Dežurna

Vreme je da se probudimo

Da se skinu maske i rukavice!

U poslednje vreme sve više dobijam savete kako ne bih smeo da budem ostrašćen prema Aleksandru Vučiću, a pogotovo ne prema njegovom rođenom bratu, Andreju. Kažu mi da javnost na to ne gleda dobro i da mnogi ljudi okreću glavu i ne žele ništa da slušaju čim čuju napad na nekog od braće Vučić. Deo ljudi koji mi to savetuju je svakako dobronameran, a jedan deo mi to poručuje po zadatku jer generalno cilj koji je režim postavio pred sebe je da Srbija dobije ruski model političke scene u kojem devedeset posto političkih aktera bez obzira na to koja su stranka podržavaju Putina, a da se međusobom raspravljaju isključivo oko tema koje ni na koji način ne ugrožavaju njegov status. To je slično onoj ideji koju je svojevremeno imao i Slobodan Milošević koji je pokušao da realizuje nestranački pluralizam, odnosno političku scenu gde bi svi bili za njega, a što se naslanjalo na model Titove vladavine, tvrdi Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Elem, prvo da krenem od Andreja Vučića. On je čovek koji od početka vlasti SNS-a aktivno učestvje u političkom životu Srbije. Prema svim parametrima posle svog brata on je najmoćnija ličnost u državi. Shodno tome kritike upućene na njegov račun nemaju veze sa napadom na porodicu Vučić kao takvu, već na aktere koji vode politiku ove zemlje i pri tome je vode u sunovrat.

Takođe, iz ličnog iskustva znam koliki je uticaj Andreja Vučića na različite političke aktere u zemlji od kojih neki vrlo uspešno glume opoziciju. Iz tog razloga vrlo često iznosim tezu da svako onaj ko ne sme javno da kaže da će jedna od prvih stvari nakon smene režima biti istraga o ulozi Andreja Vučića na dešavanja u zemlji, taj sasvim sigurno sarađuje sa vlasti.

Dakle, slobodno se može postaviti sledeća logika: „Reci mi šta miliš o Andreju i rećiću ti ko si!". Mislim da je opravdano u ovom slučaju napraviti paralelu sa Milom i Acom Đukanovićem. Naime, ljudi koji su godinama u javnosti objašnjavali kako su teški kriminalci i Milo i Aco i Blažo (Milov sin) i Lidija (setstra) i da svi moraju da završe u zatvoru, e ti sada na spomen Andreja Vučića skaču kao opareni i kažu da ne treba dirati porodicu. Isto tako, oni koji su se svojevremeno upljuvali da objasne kako je Marko Milošević kriminalac, a Mirjana Marković psihopata i ubica, sada predlažu da se sa režimom koji je po Srbiju neuporedivo gori i opasniji, borimo u rukavicama. Nije nego.

Dalje, samo u januaru i februaru 2024. godine Aleksanar Vučić je bio trideset i dva puta uživo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Od toga, nekoliko puta smo imali nesvakidašnji fenomen u kojem nam se istovremeno ukazivao na četrdeset i sedam različitih televizijskih kanala. U tim ukazivanjima pričao je o svemu i svačemu i bukvalno je pred kamerama diktirao šta će i kako da se radi u manje više svim segmentima društva.

Evo da uzmem primer iz moje struke. Ndavno u Minhenu, Vučić je imao sastanak sa kako je sam izjavio: „ljudima iz duboke američke države i onima koji stvarno odlučuju o regionu". Odmah nakon toga u javnost je izašao sa pričom da će Srbija ići ka ukidanju moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, te da je započeo pregovore sa britanskom kompanijom „Rols Rojs" i tamošnjim investicionim institucijama o tome da se ova tehnologija implementira kod nas.

E sada, ja mogu da budem idiot i da kritikujem „lošu energetsku politiku", „agendu Svetskog ekonomskog foruma", „nametnutu ministarku Dubravku Đedović- Handanović" i da time izbegnem naručene komentare kako se „samo bavim Vučićem".

Ovde vredi primetiti i jednu vrlo zanimljivu situaciju. Naime, postoji jedna tema kojom se Vučić nije bavio u svim ovim gostovanjima, a to je „neviđeni hakerski napad na Eelektroprivredu Srbije". Podsetiću da je u izbornoj noći 17. decembra 2023. godine prema dostupnim informacijam a došlo do hakerskog napada na informacioni sistem našeg strateški najvažnijeg preduzeća. Puna dva meseca su bili blokirani poslovni sistemi u EPS-u, ali i u Elektrodsitribuciji Srbije kao i u Elektromrežama Srbije. Verujem da je svima čudno to što ni Vučić niti bilo koji drugi predstavnici vlasti nisu ovu temu tretirali kao napad na Srbiju i pokušaj destabilizacije unutrašnjih prilika u zemlji. Svedoci smo da svako malo imamo senzacionalna saznanja da je neko iz inostrantva nasrnuo na našu Otadžbinu i na njenog predsednika, ali da predsednik stoji postojano i da svaki napad odbija te da nema razloga za brigu.

Iz razloga zabrinutosti za sudbinu srpskog elektroenergetskog sistema lično sam više puta pokušao da alarmiram javnost, ali i nadležne državne institucije kako bih pomogao da se rasvetli čitava situacija. Tako sam 24.01.2024. Višem tužilaštvu u Beogradu poslao dopis sledeće sadržine:

„Poštovani,

Obraćam se kao građanin zabrinut za stanje u Elektroprivredi Srbije imajući u vidu značaj tog privrednog subjekta za funkcionisanje države. Naime, kao što je poznato u noći 17. 12. 2023. godine došlo je do kolapsa informacionog sistema EPS koji još uvek nije saniran. Nekoliko dana nakon toga, rukovodstvo je šturim saopštenjem obavestilo javnost da se desio „nezapamćen hakerski napad".

U tom smislu postavljam sledeća pitanja koja su od javnog značaja:

Da li je formiran predmet za ovo teško krivično delo?

Da li su u sklopu istrage ispitani isporučioci softvera? Posebno, da li je iskaz dao Igor Brnabić koji je bio odgovorno lice firme „Aseko" u periodu kada je ova kompanija isporučila softvere koji su bili meta hakerskog napada?

Da li je u sklopu istrage detaljno proverena mogućnost naručene sabotaže sa ciljem sklanjanja dokaza koji kompromituju određena lica vrlo bliska predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću?

Prema mojim saznanjima, postoje indicije da je hakerski napad na informacioni sistem EPS naručen kako bi se izvršile prepravke u bilansima potrošnje uglja, akomulacije u hidroelektranama i proizvodnje električne energije. Neposredni povod za ovakav čin je to što su naše energetske kompanije došle pod lupu međunarodnih institucija zbog sumnjivog izvoza električne energije iz naše zemlje.

Naime, svega nekoliko dana pre hakerskog napada javnost u regionu je saznala da je kompanija SCM power za prvih devet meseci 2023. godine iz Srbije izvezla električne energije u vrednosti 282,9 miliona evra. Navedena firma je ćerka-firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, i osnovana je 10. marta 2022. da bi već 14. jula iste godine od Agencije za energetiku Republike Srbije dobila licencu za trgovinu električnom energijom.

Nažalost, ali pored ovog slučaja postoji i još nekoliko sličnih primera u kojima se srpski elektroenergetski sistem koristio za vrlo sumnjive poslove, najčešće za reeksport električne energije iz država koje su uvele dodatni porez na profit ostvaren u energetskom sektoru. Takođe, postoje ozbiljna neslaganja u bilansima proizvodnje, uvoza i potrošnje uglja, kao i u proizvodnji same električne energije.

U tom pogledu, indikativne su i situacije u kojima je EPS iz evropske interkonekcije besplatno povlačio električnu energiju u trenucima kada je cena bila negativna (u toku leta 2023. kao i krajem decembra proizvodnja električne energije je bila vaća od potrošnje usled čega su se pojavili veliki viškovi).

Na pitanja koja sam postavio očekujem odgovor u najkraćem mogućem roku imajući u vidu da se radi o informacijama od javnog značaja. Ostatak dopisa primite kao saznanja građana koja bi mogla da pomognu u otkrivanju počinilaca niza teških krivičnih dela. Prema informacijama sa kojima raspolažem, obim kriminala u ovom konkretnom delu je veći nego u slučaju Beograda na vodi, a indikativno je i to što se navodni hakerski napad i rušenje informacionog sistema EPS-a dogodio u izbornoj noći slično kao što se i rušenje zgrada u Hercegovačkoj ulici u Beogradu dogodio u izbornoj noći."

Na ovaj moj zahtev odgovorilo mi je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i u Rešenju datiranom na dan 8.2.2024. su odbili da mi odgovore na dva pitanja od javnog značaja. Naime, pravdajući se poverljivosti istrage i mogućnosti da se ona remeti, odbili su da odgovore na drugo i treće pitanje koje sam im postavio, dok su me jedino obavestili da je formiran prednet „KTN vtk 2902/23 zbog krivičnog dela Računarska sabotaža iz čl. 99 Krivičnog zakonika".

Mene ovaj odgovor tužilaštva navodi na samo dva moguća zaključka. Prvi je taj da su Igor Brnabić kao i lica iz neposrednog okruženja Aleksandra Vučića predsmet istrage. Drugi je da se slučaj zataškava. Što bi rekao Balašević: „Čemu sam bliži? Dva put' pogađaj." I mislim da upravo zbog svega ovoga Vučić nikada javno nije komentarisao događanja oko EPS-a i shodno tome se treba svojski truditi da se ta tema drži otvorenom jer ima potencijal da se razvije u međunarodni korupcionaški skandal.

I da se vratim na početak priče. Nema smene ovog režima bez da se skinu i maske i rukavice. Maske moraju da skinu svi oni koji imaju interes da na razne načine relativizuju ulogu Aleksandra Vučića (i onog dela njegove porodice koja je uključena u politiku) u totalnom uništenju nacije i države.

Opet da povučem paralelu sa Crnom Gorom, tamo je Milo Đukanović od opozicije bio opisan kao mafijaš, izdajnik, narkoman i antihrist. Onog trenutka kada je dovoljan broj ljudi prihvatio to kao istinu, Milo i njegovi su izgubili izbore i sada ih jednog po jednog hapse.

Tako da gospodo opozicionari kao i vi građani koji ste protiv ovog ludila u zemlji, vreme je da se skinu rukavice i da svako udara najjače i to direktno u glavu.