Kosmet

Da li su Srbi sami sebi najveći neprijatelj

 

Za kim na KiM zvone zvona

 

Dana 4. novembra 2010. godine održan je sastanak u manastiru Gračanica, na kome je pored mitropolita Amfilohija prisustvovao i arhijerejski zamenik Eparhije raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske vikarni episkop lipljanski g. Teodosije i grupa Srba sa centralnog Kosova i Metohije, koji žive na KiM, a nisu prodali svoja imanja Albancima. Na sastanku je odlučeno da Vas upoznamo sa našim problemom i zamolimo da na njih odgovorite - kaže se u pismu upućenom državnim i crkvenim institucija, a koje kosovske stvari postavlja na pravo mesto

 

...

 

Njegovoj svetosti, patrijarhu srpskom g. Irineju   

Predsedniku Republike Srbije, g. Borisu Tadiću,

Svetom sinodu Srpske pravoslavne crkve

 

 

Južno od reke Ibra Srbi su podeljeni u dve grupe:

1. Na Srbe koji žive na KiM i

2. Na Srbe koji žive od KiM.

Mi smo odvojeni jedni od drugih, ne samo fizički, već i po pitanju odgovornosti prema državi, istoriji i budućnosti KiM. Ove dve grupe ne samo da su različite, nego su suprotstavljene jedna drugoj, kao što je suprotstavljeno dobro zlu i svetlost tami.

- Srbi koji žive od KiM svojevremeno su od kralja dobili zemlju na KiM da žive na njoj. Nisu hteli da žive na svetoj srpskoj zemlji već su je prodali Albancima.

- Ti isti Srbi koji žive od KiM, dobili su od režima Slobodana Miloševića, kao takozvani povratnici, stanove, lokale, posao u državnim institucijama na KiM, da bi tu živeli, radili i ostali.

Međutim, oni nisu hteli da ostanu, već su i to prodali Albancima, a porodice odselili sa Kosova i Metohije (samo u Prištini su dobili 4720 stanova i lokala, koliko smo stigli do sada prebrojimo, a ima ih još) i otišli -zauvek.

- Posle takozvanih petooktobarskih promena, dobijaju 200 odsto veću platu i vraćaju se na KiM, jer rade u državnim ustanovama (uglavnom rukovodećim!) na KiM, iako su sve svoje prodali, a porodice odselili.

Najbolji i najjasniji primer za to su gospođa Rada Trajković i gospoda Ranđel Nojkić, Veljko Odalović, Zvonimir Stević, Radivoje Rako Papović, policajac MUP Srbije od posebnog "kredibiliteta i autiriteta" Zoran Radivojević...

- Od tada su na platne spiskove u državnim institucijama ovi ljudi postavili skoro sve svoje članove porodice (na primer: Rada Trajković je postavila svoju decu na platni spisak Doma zdravlja Gračanica, kojim ona rukovodi).

U njihovim porodicama nema nezaposlenih, svi su na platnim spiskovima porodično-državnih ustanova, tako da ima situacija gde u pojedinim ustanovama ima po tri generacije članova iste porodice na platnom spisku!

- Na tim istim spiskovima izmišljaju radna mesta svojim bakama, dedama, strinama, ujnama, tetkama, komšijama, stričevima, ujacima, taštama, svastikama, kumovima, rođacima bližnjima i daljnjima, sadašnjim i bivšim partijskim drugovima...

Ako bi neko od nas koji živimo na KiM, a nismo u gore navedenim kategorijama, hteo da se zaposli u državnim institucijama, bio bi u obavezi da spremi "umoljenje" od najmanje 5.000-10.000 evra (a mi Srbi koji živimo južno od Ibra jedino se možemo zaposliti u državnim institucijama Srbije).

Nemajući tih para, Srbi koji do tada nisu prodali svoje nekretnine Albancima bivaju prisiljeni da im prodaju deo nekretnina, kako bi došli do para potrebnih za "umoljenje". Na taj način oni koji žive od Kosova i Metohije direktno podstiču prodaju zemlje Albancima.

Izdajnički demokratski procesi

 

Pored ovih platnih spiskova države Srbije, veliki broj njih se nalazi i na platnom spisku takozvane države Kosovo, čime joj svojim prisustvom daju legitimitet, kao i albanskim i NATO zločinama (kidnapovanjima, ubistvima, bombardovanju, etničkom čišćenju...) nad nama koji ovde živimo...

Ti isti Srbi su zagovarali i izašli na izbore za Skupštinu Kosova, koje je organizovao i raspisao UNMIK, nakon kojih su postali poslanici, članovi takozvane privremene vlade Kosova, članovi različitih skupštinskih odbora, istovremeno primajući novac iz srpskog budžeta, odnosno preko tadašnjeg Koordinacionog centra za KiM i njegovog šefa Nebojše Čovića, koji je bio najveći zagovornik pomenutih izbora.

Čovićev finansijski izveštaj u odboru za Kosovo i Metohiju nikada nije bio prihvaćen, jer se radilo o više milijardi dinara, a za koje nije imao pokriće, pošto se novac odlio neznano kud, a da za to nikad nije odgovarao.

Srbi, članovi Skupštine Kosova, služe kao paravan iza koga se ne sprovodi rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum. UNMIK i Albanci shvataju da ovim Srbima nije stalo do Kosova i Metohije i nastavljaju teror nad nama koji tu istinski vekovima i živimo. Zbog takvog licemerja nas stiže i božija kazna 17. marta 2004. godine, kada nas Albanci uz pomoć UNMIK-a i KFOR-a prinudno iseljavaju, pod pretnjom oružjem, a monahinje iz manastira Devič, monahe iz manastira Sveti Arhangeli, i sve druge Srbe iz svojih kuća...

I sve to iza paravana najdemokratskijih izbora na svetu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, na kojima učestvuju Srbi, jer to je bila volja naroda Kosova, pa i Srba koji žive na KiM, kao neposredno izražena preko "predstavnika" u kosovskoj skupštini, a koji ne žive na KiM. I, eto, mi koji živimo na KiM "hteli smo" da nas ubijaju, pljačkaju, pale, ruše manastire, crkve, kuće...

Želeći da nas i dalje predstavljaju u tim "demokratskim procesima" na KiM organizuju stranke koje će učestvovati na izborima 2006. godine, izlaze na izbore i dobijaju 0,001 odsto srpskih glasova. Da li je potrebno komentarisati njihov legitimitet od strane Srba na KiM u Skupštini Kosova. Veza između njih i državnih funkcionera Srbije postaje javna čime se i oni javno hvale tim vezama po kafanama, svadbama, slavama...

Nema Srbina na KiM koji živi južno od Ibra, a da ne zna da je državni sekretar za KiM Oliver Ivanović kum Slobodana Petrovića koji je predsednik SLS za Kosovo, a Petar Miletić, poslanik Skupštine Kosova, zet je Slobodana Petrovića! Sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović je blizak prijatelj Bojana Stojanovića, visokog funkcionera SLS za Kosovo, a sadašnjeg novoizabranog gradonačelnika odnosno selo načelnika novokonstituisane opštine Gračanica, po planu Martija Ahtisarija, a koji je iz sela Dobrotin, odakle je i sadašnji kompletan politički vrh angažovan u Vladi Kosova!

Šef Koordinacionog centra za KiM Zvonimir Stević i koaliciona partija u Vladi Srbije, osnivaju stranku "Vidovdan 2009" i izlaze na lokalne izbore koje raspisuje tzv. nezavisna država Kosovo!

 

Ili recite ili ćutite

 

Ako je tako lepo živeti ovde na KiM, zašto pomenuti ne prodaju nekretnine kupljene van KiM, vrate svoje porodice i kupe ovde nekretnine i uživaju u blagodetima države koju stvaraju, a ne da se članovi njihovih porodica i oni "muče" živeći van KiM.

Nametanje od strane Beograda da Srbi koji žive od KiM odlučuju u ime nas koji živimo na KiM potiče još od završetka Drugog svetskog rata, od dolaska komunista na vlast i od tada do današnjeg dana u ponašanju Beograda nije se ništa promenilo.

Kod njih je potpuno odsustvo interesa za život preostalih Srba, njih ne interesuje šta se dešava na terenu, zašto Srbi odlaze sa Kosova i Metohije (a odlaze i prodaju samo južno od Ibra!), niti ih je Beograd pozvao na odgovornost zbog takvog rada. Od njih i potiče parola da je KiM prodat, da je KiM izgubljen, da smo svi prodali, što je, naravno, netačno.

Te parole su proturali kako bi opravdali svoju prodaju, izdaju, nesposobnost, podstakli i ostale Srbe da prodaju dedovinu, i u toj masi sakrili svoje prodaje pod parolom "Evo, svi su prodali", ne rekavši da su tom procesu oni uzrok, a ne posledica.

Oni koji žive od KiM imaju pristup zvaničnim strukturama, visokim državnim funkcionerima i državnim sredstvima javnog informisanja u Beogradu, pa stoga mi koji živimo na KiM ne možemo da se čujemo, niti da budemo primljeni u Beogradu kod visokih funkcionera Srbije, upravo zbog njihove opstrukcije.

Nastavi li se ovaj proces, neće biti nas Srba južno od Ibra, ali će sve porodično-državne institucije onih koji žive od KiM funkcionisati kao da ima Srba južno od Ibra (opštine Glogovac, Štimlje... na terenu nemaju nijednog Srbina, a opštinske uprave funkcionišu tako što se finansiraju od države Srbije).

Da li grešimo mi koji ne prodajemo i ostajemo ili oni koji su prodali i otišli sa Kosova i Metohije?

I sada muzu majku Srbiju. Odavno se ovde u narodu postavlja pitanje ko je ovde u pravu. Odgovor na ovo pitanje treba da pruže Srpska pravoslavna crkva i država Srbija.

1. Ako nismo u pravu mi koji ostajemo i ne prodajemo imovinu, molimo da nam se to jasno i glasno kaže, pa ćemo svoju grešku lako ispraviti. Prodaćemo svu svoju imovinu Albancima i odseliti se sa Kosova i Metohije zauvek.

2. Ako pak, nisu u pravu oni koji su prodali i otišli, molimo da im se to jasno i glasno kaže i da se zahteva njihova odgovornost. Svi znamo da oni svoju grešku ne mogu i neće da isprave, nikada više neće moći da otkupe nazad od Albanaca svoja imanja.

3. Da li mi koji živimo na Kosovu i Metohiji treba da prodamo svoju dedovinu, i da nas onda vraćate kao povratnike, i zapošljavate u državnim institucije Srbije, ili ćete nam pomoći da ovde ostanemo i opstanemo, kako bismo omogućili da, bar kroz naše prisustvo, i država Srbija istinski bude prisutna na ovim prostorima?

 

                                                           U ime učesnika dogovora,

                                                     Dragoljub V. Popović, Gračanica