(P)likovi

Mnogo je tragova Vučićevih zlodela. Svaki od njih može da ga obori s vlasti i otera u zatvor

Operacija „Crni orao" završiće u njegovom gnezdu

Raspada se kartel Aleksandra Vučića. Ne samo zbog politike, nego zbog osnovne delatnosti Srpske napredne stranke - organizovanog kriminala. Hapšenjem Baškima Osmanija i stavljanjem na američku crnu listu Zvonka Veselinovića počelo je čišćenje balkanske mafije, čiji tragovi vuku prema Vučićima. Trag Ćazima Osmanija vuče do Aleksandra, a Veselinovića do Andreja Vučića. Veljku Belivuku počinje suđenje u martu, a članovi njegovog klana, koji su još na slobodi, otvoreno prete objavljivanjem kompromitijućih snimaka, kojima će dokazati spregu s vladarskom porodicom. O kriminalnim predizbornim igrama s pevanjem i pucanjem piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je na mukama, sustižu ga samo teške vesti. Iz SAD-a mu prete sankcijama i blokadom bankarskih računa, u Južnoj Americi mu plene robu, u Evropi mu hapse poslovne partnere, a u Srbiji počinje raskrinkavanje njegovih veza s kriminalnim gangovima. U takvim okolnostima, uz zveckanje lisica i repetiranje oružja, Vučić organizuje izbornu kampanju, sve s nadom da na slobodi dočeka noć 3. aprila, kad će proglasiti pobedu na predsedničkim izborima.

Kad su Sjedinjene Američke Države, 8. decembra 2021. godine, zvanično objavile da su na crnu listu stavile Zvonka i Žarka Veselinovića, Milana Radoičića i još dvadesetak njihovih ortaka i firmi, Vučić je shvatio da je to početak kraja njegovog kartela. Kad je u Hrvatskoj, 18. februara ove godine, uhapšen Baškim Osmani, Vučić je shvatio da će se Europolova operacija „Crni orao" završiti u njegovom gnezdu. Gde su braća Osmani, tu su braća Veselinović, tu je i pobratim Milorad Veljović, i, naravno, braća Vučić.

Europol, Eurojust i američka služba DEA, u saradnji s policijom iz sedam evropskih država, dve godine su vodili međunarodnu operaciju „Crni orao", koja je za cilj imala razbijanje albanskog narko kartela, koji predvode braća Osmani. U akciji, koja je sprovedena sredinom februara, učestvovalo je 600 policajaca, koji su izvršili pretrese na više od 80 lokacija u Španiji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Italiji i Hrvatskoj. Uhapšeno je 60 pripadnika klana, koji je stvorio „najaktivniju mrežu za krijumčarenje kokaina u Evropi".

Po španskoj poternici, hrvatska specijalna jedinica USKOK uhapsila je Baškima Osmanija u Poreču, u njegovom hotelu „Palazzo". Policija je četiri sata obijala sef u Osmanijevom apartmanu. Hrvatski mediji su objavili nezvaničnu informaciju da je u sefu pronađeno 18.200.000 evra. Baškim Osmani je odmah sproveden u zatvor u Puli. Iako ima hrvatsko državljanstvo, zatražio je da se ekstradicioni postupak skrati, kako bi što pre bio izručen Španiji. Istovremeno, španska policija je u Majorci uhapsila Osmanijevu suprugu i njenog oca. Na imanju u Majorci je pronađeno više od 30 miliona evra, sedam luksuznih automobila, 16 skupocenih satova i 86 umetničkih slika, čija vrednost se procenjuje na oko pet miliona evra.

Klan Osmani je osumnjičen za stvaranje kolosalne mreže za krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike na evropsko tržište. Drogu su prodavali na veliko, a novac su prali kroz niz firmi u Nemačkoj, Španiji, Italiji, Hrvatskoj i Srbiji. Osim prodaju droge, braća Ćazim, Baškim, Burim i Bakir organizovali su šverc oružja, trgovinu ljudima i pranje novca stečenog najtežim kriminalnim delima.

Mafijaška imperija je doživela težak udar akcijom "Crni orao". Uhapšen je Baškim. Bakir je teško bolestan, nalazi se u nekoj vrsti kućnog pritvora, pod kontrolom policije.a ne zna se šta je sa Ćazimom i Burimom. Nemački mediji navode da su i oni uhapšeni, Ćazim u Hamburgu, a Burim u Italiji.

Međutim, nezvanične informacije upućuju na to je njima dvojici omogućeno da se sklone i izbegnu hapšenje. Za vođe operacije "Crni orao" korisnije je da prate Ćazima i Burima Osmanija i otkriju s kim kontaktiraju i ko im pruža podršku, nego da ih drže u pritvoru. Posredno, to je potvrđeno i objavom na Fejsbuk nalogu Ćazima Osmanija. Uz njegovu fotografiju, na srpskom jeziku napisano je "Tu sam!" Na osnovu te objave ne može da se utvrdi gde je "tu", niti da je on lično napisao tu poruku. Ipak, prema određenim saznanjima, Ćazim Feliks Osmani je skrovište našao u Beogradu.

Braća Osmani godinama uspešno sarađuju s pojedincima iz vrha srpske vlasti, policije i kriminala. Poslovni partneri braće Osmani su braća Veselinović, a Ćazim Osmani već više od 15 godina ima blizak odnos s Miloradom Veljovićem. I dok je bio na funkciji direktora srpske policije, Veljović se viđao s najstarijim Osmanijem u Beogradu. Osmani je na sastanke u beogradski hotel "Zira" dolazio s telohraniteljima, a Veljović s policijskom pratnjom. Snimci jednog od tih susreta, iz oktobra 2013. godine, objavljeni su u medijima. Na njima se vidi kako direktor policije i narko bos sede u bašti hotela, a potom zajedno odlaze do toaleta, gde su se zadržali 13 minuta. Takvi susreti su se nastavili i kad je Veljović napustio Ministarstvo unutrašnjih poslova i prešao na funkciju savetnika za bezbednost Aleksandra Vučića.

Vučić je Veljovića uzeo za savetnika još dok je bio na funkciji premijera, a tu saradnju su nastavili i posle 2017, kad je postao predsednik države. Aleksandar Vučić je sa braćom Osmani sarađivao preko Veljovića, a Andrej Vučić preko Zvonka Veslinovića.

Ćazim Osmani je organizovao transport kokaina iz Južne Amerike do nekoliko evropskih luka i aerodroma. Glavni distributivni centar nalazi se Valoni, pod kontrolom Artura Šehua. Roba je iz Valone transportovana na evropsko tržište preko nekoliko ruta. Veselinović je obezbeđivao rutu koja vodi preko severa Kosova, Srbije i Republike Srpske. Novac stečen prodajom droge opran je kroz građevinske poslove Zvonka Veselinovića. U tom biznisu godišnje se, samo u Beogradu, opere oko milijardu evra.

Zbog dugotrajnih, čvrstih i unosnih političkih i poslovnih veza, logično je što se Ćazim Osmani sklonio u Beograd. Međutim, time je navukao bedu na vrat braći Vučić. Američka agencija za borbu protiv narko trafikinga DEA pre tri godine je rasturila "Jovanjicu", najveću evropsku plantažu marihuane. Tragovi iz tog mafijaškog posla, kako je otkriveno, vode prema Vučićima. Tako je i s kokainskim tragovima iz Crne Gore. Iako je davno označen kao politički zaštitnik narko kartela, Aleksandar Vučić nije odustajao od te privredne delatnosti. Ipak, poslednje što mu treba jeste Ćazim Osmani u Beogradu.

Za novac, Vučić je spreman da uradi sve. Za novac, za velike sume novca, pružio je utočište teroristima s Bliskog istoka Mohamedu Dahlanu i Adhamu Abu Madalali, kao i političarima i kriminalcima iz Bugarske i Rumunije, koje njihove vlasti progone zbog kriminala i korupcije. Ipak, Ćazim Osmani je mnogo teži teret.

Vučić je smislio način da se reši tog kamena oko vrata. Naravno, prodaće ga, kao što je prodao svakoga ko bi mu zasmetao. Bez poverenja u saradnike, Vučić se lično prihvatio tog posla. Nekoliko dana po hapšenju Baškima Osmanija i udara na albanski kartel, Vučić je otišao u Španiju, da proda Ćazima.

Da bi sakrio tragove, Vučić je u Španiju krenuo preko Monaka. Kao povod izmislio je potpisivanje "Okvirnog sporazuma o saradnji između Kneževine Monako i Republike Srbije".

Koliko je trik providan pokazuje činjenica da su Vučić i princ Albert još u oktobru 2020. godine u Beogradu potpisali "Sporazum o saradnji između Privredne komore Srbije i Privredne komore Monaka". S obzirom da trgovinska razmena između Monaka i Srbije iznosi samo 413.000 evra, jasno je da nije bilo potrebe da se posle "Sporazuma o saradnji" potpisuje "Okvirni sporazum o saradnji". O pozadini Vučićevog sastanka s princom Albertom Drugim 2020. izveštavao je naš Magazin.

"Princ Albert je član lože Malteških vitezova. Došao je da pomiri i pomogne braću koja su se našla u nevolji. Aleksandar Vučić je najmlađi član ove lože, pa je princ došao u Beograd, u misiju mirenja zbog zategnutih odnosa između Vučića i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, koji se nalazi u velikim problemima jer je nova vlast najavila udar na njegov kartel i članove porodice. Vučić duguje Đukanoviću pozamašne svote novca, a nije pouzdan, sklon je uzimanju ogromnih količina novca za pružanje zaštite. Ipak, mlađi brat je obećao mnogo starijem bratu princu da će sve biti u najboljem redu. I drugi brat, Dragan Šolak, je u nevoljama. I njemu su za petama istražitelji Europola, FBI, kriminalistička policija Švajcarske, Slovenije, Hrvatske..." - navodi se u tekstu Magazina Tabloid.

Princ Albert je uspešno obavio misiju. Bez obzira na političke i medijske sukobe, poslovna saradnja Vučića i Đukanovića, pa i Šolaka, nastavila se po starom. Po tom modelu, princ Albert je sada posredovao između španskog kralja Felipea Šestog da primi Vučića, kako bi mu dao alibi za kontakte sa španskom policijom i predstavnicima Europola, koji vode akciju "Crni orao".

Vučić je na svom nalogu na Instragamu objavio fotografiju s kraljem Felipeom i vest o "svečanom dočeku". Svečani doček se sveo na to da njih dvojica sami, s maskama na licu, stoje pred stepeništem neke zgrade. Vučić nije naišao na srdačniji prijem ni kod španskih policajaca. I oni su znali da ništa ne vrede njegova obećanja da će se založiti da srpska policija sarađuje u lovu na Ćazima Osmanija i ostale pripadnike albanskog kartela. Jasno im je da Vučić samo želi da se reši Osmanija, kako ne bi trpeo biznis s prodajom droge. Kad se, na bilo koji način, svojevoljno ili prinudno, Ćazim skloni iz Srbije, njegovu ulogu će lako i brzo preuzeti neki novi bos. Posao će se nastaviti, stizaće kokain i novac. Naravno, Vučić ne želi da sam obavi prljav posao. To će prepustiti Europolu.

Na isti način Vučić je pokušao da reši problem s organizovanom kriminalnom grupom Veljka Belivuka. Pod pritiskom DEA i Europola, Vulić je bio prinuđen da uhapsi i procesuira Belivuka, Marka Miljkovića i još dvadesetak članova njihovog klana, koji je osnovan pod kontrolom i zaštitom srpske vlasti. Kao što se sad plaši blizine Ćazima Osmanija, Vučić se plašio tragova koji ga povezuju s Belivukom. Na njegovu nesreću, Velja Nevolja nije sportski prihvatio hapšenje. Naprotiv, iz pritvora je slao upozorenja da će propevati. Deo ucena je išao preko Tužilaštva za organizovani kriminal, kad su Belivuk i Miljković na saslušanjima govorili o susretima s Vučićem, Vulinom i njihovim saradnicima, opisujući i zadatke, koje su izvršavali po njihovom nalogu.

Ozbiljnije ucene su plasirane nezvaničnim kanalima. Posle izvesnog zatišja, preteće poruke su dobile na intenzitetu kad je najavljen početak sudskog postupka, određen za 8. mart. Belivukovi ortaci, koji su još na slobodi, počeli su da najavljuju kako će se u dokaznom postupku pojaviti i snimci Danila Vučića s "Janjičarima", i to prilikom izvršenja najtežih krivičnih dela. To su najglasnije najavljivali Belivukovi drugari iz Pančeva.

Vučić je pokušao da pančevačke "Janjičare" primiri nudeći im političku i policijsku zaštitu. Većina Belivukovih "mladih vojnika" pristala je na saradnju. Iako im je šef u pritvoru, nastavili su da rade za Srpsku naprednu stranku. Međutim, nastavili su i da prave probleme. Česte tuče, pucanje iz vatrenog oružja i ubistvo Timotija Stojanovića, zvanog Džimi, pretvorili su Pančevo u banatsku repliku Medeljina. Pošto policija nije reagovala, zabrinuti građani su o dešavanjima u Pančevu obavestili javnost preko pisma koje je deljeno na društvenim mrežama.

"Svima je poznato da je tzv. klan Veljka Belivuka bio veoma aktivan u našem gradu. Marko Mesar i Nevolja bili su česti gosti u centrali stranke u Pančevu, kojoj su pomagali u vreme izbora. Nakon što su svoj posao odradili bivaju počišćeni, kao što ste videli iz medija. Dolaze novi izbori. Mnogo penzionera (biračko telo SNS) je nažalost pokosila korona. Partiji trebaju glasovi. Velje i društva više nema, a njima su potrebni novi naivci da za njih rade prljave poslove. Ti novi, to su naša deca! Za vrbovanje naše dece su određeni Tošić Ivan, Simeunović Dejan i Stošić Dejan, zvani Stole. Oni su dobili novac da oko sebe okupe što veći broj mladih i da ih pretvore u stranačke vojnike. Ideja je da se mladi uvuku u bavljenje kriminalom (droga, nasilje, kamate) te da im se obezbede olakšice kad ih policija uhvati. Za uzvrat oni bi obavljali prljave poslove za stranku i donosili glasove. Sve po uzoru na navijačku grupu Principi. Nova navijačka grupa, osnovana letos, ubrzo je dobila podrugljiv nadimak Bez principa (ne kao kontriranje poznatim Principima, već kao plod sprdnje s karakternim osobinama njenih tvoraca i finansijera koji su poznati kao prevaranti i lažovi). Sa druge strane, ostalo je mnogo mladih koji su bliski obezglavljenoj navijačkoj grupi Principi. Oni su za SNS opasni svedoci događaja iz prošlosti, koji su ipak skupili nekoliko hiljada glasova. U strahu da se ti glasovi ne okrenu protiv stranke, koordinator Branko Malović je odlučio da sa njima koketira. Ove dve grupe su dobile zadatak da angažuju što više naše dece. On ih finansira i obećava povlastice u zavisnosti od količine prikupljenih glasova. (Tešić, Simke i Stole javno nude 5.000 dinara po glasu.) Dosta mladih se lepi na ovu paukovu mrežu. Ohrabreni lažnim obećanjima Branka Malovića ove kriminalne grupe se bore za prvo mesto pod njegovim suncem, tako da upravo besni rat na ulicama Pančeva. Svedoci smo učestalih tuča po ulicama, bilijar salama, kafićima, putevima i parkovima našeg grada. Lete kugle i štangle, rade noževi, motke i pištolji. Nešto su snimile kamere, o nečemu se šapuće. Maradona je pucao iz auta. Ranjen je Pesko. Prebijen je Bojović. Kako to da Stole, kome su letos oduzeta dva pištolja i pancir, nije u zatvoru? On je juče pucao na Peska. Odgovor je - Branko Malović im je dao na važnosti kad ih je ponovo aktivirao da skupljaju glasove. Rezultat je krvavi rat", navodi se u pismu građana Pančeva.

Nekoliko dana nakon objavljivanja pisma na Fejsbuku i Tviteru, 15. februara je reagovala policija. Pripadnici UKP-a i Žandarmerije sproveli su opsežnu akciju u kojoj je uhapšeno tridesetak mladih Pančevaca. Naravno, Dejan Stošić, koji je osumnjičen za pokušaj ubistva, na vreme je obavešten šta se sprema. Stošić je pobegao u Crnu Goru. Ostali su ekspresno pušteni na slobodu, u pritvoru je zadržan samo S.B, kome se na teret stavlja bacanje bombe.

Kao što pokušava da manipuliše sa svojim kriminalnim odredima, Vučić tako postupa i s partijskim kolegama. Od javnosti sakriva svoje kompromitovane kompanjone, a u prvi plan ističe pojedince za koje proceni da su pozitivno percepirani kod većine glasača.

U vrh liste za parlamentarne izbore nije stavio Anu Brnabić, Sinišu Malog, Gorana Vesića ili Nebojšu Bakareca, nego lekarku Danicu Grujičić, penzionisanog profesora matematike Stojana Radenovića i molekularnog biologa Jelenu Begović. Ni u Predsedništvu SNS-a nema nikoga ko zna šta je molekularna biologija, a matematikom se služe samo kad se dogovaraju oko provizija, ko će koliko da zgrne iz sumnjivih poslova. O lekarima mnogo znaju, ali ne i za detalje njihovih političkih avantura i krivičnih dela, kakvih ima i u biografiji Danice Grujičić.

Kao većina istaknutih naprednjaka, dr Grujičić je na političkoj sceni debitovala kao član Demokratske stranke. Kad je Boris Tadić postao predsednik Srbije, ona je procenila da dolazi vreme vlasti DS-a, pa se učlanila u tu stranku. Ostala je do 2011, kad je, opet pametno, procenila da je istekao rok žutom preduzeću. Ipak, nije se odmah udomila među naprednjacima. Na predsedničkim izborima 2012. godine kandidovala se ispred pokreta Socijaldemokratski savez, koji su osnovali Nebojša Leković i Svetozar Krstić, bivši funkcioneri Nove demokratije Dušana Mihailovića. U Glavnom odboru SDS-a našli su se Pinkov voditelj Ognjen Amidžić, prvi šef BIA Andreja Savić . Među 12 kandidata, Grujičić je osvojila najmanje glasova, samo 30.602, odnosno 0,78 odsto.

Danica Grujičić je zaboravila na taj politički fijasko, ali ne može da se reši senke smrti za koju je osumnjičena 2013. godine, i zbog koje se i danas protiv nje vodi krivični postupak za krivično delo "nesavesno pružanje lekarske pomoći sa smrtnim ishodom".

- Početkom 2013. godine, okrivljena dr Danica Grujičić je izvela operaciju koja je dovela do trovanja pacijenta bakterijom clostridium difficile, a što je kasnije dovelo do sepse i smrti pacijentkinje Dušanke Momčilović. Kao posebna radnja izvršenje ovog krivičnog dela predviđeno je i neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera, što se i desilo u ovom slučaju - rekao je advokat Aleksandar Olenik, koji je tada podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Pošto za više od pet godina tužilaštvo nije preduzelo nijednu istražnu radnju, Olenik je, u ime porodice oštećene, pokrenuo postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Postupak u Strazburu je pri kraju.

Pored odgovornosti za lekarsku grešku, Grujičić mora na sudu da odgovara i za povredu časti i ugleda Dragana Đilasa.

Danica Grujičić i Zlatibor Lončar potpisali su saopštenje u kome su, sredinom novembra 2020. godine, optužili bivšeg direktora Kliničkog centra Srbije dr Đorđa Bajeca i Dragana Đilasa da su 2009. godine „uništavali srpsko zdravstvo" tako što su pacijente slali na lečenje u Tursku o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

„Lekari u Srbiji u neverici, čekajući specijalizacije koje ne mogu da dobiju, skupljajući pare da plate da se zaposle u nekoj zdravstvenoj ustanovi, sa nevericom su posmatrali kako Dragan i Džo pune račune turskih klinika, dok se naše ustanove raspadaju, a pacijenti sami donose konac za operaciju, gazu i zavoje. Iskeširano je iz budžeta Srbije više od četiri miliona evra za Gama nož u Turskoj. Za tri godine tretirano je 720 naših građana za navedenu sumu. Sve se promenilo 2. novembra 2015. godine kada je u KCS počeo sa radom prvi Gama nož u Srbiji, plaćen upravo onoliko koliko je ostavljeno para u privatnim turskim klinikama u vreme Dragana i Džoa. Samo prve dve godine rada Gama noža u Srbiji tretirano je 800 pacijenata. Nesporno je da Dragan u svakoj „brizi" o građanima Srbije vidi lični interes, te naučen da se u svaki posao ugradi 100, 200, pa čak i 300 odsto, on kroz svoje valutne naočare vidi samo cifre i poslove koji su bili mogući jedino u njegovo i Džoovo vreme", navodi se u spornom saopštenju, uz poruku Draganu Đilasu da ga „narod neće" jer on i njegovi partneri „čak i u bolesnim osobama vide priliku za laku zaradu".

U vreme kad su Bajec i Đilas, kako tvrdi Grujičić, slanjem pacijenata na lečenje u Tursku izvlačili novac iz budžeta, ona je bila njihov partijski kolega i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije. Tada je postala i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ako su Bajec i Đilas vršili nezakonite radnje, u njih je morala da bude uključena i njihova saradnica Grujičić. O tome je ćutala više od deset godina, ali sada će, osim u stranačkim saopštenjima i režimskim medijima, dobiti priliku da progovori i na sudu.

Od Grujičićke nije mnogo bolji kandidat ni Aleksandar Šapić, prvi na listi SNS-a za Beograd. Šapić zasad nikoga nije ubio, samo je pretio novinarima Nenadu Kulačinu i Marku Vidojkoviću da će im iščupati srce ako nastave da šire insinuacije da je peder. Šapić je svoj kriminal zadržao na nivou divlje gradnje i mahinacija s građevinskim dozvolama. I takav, Vučiću je dovoljno dobar da reprezentuje novu garnituru naprednjaka, koja namerava na ovim izborima da osvoji vlast u Beogradu.

Vučić je najbližim saradnicima naredio da izlaze u susret svim Šapićevim zahtevima. Može da ogovara Gorana Vesića, da obećava svojim kadrovima kakve god hoće funkcije, da preti aktuelnim gradskim sekretarima, čak i Bojani Radaković i Nemanji Stajiću, koji su miljenici braće Vučić, sve mu je dozvoljeno, samo ne da ide u debatne emisije s predstavnicima opozicije, da se ne obruka kao toliko puta do sada.

Prošle izbore, u leto 2020. godine, Vučić je vodio pod parolom "Za našu decu", koju je ukrao od Adolfa Hitlera. Izbore, koji su zakazani za 3. april, vodi pod sloganom "Dela govore", s kojim se na predsedničkim izborima 2008. kandidovao Milutin Mrkonjić. Na stranu što je i ovim potezima Vučić dokazao sklonost da krade od mrtvih, njemu trenutno mnogo veći problem predstavlja opasna mogućnost da o njegovim delima progovore Ćazim Osmani ili Veljko Belivuk.

Vučićevim delima govori način na koji su u smrt otišli Oliver Ivanović, Oliver Antić, Vladimir Cvijan i mnoge druge žrtve. Mnogo je tragova Vučićevih zlodela. Svaki od njih može da ga obori s vlasti i otera u zatvor. Što pre se to desi, bolje i za njega, i za Srbiju.