Francuska

Air Sarko One: cela država je uvređena ponašanjem predsednika Sarkozija koji troši nemilice

Leteći king-sajz krevet za malog Napoleona

 

Piše: Mile Urošević,

  dopisnik iz Pariza

 

Na sastanak u gradu Seulu, gde su se dva dana i dve noći rešavali svi gorući politički i finansijski problemi sveta, francuski predsednik Sarkozi je stigao poslednji iako je imao "trkački avion". Sleteo je tek toliko da pokaže svoju novu igračku, Air Sarko One, uzeo titulu predsedavajućeg za sledeću godinu i vratio se nazad, odakle je i došao. Uostalom, ni samit nije ničemu služio. Bez Karle, koja nije išla na put, nabudženi francuski erbas je bio glavna zvezda sastanka "super koza nostre" u Južnoj Koreji. Zahvaljujući mondoviziji, ceo svet je mogao da mu se divi i zavidi, a ljubomorni da mu pljunu pod prozorče spavaće sobe u biznis klasi aviona ponosa. Da se zna kako putuje "big guzonja", kome ni rođeni narod više ništa ne može, osim da ga mrzi. Poslednji hir bling-bling predsednika je leteća jelisejska palata ili avion ponosa, kako ga neki zovu.

Avion ponosa

Francuska štampa ga je nazvala Air Sarko One po ugledu na američku leteću Belu kuću. Iskompleksirani Sarkozi je oduvek želeo da imitira američkog predsednika pa i po cenu od nekoliko stotina miliona evra na račun svoga vojnog budžeta. Bilo kako bilo, ova igračka upravo toliko i košta, i to samo dok je na zemlji. Čim uzleti, odma počinje da troši 20.000 evra na sat. Naravno da takva sprava ne može a da ne razbesni javno mnjenje i provocira profesionalne posmatrače, poznatije pod nazivom - slobodni novinari.

Razlika između detinjastog predsednika i nekog običnog deteta je samo u tome što su Sarkozijeve igračke mnogo skuplje, pišu jedni. Drugi predsedniku s razlogom zameraju to što se razbacuje tuđim parama dok radnici štrajkuju, a beda se širi na sve strane. Kako ga nije sramota, pitaju se Francuzi, da izigrava nekog šeika i u isto vreme udara porez čak i na nadoknadu za bolovanje radnika.

Francuska je jedna od retkih zemalja u svetu koja uzima porez na nadoknadu socijalnog osiguranja koje je nesrećnik dobijao posle nesrećnog slučaja i težih povreda na radnom mestu. Tako je država zaradila skoro 150 miliona evra, taman za predsednikovo avionče, kako tvrde neki satirični listovi, kojima je Sarkozi glavna tema i skoro jedini razlog postojanja.

Gde će mu duša, pitaju se mnogi, jer Sarkozi, osim što se vozi u vazdušnoj lađi broj jedan, predstavlja i problem broj jedan za svoju državu. Tako bar tvrdi njegov nekadašnji gazda, bivši prvi ministar Vilpinte, koji usput pokušava i da se plasira kao kandidat za sledeće izbore 2012. godine koji su u Francuskoj već započeti.

Sve u svemu, i usred ekonomske krize, neukusno je uložiti 185 miliona evra za jedan polovni erbas A330 da bi se pretvorio u leteći dvorac. Pogotovo u jednoj državi koja svetu duguje 1.600 milijardi evra i u kojoj svake godine milion i po ljudi na ivici bede kuka za pomoć crkve ili neke humanitarne organizacije da bi se prehranili.

Cela Francuska je zbunjena i uvređena ponašanjem svog predsednika koji troši nemilice, jer mu funkcija to dozvoljava. Povrh svojih faraonskih troškova, on bezobzirno plasira svoju familiju, a što i ne bi kada mu to ulizice dozvoljavaju. Air Sarko One, avion ponosa, samo je kap vode koja je prešla crtu tolerantnosti.

Zna se da u ovom avionu ponosa postoje dve sale, jedna za vezu s atomskim podmornicama i crveno dugme, zlu ne trebalo, a druga za ćaskanja. Tu je i leteća bolnica s operacionim stolom, ako nekome pozli i, naravno, udobna kabina za putnike i poslugu. Ima 60 fotelja za isto toliko odabranih i podobnih saradnika. Za svaki slučaj i bezbednost putnika, u krilima i trupu aviona ugrađen je antiraketni sistem odbrane. Ipak, i pored svega toga, predsednikova letilica je postala najpoznatija po svojoj seksi spavaćoj sobi, možda i sa ogledalima na plafonu i krznima ispred francuskog bračnog kreveta - king-sajz, od dva metra širine, prekrivenim satenskom roze posteljinom. Tu je, naravno, i de luks dresing, veliko kupatilo, kao i mali intimni internet kafić (za posle), gde je ugrađena čudesna mašina za kaficu od nekih 25.000 evra. Zli jezici tvrde da su pored već nabrojanog primetili i jednu pravu peć za picu, jer je Karla obožava.

Sve to je, naravno, vlada demantovala, ali kako je poseta avionu strogo zabranjena to ipak ostaje sumnja i neke novine ne odustaju od svojih tvrdnji punih zavisti. Air Sarko One može da preleti 12.000 km bez spuštanja i, kako tvrde ulizice predsednika raspikuće, ovaj avion mnogo manje zagađuje atmosferu od starog erbasa koji je palio na gurku, a jednom se čak i zapalio pred kamerama celog sveta. Obrukao predsednika. Ah, trebalo je to odmah da se kaže, da se time započne članak i svi bi se iz cuga složili sa fakturom. Kao što je trebalo naglasiti da je ovaj naoko novi avion bio polovan, star 10 godina. Sada mu je urađena generalna i sve zamenjeno.

Vojna sila na silu

Sarkozi je, kao predsednik Francuske, u isto vreme i vrhovni komandant vojske. I kao takav poseduje i dva manja avion marke falcon 7X od 40 miliona evra po komadu. Jedan se naziva Karla one, o čemu smo već pisali. Normalno. On je šef armije i čovek koji je vratio Francusku u NATO pakt i tako je automatski umešao u razne ratove po svetu. To zadovoljstvo će u narednih pet godina koštati Francusku mnogo ljudskih života i skoro 650 miliona evra pride za članarinu i plate 1.200 NATO oficira. Zbog toga se svi i pitaju da li mu je baš sada bio potreban jedan tako skup avion. Gde će on to toliko da putuje u eri video konferencija preko satelita i interneta.

Francuska je u procepu. Njena vojska ima svega 40 milijardi evra vojnog budžeta. Amerika, na primer, ulaže oko 700 milijardi dolara u svoj vojni budžet. Od 33.000 profesionalnih vojnika koliko ima Francuska, 10.000 je u već na ratištima ili po stranim zemljama, od Kosova do Čada i Avganistana. Otprilike 6.000 je u vojnim bazama po Africi, a 3.000 vojnika služe za obezbeđenja. Ostalih 14.000 je tu da čuva suverenitet države ako ih neko napadne. Za takve slučajeve Francuska računa na svoju atomsku silu koju odnedavno deli mestimično s Englezima. Podmornice i nosače, takođe, stavljaju u zajedničku kasu i pod zastavu NATO. Za svu tu poslušnost i sav uloženi trud, Francuska je nagrađena sa 17 radnih mesta u samom vrhu komande ovog pakta pa čak i jednim mestom zamenika glavnog zapovednika u američkoj bazi Norfolk.

Umesto zaključka

Najčudnije je to što uobraženoj veličini malog Nikole to nimalo ne smeta pa se i dalje ponaša kao da je najvažniji guzonja u sunčevom sistemu: pogotovo otkad je i zvanično nasledio titulu velikog kuma u ekipi 20 svetskih mafioza.

Igrom slučaja u Seulu je pao red baš na Sarkozija da bude imenovan za privremenog predsednika sveta, na godinu dana. U principu je to obična farsa. Organizacija najjačih ljudi na svetu koja sebe naziva G-20 u suštini nosi pogrešno ime. Ona bi 'ladno mogla da se zove G-2, jer osim Amerike i Kine, svi ostali su samo posmatrači i tu su da prave gužvu. Neki su malo više privilegovani i sede u prvom redu, drugi su u pozadini i služe kao dekoracija. Da bi dobili na značaju, neki momci kupuju sportska kola ili motore, a Sarkozi je sebi poklonio avion, tvrde njegovi konkurenti.

Iz krugova bliskih vlasti čuje se eho da je cela priča potekla od opozicije koja je ljubomorna i besna što Sarkozi nikome nije dozvolio, pa čak ni novinarima, da provire u njegov "leteći dvorac" i obiđu krug od spavaće sobe do WC-a u repu. Oni koji su se provozali tvrde da je sasvim normalno da jedna sila poput Francuske ima letilicu dostojnu veličine svoga predsednika. Zar se Miteran nije vozao u konkordu? Uostalom na šta bi ličio kada bi današnji predsednik Francuske, na primer, poput Nemice Merkel leteo običnim Lufthanzinim avionom ili se kao engleski premijer švercovao u čarteru Virgina?

Možda bi za sam kraj najprigodnija ipak bila jedna izjava francuskog generala Irastorza, glavnog komandanta kopnenih snaga Francuske. On je nedavno pred skupštinom odbio da traži povećanje svog budžeta: "Gospodo, kako da tražim nove investicije kad znam u kakvoj nam je situaciji država? Ja sam odgovaran čovek."

 

 

Laufer

 

Nedavno je američki časopis Forbs objavio vrlo interesantnu tabelu najuticajnijih ljudi u svetu. Ko je ko na svetskoj šahovnici. Kako se i pretpostavljalo, američki predsednik Barak Obama je crni kralj koji stoji na belom polju G-20, okružen svojim topovima i svima preti šah - mat pozicija. Drugi je beli kralj, žute boje, koji jedini sme da mu stane na belegu G-2 sa svojim brojnim pijunima. Francuski laufer Nikola Sarkozi za koga mnogi i dalje misle da je neka veličina, pogotovo kada je uz svoju kraljicu Karlu, ipak zauzima dno tabele, tačnije 56. mesto, i to verovatno u nekoj drugoj igri. On i ne primećuje da je ozbiljan kandidat za ispadanje u drugu ligu.

 

 

 

 

GLOSA 1 :

 

Usred ekonomske krize neukusno je uložiti 185 miliona evra za jedan polovni erbas A330 da bi se pretvorio u leteći dvorac.