Kolaps
Razarajuća kriza: Svet pred raskrsnicom, raskrsnica pred provalijom
Ne znate šta je košmar? Videćete ga kroz
prozor
Sve o čemu je Tabloid do
sada pisao u vezi sa krizom u svetu i posebno u Evropi dobilo je potvrdu u
događajima kojih smo svedoci svakog dana. Zbog toga objavljujemo ovaj kratak
siže kao podsetnik šta nas još sve očekuje u narednim mesecima, najkasnije do
kraja godine
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
Već duže od godinu dana na stranicama Tabloida
najavljujemo ono što se upravo dešava pred našim očima. Tabloidovi dopisnici iz celog sveta slali su
izveštaje o pravom stanju na terenu, koje se
dosta razlikovalo od onoga što bi zvanični mediji u Srbiji da prikažu.
Tako su u članku "Evropa je tropa" (Tabloid
br. 230) dati prikazi visoke nezaposlenosti u evropskim zemljama. U Letoniji je
postotak nezaposlenosti premašio
22 odsto uz istovremeno 12 odsto Letonaca na privremenom radu u EU. U Sloveniji
je čak 35 odsto mlađih od 25 godina bez posla i šanse da se u dogledno vreme
zaposli. Najkritičnije je stanje u Španiji, gde 44 odsto mladih nema posao. U
Grčkoj taj postotak iznosi 33, a u Irskoj 30 odsto. Nešto bolja situacija je u
Francuskoj i Italiji, gde je 27 odsto mlade populacije još bilo u potrazi za poslom.
U članku "Šah, mat - rat" (Tabloid 232) izneti su podaci i za Sjedinjene
Američke Države. Prilikom stupanja na dužnost aktuelnog predsednika Baraka
Obame ukupna nezaposlenost u SAD iznosila je 4,7 odsto. Nezaposlenih belaca
bilo je tada 4,1 odsto, a crnaca 8,1 odsto. U međuvremenu je stopa
nezaposlenosti među crnim državljanima jedine preostale svetske supersile skoro
duplirana - na 15,5 odsto!
U istom tom članku je navedeno: "Da bi skrenuo
pažnju sa domaćih problema Obama je krenuo u ratne avanture u severnoj Africi.
Agresija na Libiju nije samo pokušaj zaustavljanja kineskog uticaja u Africi,
već i dimna zavesa iza koje bi trebalo da se sakriju domaći problemi. Ogromna
većina Amerikanaca bi, da je upoznata sa realnošću, rado pristala da živi u Libiji pod Moamerom Gadafijem, koga je i sam
vrh američkih političara koliko još 2009. nazivao vernim saveznikom u borbi
protiv terorizma i afričkim mirotvorcem."
Skrivanje domaćih problema iza rata u inostranstvu
obuhvatalo je ne samo visoku stopu nezaposlenosti, već i budžetsku krizu do
sada nezapamćenih razmera. Već tada je, naime, američkoj administraciji bilo
jasno da sa projektovanim i zakonom regulisanim budžetskim deficitom od 14
bilijardi (14.000 milijardi) dolara ona ne može da sklopi budžet za narednih deset
godina. Poslednja zbivanja na berzama u svetu, ponukana američkim natezanjem
oko odobravanja novih zaduženja, pokazala su koliko je Tabloid bio u
pravu u broju 232.
Mnogo skuplje
U članku "Veliki haos 2012. godine" (Tabloid
broj 212) napisali smo: "Monetarne rezerve EU i SAD su iscrpljene.
Poslednji paket finansijske pomoći Grčkoj poljuljao je Evropsku monetarnu uniju
i oslabio evro. Direktorijum Evropske centralne banke, a posebno njegov nemački
član Jirgen Štark, zalaže se za nemilosrdnu štednju kako bi se popunila rupa u budžetu
nastala grčkom krizom. Mere štednje će narednih godina sve više da pogađaju
Evropljane navikle na relativnu ekonomsku sigurnost i socijalna davanja države. A baš
ova poslednja, socijalna davanja, biće žestoko pogođena ne samo planiranom štednjom, već i novom privrednom krizom koju predviđaju
vodeći stručnjaci."
Manje od godinu dana kasnije, u već pomenutom članku
"Evropa je tropa" piše:
"Istovremeno dok se smanjuju prihodi građana, u Evropi cene bukvalno
eksplodiraju. Cena kukuruza je u poslednjih pola godine porasla duplo, pšenica
je skuplja za više nego duplo nego prošle godine, soja je od juna 2010.
poskupela za 50 odsto, a pamuk je u odnosu na cene iz 2009. takođe skuplji više
nego duplo. Za ovim proizvodima su poskupele i ostale osnovne životne namirnice,
kao što je šećer (najviši nivo cene u poslednje tri decenije), svinjsko meso
(17 odsto za samo nekoliko meseci), kao i prirodni sokovi (duplo skuplji nego
pre godinu dana)."
Od tada do danas, cene osnovnih namirnica nastavile su da
rastu, a prihodi građana da opadaju. Jaz između bogatih i siromašnih se povećao
i pretvorio u jaz između sitih i gladnih i to u najbogatijim državama sveta. U
SAD je 2002. bilo 17 miliona ljudi koji su živeli ispod granice siromaštva,
danas ih ima skoro 50 miliona.
U okviru sanacije posrnulih ekonomija Evropske unije
predviđene su drakonske mere štednje baš u oblasti socijalne i pomoći za
nezaposlene, kao i u penzijama. U suštini, budžetske stavke za pomoć ugroženom
delu stanovništva u celoj Evropi nisu smanjene, već se drastično povećao broj
njihovih korisnika. Ista suma novca koja je nekada bila deljena na stotinu
ljudi, danas se raspoređuje na njih 130 ili čak i 150.
"Zbog čega je stvorena Evropska Unija",
zapitali su se početkom leta grčki mediji i odmah dali odgovor: "Zbog
birokratije u Briselu". Dok se u članicama Unije, posebno onima koje imaju
probleme sa likvidnošću, štedi na najsiromašnijim slojevima građana, bogato ušuškana briselska
birokratija rasipa novac na sebe i svoje sumanute potrebe, oponašajući pijanog
milionera.
Svota nije značajna, iznosi tek nešto preko deset hiljada
evra, što je za budžet zajedničkih institucija Evropske unije zanemarljiva
stavka, ali je razlog za njeno izdvajanje bizaran: uz sve plate, doprinose,
dodatke, stimulanse i bonuse neki od visokih službenika EU administracije su za račun Unije kupovali i - vijagru.
Moguće da je ovakvo rasipništvo pred očima naroda koji
sve jače mora da steže kaiš bila kap koja je prelila čašu i na ulice Grčke
izvela stotine hiljada nezadovoljnih ljudi. "Uzmite pare od onih koji su
ih pokrali, ne od naroda", glasila je zajednička parola svih demonstracija
u Atini i ostalim velikim grčkim gradovima.
Očigledno je da su naši analitičari još 2010. bili u pravu predviđajući sunovrat socijalne i
države blagostanja u Evropskoj uniji.
Istorijski krah
Sredinom juna prošle godine predsednik Komisije Evropske unije Žoze Manuel Barozo bio je neočekivano iskren:
ako finansijska pomoć ne bude dovoljna da spreči bankrot posrnulih evropskih
država (kao što mnogi veruju), Evropi prete pobune, građanski ratovi i državni
udari. U Španiji, Grčkoj i Portugalu, smatra Barozo, demokratija bi ubrzo mogla
da postane prošlost. Londonski Dejli mejl je svojim člankom o ovoj temi
od 15. juna izazvao pravi šok u celom svetu. ("Veliki haos 2012", Tabloid
broj 212).
U istom članku je napisano i: "Vodeći svetski
ekonomisti upozoravaju da nam tek predstoji najžešći udar finansijske krize. Od
američkog finansijskog stručnjaka Roberta Prečtera, preko Fredmunda
Malika, Nurijela Rubinija (prognozirao početak krize 2008), pa sve
do švajcarskog berzanskog eksperta Marka Fabera - svi se slažu da
"veliki udar" dolazi najkasnije 2012. godine. Nemački časopis Kop
upozorava: ono što nam predstoji, obični građani jednostavno ne mogu da zamisle
ni u najgorim košmarima."
Nažalost, naše prognoze su bile samo delimično tačne:
glavni udar dolazi još ove godine.
U članku "Šah, mat - rat" objavili smo: "Džerald Ćelente je Amerikanac italijanskog porekla i
jedan od najpoznatijih svetskih analitičara. Njegove prognoze smo i ranije
objavljivali, a svetsku slavu je stekao detaljnom najavom izbijanja aktuelne
ekonomske krize.
Doskora je Ćelente, analizirajući kretanja na
finansijskom tržištu, prognozirao produbljenje krize u 2012, a u međuvremenu je korigovao
svoj stav: ako se ovako nastavi, već u drugoj polovini ove godine doći će do
istorijskog kraha svetskog finansijskog tržišta, visoke nezaposlenosti, gladi i
pobuna siromašnih i u najbogatijim zemljama sveta.
"U slučaju izbijanja super-krize doći će do
sveopšteg rata. Ratovaće svako protiv svakog: jedna država protiv druge, razne
etničke grupacije u okvirima iste države dići će se jedna na drugu, dok će
siromašni u okvirima iste etničke grupe i države da se bore protiv
bogatih", tvrdi Ćelente.
Ovaj analitičar u svom najnovijem izveštaju u okviru
informativne službe The Trends Journala pokazuje da su dosadašnje
prognoze bile isuviše optimistične. Naslov njegovog članka u prevodu glasi: Prvi
veliki rat 21. veka - pripremite se za borbu za preživljavanje."
Dalje u istom članku data je detaljnija analiza
Ćelenteovih prognoza: "Cena goriva neminovno utiče na cene ostalih
proizvoda, najviše hrane, koja je već sada preskupa i u najrazvijenijim
zemljama sveta. Eksplozija nasilja na Bliskom istoku i u severnoj Africi
dovešće do još viših cena i većih nestašica hrane u Evropi, jer će biti
presečeni neki od trgovačkih puteva, a i sirova nafta će skokovito poskupeti.
Ukoliko do ovoga dođe, neminovne su pobune sirotinje čak
i u EU i SAD, a ako političke elite ne nađu mirno rešenje za te pobune,
neminovno dolazi do raspada kako Unije tako i SAD, prognozira Ćelente. U ovom
trenutku, koliko može da se primeti, nema ozbiljnih naznaka pokušaja mirnog
rešavanja kriza ni kod kuće ni u inostranstvu."
Nekoliko meseci posle ovih proročanskih reči došlo je do
katastrofalnog kraha svih svetskih berzi, koji još uvek traje, ali i do sveopšteg
ustanka u Londonu. Osim centra grada i bogatih naselja na zapadnim obodima, sva
ostala predgrađa, posebno ona najsiromašnija, digla su se na noge. Iako u
suštini pokret siromašnih i obespravljenih, ulični ustanak je ubrzo poprimio
rasne karakteristike, jer su najsiromašniji po pravilu predstavnici etničkih i
rasnih manjina.
Pobuna se ubrzo proširila na sve veće gradove Ujedinjenog
kraljevstva.
Maskirani odmetnici su u grupama upadali u radnje i kuće
bolje stojećih suseda i iznosili sve što su hteli. Posle toga bi palili objekte
kao simbol da tu nema više šta da se uzme. Na ulicama su presretani nešto
bogatiji građani ili oni koje nije imao ko da štiti u tom trenutku i skidani do
gole kože. Sve što vredi odmetnici su odnosili sa sobom. Nedelja bezakonja je
završena masivnom intervencijom policije. Samo u Londonu u jednom trenutku je
bilo angažovano 16.000 policajaca koji su imali
odobrenje da na pobunjenike ispaljuju gumene metke.
Opcija vojska
U senci britanskih nemira gotovo nezapaženo su prošli
događaji u Španiji. U članku "Dolar
za potpalu" (Tabloid broj 236) pisali smo: "Španija je i pre krize imala izuzetno visoku stopu nezaposlenosti, tako da
su uštede moguće samo kroz kresanje socijalnih i penzionih izdataka. To narod,
već, nije hteo da prihvati.
Stotine hiljada demonstranata nedeljama protestuju u
Španiji, istina u lokalno ograničenim skupovima. U međuvremenu je najavljen i
generalni štrajk. Posmatrači zbog toga predviđaju mogućnost formiranja vlade
nacionalnog spasa, u koju bi ušle skoro sve parlamentarne stranke.
U slučaju da se ovakva vlada ne formira, niko više ne
isključuje ni mogućnost da kralj uvede vojnu huntu, ili da u civilnu vladu uđu
i visoki oficiri. U svakom slučaju, sve ovo bi bilo praćeno proglašenjem
privremenog vanrednog stanja radi stišavanja situacije u državi."
Do ovoga za sada nije došlo u Španiji, ali je trenutak
sve bliži. Sredinom prošle nedelje došlo je do sasvim neočekivanog bunta mladih
u mirnom turističkom naselju Ljoret de Mar. Pošto je policija zbog otkazivanja
rashladnih uređaja pokušala da otkaže
proslavu u jednoj lokalnoj diskoteci, stotine mladih i gnevnih ljudi se
obrušilo na čuvare reda. Ulične tuče i napadi na policajce nastavili su se celu
noć i smirili su se, za sada, tek pred zoru.
Ovo je, inače, drugi takav sukob u istom mestu za manje
od nedelju dana. Kako podseća zapadnoevropska štampa i vikend pre toga je oko
500 mladih, naizgled bez ikakvog direktnog povoda napalo policiju. Neki
neposredni povod mladima u Španiji i nije potreban da bi se obrušili na snage
reda i predstavnike države. Da podsetimo, stopa nezaposlenosti među njima je 44
odsto.
Isprovociran ovim događajima katalonski ministar
unutrašnjih poslova Felip Puig je najavio još oštriju reakciju policije
i snaga reda u sličnim situacijama. Šta tu može da bude još oštrije od gole
sile koju je policija ionako već primenjivala?
Odgovor na to pitanje dat je još u članku "Službena lica bez lica" (Tabloid br. 203):
"Da li ste čuli za EUROGENDFOR? Ako niste, nije nikakvo čudo budući da ova
evropska jedinica za specijalne operacije ima i kontraobaveštajne ingerencije.
Ulični nemiri u Grčkoj tokom kojih je cela ova država bila blokirana do mere da
se razmišljalo i o uvođenju vanrednog stanja, bila je prilika u kojoj je
EUROGENDFOR mogao prvi put da bude upotrebljen.
"U Grčoj se kuva", piše u jednom dokumentu koji
je nedavno obelodanila nemačka štampa.
"Iz dana u dan su protesti sve nasilniji, a vlast Grčke je sve manje u stanju
da obuzda narodni gnev." Na kraju je usledila preporuka da se EUROGENDFOR
pripremi za intervenciju koja bi dovela do slamanja ustanka.
Da bi njen rad bio još efikasniji,
jedinica je formacijski postavljena veoma blisko evropskim vojskama, sa kojima koordinira svoj rad u evropskim kriznim regionima, kako stoji u pomenutom izveštaju. EUROGENDFOR trenutno ima oko 3.000 saradnika
i štab u severnoitalijanskoj Vičenci."
U istom članku je objavljena i tajna analiza stanja u EU
koju je izradio načelnik švajcarskog generalštaba: "Generalštab je nedavno obavestio Komisiju za bezbednost (SiK) švajcarskog Nacionalnog saveta da postoji opasnost od
nemira i velikog broja izbeglica u EU...
I u Evropi mogu da nastanu danas još nezamislive situacije", izjavio je komandant švajcarske armije Andre Blatman na sastanku SiK-a u Bernu. Po
njegovom mišljenju, posle Grčke, u
narednim mesecima nemiri mogu da izbiju i u Španiji, Francuskoj, Italiji i
Portugaliji. U tom slučaju bi armije svih zemalja, pa i Švajcarske, morale da
intervenišu kako bi povratile kontrolu nad velikim brojem izbeglica.
"I velike reke izbeglica mogu da opravdaju upotrebu
vojne sile", smatra Blatman. "Pomislite samo na privrednu situaciju u
Grčkoj gde iznenada bankrot preti jednoj EU članici."
Prema tom scenariju bi izbeglice mogle da krenu iz
ekonomski posrnulih zemalja i da u velikom broju utočište pokušaju da nađu u
Švajcarskoj. Za njihovo zaustavljanje ne bi bile dovoljne samo snage EU
zemalja, koje će i same biti prenapregnute unutrašnjim problemima, već Blatman
insistira na upotrebi i švajcarske armije, koja je poslednji put bila formalno
u ratu u 18. veku kao članica antinapoleonovske koalicije."
Kao što smo videli, u svim od Blatmana pomenutim
zemljama, pa i u nekima koje nije spomenuo, u međuvremenu je došlo do masovnih
nemira. Jedino što još nije došao trenutak za upotrebu vojske u smirivanju
stanja.
Da li još veruju
Da se EU urušava
i da ovakva kakva sada postoji jednostavno nema perspektivu, objavljeno je kroz
usta bivšeg portugalskog predsednika Marija
Soareša
("Šah, mat - rat", broj 232):
"Već su svi shvatili da Evropa, ako ne dođe do promene kursa, nema
budućnost i da će dugoročno postati privezak Azije."
Da nešto pod hitno mora da se menja u EU pokazao je potez
Danske povučen samo nekoliko dana posle gornje izjave Soareša. Danska je prva
i, za sada, jedina država Unije koja je faktički suspendovala Šengenski
sporazum. Mala kraljevina severno od Nemačke, pod teretom ilegalnih doseljenika
koji bi da rade na crno ili, još radije, da ništa ne rade već preko izmišljenih
zahteva za dobijanje azila iscrpljuju veoma širokogrude socijalne fondove,
odlučila je da ponovo vrati redovne granične kontrole.
Nemačka je odmah protestovala, budući da Danska samo sa
njom ima kopnenu granicu. Ni Brisel nije oćutao, ali je Kopenhagen ostao
dosledan. Birokratija je konačno našla kompromis u izmeni termina: stalne
granične postaje preimenovane su u privremene, a redovna kontrola je nazivana
vanrednom - i opet je sve bilo u skladu sa šengenom.
Danski potez je celom svetu pokazao da je EU na klimavim
nogama. To više nije Unija koja bi u perspektivi
mogla da postane jedinstveni savez država po ugledu na SAD, to je konglomerat država koje prate svoje pojedinačne
interese.
Da li i danas Evropljani još uvek veruju da Evropa nema alternativu?
Damoklov mač
Ono
što posebno buni zagovornike viših standarda poštovanja ljudskih prava u EU jeste način na koji se procenjuje neophodnost aktiviranja
EUROGENDFOR-a. Najjednostavniji odgovor
bi glasio: nikako. European Gendarmerie Force, kako glasi zvanični
originalni naziv ove trupe, teoretski može u svakom
trenutku i na svakom mestu da bude angažovan. "Ugovor
iz Velzena" kojim je regulisana organizacija i korišćenje EUROGENDFOR-a predviđa da je
kriza koja opravdava njegovu upotrebu nastupila i ako neka zemlja ne ratifikuje ili ne primenjuje Lisabonski sporazum, ili ako neka zemlja odbija
da se povinuje odlukama EU vlade u Briselu, kao, na primer, prilikom jednostranog istupanja iz evropske monetarne
unije.
Ovako široko prostrta ovlašćenja daju za
pravo onima koji smatraju da je EUROGENDFOR uperen protiv svakog
ko bi da menja trenutni poredak u EU i da je Damoklov
mač nad glavama svih stanovnika, ali i vlada Evrope.
Krstasti mač na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje
jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne
policijske formacije. Moto
je LEX PACIFERAT, što znači "Zakon
donosi mir" i ističe
"princip bliske povezanosti sprovođenja prava i (ponovnog)
uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".
Nemačka žrtva
Ekonomisti su upozorili da su razvojne
prognoze većine evropskih zemalja
nerealne. Evropska komisija je nedavno izvršila dodatni
pregled budžetskih perspektiva 14 zemalja iz EU i došla do poražavajućih
rezultata. Situacija se gotovo svuda dramatično
pogoršala zbog ekonomske krize, a posebno zabrinjavajući deficit prikazuju budžeti
Francuske, Irske i Holandije.
Na sve strane se otvaraju
nove finansijske rupe, za čije će zatvaranje morati da plaća nemačka privreda kao najjača i najstabilnija
u regionu. Da li onda čudi razmišljanje
o napuštanju evrozone i povratku na staru, dobru nemačku marku?
Od stvaranja monetarne unije je evro, koji je i nemačka moneta, izgubio 20 odsto svoje vrednosti,
dok je ukupna inflacija u Nemačkoj od 1990. do danas iznosila 47 odsto. Pri tome je devedesetih Nemačka gro svog
nacionalnog dohotka trošila na finansiranje
ponovnog ujedinjavanja dok se od uvođenja evra, smatraju
mnogi, veliki deo nemačkih prihoda
preliva na slabije i manje stabilne članice monetarne unije. ("Grčka ne staje u onu veš-mašinu",
Tabloid broj 204).
Espreso gluposti
Nedavno su komesari EU i njihovi
najbliži saradnici odlučili da u predahu
od napornog rada uživaju u specifičnom ukusu espresa. Samo najbolje je dovoljno dobro za birokratske pregalnike, pa je naručena 21 kafe-mašina prestižnog
proizvođača La Cimbali. Cena nabavke je prava sitnica: 100.000 evra.
Vredni mastiljavi udarnici su
se, međutim, žalili na ukus espresa skuvanog
u tim aparatima. Naknadna provera je utvrdila povećano
prisustvo cinka i olova u napitku. Birokratija kao birokratija: nastavila je da istražuje uzroke
povećanog zagađenja vode,
pa je kao krivac označen omekšivač za
vodu koji je izgleda, osim vode, omekšavao i delove
aparata za espreso kafu.
Proizvođač je tada prihvatio svoj deo odgovornosti i isporučio nove, poboljšane aparate
koji nisu osetljivi na omekšivače za vodu.
I briselska birokratija je prihvatila svoj deo odgovornosti, te je pristala da iz kabineta svakog
komesara pošalje bar jednu osobu na obuku o ispravnom kuvanju espresa. Ove kurseve će, podrazumeva se, da organizuje La Cimbali, a platiće ih poreske
platiše iz cele Evrope, najvećim delom iz
Nemačke.
Ništa, međutim,
ne sme da nam bude skupo kada
je u pitanju zadovoljstvo i
blagostanje zastupnika i vođa. ("Ko špara nema para", Tabloid
broj 201)
Počelo
- Najvažnija svetska berza valuta
i plemenitih metala Foreks nedavno je svim klijentima uputila elektronsku poštu sledeće sadržine:
"Zbog stupanja na snagu Dod-Frankovog
zakona, u petak 15. jula 2011. uvodi se zabrana za rezidente
SAD da na berzama trguju plemenitim metalima, između ostalog zlatom i srebrom. Forex.com
je zato prinuđen da za sve osobe
nastanjene u SAD obustavi dalja trgovanja počevši od berzanskog
zatvaranja u 17 časova 15. jula 2011".
Pomenuti zakon, istina, izričito ne zabranjuje
privatnim licima da na berzi trguju obveznicama
sa zlatnim ili srebrnim podlogama, ali je tako nerazumljiv
da niko sa sigurnošću ne
može da kaže da ovakvu trgovinu
i dalje odobrava.
Sam
zakon predviđa uvođenje veoma
visokih novčanih garancija za sve trgovce
plemenitim metalima, a to većina privatnih
lica jednostavno ne može da
ispuni.
Analitičari, sa druge strane, veruju da je zakon prošao Kongres,
jer je postalo očigledno da veliki broj stanovnika Amerike veruje u tmurne prognoze budućnosti dolara
i svoje ušteđevine menja za zlato
i srebro kako bi mogli da prežive nastupajuću megakrizu u kojoj će dolar još jedino moći da bude osnovno sredstvo
za - potpalu.
Posle ovog teksta objavljenog u članku "Dolar za potpalu"
u Tabloidu broj 236
došlo je do novog
istorijskog skoka cene zlata na svetskim
berzama. Uplašeni investitori,
koji više ne veruju ni u evro,
a kamoli u bezvredni dolar, pohitali su da svoje pare konvertuju u plemeniti metal, jedino večito
platežno sredstvo čiju je kupovinu Džerald Ćelente preporučio još pre
više od godinu dana.