Rasulo
Shvativši
konačno da je njihova politika poražena, Demokratska stranka, ili ono što je od
nje ostalo, panično pokušava da skrpi nekakvu nemoguću koaliciju i preživi još
četiri godine. Ali, od njih svi beže. Čak i dojučerašnji koalicioni partneri
N.
Vlahović
Još tokom izborne noći, 6. maja 2012. godine, kako su
pristizali prvi rezultati sa biračkih mesta širom Srbije, postalo je jasno da
je doba lažnih demokrata nepovratno otišlo u prošlost. Tadićevim optimistima
bez pokrića ni to nije bilo dovoljno ubedljivo, pa su odmah počeli da pominju
koaliciju sa socijalistima, Ujedinjenim regionima Srbije,
Liberalno-demokratskom partijom... Istovremeno, oglasile su se i vođe
"prozvanih" partija, pa je među prvima otklon od mogućnosti koalicije
sa Demokratskom strankom napravio
Čedomir Jovanović, izgovarajući nekoliko rečenica koje na sve upućuju, samo ne
na koaliciju sa strankom koja je u očiglednom potonuću.
Da je voda došla do grla dojučerašnjim vlastodršcima
postalo je još jasnije kad je drugi čovek Demokratske stranke Dragan Đilas
potegao očajnički potez, nudeći, još iste večeri, Mlađanu Dinkiću i njegovoj
stranci Ujedinjeni regioni Srbije "podelu vlasti u Beogradu"!
Ali, pravi šok u Demokratskoj stranci nastao je
Dinkićevim ekspresnim odgovorom na ovu ponudu! Hvala, mi nećemo uzeti ono
što nismo sami zaslužili, poručio je on, i time stavio tačku na bilo kakve
dileme hoće li u koaliciju sa Demokratskom strankom ili ne.
Zašto je Dinkić ovako jasno i glasno odbio svoje
dugogodišnje koalicione partnere? Odgovor na ovo pitanje nije težak: stranka
koju vodi Mlađan Dinkić poslednjih godina je predmet stalne opstrukcije
Demokratske stranke, a sam Boris Tadić je u više navrata pokušavao da se, kako
jednom i sam reče, "ratosilja Dinkića". I zaista, jednom mu je zamalo
to pošlo za rukom, pa je nagovorio voštanu figuru Mirka Cvetkovića da kao
predsednik Vlade Srbije "pokaže zube" i smeni svog ministra Dinkića.
I on je to bez pogovora učinio. No, nije to Dinkića pokolebalo, on je odmah
sutradan našao kompenzaciju za izgubljeni položaj, pa je nastavio da radi svoj
posao kao da se ništa nije desilo. Kao odgovor na to, Demokratska stranka
krenula je u opstrukciju Ujedinjenih regiona Srbije. Kao posledica svega toga,
6. maja uveče Dinkić je rekao Đilasu: "Ne, hvala"...
Naravno, ne treba zaboraviti ni druge bitne faktore
"sa strane", koji su ga posavetovali da u ime svog mira zaobiđe i Tadića i Demokratsku stranku,
kako ne bi propao zajedno sa njom.
Slučaj Čedomira Jovanovića i Liberalno-demokratske
partije više je nego jasan: on ima dva uva! Na jedno u poslednje vreme bolje
čuje, i to baš na ono koje je nagnuo ka Moskvi, odakle stižu dobronamerni
saveti da se malo udalji od stranke koja je napravila toliko štete Srbiji, a
posebno od lidera te stranke koji je već potrošio svoja dva mandata
zakopavajući Srbiju dublje nego što su je zakopali njegovi prethodnici.
Konačno, došao je i trenutak istine i sa Socijalističkom
partijom Srbije, koja je do sada bila koalicioni partner Demokratske stranke i
koja je, nesumnjivo, izvukla velike pouke iz tog nekadašnjeg "nužnog
saveza". Jer, ne treba zaboraviti, nakon onih prethodnih izbora, kad je
Tadić došao na tragikomičnu ideju "istorijskog pomirenja" demokrata i
socijalista, to je bila slamka spasa njemu lično, mnogo više nego što je
socijalistima trebala ta vrsta promocije. Oni su i onda imali u rukama
"ključ od koalicije" i mogli su drukčije da odluče i tada, ali...
Poslednje četiri godine i Dačić i socijalisti imali su
šta da vide i dožive gledajući bahanalije "poslovođa" Demokratske
stranke. Uostalom, svoja iskustva sa njima u predizbornoj kampanji, na svakom
mitingu, iznosio je baš Ivica Dačić. Padale su teške reči: "Dosta je bilo
njih i njihove pljačke!"
Svako ko posmatra političku scenu Srbije realnim očima,
dobro zna da je Demokratskoj stranci, ovakvoj kakva je danas, odzvonilo na svim
nivoima. Duboko kompromitovana, unutra podeljena između onih koji već godinama
jašu kako im se hoće i onih koji su sklonjeni sa strane i vrebaju svoj trenutak
da stvari promene iz temelja. No, i za to je kasno. DS je iz temelja nagrižena
moralnim korozijom, i tu oporavka nema, sa ili bez koalicija...
Treba znati i to da je izvestilac Evropske unije Jelko
Kacin, pre samo nekoliko meseci, izgovorio vrlo jasnu poruku iz Brisela: "...Sad
kad ste stekli status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, više nije bitno ko
je na vlasti u Srbiji!"
Demokratska stranka i Boris Tadić ne misle tako. Oni i
dalje veruju, kao petao kome je upravo odsečena glava ali i dalje maše krilima,
da su još živi i da bez njih nema života u Srbiji! Ali, život uvek ide dalje i
daje nove mogućnosti. Na tu večnu mudrost zaboravili su dojučerašnji
vlastodršci, opsednuti pljačkom i čuvanjem vlastitih privilegija. Sad dolazi
vreme kad poraženi mogu da se vrate knjigama na koje su zaboravili, da u njima
pronađu gde su to pogrešili. Tamo, iza onih vrata gde je zakonom propisano
ispaštanje grehova, uvek ima dovoljno vremena za obnovu gradiva ili za neko
novo opismenjavanje...