Rusija
Kakva je bila 2010.
godina za radnike Federalne službe bezbednosti: da li æe èekisti spasti Rusiju
Moæna
država ne sme biti nemoæna
Poèetkom ove godine predsednik države Dmitrij Medvedev dao je èekistima dva osnovna zadatka: neprestana borba protiv terorizma i
korupcije. Pored toga, od radnika Federalne službe bezbednosti je traženo da se
neumorno bore protiv kriminalnog podzemlja, ekonomskih prestupnika i špijuna.
Krajem godine pojavio se i novi, ne manje ozbiljan zadatak - potraga za licima
koja provociraju meðunarodne konflikte. O tome
piše naš dopisnik iz Moskve
Viktor
Hlistun
dopsinik
iz Moskve
Èetvrtog
decembra dogodio se naizgled obièan sukob, zbog toga što
momci sa Kavkaza nisu hteli da se voze taksijem sa Rusima, navijaèima
moskovskog fudbalskog kluba Spartak. Rezultat: hicima iz pneumatskog pištolja
(njegovo nošenje je dozvoljeno u Rusiji) ubijen je navijaè Spartaka Jegor Sviridov. Niko ne bi obratio pažnju
na ovaj dogaðaj, jer se u Moskvi ubistva dogaðaju svakog dana, da se ceo
sluèaj odjednom nije izrodio u nešto sasvim drugo. Poslednja kap bila je to što
je istražni sudija pustio kuæi osumnjièene za tuèu i
ubistvo. Nepotvrðene glasine, koje, meðutim, imaju realnu osnovu, kažu da je istražni sudija
primio mito da bi ih pustio. (Njegov rad se analizira.)
Jedanaestog decembra navijaèi su se okupili da bi odali poštu
drugu - Jegoru Sviridovu. Neko od njih je predložio da se ide na
Manježni trg, koji se nalazi pet minuta hoda od Kremlja. To je bila javna
provokacija. Ona se nastavila i onda kada je ovaj trg ispunilo gotovo pet
hiljada navijaèa i njima bliskih nacionalista-ekstremista. Tu se èuo
i pokliè: "Napasti ne-Ruse!" I tako je poèelo. Postalo je jasno da su ovu gomilu umešno iskoristili nacionalisti. I,
treba reæi i to da su neki od njih nosili maske. Mladiæi su napadali i
policajce. Kako su kasnije priznali u tužilaštvu,
neka krivièna dela potpadaju pod odeljak 1. èlana 282. Kriviènog
zakona Ruske Federacije - delovanje kojim se podstièe mržnja ili neprijateljstvo po polnoj, rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi, kao
i po osnovi razlièitog jezika, a koju javno vrši bilo koja
socijalna grupa. Za ovo delo zakon predviða
do dve godine zatvora.
Hvala Bogu da je policija na Manježnom trgu dejstvovala složno i efikasno.
Upravo je policajcima uspelo da nekoliko momaka sa Kavkaza spasu od nasilja. Da
policija nije bila tako efikasna, neredi su mogli da se izrode u nešto mnogo
gore.
Posle ovog dogaðaja, u Moskvi je bilo registrovano još nekoliko sukoba Rusa i
Kavkazaca. Za neke od uèesnika oni su se završili pogibijom. U gradu je policija prešla
na pojaèan režim rada. Po tom režimu je policija radila i tokom novogodišnjih praznika.
Medvedev
i FSB
Reakcija visokih državnih organa - predsednika Dmitrija Medvedeva i
premijera Vladimira Putina - usledila je bez oklevanja. Predsednik je
odobrio dejstva policije na Manježnom trgu, ali je odjednom
razgovor skrenuo na èekiste. On je rekao da jedan od osnovnih zadataka radnika FSB-a treba da
bude otkrivanje provokatora nereda. Obeæao je narodu da æe
svi oni biti pronaðeni i predati sudu. "U svim kljuènim elementima ovog rada uloga FSB-a bila je i biæe
najvažnija", izjavio je predsednik, podvukavši da borba sa ekstremistima
mora da ima "sistemski karakter". Govoreæi u
Rjazanju na savetovanju o dopunskim merama za obezbeðenje
pravnog poretka, Medvedev je zatražio da se odluèno
zaustave svi pokušaji nekoordiniranih akcija, a uèesnici masovnih nereda da
se privedu pravdi po kriviènom zakonu, a ne prema administrativnoj
odgovornosti. Predsednik je rekao da uèesnici neodobrenih mitinga
i demonstracija, kao i pokušaji nepotèinjavanja vlastima, moraju
biti bezuslovno sankcionisani, jer kako su pokazala poslednja dešavanja,
mere koje su, reklo bi se, bezopasne, "mogu da dovedu do
radikalnih akcija, narušavanja prava i sloboda graðana, ugrožavanja života
i bezbednosti ljudi". On je oštro prozvao one koji uèestvuju na ovim dogaðajima
sa maskama i zatražio da se prema njima postupa na odgovarajuæi naèin.
Posle savetovanja, predsednik je obeæao da æe
se država strogo obraèunati sa ekstremizmom u Rusiji. Na svojoj stranici na Twitteru
napisao je da su svi dužni da zapamte da je Rusija višenacionalna država.
Ovu misao je Medvedev preneo i samim èekistima: "Rusija se održala kao država - moæna država, država koja ima najveæu teritoriju, država koja ima moænu ekonomiju, samo blagodareæi jedinstvu i solidarnosti
svog višenacionalnog naroda. Zato æe naša reakcija na svako
pojavljivanje nacionalne netrpeljivosti, stvaranje nereda, raspirivanje meðunacionalnih
i meðureligijskih neprijateljstava biti apsolutno jedinstvena: otkrivanje
organizatora provokacija, što je jedan od zadataka Federalne službe
bezbednosti", rekao je prvi èovek države na ceremoniji uruèivanja nagrada FSB Rusije i liène nagrade direktora FSB
Rusije.
Zašto se predsednik
obratio upravo FSB-u? Ako se seæate (o tome je Tabloid veæ
pisao), upravo 2010. godine su na predlog predsednika Medvedeva donete izmene
zakona o FSB-u koje daju znaèajno veæa ovlašæenja
èekistima. Dozvoljeno im je da upozoravaju i èak i da daju pisane
instrukcije onim graðanima koji su skloni ili su veæ spremni da uèine
nešto veoma loše, na primer, da pristupe redovima ekstremista-nacionalista itd.
Naravno - FSB je sila. Ali, da li æe FSB sam moæi
da se obraèuna sa narastajuæim istupima nacionalista kojih ima ne samo meðu Rusima, veæ i
meðu Kavkascima. Da ne idemo u dalju prošlost, pre nekoliko meseci
policija je zadržala grupu Kavkazaca koji su dejstvovali u Moskvi pod plaštom
nacionalistièke organizacije Crni jastrebovi. Oni su imali i svoj moto: "Ubij ruske svinje!"
Putin
i navijaèi
Premijer Vladimir Putin je posle dešavanja na Manježnom
trgu krenuo meðu narod, odnosno meðu fudbalske navijaèe. Prvo je posetio groblje i položio cveæe
na grob ubijenog navijaèa Jegora Sviridova, a zatim je porazgovarao sa navijaèima.
Naravno, neki struènjaci su taj susret ocenili kao predizborni potez, jer 2012. treba da se
bori za predsednièku fotelju, najverovatnije sa Medvedevom. "Medvedev
se obratio pravosudnim organima, a Putin je izabrao pristup koji je bliži narodu
i koji je uspešniji", izjavio je politikolog Dmitrij Oreškin. Oreškin daje i mnogo dublji zakljuèak.
U situaciji kada ljude više brinu cene namirnica, železnièkih karata,
komunalija, sa politièke taèke gledišta ima smisla preorijentisati pažnju naroda ka agresivnijem
problemu, smatra politikolog. "Predložen je novi recept: postoji problem,
treba dati pravosudnim organima nova punomoæja i ojaèati
zakonodavstvo - kao u sluèaju Putinovog predloga o strožim pravilima registracije
migranata sa Kavkaza i Srednje Azije", kaže
Oreškin. "U ovakvim uslovima pobeðuje onaj koji pokaže èvršæe
lice i daje žešæe izjave", konstatuje politikolog.
Zamenik generalnog direktora Centra za politièku tehnologiju Aleksej
Makarkin takoðe je izrazio svoje mišljenje povodom Putinovog susreta sa navijaèima: "Premijer želi da smiri aktivni sloj društva, to jest omladinu, da
im stavi do znanja da ih država nije ostavila, da se ona sa uvažavanjem
odnosi prema njima, kao prema prijateljima u nevolji." Ali, ovde se pojavljuje problem, jer navijaèki pokret nije složan,
ukazuje ekspert: "Postoje radikalno nastrojene grupe. Klupski patriotizam ekstremnog dela
navijaèa je sumnjiv i to je važno shvatiti u komunikaciji sa njima.
Premijer može da utièe na one navijaèe koji uvažavaju sportski klub za koji navijaju, ali ne i na ekstremiste." Stièe se utisak, kako je primeæeno u jednim novinama, da Vladimir
Putin, nemajuæi snage da se konfrontira sa navijaèkim pokretom, daje mu važnu
ulogu. Na kraju krajeva, premijer im je predložio da uèestvuju
u pripremama za svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. I oni su pristali.
Jasno je da je i Putin pozvao na borbu protiv nacionalizma, ksenofobije i
drugih negativnih pojava nacionalnog karaktera.
Kako god, ali u novu godinu Rusi ulaze sa novim glavnim problemom. I, iako
on nije veliki, s njim se treba izboriti. Što se tièe
FSB-a i drugih organa reda, oni neæe moæi
ništa da urade dok svo stanovništvo ne shvati koliko je to opasno za celu
zemlju.
Šta misli narod
Koliko je danas važna borba protiv meðunacionalnih sukoba, kako
se prema ovom problemu, kao i onome što se dogodilo na Manježnom trgu odnose Rusi? Evo šta kažu sociolozi. Prema njihovim istraživanjima, veæina Rusa kaže da ne bi bili uèesnici akcija sliènih onoj na Manježnom trgu, izjavljuje da ne bi postali uèesnici sliènih akcija èak i kada bi se one održale u njihovom naselju (79 odsto). Ovo je stav i poklonika neparlamentarnih
partija (90 odsto), i vladajuæe partije Jedinstvena
Rusija (83 odsto), starijih graðana (87 odsto), osoba koje
imaju više i visoko obrazovanje (81
odsto), žitelja severozapadnog dela
zemlje (87 odsto).
Samo svaki deseti (11
odsto) ne iskljuèuje moguænost liènog uèestvovanja u sliènih akcijama. Tako misle
predstavnici LDPR (32 odsto), osobe do 34 godine (16 odsto), osobe sa niskim
obrazovanjem (14 odsto), oni koji žive na dalekom istoku
zemlje (15 odsto), Uralci i žitelji centralnog dela Rusije (po 14 odsto),
žitelji severnog Kavkaza (13 odsto) i juga Rusije (12 odsto).
Nema jedinstvene ocene dogaðaja na Manježnom trgu: 31 odsto
kvalifikuje dogaðaje kao nerede i
huliganstvo, a 29 odsto smatra da je to bila akcija protesta. Pri tom, po mišljenju sedam odsto njih, ova akcija se jednostavno loše završila. Svaki deseti ispitanik
naziva pogrome u centru glavnog grada provokacijom (11 odsto) i meðunacionalnim konfliktom (devet odsto). Samo tri odsto smatra da je to
prosto omladinska budalaština, a tri odsto je ubeðeno da je situacija rezultat dugogodišnjeg lošeg rada vlasti u oblasti politike prema mladima i meðunacionalne politike.
Direktor VCIOM-a (Sveruski
centar za istraživanje javnog mnenja) Valerij Fedorov je, komentarišuæi rezultate istraživanja, ocenio da je podrška neredima na Manježnom trgu dobila nižu ocenu
nego što je inaèe dobijaju protesti. "Obièno je do 30 odsto ispitanika
spremno da protestuje bilo kojim povodom, ali ovi ljudi smatraju da su
prihvatljivi vidovi protesta nenasilne akcije, javni dijalozi na javnom mestu,
a nerede ne mogu da podrže", istakao je Fedorov.