Korupcija u srpskom pravosuđu odlaže pravdu

 

Krupne prevare sitnih prevaranata

 

Samo u podmitljivom srpskom pravosuđu moguće je nekome oteti kuću u Beogradu ili celu penziju zarađenu tokom višedecenijskog rada, a da bi se obeštetio neko ko je izmislio da ga je pas ujeo

 

Mersiha Hadžić

 

Slobodan Čađenović tvrdi da ga je u dvorištu zgrade, gde je došao u posetu, ujeo pas Snežane Zotović, stanarke te zgrade. Posle dugog i napornog sudskog postupka za naknadu štete, u kome je zapaženo mesto u zakulisnim radnjama imala i tadašnja zamenica javnog tužioca Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu  Lidija Filipović-Čađenović, krajem novembra 2006. sudija Jasmina Svorcan donosi presudu kojom obavezuje tuženu da tužiocu plati ukupno 174.000 dinara.

Tužena se žali na ovu presudu i prilaže sudski overenu izjavu dr Lidije Lavadinović, koja je posle navodnog ujeda pregledala tužioca Čađenovića. U ovoj svojoj izjavi dr Lavadinović navodi kako je sudija Svorcan pogrešno unela u zapisnik njenu izjavu, koju je kasnije koristila da obrazloži presudu.

Viši sud odbija ovu žalbu, a izjavu dr Lavadinović uopšte ni ne uzima u obzir, tvrdnjom da je podneta posle isteka roka za žalbu. Kao da je tužena Zotović mogla da zna da je izjava svedoka pogrešno uneta u zapisnik pre nego što ju je o tome obavestio sam svedok! U svakom slučaju, tužena podnosi zahtev za obnovu postupka, navodeći kako su otkrivene nove okolnosti podobne da se donese drugačija presuda. U prvom stepenu sud odbija ovaj zahtev navodeći kako su "nove okolnosti" već bile priložene u drugom stepenu prvobitnog postupka, ignorišući činjenicu da tada sud priloženu izjavu dr Lavadinović uopšte nije uzeo u obzir.

U međuvremenu, dok još uvek traje žalbeni postupak po zahtevu za obnovu postupka, sud nalaže prinudnu naplatu duga koji je narastao za zatezne kamate i silne troškove. Tužena Zotovićka je odavno predlagala da se nerazumno visoka odšteta za ogrebotinu naplati odbijanjem od njene penzije. Tužilac Čađenović je to odbijao, a onda se shvatilo i zašto.

Dana 5. januara 2009. advokat tužioca Toni Baranek tadašnji Četvrti opštinski sud u Beogradu pisanim podneskom obaveštava da je tužilac Čađenović zainteresovan da iskoristi svoje pravo preče kupovine dela kuće koju Zotovićka ima u Beogradu, a koji je trebalo da bude prodat u postupku prinudne naplate duga. Dakle, sud je za sredstvo naplate tadašnjih 2.000 evra plus kamate odredio prodaju dela kuće sa okućnicom u centru Beograda.

Sudski procenitelj je, kao što je uobičajeno u ovakvim slučajevima, izvršio procenu nepokretnosti namerno zaboravivši da pridoda i vrednost okućnice, pa je tako Zotovićku pokušao da ošteti za najmanje 30.000 evra. Toliko bi Čađenović zaradio da je uspeo u svojoj nameri da lično otkupi pomenutu nekretninu.

Tužena Zotovićka je u poslednjem trenutku uspela da ubedi podmićeni sud kako će tužioca da obešteti isplatama od penzije, a advokat Baranek traži da to bude skoro cela penzija. Neka Zotovićka gladuje, važno da se namiri Čađenović koji je celu priču izmislio. A ovo mu, po saznanjima tužene, nije prvi put da naplati odštetu od nesrećnih Beograđana na koje naleti.

U podmitljivom srpskom pravosuđu sve je moguće, pa i da ogrebotina od navodnog ujeda psa vredi koliko i kuća u centru Beograda, odnosno mesečna penzija zarađena mukotrpnim radom tokom više decenija.