Milojevićeve
strane
Elektroprivreda
Srbije dobija šamare i spolja i iznutra
Ima li pilota u kamionu
EPS-ovi strateški potezi
su pretrpeli neuspeh - nema ništa od restrukturiranja, a nema ništa ni od
strateških projekata. To što će EPS da potpiše ugovor sa jednim jedinim
ponuđačem biće kao i slavljenje pobede nad NATO
Insajder E-1
Nova događanja u Elektroprivredi
Srbije pokazuju da su se obistinile skoro sve prognoze koje je Tabloid
objavljivao.
Na tenderu za strateške projekte vredne 1,7
milijardi evra EPS ima samo jednu ponudu. Za Termoelektranu
Nikola Tesla (TENT) B3, najatraktivniji projekat u regionu - nema ponuda.
Razlog izostanka ponuda za TENT B3 je što
je EPS taj tender vredan najmanje jednu milijardu evra otvoreno vodio u
korist nemačkog RWE, zbog čega ostali mogući kandidati nisu ni podnosili
ponude. RWE je diktirao uslove, tenderski uslovi su menjani, direktor EPS i
glavni lobista RWE su kompanijskim avionom RWE često putovali u Nemačku na
sastanke sa RWE. I na kraju je RWE odustao, a ostale kompanije se nisu
ni javile, tako da je priča uspešno privedena kraju.
Ni
od čega - ništa
Za drugi strateški projekat, Kolubara
B, javio se italijanski Edison, kompanija koja nema reference u
poslovima sa termoelektranama na lignit, ali članovi komisije bliski direktoru Dragomiru
Markoviću već najavljuju prihvatanje ove ponude za koju kažu da nije
sjajna, ali će da je prihvate jer - druge nema. A novac je potreban, kako
Srbiji tako i pojedincima, a do izbora nema mnogo vremena.Vrednost ovog
projekta je 700 miliona evra. Ovaj projekat građanima Srbije neće da
donese boljitak pošto strateški partner novac daje pojedincima i ulaže ga u
projekat, a ne uplaćuje ga u budžet Srbije. Boljitak će da bude tek kada cena
električne energije bude viša da bi se ispunjavale obaveze prema stranom
investitoru. Tada će ekonomska cena električne energije da bude sasvim normalna
stvar - normalna kada to bude strancima odgovaralo.
Glavni lobista i RWE i Edisona u
ovom poslovima je Vladimir Šekrevski, čovek o kome je Tabloid u
proteklih pola godine dosta pisao, čovek koji je preko svojih veza u vrhu
Demokratske stranke izlobirao da Dragomir Marković postane direktor EPS.
Realizacija posla sa Edisonom će da bude malo komplikovanija pošto je
Šekrevski, posle hapšenja putarske mafije i hapšenja direktora njegove firma Terra
Engineering, napustio zemlju. Ovo mu nije prvi put da napušta zemlju - to
je već radio krajem devedesetih godina kada je u Grčkoj proveo skoro dve
godine, jer se uplašio za svoju bezbednost pošto, kako tvrdi, politički nije
bio po volji rukovodstvu JUL-a. Upućeni tvrde da se Šekrevski nikada nije bavio
politikom, osim kroz obezbeđivanje kontakata u vrhovima vlasti za svoje
poslove.
Dakle, EPS-ovi strateški potezi su
pretrpeli neuspeh - nema ništa od restrukturiranja, a nema ništa ni od
strateških projekata. To što će EPS da potpiše ugovor sa ovim jednim
ponuđačem biće kao i slavljenje pobede nad NATO. Red bi bio da direktor
Marković podnese ostavku, da prethodni ministar Škundrić uradi to isto u
vezi sa savetničkim mestom u vladi, a da im se pridruži i državni sekretar Dušan
Mrakić pošto ga u javnosti iovako više viđamo u sportskoj nego u ekonomskoj
rubrici. A onda bi lepo bilo da se otvori analiza zašto su tenderi propali i
kome to odgovara.
Da se narod ne bi dosetio, EPS pribegava
marketingu kroz promovisanje Bele knjige o obnovljivim izborima energije
i novom zajedničkom projektu sa RWE.
Ko
je još odlučivao o sebi!
U svom ovom neuspehu oko strateških
projekata RWE dodeljuje EPS-u utešnu nagradu u vidu zajedničkog preduzeća za
hidroelektrane na Moravi. Mali i skup projekat koji ne rešava energetsku
problematiku u Srbiji, projekat koji nije bio u vrhu EPS-ovih prioriteta, ali
je pogodan za predizborni marketing i za pokazivanje da nas RWE nije napustio.
Promocija Bele knjige i potpisivanje ugovora sa RWE pompezno su obeleženi
u Belom dvoru (Beli dvor za Belu knjigu) čijem su potpisivanju
prisustvovali premijer Mirko Cvetković, ministri Dulić i Petrović,
savetnik Škundrić i državni sekretar Mrakić. Teška artiljerija Vlade Srbije
angažovana da dočeka ne orla nego vrapca. Prisustvo ovakvog sastava Vlade
Srbije govori da je vlasti u Srbiji verovatno grozničavo stalo da, kada već
ne mogu da prodaju Telekom i kada su propali strateški projekti EPS, potpiše
bilo šta sa RWE koji je nezvanični
mezimac nemačke države. A ni malo političke kampanje ne može da
škodi...
U ime RWE ugovor je potpisao jedan od
direktora iz trećeg ešalona. A kada prođe malo vremena i sve se zaboravi, RWE
će odustati i od ovog projekta.
U vezi sa projektom Moravskih
hidroelektrana važno je napomenuti da je projektnu dokumentaciju radila
firma SEEK, čiji je vlasnik već pomenuti Vlada Šekrevski, koji je postao
nezaobilazni faktor u srpskoj energetici. Na stručnom savetu koji je za ovaj
projekat EPS održao, bilo je oštrih kritika na račun kvaliteta projekta.
Stručnim savetom je predsedavao lično direktor Marković, što se dešava vrlo
retko, a izvestioci iz Energoprojekta i Srbijavoda su kritikovali
projekat i preporučili EPS-u da projekat ponovo uradi. Predstavnik SEEK im je
odgovorio da sa njima i sa EPS-om nema šta da razgovara i da će o tom predlogu
odluku da donese "pravi investitor" iliti - RWE. To što u ovom
projektu EPS učestvuje sa 50 odsto
očigledno ga ne kvalifikuje da odlučuje...!
Bela knjiga, koja je predstavljena
prilikom potpisivanja ugovora sa RWE, druga je i nizu knjiga koje EPS
publikuje. Pre dve godine je objavljena Zelena knjiga, koja se bavila
pitanjem ekologije, a sada bela knjiga. Autori Bele knjige su direktor
EPS Dragomir Marković, izvršni direktor Bratislav Čeperković, uvek
prisutni Aleksandar Vlajčić i Štefan Resl. Knjiga predstavlja
pregled aktuelne problematike u Srbiji, sadrži preštampanu evropsku regulativu
kao i pregled EPS-ovih projekata. EPS-ovi projekti, EPS-ovo vlasništvo, i sve
ono što su zaposleni EPS-a radili u okviru redovnog radnog vremena, po drugi
put se objavljuje pod imenima autora. U knjizi nigde ne piše da su autori samo
objedinili tekstove, nego ispada da su ih oni pisali. Ovo bi u svakoj normalnoj
firmi potpalo pod tužbu za zaštitu autorskih prava, ali ovde je
"autor" direktor... Zaposleni u EPS-u ovakav postupak pripisuju
bahatom i nevaspitanom izvršnom direktoru Čeperkoviću i uvek prisutnom
Vlajčiču.
Autori knjige u svom zanosu verovatni
nisu ni obratili pažnju koliko ljudi iz vrha EPS nije došlo na pomenuti skup, a
koliko ih je napustilo skup posle potpisivanja ugovora sa RWE. Time su odsutni
sa skupa autorima knjige pokazali šta misle. Autore to naravno nije pogodilo
pošto nisu ni primetili ko nije došao a po poziciji je trebao.
Prazan
papir uspeha
Bratislav Čeperković, po obrazovanju
lekar bez završene specijalizacije, izvršni je direktor EPS-a za evropske
integracije!
Pored toga, sudeći po njegovoj javno dostupnoj imovinskoj karti, dodatno je i
predsednik UO JP Transnafta (to mesto pripada Demokratskoj stranci), a u
isto vreme je i savetnik ministra unutrašnjih poslova.
U EPS-u ga nikada nema, jer je stalno na
putovanjima, a prema evidenciji koja se vodi u računovodstvu EPS-a, sa
Vlajčićem je rekorder u putovanjima. Čeperković nema mere u grebanju, počev od
ugovaranja keteringa na promocijama EPS-ovih knjiga knjiga pa na dalje. Dve
godine mu je omogućavano da promoviše Zelenu knjigu širom Evrope i
Amerike, a sada kada se Zelena knjiga malo izlizala pronalazi novu tako
pa će lepo u nova putovanja. Stručna javnost, a i potencijalni investitori,
vrlo dobro poznaju problematiku u EPS-u u oblasti ekologije i obnovljivih
izvora tako da su i Zelena i Bela knjiga lični reklamni pamfleti
Čeperkovića i Vlajčića i odskočna daska za putovanja koja za EPS nemaju korist.
Za Čeperkovića i Vlajčića, dva prodavca magle, ove knjige otvaraju mogućnost
putovanja ne bi li na njima ućarili nešto za sebe. Kada bi neko od Čeperkovića
zatražio da napiše kakvu je korist u novcu ili nekim drugim merljivim stvarima
EPS imao od njega, papir bi, po opštem uverenju, ostao prazan.
Aleksandar Vlajčić, pomoćnik direktora u
termoelektrani Nikola Tesla, bio je pomoćnik ministra energetike. Obrazovan,
vaspitan, uglađen i elokventan, ostavlja, za razliku od Čeperkovića, utisak
gospodina, ali je nezrela osoba i osoba koja nikada ništa konkretno nije
radila, nije od koristi.
Ono u čemu Vlajčić ne oskudeva jeste žar
i volja za odbranom svetskih putovanja radi promovisanja nečeg što Čeperković i
on zovu evroatlantske integracije. Oni koji nemaju tu evroatlantsku
širinu Čeperkovićevu i Vlajčićevu aktivnost zovu - turizam.
Strategija EPS-a koju Čeperković i
Vlajčić promovišu u Beloj knjizi odudara od zvanične državne politike u
oblasti obnovljivih izvora i ekologije i namiče omču na vrat EPS-u, ali
to Čeperkoviću i Vlajčiću očigledno nije važno. Uz to, pitanje je i da li su
njih dvojica uopšte pročitali knjigu čiji su navodno autori.
Štefan Resl, četvrti na spisku autora,
prijatelj je Čeperkovića i čovek čija je firma do sada zaključila nekoliko
ugovora sa EPS-om u oblasti razvoja i izgradnje obnovljivih izvora. Strategiju
EPS-a, dakle, piše poslovni partner EPS-a za oblast u kojoj ima poslovne
interese! Toliko o objektivnosti, sukobu interesa i transparentnosti. O
zakonitosti pomenutih ugovora će, za verovati je - u skoroj budućnosti, da sudi
neko drugi.
Čeperković i Vlajčić su dva lika iz
nepresušne galerije kakva postoji u EPS-u i ne zavređuju pažnju. Međutim,
pažnju zavređuje strategija EPS-a.
O vodećim stratezima EPS-ove neuspešne
strategije (Dragomir Marković, Slobodan Mitrović sa sekretaricom Gocom,
Aleksandar Jakovljević, Milan Jakovljević, Nebojša Griška, Dušan Živković,
Slavoljub Lukić) biće više reči u sledećem broju Tabloida.
Sve svemu, EPS nema strategiju, ono što
je nazivano strategija više ne postoji, a nebo se farba u šarene boje.
Ima li pilota u avionu?
Poznavaoci
prilika u EPS-u kažu da direktor Marković nema lične sklonosti za ovakvom
vrstom promocije, oblast koju pokriva Bela knjiga ne zanima ga ni malo,
a Čeperković, nezajažljivi prodavac magle, ima bolju poziciju u DS od
Markovića.
U ime RWE
ugovor je potpisao jedan od direktora iz trećeg ešalona. A kada prođe malo
vremena i sve se zaboravi, RWE će odustati i od ovog projekta.