Stav
UZURPATORI
Savremena demokratija je namerno obesmišljena. Savremena
demokratija se izvrgava ruglu i sprdanju. Glavni manipulatori su političke stranke i političari. Političke stranke su postale gangsterske bande koje se bore za vlast da bi mogle
da reketiraju i pljačkaju državu i građane. Njihov cilj nije
odbrana republike i demokratije, nego upravo obrnuto - stvaranje totalitarnog
režima i monopola u društvu
Branko
Dragaš
Višepartijski sistem se pretvorio u
oligopolsku vladavinu političkih stranaka koje, bez
obzira na njihova programska načela, ponašaju se u praksi na isti totalitaran način.
Unutrašnja struktura političkih stranaka je totalitarna
i podređena je jednom vođi i njegovim odanim saradnicima. Tako
su organizovane sekte i mafijaške organizacije. Kako u okviru političkih stranaka nema konkurencije, političkih
debata, sukoba mišljenja i intelektualnih polemika, kako
je sve podređeno vođi čopora i njegovim prvim saradnicima, onda nije čudno
da političke stranke, kada prevare naivne građane
i dokopaju se vlasti, grade totalitarno društvo po ugledu na svoju političku stranku.
U pozadini ovakvog
demokratskog totalitarizma nalazi se g. Kapital, koji upravlja društvom,
odnosno, da budem precizniji, Familija koja nekoliko hiljada godina upravlja
planetom. Interes Familije je da se ništa ne menja u takvom totalitarnom
sistemu. Kada Familija vidi da je takav totalitarizam više nemoguć, da je neodrživ, kada su, upotrebimo te marksističke izraze, proizvodni odnosi postali tesna košuljica za narastajuće tehničko-tehnološke proizvodne snage, onda Familija pokreće
revolucije i menja društvene odnose, stvara privid da se građani bore za slobodu, jednakost i pravdu, ali zapravo nameće jedan novi, perfidniji i podliji totalitarizam.
Francuska buržoaska revolucija i ruska boljševička
revolucija su najbolji dokazi za to. Nisu te revolucije nastale zato što građani i narod više nisu mogli da izdrže totalitarni feudalni režim kraljeva i careva - činjenica je da su oni bili bedni i siromašni, da su živeli lošije od svoje
krave u štali - nego su revolucije nastajale zato što je Familija htela da
proširi svoj uticaj i moć, da uveća svoje bogatstvo i da čitav svet stavi pod svoju
kontrolu, pa su njoj postojeći društveni odnosi postali tesni i morala je da sruši staro društvo i da izgradi
novo.
To novo društvo,
uprkos svim podignutim slobodarskim barjacima, energiji zavedenog naroda i
pokličima obespravljenih i siromašnih građana, uprkos svim žrtvama koje su prinošene rađanju nekog novog totalitarizma, nije suštinski donelo ništa novo, osim što
je jedna oligarhija zamenila drugu. Jedina novina u tom novom totalitarizmu
bila je tehnika sprovođenja manipulacije. To što
je narastanjem proizvodnih snaga društva rastao životni standard građana, to je bila neminovna
posledica uspostavljanja novog totalitarnog ustrojstva, ali suštinski
totalitarizam se nije menjao.
Kada znamo ovo što nismo učili u povesti naše umorne civilizacije, onda nam je sada
mnogo lakše da razumemo zašto je Familija finansirala i jakobince i boljševike,
zašto je finansirala i Napoleona i lorda Velingtona, zašto su finansirali
Bizmarka i Lenjina, Hitlera i Ruzvelta, Bin Ladena i Če
Gevaru. Familiju ne zanima kako se zovu glumci koji igraju u njenom pozorišnom komadu, gde ona piše scenario, režira, pravi istorijsku dekorativnu
scenu i reklamira pozorišni komad, Familiju zanima da se taj pozorišni komad
igra i da pozorišna sala bude puna, da svi gledaoci poštuju kućni red i da idu u foaje na pauzu kada se zavesa spusti na bini.
Nekada Familija za
svoj pozorišni komad koristi egipatske faraone, nekada atinske vojskovođe, nekada rimske patricije, nekada feudalne kraljeve, careve, barone i
boljare, nekada pape, kardinale, biskupe, patrijarhe i ajatolahe, nekada
diktatore, tirane, predsednike država, partijske lidere ili predsenike
korporacija, ali kada hoće da ubrza ili promeni
pozorišnu igru, onda ubacuje Mojsija, Isusa, Muhameda, ubacuje pobune robova, seljačke ustanke, buržoaske revolucije, ulične
proteste, demonstracije građana, ubacuje svete knjige,
fariseje i sadukeje, sekte, jezuite, Inkviziciju, Internacionalu, Kominternu,
CIA, CNN, političke kampanje parija, šou-programe, rijaliti programe, sportske utakmice i kompjuterske igrice za
porobljene i obespravljivanje savremenih robova. Razlika između egipatskog roba i savremenog konzumenta potrošačke civilizacije je suštinska samo u tome što je egipatski rob imao svest da je rob, dok savremeni čovek živi u zabludi da je slobodan.
Totalitarizam se
nikada nije menjao. Menjali su se glumci u našoj tragediji. Političke stranke su danas glavni promoteri totalitarizma i dok se ne
demokratizuju ovakve političke stranke nema spasa za čovečanstvo. Kada građani na izborima glasaju za političku stranku, slušajući
njihova predizborna obećanja, onda to ne znači da će politička stranka sprovoditi program za koji je dobila glasove građana. Politička stranka kada dobije glasove,
makijavelističkim prevarama da cilj opravdava sredstva, postaje vlasnik tih glasova
i vrh stranke
sprovodi politiku stranke koja je u interesu oligarhije stranke. Naredne četri godine stranka gospodari tim glasovima i kada otpočne izborna kampanja, onda se politička
stranka ponovo priprema za prevaru. Ova sada izborna kampanja to upravo
pokazuje. Više tu uopšte nije bitno ko je vlast a ko je opozicija, suština je
da se sprema nova prevara, da se nastavlja ubijanje demokratije, da je
okupirana i zarobljena republika i da se nameće
novi totalitarizam. Ukoliko želimo da odbranimo demokratiju i republiku jedini
je način da se ne glasa za postojeće političke stranke. Jedini način našeg spasa je vraćanje direktnom obliku demokratije.
Drugi veliki problem
demokratije su političari. Umesto da najbolji
ljudi ulaze u politiku i zastupaju interese svih građana,
zbog nametnutog totalitarizma političke stranke danas okupljaju
najgori ljudski ološ, ljude koji se nigde nisu dokazali, ljude koji imaju svoje
lične interese, loše ljude, lenje i pokvarene, koji dolaze
na vrh stranke i sprovode totalitarizam u stranci. Ucenjeni političari, koji imaju dosijea u tajnim službama, moraju da rade po diktatu otuđenih centara moći, koji su pod kontrolom Familije. Tako
Familija kontroliše čitavu
planetu. Nikada u istoriji ljudskog roda nije uspostavljen takav totalitarni
sistem kakav danas imamo u svetu.
Internet,
elektronski mediji i političke stranke služe interesima Familije. Političari su plaćene ubice demokratije. Političari su uzurpatori
demokratije. Oni sprovode čelični
zakon oligarhije i rade za interese Familije. Nema osvajanja slobode i oslobođenja republike sa ovakvim uzurpatorima. Moramo se vratiti izvornim načelima demokratije. Moramo se vratiti izvornim načelima
republike. Moramo uzeti vlast od uzurpatora i ponovo građanima vratiti slobodu izbora.
Kako da krenemo?
Najvažnije je da shvatimo da to moramo odmah da uradimo. Vremena za gubljenje
nemamo. Psihopate koje upravljaju čovečanstvom mogu čovečanstvo
dovesti do samuoništavanja. Spas je u - pobuni! Svakodnevnoj i permanentnoj
pobuni građana protiv uzurpatora. Izvornoj pobuni umnog čoveka
koji nije ucenjen i ne služi nikome. Pobuni koja nije
pod kontrolom Familije. Pobuni koju vode prosvećeni
građani sveta. Pobuni koja će nam doneti slobodu i
bolji život.
Šta treba da radite?
Isključite televizore kada na njima gostuju političke
stranke i političari. Nemojte da slušate političare. Nemojte da gledate izborne kampanje. Nemojte da glasate za te skotove.
Okupljajte se sa ljudima koje poznajete. Razgovarajte o problemima koje imate.
Tražite rešenja za te probleme. Nemojte samo da kukate i gubite vreme očajavajući nad svojom sudbinom.Vežbajte da mislite i da govorite. Naučite da slušate jedni druge. Organizujte se i povezujte. Birajte svoje predstavnike i
zastupnike među vama. Birajte one koji nisu ucenjeni. Birajte one koji imaju radnu
biografiju. Niko ne može da se bavi politikom ako nema moralnu i radnu
referencu. Direktnom demokratijom izbacićemo
političke stranke i političare iz političkog života.
Treba promeniti
izborni zakon u korist direktne demokratije. Skupština treba da bude
sastavljena iz dva doma. Donji dom - Veće građana, imaće 72 poslanika i šest poslanika iz rasejanja. Poslanici neće primati platu za svoj rad, nego će samo dobijati
pokriće troškova rada. Gornji dom će biti - Senat. Senat treba
da ima 24 senatora iz zemlje i šest iz rasejanja. Senatori neće primati ni platu, niti pokriće troškova. Poslanici i senatori se biraju na dve godine i nikada više ne mogu da
budu ni senatori niti poslanici.
Predsednik
parlamenta će se menjati svakoga dana. Parlament će
raditi preko cele godine. Sve će biti kompjuterizovano da
se olakša rad poslanicima i senatorima.
Predsednik države se
bira na godinu dana.
Premijer se bira na
godinu dana.
Nakon usvajanja završnog računa, organizuje se elektronsko glasanje za novog predsednika i premijera
države. Predsednik države može biti samo jednu godinu predsednik. Više nema
pravo da se kandiduje. Više nema pravo da se kandiduje ni za jednu političku funkciju u državi. Isto važi i za premijera i za
ministre.
Ideja je da se izvrši potpuna demokratizacija države, da se razbiju politički monopoli i da se ukine zanimanje političar.
Ideja je da se što više
građana direktno uključi u bavljenje politikom.
Svako od nas dobija priliku da jednom u životu zastupa državne interese. Samo
jednom. To je naša građanska
dužnost. Svi mediji će biti oslobođeni.
To znači da će javni delatnici imati mogućnost da deluju u zajednici
a da se direktno ne bave politikom. Niko neće živeti od politike. Niko neće moći da pravi političku karijeru. Politika neće biti mesto gde se pojedinci bogate. Političari
neće biti pod ničijom kontrolom.
Familija neće moći da uceni sve građane jedne države. Familija ne može da se bori protiv direktne demokratije. Internet može da nam posluži na ubrzamo uvođenje direktne demokratije. Tako nestaju teorije zavere. Izbegavamo
revolucije, ratove i stvaramo društvenu zajednicu u kojoj svako radi posao za
koji se školovao, ali svi se brinemo o interesima zajednice. Svi branimo
zajednicu, jer je zajednica garant slobode, jednakosti i bratstva.
Uzurpatora više
nema. Uzurpatori su razvlašćeni. Da li je ovo moguće? Vi ćete reći - to je utopija. Grešite! Možemo da napravimo društvenu zajednicu sa
ljudskim likom. To ja spas za sve nas. To je put izlaska iz krize.
Od koga zavisi?
Naravno, samo od vas. Na vas računam. Nema odmora dok traje
- OBMANA! Ovo je maratonska trka. Koja je tek počela.