Podsećanje

Bolno umiranje Željka Mitrovića, rokera, pedera, narkomana, prevaranta i čoveka koji je uništio javni moral

 

Koknula ga koka

 

   U redu je žaliti zbog teške bolesti koja je zadesila Željka Mitrovića, ali treba najpre žaliti za generacijama koje su odrasle na septičkoj jami njegove medijske imperije i nemoralu koji je propagirala. Umesto da se prevaspitava u nekom od naših zatvora, Mitrović, evo već dve decenije, zgrće milione evra podvodeći mladiće i devojke ljudima s vlasti. Njega je, kao što bi rekli na njegovoj ružičastoj imperiji zla, koknula koka, koju je godinama uživao

 

Milica Grabež

 

 

U nekoj normalnoj zemlji ova vest bi izazvala samo sažaljenje i sigurno ne bi poslužila za jedan ovakav članak. Ali, niti je Srbija normalna zemlja, niti je priča koja sledi normalna po evropskim merilima, ali je na Balkanu sasvim uobičajena.

Vlasnik i osnivač TV Pinka i čitave ružičaste imperije Željko Mitrović pred Novu godinu svojim privatnim mlaznjakom prebačen je na lečenje u Nemačku, odakle će produžiti u jednu od specijalističkih klinika u Kanadi. Zvanično, Mitrović boluje od anemije, nezvanično se po beogradskim redakcijama i dobro obaveštenim krugovima govori o sidi u završnoj fazi.

Odavno se za Željka znalo da u seksu nije probirljiv kada je pol u pitanju. Jedna od njegovih ranijih životnih saputnica je potpisnici ovih redova priznala da je znala za njegove avanture sa pripadnicima oba pola, ali da o svemu ćuti jer joj Željko plaća bogatu mesečnu apanažu, kao i da joj pomaže u profesionalnom smislu.

Neprobirljiv u krevetu, bio je isti takav i u poslu. I tu je za Željka zadovoljstvo bilo na prvom mestu, što u ovom slučaju znači prihod, a ne kvalitet proizvoda. Zbog toga je Pink televizija postala pojam šunda uvijenog u tanku oblandu glamura.

Svoj finansijski i svaki drugi uspon Željko je započeo devedesetih, u vreme rata, gladi i sankcija. Od samog početka njegova ideja televizijskog programa zasnivala se na laganoj zabavi za mase, jedino što je pre dve decenije i on sam bio mlađi pa je naginjao programu za mlade.

Red filma, red muzike, pa onda malo vračara i gatara... Jednostavni recept za uspeh u tadašnjoj Srbiji. Kada je kod svojih konkurenata primetio da je turbo folk najgledaniji program, nije oklevao da ga uvede i na svoju televiziju. Bliskoistočni zvuci generisani elektronikom "obrazovali" su nekoliko naraštaja. Međutim, ono što je najviše pomoglo njegovom usponu bilo je prijateljstvo sa vladarskom porodicom tadašnje Srbije. Postao je član svemoćnog JUL i jedan od njegovih medijskih stubova. Pošto je RTS onda, kao i danas, bio režimski javni servis, Željko svoj televizijski program nije opterećivao informativnim programom.

Osim u predizbornim kampanjama, kada je TV Pink bila krcata spotovima o političarima, pretežno onima na vlasti, u drugim vremenima njegova misionarska uloga ograničavala se na ispiranje mozga koji je unesrećenom narodu još bio preostao.

Stvaranje virtuelne stvarnosti kroz najniži kič bilo je glavno oružje za obračun tadašnjeg režima sa narodom. Kao što smo videli,  recept je bio toliko uspešan da ga i sadašnja vlast rado koristi.

Dok su vlastodršci uz pomoć Pinka pravili poblesavljeni narod nesposoban da razmišlja o izlazu iz zla koje ga je snašlo, Željko je od svih režima kojima je služio, i još služi, dobijao finansijsku potporu za svoju misiju širenja kiča i nemorala.

 On je među prvima shvatio da je televizijski marketing idealno sredstvo za naplatu reketa od privrede. Isto tako, odavno je ovladao i čarobnom matematičkom formulom: koliko god para davao nekim bivšim, sadašnjim pa i budućim Šaperima, Krstićima i Đilasima i za njega samog ostaje više nego dovoljno. Njegova imovina se danas procenjuje na više od milijardu evra!

Kada je bilo potrebno sakupiti dosta para za obnovu tehnike, država je zahvalno umela i da zatvori oba oka pred očiglednim kriminalom, kao što je bila paljevina Pinkovog studija 1999. godine kako bi se naplatilo za 500 odsto uvećano osiguranje, i to čak i za uređaje koji su po zapisniku šefa vatrogasaca bili uredno složeni izvan zgrade u plamenu.

Odmah po obaranju Miloševićevog režima, Mitrović se stavlja na raspolaganje novim vlastima, i to onim istim ljudima na koje je za vreme čuvenog kontramitinga na Terazijama potezao - kalašnjikov! Petog oktobra program Pinka je bio u prekidu, a sutradan je u studiju sedeo Mlađan Dinkić u ugodnom razgovoru sa Željkom Mitrovićem!

 Rukovođenje svojom firmom prepušta Goranu Vesiću i Čedi Jovanoviću, a Ljubiša Buha Čume, kada Željku ne deli disciplinske batine, organizuje konkurse za izbor gologuzih devojčuraka, koje se kasnije podvode funkcionerima DOS.

Podvođenje uspeha željnih netalentovanih pevača i pevačica uticajnim političarima i bogatim poslovnim partnerima, bila je jedna od oprobanih metoda Željka Mitrovića za put do uspeha.

Nekada je Pink bio poznat po kvalitetnom filmskom programu, ali je to bilo u vreme kada se emitovalo bez plaćanja nosiocima autorskih prava. Umesto skupih stranih filmova, Pink televizija nam emituje jeftino virenje kroz špijunku iza koje akteri glume običan život, kao da ne znaju da se sve snima. Farme na kojima ima više dvonoge od četvoronoge stoke, Veliki topli brat i slične bljuvotine samo su neke od emisija koje predstavljaju privremeno dno dna dobrog ukusa i zdrave pameti.

Producentske kuće koje rade za Pink otkupljuju samo poslednje đubre koje u svetu može da se nabavi, a često nekažnjeno i plagira. Emisija Zvezde Granda je ukradena ideja svetski poznatog Idola, prilagođenog našim prilikama i Željkovim potrebama da uvek ima dovoljnu rezervu mesa za svoje poslovne partnere.

Deca, od kojih mnoga nisu ni bila punoletna kada su učestvovala u ovom serijalu, često imaju odlične glasovne mogućnosti, ali im se i pored toga daju šund pesmice koje bi i ljudi bez sluha otpevali. Jer, misija je jasna: potrebno je gladni narod do kraja poniziti. Tu je i glamurozna koreografija da privlači gledaoce koji će tako na trenutak zaboraviti bedu u kojoj žive.

Sa druge strane, i prorežimski štampani mediji dobijaju ono što im treba da bi čitaocima odvratili pažnju od praznih stomaka. Naslovne strane skoro svih izdanja pune su Ekrema Jevrića i sličnih stanovnika farme, a između takvih članaka neprimećeno se provuku vesti o poskupljenjima za život najvažnijih proizvoda i usluga.

I pored svega, dno dna nisu ni Grand zvezde, ni Grand šou, niti farme i slične emisije. Dno je Pink dotakao emitovanjem Grand zvezdica pre neku godinu kada su na scenu bestidno izvedena deca mlađa od deset godina da uveseljavaju pripitu publiku!

Dno dna su i emisije Šampioni u kojima se bez trunke obzira ismevaju neuspeli kandidati za Zvezde Granda, iako je za većinu i laiku jasno da imaju teške psihičke poremećaje. Ni za ovo niko nije krivično odgovarao.

Konačno, donju granicu ispod koje ni sam Pink već duže vremena ne uspeva da potone, predstavlja emisija Trenutak istine, gde učesnici obelodanjuju svoje najintimnije tajne.

Bilo je tu i domaćica, majki koje su zarad za ove naše prilike velike nagrade ne samo priznavale preljube, već pred rođenom decom deklamovale šta su sve u takvim prilikama radile.

Jedan od učesnika koji je ne trepnuvši priznao milionskom gledalištu svoje homoseksualne sklonosti, spremno je odgovarao na sva provokativna pitanja voditeljke Tatjane Vojtehovske, do u detalje opisujući tehnike koje primenjuje sa svojim ljubavnicima. Da je bezobzirna voditeljka zatražila od njega, kao i od većine drugih kandidata, on bi tu na sceni, pred svima, sve to i demonstrirao, kao u svakom trećerazrednom porniću.

Ni ovo Željku i njegovom ''kreativnom timu'' nije bilo dovoljno da ponizi već ionako smoždenu naciju, pa je Vojtehovska jednu kandidatkinju pitala da li je doživela orgazam kada ju je otac silovao. Da ništa od ovoga nije slučajno pokazale su nam reakcije države i samog uređivačkog kolegijuma TV Pinka. RRA se zadovoljila izricanjem opomene, a Pink je ovu emisiju prebacio u kasniji termin. Vojtehovska je, inače, i dalje telal ružičastog medijskog čudovišta.

Da li će očekivana smrt Željka Mitrovića spasiti Srbiju od bestidne propagande najnižih vrednosti, kiča i nemorala sa televizije sa nacionalnom frekvencijom. I šta će biti sa imovinom vrednom milijardu evra, koja je zarađena na prevarama, pljačkanju, neplaćenom porezu i eksploataciji hiljade mladića i devojaka koji su radili za ovu gebelsovsku kuću zla?

 

  

 

 

Slon otišao u šetnju

 

Paljenje studija radi naplate osiguranja nije jedina prevara takve vrste koju je izveo Željko Mitrović. Pre neku godinu je iz studija u Filmskom gradu nestao kran sa kamerom visine dvadesetak metara.

Dunav osiguranje je bez pogovora nadoknadilo i ovu štetu. Nikome nije smelo da padne na pamet da se zapita: kako je više od tonu teška skalamerija uspela neopaženo da bude izneta iz studija koji je pod danonoćnim nadzorom? To je isto kao kada bi neko poverovao da čuvari u zoološkom vrtu nisu videli da im je pobegao slon. I to kroz glavnu kapiju.

 

 

 

 

Samo Skandal Srbina Spašava

 

Iako to zakon zabranjuje, pored elektronskih medija Željko je imao i štampane medije, od kojih je jedino Skandal uspeo da preživi, iako je u međuvremenu promenio vlasnika.

Pinkove avanture sa časopisima i novinama redovno su se završavale poslovnim debaklom, jer izveštaji o prodaji ne mogu da se štimuju kao izveštaji o gledanosti TV programa kojima se varaju komitenti.

Pod Pinkovom kontrolom još je ostala Grand revija, čiji je kvalitet najbolje ogledalo kvaliteta samog programa TV Pinka.

 

 

 

 

Kome Milica nije dala?

 

Željkova supruga Milica Mitrović opasan je egzekutor koji redovno svim Pinkovim urednicima dostavlja spiskove onih koji moraju da se pojavljuju na programima, kao i ličnosti koje nikako ne smeju tamo da budu. Milica je urednica programa, direktorka izdavačke kuće City records i najvažnija ličnost u celom ružičastom carstvu, budući da se Željko interesuje skoro isključivo za stanje u kasi. Javna je tajna da se Milica lako podaje ljudima sa vrha političke top-liste, pa je sasvim moguće da je zavladala panika među njenim klijentima čim se saznalo da je Željko odavno oboleo od side.