Intervju

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, jedine opozicione stranke koja samostalno učestvuje na izborima

Poslednja borba za spas Srbije

Zašto Srbiji preti nestanak ukoliko prihvati francusko-nemački plan za priznanje nezavisnosti Kosova? Kako treba redefinisati saradnju Srbije i Evropske unije? Zašto Srbija mora da zabrani iskopavanje litijuma i kako da se suprotstavi Rio Tintu, koji je moćniji od mnogih država sveta? Zašto Srbija treba da bude politički i vojno neutralna, da nijednoj zemlji, uključujući i Rusiji, ne uvodi sankcije i ne svrstava se na bilo koju stranu u aktuelnim i budućim sukobima svetskih sila? Kako treba sprovesti reformu pravosuđa? Odgovore na ta i druga pitanja, u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid, daje Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Predrag Popović

Narodna stranka je definisala deset osnovnih programskih ciljeva iz oblasti pravde, nacionalnih interesa i dostojanstva. Formulisanje i sprovođenje nove i savremene razvojne politike, borba za socijalnu pravdu, radnička prava, bolje zdravstvo i zaštita građanskih sloboda kao preduslov imaju uspostavljanje vladavine prava i obnavljanje demokratskih institucija. Briga za nacionalne interese ogleda se kroz negovanje najboljih vrednosti naše tradicije i kulture, odgovorno upravljanje nacionalnim resursima i stvaranje bezbedne države za sve njene građane. Promena političkog sistema trebalo bi da omogući povratak slobode medija, mišljenja i pristojnosti u javni prostor, kao i jačanje uloge kulture i obrazovanja. Osim toga, neophodan je odlučni otklon i primena sankcija prema pojedincima koji su zloupotrebili javne funkcije i državne resurse.

Ti ciljevi, koji u ovakvoj srpskoj stvarnosti izgledaju kao spisak društveno-političkih utopija, dodatno su ugroženi problemima koje generiše vlast Srpske napredne stranke pod pritiscima Zapada. Narodna stranka na te probleme ukazuje kroz aktuelnu predizbornu kampanju u kojoj ističe tri "ne". "Ne" - francusko-nemačkom planu za priznanje nezavisnosti lažne albanske države Kosovo. "Ne" - eksploataciji litijuma u Srbiji, i "ne" političkom i vojnom svrstavanju.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, u intervjuu za Magazin Tabloid upozorava na probleme s kojima se suočavaju država i narod i nudi konkretna rešenja.

MAGAZIN TABLOID: Zašto smatrate da opstanak Srbije zavisi od odbacivanja tzv. francusko-nemačkog plana o konačnom rešenju kosovskog pitanja?

JEREMIĆ: Ako je neko do juče imao dileme da li francusko-nemački plan znači priznanje nezavisnosti Kosova, više nema mesta takvim sumnjama. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u sred Beograda rekla da je to plan za priznanje nezavisnosti Kosova, koji Srbija mora da prihvati ako želi da nastavi put ka članstvu u Evropskoj uniji. Sprovođenje u delo tog plana - a sad ne govorimo o nekoj dalekoj budućnosti, nego o nedeljama - ugrožava opstanak naše države. Narodna stranka smatra da francusko-nemački plan nije prihvatljiv. Ovi izbori su poslednja prilika da Srbija promeni politički kurs, pošto aktuelna vlast radi na primeni tog plana.

MAGAZIN TABLOID: Zar po Srbiju ne bi bilo opasno i da odbije francusko-nemački plan?

JEREMIĆ: Odbacivanje tog plana ne može da ostane na nivou političkih parola i dobrih želja, to zahteva izuzetno ozbiljno diplomatsko delovanje, kojim bismo izbegli jako loše, možda i fatalne posledice. Kad se država opredeli za takve odluke, koje se ne dopadaju Zapadu, potrebno je da ih sprovode kompetentni ljudi koji imaju diplomatsko iskustvo. U našoj novijoj istoriji imamo primere koji su nas naučili šta znači udarac zapadnog čekića. Da nam se to ne bi ponovilo, ne treba preduzimati nikakve radikalne poteze. Francusko-nemački plan ne treba odbaciti tako što ćemo proterati zapadne ambasadore, zatvoriti njihove ambasade i prekinuti diplomatske odnose. Naprotiv, pred evropske partnere treba izaći sa ozbiljnim pregovaračkim dokumentom i zahtevom za reviziju Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju, koji su Srbija i Evropska unija potpisale 2008. godine.

MAGAZIN TABLOID: Zar je to dovoljno?

JEREMIĆ: Evropski komesari smatraju da im je realizacija francusko-nemačkog plana na dohvat ruke, da će on biti sproveden u delo ako bi Srbija posle izbora ostala na istom političkom kursu. Ne bi im se dopalo da sada na vlast u Srbiji dođe neka nova politička garnitura, koja bi im jasno rekla da, s obzirom da od nas traže neprihvatljivo, u novim okolnostima treba da vidimo kako da nastavimo saradnju. Najmoćniji činioci u Evropskoj uniji - predsednica Evropske komisije, kao i šefovi država i vlada tri najjače evropske zemlje: Francuske, Nemačke i Italije - jasno su nam stavili do znanja da, ukoliko ne prihvatimo plan o nezavisnosti Kosova nema ništa od nastavka našeg puta u članstvo u EU, onako kako je do sada bilo. S obzirom da taj uslov ne smemo da prihvatimo, potrebno im je ponuditi drugo konkretno rešenje kako bismo nastavili da sarađujemo.

MAGAZIN TABLOID: Kakvo rešenje?

JEREMIĆ: Evropskim partnerima treba ponuditi da, umesto puta ka učlanjenju u Evropsku uniju, prihvate saradnju sa Srbijom u evropskom ekonomskom prostoru.

MAGAZIN TABLOID: Šta je to?

JEREMIĆ: Evropski ekonomski prostor čine sve zemlje Evropske unije, ali i neke evropske zemlje koje nisu članice EU, kao što su Švajcarska i Norveška. Velika Britanija nije formalno deo evropskog ekonomskog prostora, ali to jeste u funkcionalnom smislu. I evropski komesar Oliver Verhelji nedavno je istakao da EU zemljama Zapadnog Balkana nudi pridruživanje pre pristupanja, a to je upravo ulazak u evropski ekonomski prostor.

MAGAZIN TABLOID: U čemu je razlika između učlanjenja u EU i EEP?

JEREMIĆ: Postoji velika razlika. Evropske države, koje nisu članice EU, ali nalaze se u evropskom ekonomskom prostoru, nemaju obavezu da slede jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Inače, i za uključenje u evropski ekonomski prostor potrebno je da se sprovedu unutrašnje reforme, koje su neophodne i u procesu priključivanja Evropskoj uniji. Dakle, ako bismo krenuli tim putem, ne bismo prekinuli saradnju sa Evropskom unijom. Cilj je isti. Srbija se nalazi u Evropi, ogroman deo naše spoljne trgovine vezan je za evropski ekonomski prostor, zato želimo normalne ekonomske odnose sa svim evropskim državama. Umesto nekih radikalnih zaokreta, koji bi mogli da dovedu do teških političkih posledica posle odbijanja francusko-nemačkog plana, partnerima iz Evrope treba otvoreno reći da nismo spremni da platimo cenu koju su nam ispostavili, a to je da priznamo nezavisnost Kosova. Umesto da svi, i EU i Srbija, nastave da glume da i dalje idemo ka članstvu u EU, iako znamo da od toga nema ništa, bolje je da saradnju usmerimo ka onome što je izvodljivo politički, poslovno i na svaki drugi način.

MAGAZIN TABLOID: Da li bi to bilo prihvatljivo za EU?

JEREMIĆ: U Briselu se niko ne bi obradovao tom zaokretu. U početku bi, verujem, bilo pritisaka, koje bismo morali da istrpimo. Ipak, imamo zajednički interes, i Srbija i EU, da ne dođe do kidanja političkih i ekonomskih veza. Nama je stalo da ne kršimo odnose sa EU, ali i njima je stalo da održe normalne odnose ne samo sa Srbijom, nego i sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, koje su, takođe, mnogo bliže evropskom ekonomskom prostoru nego učlanjenju u EU. Narodna stranka je to prepoznala, definisala i ponudila konkretne korake koje bi trebalo preduzeti posle odbacivanja francusko-nemačkog plana. Građani Srbije, koji hoće da se odbaci francusko-nemački plan, imaju siguran izbor, a to je Narodna stranka. Građani koji podržavaju francusko-nemački plan za nezavisnost Kosova mogu da glasaju za vladajuću koaliciju, koja već sprovodi taj plan. Takođe, ko podržava plan o priznanju nezavisnog Kosova, može da glasa i za opozicionu prozapadnu koaliciju predvođenu Strankom slobode i pravde, koja po tom pitanju ima identičnu politiku kao i vlast.

MAGAZIN TABLOID: Za odbacivanje francusko-nemačkog plana zalažu se i druge stranke desnice. Zašto nije došlo do ujedinjenja tih stranaka?

JEREMIĆ: S obzirom da su ovi izbori poslednja prilika za odbacivanje francusko-nemačkog plana i, samim tim, očuvanje Srbije, Narodna stranka je učinila sve što je mogla da bi došlo do ujednjenja desnih, odnosno nacionalnih stranaka, koje su u prvi plan istakli stav da ne treba priznati Kosovo. Tokom pregovora o zajedničkom nastupu na ovim izborima Narodna stranka nije postavila nijedan uslov. U tim razgovorima nismo se bavili pitanjem podele poslaničkih i odborničkih mesta. Za to postoje svedoci, vrlo ugledni ljudi poput akademika Matije Bećkovića i profesora Mila Lompara i Miloša Kovića, koji su podržali stav Narodne stranke da se stranački interesi stave na stranu, jer je važniji nacionalni interes, naročito u ovom trenutku, kada je opasnost po očuvanje države i naroda velika i neposredna. U ovakvim okolnostima jedini razuman i odgovoran korak je bio - ujedinjenje stranaka desnice. Nažalost, pokušaji ujedinjenja su neslavno završeni.

MAGAZIN TABLOID: Zašto?

JEREMIĆ: Zavetnici i DSS nisu hteli jedni s drugima, nisu hteli da se dogovore kako ćemo se ponašati posle izbora u Beogradu, da li da pravimo ili ne pravimo koaliciju sa prozapadnim strankama opozicije. Uz dužno poštovanje prema svim učesnicima u tim razgovorima, zaista teme o podeli poslova u budućoj beogradskoj vlasti, koja će se baviti gradskim prevozom, kanalizacijom ili zelenilom, ne mogu da se stavljaju u istu ravan s potrebom da odbacimo francusko-evropski plan o nezavisnosti Kosova. Dok najjače evropske zemlje po svaku cenu nameću plan koji nanosi trajnu štetu interesima srpskog naroda i države, neke srpske patriotske stranke po svaku cenu odbijaju da nađu zajednički jezik oko toga ko će posle izbora u Beogradu da se bavi komunalnim poslovima. Nažalost, stranački interesi su prevagnuli nad nacionalnim. Nije bilo načina da se ubede Zavetnici i DSS da idemo u jednu kolonu. Svi znaju da to nije krivica Narodne stranke, o tome su javno govorili profesor Lompar i akademik Bećković, a profesor Ković se, posle svega što je video na tim sastancima, povukao sa izborne liste koalicije Zavetnika i Dveri.

MAGAZIN TABLOID: Da li je taj sukob Zavetnika i DSS-a bio fingiran sa ciljem odbacivanja ideje o zajedničkom nastupu na izborima?

JEREMIĆ: Ne znam da li je bio fingiran, ali Zavetnici i DSS su odigrali glavne uloge u odbacivanju te ideje. Te stranke imaju skoro identične ideološke i političke stavove i prioritete koje su odlučile da kandiduju u ovoj kampanji u kojoj učestvuju protiv režima, koji je jak i spreman na prljavu igru. Učestvuju u izborima u samo predvečerje sprovođenja francusko-nemačkog plana koji podrazumeva da Kosovo više neće biti lažna, nego prava država. Svi, koji su sedeli za tim pregovaračkim stolom, svesni su svega toga, a opet neće da se dogovore. Neki od njih su parafirali sporazum, koji sam ja predložio, da bi, u poslednjem trenutku, došlo do eskalacije nepremostivih razlika. S jedne strane Zavetnici, a s druge DSS zaključili su da ipak ne mogu zajedno.

MAGAZIN TABLOID: Čiji je bio interes da pregovori propadnu?

JEREMIĆ: Ne znam kome je to bilo u interesu, da li režimu ili nekom drugom, ali znam da nije srpskom narodu i Srbiji. Za razliku od prozapadne opozicije, desnica se nije ujedinila, pa će na izborima nastupiti u više kolona. Iskreno mi je žao zbog toga. Nije tajna da bi ujedinjena desnica bila jača. Ovako, narod će odlučiti ko će da prođe bolje, ko slabije. To je, možda, dobro za neke od tih stranaka, ali ne i za srpske nacionalne i državne interese.

MAGAZIN TABLOID: Kad su pregovori propali, da li je bilo pokušaja da Narodna stranka napravi koaliciju sa ostalim desnim strankama, bez Zavetnika?

JEREMIĆ: Kada se ispostavilo da nije moguće napraviti jedinstvo patriotskih stranaka, odlučili smo se da na izborima učestvujemo samostalno. Mislimo da je to najpoštenije. Ne krijemo iza drugih eventualnih partnera u koaliciji, sami smo prikupili 11.904 potpisa za kandidaturu i dogovorili se da nosioci izborne liste budemo ja i potpredsednici stranke Siniša Kovačević, Vladimir Gajić, Sanda Rašković Ivić i Marina Lipovac Tanasković. Narodu predstavljamo jasan program, koji ne sadrži samo političke stavove i slogane, nego i konkretne predloge onoga što bi trebalo preduzeti na zaštiti nacionalnih i državnih interesa. Kao što smo predstavili konkretan način na koji treba odbaciti francusko-nemački plan, tako imamo i rešenja za druge probleme s kojima se suočava Srbija. Mi se ne zadržavamo na tome da samo iznosimo svoje stavove, parole, slogane i dobre namere. To je potrebno, ali nedovoljno. Srbiji su neophodni jasni programi i ljudi koji imaju dovoljno stručnosti i ličnog integriteta da ga sprovedu u delo. Kao za redefinisanje odnosa sa Evropskom unijom, do koga će doći posle odbacivanja francusko-nemačkog plana, takva rešenja i kompetentni ljudi su potrebni i za institucionalnu zabranu eksploatacije litijuma u Srbiji. To će biti još teži posao.

MAGAZIN TABLOID: Kako nameravate da zabranite iskopavanje litijuma?

JEREMIĆ: Kao što je, jasno i nedvosmisleno, za odbacivanje francusko-nemačkog plana, Narodna stranka se zalaže i za zakonom uređenu zabranu iskopavanja litijuma. Zabrana litijumskog projekta Rio Tinta biće kud i kamo teži i komplikovaniji zadatak, jer su u pitanju bukvalno desetine milijardi evra. To nije prihod koji bi ostvarila Srbija, taj novac ne bi ostao ovde. To bi bio prihod Rio Tinta, koji je ozbiljno rešio da u Srbiji kopa litijum. U taj posao, od vrhunskog geopolitičkog značaja za Evropu, uključene su najjače zemlje EU. U sledećih pet do deset godina Evropa mora da pređe na zelene, ekološke automobile. Svi "audiji", "mercedesi", "pežoi" i "fijati", svi moraju da počnu da koriste litijumske baterije. Dakle, Evropa mora da obezbedi dovoljno litijuma za svoju automobilsku industriju, koja je izuzetno značajna za privredu mnogih zemalja, pre svih za Nemačku i Francusku. One danas 80% litijuma, koji koriste, uvoze iz Kine. Iz njihove perspektive, to mora da stane zato što se komplikuje međunarodna situacija. Kina će, po svoj prilici, ući u sukob sa Amerikom, a članice Evropske unije će stati na američku stranu. Kad prestane uvoz litijuma iz Kine, zemlje EU će morati da ga nabavljaju iz drugih izvora. Iako u Nemačkoj i Češkoj, kao i u još nekim evropskim državama, postoje bogata nalazišta litijuma, pošto on ne može da se eksploatiše na ekološki prihvatljiv način, da ne ostavlja tragične posledice po životnu sredinu, oni to nameravaju da rade u Srbiji. Nedavno je Portugalu pala vlada zbog korupcije vezane za dozvole za iskopavanje litijuma. Pošto tamo, za razliku od Srbije, postoji nezavisno tužilaštvo, portugalski premijer je bio prinuđen da podnese ostavku zbog litijumske afere. Eto, u Portugalu neće biti iskopavanja litijuma. Neće biti nigde u Evropi, osim, možda, u Srbiji, ako to srpska vlast dozvoli. Zbog toga će biti jako teško da se Srbija odupre namerama Rio Tinta. Suočićemo se sa ozbiljnim pritiscima, pretnjama i ucenama. Po tom pitanju, Narodna stranka je siguran izbor. Mi nećemo popustiti pod pritiscima, mi ćemo biti glas za zabranu kopanja litijuma. Mi ćemo znati kako da se uhvatimo u koštac s tim ozbiljnim i vrlo odlučnim međunarodnim faktorima, koji po svaku cenu hoće da ovde kopaju litijum, a mi to moramo da sprečimo po svaku cenu. To se neće sprečavati samo u Gornjim Nedeljicama i na Gazeli, ta borba će se voditi i na arbitražnom sudu u Ženevi, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim institucijama. Neće biti lako odbraniti se od Rio Tinta, koji ima budžete i uticaj veći nego mnoge države sveta, ali mi znamo kako. Naš otpor Rio Tintu ne zadržava se samo na parolama. Ko se protivi eksploataciji litijuma u Srbiji ima Narodnu stranku kao siguran izbor.

MAGAZIN TABLOID: U kampanji ističete i potrebu da Srbija bude politički i vojno neutralna. Zašto na tome insistirate kad se Srbija davno opredelila za takvu neutralnost?

JEREMIĆ: Da, aktuelna vlast je proglasila političku i vojnu neutralnost, ali samo na nivou parola. U praksi postupa drugačije. Pitanje političke neutralnosti treba da bude zvaničan državni stav, usvojen u Narodnoj skupštini. U tom dokumentu trebalo bi definisati odluku da Srbija bude politički neutralna u odnosu na rivalitete i sukobe koji predstoje u 21. veku, a koji neće biti manje tragični od onih u 20. veku. Tu treba jasno istaći da Srbija neće uvoditi sankcije nijednoj državi, osim onih sankcija koje usvoji Savet bezbednosti UN-a, jer je to, po Povelji UN, obavezujuće za sve članice. Međutim, Srbija je uvela sankcije Siriji, Mjanmaru i još nekim zemljama, uključujući i Belorusiju, kojoj mnogo dugujemo u moralnom, etičkom i svakom drugom smislu. Srpsko državno rukovodstvo je popustilo pod pritiskom Zapada i napravilo tešku grešku kad je uvelo sankcije Belorusiji, državi koja je prijateljstvo dokazala kad je Srbiji bilo najteže, u vreme NATO bombardovanja. Iako postoje pritisci da Srbija uvede sankcije i Rusiji, to se još nije dogodilo. Dobro je što Srbija nije popustila, ali uvođenje sankcija ne može da bude pitanje diplomatske taktike i trenutne procene da li nekome da se uvedu ili ne uvedu takve restriktivne mere. Srbija je bila žrtva međunarodnih ekonomskih sankcija, ima puno moralno pravo da bude protiv, ali to treba usvojiti na nivou državne politike. Zato se Narodna stranka zalaže za političku i vojnu neutralnost. Srbija je bila žrtva i jednostrane vojne intervencije, koje nisu odobrene u Savetu bezbednosti UN-a. Imajući u vidu naš geografski položaj, mi možemo samo da uđemo u NATO ili da budemo vojno neutralni. Ta dilema nije teška, treba da ostanemo neutralni, da ne bi učestvovali u svetskim ratovima, kojih će biti u 21. veku i u kojima će NATO, sasvim sigurno, biti jedan od učesnika. U Ukrajini traje rat svetskih razmera između Rusije i Zapada. Drugi rat je počeo na Bliskom istoku i pitanje kako će se razvijati, ali to nije poslednji sukob. Biće više takvih sukoba, biće sve teže postavljati se mudro i racionalno. Srbija ne treba da učestvuje u ratovima drugih država i vojnih saveza, ne treba da bude svrstana u međunarodnim sukobima i rivalitetima. Kao i po drugim pitanjima, i ovo zahteva konkretne poteze, a ne samo parole. Zato Narodna stranka smatra da vojnu neutralnost treba učiniti održivom u praksi, što podrazumeva uvođenje služenja vojnog roka.

MAGAZIN TABLOID: To neće ići lako, s obzirom da je poznato, kao što pesnik reče, da Srbin rado ide u vojnike, dva ga vuku, a trojica tuku.

JEREMIĆ: Služenje vojnog roka je važno. Ne postoji vojno neutralna zemlja koja to nema. Recimo, Austrija i Švajcarska su vojno neutralne zemlje i obe imaju služenje vojnog roka. Naravno, mi se zalažemo za moderan način sprovođenja vojne obuke, kakva je danas u Švajcarskoj, a ne kao što je bilo služenje vojnog roka u JNA. Ako hoćemo da Srbija zaista bude vojno neutralna, nije dovoljno da se o tome priča u medijima, potreban je autonomni kapacitet za odbranu svoje državne teritorije, a to nije moguće obezbediti bez uvođenja vojnog roka. Koliko god to bilo nepopularno govoriti, posebno pred izbore, Narodna stranka izlazi pred narod s tim planom. Mi ne podilazimo javnom mnjenju, već govorimo ono što smatramo da je neophodno uraditi. Glas za Narodnu stranku je siguran izbor za građane koji žele da Srbija u 21. veku bude politički i vojno neutralna.

MAGAZIN TABLOID: Kako komentarišete oštre kritike, kojima ste izloženi zbog takvih stavova?

JEREMIĆ: Po društvenim mrežama me napadaju dosta radikalno, tvrde da širim i propagiram tzv. maligni ruski uticaj na Balkanu. Najstrašniji primer malignog stranog uticaja na Balkanu u novijoj istoriji dešavao se onih 78 dana kad smo bombardovani osiromašenim uranijumom s namerom da nam se otcepi deo teritorije. To nikada ne treba da zaboravimo i od toga ne treba bežati u međunarodnim razgovorima, već treba saopštavati na jedan razuman diplomatski način čak i pred najvišim predstavnicima svetskih sila, uključujući i generalnog sekretara NATO.

MAGAZIN TABLOID: Izborom prioriteta u ovoj kampanji izgleda da ste zapostavili teme poput borbe protiv kriminala i korupcije, katastrofalnog stanja u pravosuđu, prosveti, zdravstvu i svim drugim sektorima.

JEREMIĆ: Neophodno je sačuvati državu i narodu, sve ostalo ide posle toga. Mnogi misle da će država uvek postojati, ovakva ili onakva... To ne treba uzimati zdravo za gotovo, istorija je groblje država i naroda. Danas postoji mnogo manje država i naroda, nego što ih nestalo. U našoj istoriji ima nekoliko vekova državotvornosti, ali to nije garancija da ćemo pred izazovima ovog veka sačuvati državu i narod. Da bismo to uradili, moramo imati svest o opasnostima s kojima se suočavamo i moramo postići državno, narodno i političko jedinstvo ili makar najširi mogući dogovor oko osnovnih tema kao što su teritorijalna celovitost, naročito po pitanju Kosova i Metohije, zatim odnosa sa Republikom Srpskom, ali i mnogo drugih pitanja. Narodna stranka je na stranačkoj skupštini, održanoj pre dva meseca, usvojila program "Proglas o srpskom pitanju u 21. veku" u kome su sadržana rešenja o međunarodnim odnosima, unutrašnjem uređenju, ekonomiji, prosveti, zdravstvu...

MAGAZIN TABLOID: Da li ste odustali od revanšizma?

JEREMIĆ: Pravda mora da bude institucionalizovana, ne sme da je deli neki pojedinac i niko ne može da bude zaštićen od istrage, procesuiranja i eventualnog kažnjavanja. Pravda mora da se sprovede u pravnim okvirima, bez arbitraže političara ili bilo koga drugog. U tom smislu, lustraciju je moguće sprovesti samo kroz ozdravljenje pravosuđa. Danas je pravosuđe hobotnica, koju neće biti lako obuzdati, ali Narodna stranka garantuje reformu pravosuđa. Nosioci te reforme biće ljudi za koje se ne može reći da su moralno i profesionalno sporni. Tu prvenstveno mislim na potpredsednika Vladimira Gajića, koji je vrhunski pravnik i beskompromisan, neustrašiv čovek. Osim njega, vrhunski pravnici su potpredsednik Jovica Todorović i predsednik Izvršnog odbora dr Slobodan Doklesić, kao i generalni sekretar Stefan Jovanović. Političari neće birati ko mora, a ko ne sme da ide pod udar zakona. Međutim, Narodna stranka ima kapacitete da stvori uslove koji će reformisanom pravosuđu omogućiti da nesmetano sprovode pravdu i da, naravno, budu kažnjeni svi koji su se ogrešili o zakon. Srbija je željna pravde, a za to je Narodna stranka stranka siguran izbor.

MAGAZIN TABLOID: Kakav rezultat očekujete da ostvarite na izborima?

JEREMIĆ: Narodna stranka je prezentovala svoj program i ljude koji svojom stručnošću i moralom garantuju njegovo sprovođenje u delo. Narodna stranka je jedina stranka opozicije koja će na ovim izborima nastupiti samostalno, a sami smo sakupili potpise za našu listu. Svaka čast onima koji su to uradili preko noći, mi to nismo uspeli. Ako ste za opoziciju, Narodna stranka je siguran izbor. Ako ste za opoziciju koja se protivi nezavisnosti Kosova, Narodna stranka je siguran izbor. Ako postoji neka stranka za koju nema sumnje da ima bilo kakvu vrstu tajnog dogovora, ovakvog ili onakvog, sa režimom Aleksandra Vučića, onda je to Narodna stranke. Ako se bojite da će onaj kome date glas sutra da preleti i omogući opstanak ove vlasti, možete da glasate za Narodnu stranku, za nas nema sumnje da li ćemo preleteti ili otići na neko kanabe da se oko nečega dogovaramo. Za druge nisam siguran. Ako posmatrate istoriju ponašanja - nakon prošlih beogradskih izbora, kada je bio izjednačen broj odbornika za vlast i za opoziciju, 55:55, tada je Dragan Đilas sam, bez konsultacija sa bilo kim, otišao na privatan razgovor sa Aleksandrom Vučićem i spustio tenzije. Tada su neki odbornici nekih drugih opozicionih stranaka, iz POKS-a i Zavetnika, preleteli u vladajuću većinu. Kada je reč o Narodnoj stranci takvu bojazan nemate. Ni ja, ni Vladimir Gajić, ni bilo ko sa liste Narodne stranke neće preleteti, neće se dogovarati sa režimom. Narodna stranka je najsigurniji izbor za promenu sistema, odbacivanja francusko-nemačkog plana i zabranu kopanja litijuma. Sve ostalo, posle toga.

antrfile

Protiv sankcija Rusiji

MAGAZIN TABLOID: Da li postoji mogućnost da vlast u Srbiji uvede sankcije Rusiji posle ovih izbora?

JEREMIĆ: Zapadni političari i mediji od prvog dana rata u Ukrajini vrše pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Godinu i po dana nam se preti da će se, ukoliko ne uskladimo spoljnu politiku sa Evropskom unijom prema Rusiji, i Srbija naći pod nekom vrstom sankcija, povući će se investitori, uvešće vize za naše građane... Sve to vreme govorio sam da neće doći do nekih fatalnih posledica ako ne uvedemo sankcije Rusiji. To se ispostavilo kao tačno. Ipak, pretnje sa Zapada ne treba olako doživljavati, jer mi znamo kako stvari mogu da se završe ako se suprotstavimo njihovim interesima. Srpsko rukovodstvo je uspešno izvodilo diplomatsku taktiku, kojom je izbeglo i uvođenje sankcija Rusiji i eventualne represivne mere od strane Zapada. Međutim, to je samo taktika, a nama je potrebna ozbiljna diplomatska strategija i deklarisani spoljnopolitički pravac, koji se zasniva na stavu da Srbija nikome ne uvodi sankcije. Narodna stranka upravo to predlaže kao strategiju budućnosti u domenu spoljne politike.