Uvodnik

(Pr)osudite sami

Gordo posrtanje

Milovan Brkić

Svet pripada hrabrima - tvrdio je Karl Marks.

Da li smo nepovratno porobljeni, izgubljeni. I pred nestankom. Sva je prilika da je tako. Da nam nema spasa.

Novac koji čovek ima jeste oružje slobode. Novac za kojim čovek trči, jeste oružje ropstva.

U poslednjih pola veka, počev od 9. marta 1991. godine, na ulicama Beograda i ostalih srpskih gradova i varoši, protestovala je polovina građana ove zemlje. Tražili smo više slobode, a tučeni smo kao stoka. Od policije, vojske, tajne policije, od Miloševićevog režima, a najviše tlačeni od režima njegovog učenika i naslednika šizofrenog Aleksandra Vučića.

Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem - reči su Meše Selimovića.

A nama nije pomogla ni naša volja, ni batine koje smo dobijali. I to traje do današnjih dana, jer od slobodnog čoveka ne može se napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru. I zato neki od nas i dalje protestuju, a ProGlas protiv Vučićeve tiranije je potpisalo 265 hiljada građana.

Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo poručivao je Žan-Žak Ruso.

Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.

Ako sloboda išta znači onda znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele čuti - Džordž Orvel

U Srbiji je danas, skoro nemoguće čuti istinu. Niti se možete osećati građaninom, koji ima pravo na posedovanje sopstvenog mišljenja, kao neophodnog uslova za vršenje životnih i socijalnih funkcija.

Srećom, u Evropi se svakodnevno protestuje i građani pružaju otpor državnom nasilju. Bune se poljoprivrednici, traktorima blokiraju institucije, ministarstva, sedište Vlade, aerodrome, benzinske pumpe. Vlast je u većini evropskih država u krizi, ali, srećom, funkcionišu institucije, sudovi, parlamenti....

Srpski diktator je opkoljen. Mnogi oni kojima je punio džepove nisu više na vlasti, ili nisu spremni da mu ni javno, ni tajno, pruže podršku. Njegova Velika propaganda laži pravi od njega sveca, a stručnjaci ga opisuju kao opasnog ludaka.

Polovinu svog neustavnog boravka na vlasti Vučić je proveo u vanrednom stanju, u tehničkom mandatu njegovih vlada. Dve godine srpska policija nema direktora, većina direktora javnih preduzeća preko kojih on drpa velike pare je u v.d. stanju, mimo zakona, BIA nema direktora, u ministarstvima su i pomoćnici ministra u v.d stanju... Svi su privremeno tu, dok služe, potpisuju i donose novac.

I diktator je okopnio, a bolest razara i telo njegovog brata, koji drži u šaci sve njegove podanike i parajlije. Ali, za ranjenim vukom i kučići laju. Mnogi poverioci od Vučića traže povraćaj novca.

Od kokaina i prometa narkotika boli glava, jer se skoro sve pošiljke plene od Europola, a moraju se platiti.

Braći Vučić je duša u nosu. Vidi se to i golim okom. Ološ kojim je okružen održava pokazne vežbe kako uteći iz zemlje, pre nego što se digne sirota raja.

Svi će da se brane da su morali tako, da služe, izvršavaju, da laju protiv građana.

Svi će se braniti da nisu krivi, da su samo vršili svoju dužnost, da su izvršavali naloge od čoveka koji nije bio ovlašćen da takve naloge izvršava.

Ovih dana Vučićev kartel amnestira izvesni Branko Pavlović, lopov koji je pokrao novac stotine hiljada malih akcionara, a njegova supruga Dragana Boljević, danas sudija Vrhovnog suda Srbije zgrnula je milione evra donoseći nezakonite presude. On tvrdi da njegova ''partija'' neće proganjati one koji su opljačkali Srbiju, već će da pravi programe i uslove da nove vlasti ne mogu da kradu. Tako on amnestira i sebe i svoju ženu.

Vučić se svakodnevno obraća građanima. Laže li laže. Ko laže mora da ima dobro pamćenje, ali svakog drugog dana on ponavlja laži u drugoj verziji. To mu je terapija.

Poluluda premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić ruži građane Srbije, evropske parlamentarce, Europol, Evropsko tužilaštvo... Svi su krivi, samo je Vučić sjajan državnik. Kada dočekamo slobodu, da li ćemo moći da joj se radujemo.

Uhvaćenu u buretu vodu, pustili su na slobodu. Oh Bože, žuborila je voda - ubi me sloboda. Ovo su stihovi satiričara Rastka Zakića.

Šta će nam sloboda, ako nas zajaše Đilasova kamarila i ološ poput Branka Pavlovića, Milice Zavtenice...?