanja pravde, na kraju će morati da dobije odštetu. Taj novac neće biti uzet od policajaca i sudija, nego iz budžeta, od građana. Ali, nema veze, građani su glasali za ovakvu vlast.