Epizoda 58
Nismo mi od juče
Autor: Zoran Milojević
Stanislav Staške Sondermajer, šesnaestogodišnjak, učenik
šestog razreda gimnazije, najmlađi je vojnik srpske vojske koji je poginuo na
Ceru. Otac mu je zabranio da ide u dobrovoljce, on je pobegao u
Treći konjički puk. Pao petog dana bitke, dan pošto mu je umrla majka
koja je bila iz porodice Đurić. Žene iz šabačkog sela Bogosavci našle ga
na bojnom polju, prenele i sahranile u Bogasavcu, gde počiva.
Staško, zbog tvog osmeha volim Srbiju!
Jedan od najvećih živih kompozitora srpske pesme, Miša
Marković, kaže: Pevači se ne stvaraju, oni se rađaju i traže i nalaze put koji
im je Bog ucrtao u umetničku mapu puta. Ove Mišine reči samo potvrđuju: kad
pogodiš u centar, sve ostalo si promašio! Još kad bi ove reči čuli novinari
koji se bave estradom, pa da više od krmače ne prave sirenu, a od ovna da ne
prave Orfeja.
Slušam "Rastao sam pored Dunava". Peva Zoran
Gajić. Pevao i "U Novom Sadu", "Nisam te se
nagledao" i još mnogo pesama. Duša od čoveka, drugarčina i veliko
dete. Ceo njegov život je bio dečija igra, uz pesmu. Umro je
kao pobednik, jer je večito ostao dete.
Malinari, kupinari, putari, rudari, lekari, prosvetari:
niko srećan, niko zadovoljan. Ali, Srbi, setite se: Kad smo menjali marku za
evro, beše dve marke za evro. A nominalna vrednost robe ostala ista.
Izjednačili smo marku i evre, cene ostale u nebesima, a narOd tresnuo o zemlju.
Ekonomisti ćute o tome. Niko od njih da prizna svoju nečasnu rabotu.
Knjeginja Jelisaveta Karađorđević, u saradnji sa
Narodnim muzejem, otvorila izložbu slika, ostavštinu kneza Pavla. Tada je
rekla: "Srbija je najlepša zemlja na svetu i to nije nacionalizam, to je
patriotizam! Knjeginja, svetski intelektualac, podučila je srpske praznoglaviće
da je pogrešno mišljenje: "U tuđeg tatka, slađa patka! Pa
obožavaju tuđu kulturu, a svoju ruše, a sve lepo što se ruši, ostavlja ruševine
u duši.
Dule Struja, penzionisani veliki majstor
elektrodistribucije, priča nam: "Moj komšija, invalidski penzioner, stalno
okukava: jedva čekam da me strefi sreća, da mi Jovan Krkobabić penziju
poveća! A onda se setih stiha iz iste pesme koju je pevao
pokojni Sisoje: Oj, poštare, gde su moje pare, šta da jedem ako
kupim kafu i cigare? Hvala je Bogu da je moja penzija dobra, da
mogu i ovom Zoranu Milojeviću da platim pivo. Nije ni on, kukavac, kriv. Srpski
književnik. Slava mu!" Dule se tronuto prekrsti.
Na svetski dan mladih u Srbiji se pričalo o
"poboljšanju položaja mladih". Deo njih, čiji je položaj već
poboljšan, proveo je dan u Guči, uz sećanje na Exit i zidarsko pivo. Zabavljali
su ih srpski trubači, svirajući im svetske hitove. Žeđ za srpskom muzikom
gasili su im ciganski trubači, svirajući im uz rumbu i čoček - šumadijske,
kosovske i metohijske pesme. Jedan sa poboljšanim položajem priča: "Tebra,
znači, kul žureza. Nema butra za vugla, ali skivi sa malo pepela i vapi i,
sine, znači, ful revija do džadže!"
Most još nije gotov od Ade do Novog
Beograda, a već mu smišljaju ime. Mostovi spajaju ljude i vreme, oni govore
ljudima kakvo je vreme, oni vremenu vraćaju ljude. Mostovi govore
sami za sebe, a ljudi i za sebe i za druge. Reč je neuhvatljiva. Ljudi
puste reč i stvori se legenda. Ne trčimo
ispred vremena, pustimo da preko mosta pređu i ljudi i vreme, pa će nam
se samo kazati kako da ga zovemo.
Na Kosovu ništa novo. Sklonili smo barikade da nam se SAD
i EU ne sekiraju za stabilnost regiona. Dolazio "ljupki muškić",
Vestervele! Jedino se zgrozio od spaljenih kontejnera na Jarinju.
"Muškići" vole da primaju nežnost kao nevesta belu odoru u
iščekivanju susreta sa klizavim kolovozom koji vodi do vlažnog tunela.
Sačuvajte osmeh na svom licu i na barikadama, jer će nam
se ionako smejati svi oni koji su nam bombama oteli osmeh