Tabloid
je pozvan
Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i Londonu, kuće u Grčkoj... (3.)
Lešinari iz
maminog gnezda
Posle prvog teksta u
Tabloidu o pirotskom gigantu Tigar, počelo se u ovom gradu, umesto šaputanja,
otvoreno govoriti o organizatorima najsurovije pljačke u ovom delu Srbije, o
njihovim pomagačima, kumovima, vilama, stanovima, preduzećima i milonima evra u
kešu, tako i na inostranim računima, o njihoj deci koja se školuju u Americi, o
onima koji su žrtve ove razularene bande na čijem je čelu Dragan Nikolić zvani
Tata, dojučerašnji direktor komapnije Tigar. Tako je na površinu
isplivao i do sada, u tajnosti držan aneks ugovora o iznajmljivanju
poslovnih prostorija po kome će Tigar da plati tri miliona evra za objekat koji mu ne treba. Sektor za
istrage korupcije magazina Tabloid poverio je dalje prukupljanje podataka
odeljenju za koruptivne istrage iz Niša, čije rezulate objavljujemo u nekoliko
nastavaka
Milan Glamočanin
Milan Malenović
Nastavlja se
posrnuće
pirotske fabrike guma Tigar.
Francuska kompanija Mišelin odlučna je u nameri da povrati uložena
sredstva koje je rukovodstvo Tigra proćerdalo, tako da su na red došle
kadrovske vrteške,
a uskoro bi trebalo i tužilaštvo da počne da radi svoj posao.
Dragan
Nikolić
(poznat i pod nadimcima Tata i Faraon), dugogodišnji
generalni direktor Tigra, konačno je odlučio da bude samo penzioner, bar
formalno. Početkom
jula ga je na mestu generalnog direktora zamenila Jelena Petković (zvana Mama),
njegova verna saradnica u prikrivanju ranijih pljački, čiji je
mandat ograničen
na godinu dana. Mamin novi miljenik Goran Jovanović (radnici
ga zovu Zlatna Patka) avanzovao je na mesto predsednika Nadzornog odbora
kompanije Tigar.
U suštini
ništa se bitno nije promenilo, jer Tata i dalje upravlja iz pozadine, budući da je
pitanje njegove egzistencije u bukvalnom smislu vezano za zataškavanje
silnih afera kroz koje su za njegov i račun njemu bliskih ljudi iz Tigra
izvučene
milijarde evra.
Još devedesetih godina, Tata Faraon je kupovao zaštitu tako
što je policijskom vrhu Srbije davao milione maraka na ruke, navodno za
sponzorstvo nad Balkanskim policijskim igrama. Tradicija kupovine
nedodirljivosti pred zakonom nastavila se do današnjih dana, samo što se rang
zaštitnika spustio na načelnika policije Pirot, Slavoljuba Madića.
Vremena kada
su mogli da se podmićuju
ministri i direktori policije predstavljaju prošlost, pošto iz Tigra
više
ne može
da se izvuče
dovoljno para da se podmire kako apetite Faraona i njegove klike, tako isto i
njihovih moćnih
zaštitnika.
A pojavili su se i neki nepodmitljivi ljudi u pravosuđu i
policiji, fenomen na koji rukovodstvo Tigra nije naviklo.
Počele su da
se naziru i prve pukotine u do juče monolitnom bloku pljačkaša pirotskog
giganta, tako da Tužilaštvo za
organizovani kriminal sve više računa na informacije insajdera, budućih zaštićenih
svedoka...
Lele, ženče moje, će me
utepaju!
Prvi koji se
uključio
u trku za ovo prestižno
mesto je penzionisani direktor Tigrove fabrike Hemijski proizvodi i kum
Dragana Tate Nikolića, Milan
Džunić. Po jednoj
policijski verifikovanoj i tužilaštvu prosleđenoj izjavi on je rekao kako Nikolić mora da ga
sluša, jer on (Džunić) ima previše
kompromitujućeg
materijala protiv njega.
Džunić je
godinama za Tatu Nikolića bio u službi perača para, pa mu je to postao i
nadimak. Javno tužilštvo je u
toku dosadašnje
istrage protiv njega utvrdilo da na računu poseduje samo 70.000 evra, stan
u Pirotu i u Nišu,
dok se stan u Inđiji
vodi na njegovog sina Mirka Džunića,
koji su u pojedinim slučajevima označava i kao njegov saučesnik.
Ono što tužioci nisu
uspeli da otkriju jeste Džunićevo tajno
skrovište
u kome se ovaj nepravnosnažno osuđeni
kriminalac krije. To je luksuzna kuća, nalik dobro utvrđenom zamku,
na Staroj Planini, tačnije na ušću reke Visočice u
Zavojsko jezero, u pravcu Pakleštice. Do ovog utvrđenja vodi
samo kozja staza, tako da je materijal za njenu izgradnju morao helikopterima
da bude dopreman. Za Džunića u ono vreme to beše samo sitan
trošak...
Džunić se od
nedavno u svom zamku krije i odatle
telefonom komunicira sa suprugom Olgicom, kukajući
"lele, će
me utepaju", a trudi se i da ostvari kontakt sa tužilaštvom nudeći pare ili
svoje usluge, samo da se spase robije i sačuva bar nešto od
imanja koje je krađom
stekao. Njegov advokat i stalni branilac svih Tigrovih mafijaša, Boško Ristić-Manulać iz
Niša, slabo šta više može da učini za njega, pošto od nedavno nije predsednik Odbora za
zakonodavstvo republičke skupštine, već samo običan funkcioner Demokratske
stranke...
Da bi se prikrili marifetluci perača para Džunića, spaljena
je 2003. fabrika Tigar hemijski proizvodi, ali je Džunić, potpuno
se uživevši u ulogu
Boga na zemlji, ostavio iza sebe više nego dovoljno kompromitujućih dokaza
da bi bez problema mogao da bude osuđen na više od deset
godina robije. On je toga, u međuvremenu, postao svestan, posebno od kada je prvostepeno
osuđen
na dve i po godine zatvora zbog afere "Kometa Šped".
U posao sa
ovim bugarskim preduzećem Džunić je ušao preko bugarskog državljanina, izvesnog Ivankina,
i to još devedesetih godina prošlog veka, za vreme međunarodnih
sankcija nametnutih Srbiji. Kometa Šped je za račun Tigra,
navodno, trebao da organizuje marketinšku promociju na istočno-evropskim
tržištima.
Ustvari, opet se sve svodilo na najobičnije pranje para...
Sve bi
funkcionisalo tako što bi Džunić telefonom nazvao svoju vezu u Kometa Špedu i
tražio
da se pusti faktura na određenu svotu novca. Iako nije postojao nikakav pismeni
ugovor, niti je Kometa Šped bilo šta činio u vezi
neke promocije, Tigar hemijski proizvodi je uredno plaćao za
"marketinške usluge". Posao je išao do kraja 2010. kada se u sve
umešalo srpsko tužilaštvo...
Tatinog zeta brane odozgo
U
preciziranoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Pirotu od 12. oktobra 2011.
godine, KT br. 13/08, navode se samo novčane transakcije iz perioda od početka
oktobra 2003. do jula 2007. godine u ukupnoj vrednosti od 138.720 evra.
Desetogodišnja
saradnja Tigar hemijskih proizvoda i Kometa špeda,
po saznanjima redakcije Tabloida, Džuniću je donela daleko više od milion
evra.
Tabloid je
u posedu fotokopije liste naplaćenih faktura koju je ručno sastavio
lično
Milan Džunić i iz koje
proizilazi da je on u periodu od maja do decembra 2010. na osnovu nepostojećeg
marketinga od Tigra hemijskih proizvoda, a preko Kometa Špeda
izvukao 72.170 evra. Bugarsko preduzeće je za
sebe zadržavalo
proviziju između
pet i 15 odsto, dok je ostatak uplaćivalo na nerezidentni račun u Pireus
banci u Beogradu.
Beogradski
saradnik ovdašnjeg predstavništva Kometa Špeda bi zatim podizao novac i,
nakon odbijanja unapred dogovorene provizije, predavao ga lično Džuniću koji bi
dolazio u Beograd, i to najčešće u ranim jutarnjim satima, ponekad i pre zore, iz
straha da ga neko ne vidi.
Ovo je samo
mali deo pljačke koju
je sproveo Džunić. Ne treba
zaboraviti da njegova supruga Olgica u Pirotu ima školu stranih jezika Lingvu,
u koju su o trošku korporacije morali da idu svi funkcioneri Tigra, giganta
koji je u srećnija
vremena upošljavao preko 5.000 ljudi. Uz to je Džunić, isto kao
i ostali direktori, posedovao kreditnu karticu kod Rajfajzen banke, i to
za račun
na koji je korporacija uplaćivala novac za pokriće putnih i troškova
reprezentacije. Ni posle više od dve godine po odlasku u penziju, Džunić pomenutu
karticu nije vratio, već je i dalje koristi. Tako je sa tog računa podigao
i više hiljada evra Tigrovih para koje je utrošio na opremanje ženine
škole jezika.
Ali, uprkos
tome, Tata Nikolić je
na sudu izjavio kako Džunić nije oštetio Tigar! Već iz ovoga se vidi koliko je jaka
kumovsko-poslovna sprega njih dvojice, ali je sada sva prilika da će se oni naći na različitim
stranama sudnice - jedan kao optuženi, a drugi kao zaštićeni svedok.
Pod uslovom, naravno, da do Džunićevog zamka na Zavojskom jezeru policija stigne pre plaćenih ubica!
Osim
kuma, Tata Nikolić je na visokim funkcijama pozapošljavao i
druge rođake.
Muž
njegove rođene
sestre, izvesni Grgurović, direktor je Tigrove banke (!?) u Solunu,
preko koje se odvija najveći deo sumnjivih transakcija iz
navodnih uvozno-izvoznih poslova Tigra.
Druga rođena sestra Neda Avžner,
direktor je Javnog komunalnog preduzeća Pirot (zbog čega
korporacija može da za komunalije duguje milione), a udata je za
Marjana Avžnera, Tigrovog direktora marketinga. Protiv ovog Tatinog zeta
pokrenuto je više od deset krivičnih postupaka, ali su svi
stornirani naređenjem sa više instance!
Inače, u
pirotskom pravosuđu
se iz mora korumpiranih sudija i tužilaca izdvaja samo nekoliko njih poštenih i
nepodmitljivih, na prvom mestu zamenica višeg tužioca Sonja Nešić koja je
najviše
doprinela presudi protiv Džunića.
Tref uvek ima keca u rukavu
Policijsko-pravosudna zaštita funkcionera Tigra i
njihovih "poslovnih" saradnika
vidljiva je i u slučaju
Dragoslava Jocića, zvanog Joca Tref.
On je nekada
bio mehaničar
u pošti,
celu jednu deceniju se zvanično vodio na bolovanju, a danas je multimilioner, i to u
evrima. Osuđivan je i protiv njega je vođen krivični postupak
u preko dvadeset slučajeva, između ostalog i za drsko i siledžijsko ponašanje.
Uprkos
ovakvim referencama, tadašnji načelnik OUP Vračar u
Beogradu, Miodrag Mare Marinković, Joci Trefu izdaje dozvolu za
nošenje pištolja marke bereta.
U međuvremenu je
Joca Tref, naime, od beznačajnog poštanskog radnika avanzovao u značajnog
poslovnog saradnika Tate Nikolića iz Tigra, pa se i nivo njegove zaštite od
progona pravosuđa
podigao. Svi predmeti protiv Joce Trefa su stornirani na inicijativu nekog
veoma moćnog
u pirotskom tužilaštvu, a
poslove oko ovoga završava za takve mućke poznati pirotski stručnjak,
advokat kome je nadimak Mimi.
O poslovnom i
mentalnom sklopu Joce Trefa najbolje govori sledeći podatak. On na sajmovima obuće po belom
svetu za sitne pare kupuje izložene rasparene cipele, koje zatim u svom objektu
Diskont Tref u beogradskom naselju Braće Jerković prodaje
invalidima i to po jedan komad. Inače, Joca Tref ima preko 35 prodajnih
objekata širom
Srbije.
Iako dobro zaštićen od
strane moćnika
u srpskom pravosuđu,
Jocić je
dospeo na nišan
istražnih
organa Evropske unije, a slučaj bi veoma lako i brzo mogao da bude predat domaćim
vlastima. Joca Tref poseduje fabriku u Kini od koje za ovdašnje svoje
prodavnice uvozi robu i to preko Mađarske. U Kini proizvedene patike
koštaju 3,5 dolara po paru.
Kad stigne
kontejner Joca Tref kineskoj firmi plaća robu, ali sa dva različita računa. Manji
deo, najviše
do polovine cene, plaća sa svog računa u Mađarskoj, dok
veći
deo transferiše
sa računa
u Monaku, jer je tamo porez simboličan. Zatim carinskim vlastima
prikazuje samo dokaz o plaćanju iz mađarske banke
i time umanjuje carinsku osnovicu. Na ovaj način je Joca
Tref do sada Srbiju oštetio za više miliona evra, ali su sumnjičave postale
mađarske
vlasti i pokrenule istragu.
Poslovno
partnerstvo Joce Trefa i Tate Nikolića počelo je pre mnogo godina. Tigar,
između
ostalog, preko preduzeća u vlasništvu Joce Trefa kupuje sportsku
opremu za radničke
sportske igre, koju zatim funkcioneri sindikata dele svojim članovima
kupujući
tako socijalni mir. Fakture za isporučenu robu su naduvane, a razliku
Joca Tref deli sa Tatom Nikolićem, a ponekad i sa sindikalnim liderima.
Joca Tref je
skoro sve firme registrovao na svoju decu, ali je u jednoj ipak ostao i vlasnik
i direktor. Upravo preko tog preduzeća je odrađen posao
koji bi Tigar, ako se dotle ne umeša pravosuđe, na kraju
trebao da košta
više
od tri miliona evra koji će da završe u džepovima
Joce Trefa i Tate Nikolića.
Tigar u Beogradu poseduje dosta poslovnog i stambenog
prostora. U Resavskoj ulici broj 2 ima 600 kvadratnih metara neiskorištenog,
kompletno opremljenog poslovno-stambenog prostora. Na Terazijama kompanija ima
još salonski stan od 300 kvadrata koji koristi Maja Marinković, ćerka bivšeg
generalnog direktora Tigra Radmila Marinkovića.
Maja inače živi u stanu u Resavskoj 29 u Beogradu, koji je o trošku Tigra
kompletno renovirala firma Polet iz Pirota, sada u sastavu Tigrove građevinske
operative. Tu su još i objekti u Francuskoj ulici i u blizini čuvenog
restorana Stara Hercegovina, dakle svi u najstrožem centru
Beograda.
Pored svega
toga, Tata Nikolić je
odlučio
da od Joce Trefa iznajmi prostor na Novom Beogradu. Za proveru ovog posla
formirana radna grupa u kojoj su bili stručnjaci Tigra, preporučila je da
se objekat u Bloku 24, Lamela C1 ne iznajmljuje, jer ne odgovara predviđenoj nameni
za salon automobila i opreme. Uprkos tome, Tata Nikolić i Joca
Tref 1. marta 2007. zaključuju Ugovor o zakupu poslovnih prostorija.
U pomenutom
ugovoru se navodi kako prostorije imaju ukupnu površinu od 1.224 kvadratna
metra, plus terasa od 132,08 kvadrata. U stvarnosti ne postoji nikakva terasa,
ali se za nju ipak po ugovoru mesečno plaća 7,5 evra
po kvadratu, dok se za poslovni prostor mesečno plaća kirija od
15 evra po kvadratu! Svakog meseca je Tigar preduzeću Joce
Trefa za iznajmljivanje ovog prostora, u kome se u međuvremenu
smestila vulkanizerska radnja, plaćao 19.350 evra koje su složno delili
Tata Nikolić i
Joca Tref.
I pored toga
što je cena kvadratnog metra već bila drastično uvećana, a
poslovanje u ovom objektu potpuno besmisleno, Tata Nikolić i Joca Tref
21. aprila 2008. zaključuju aneks ugovora kojim je cena kvadratnog metra
poslovnog prostora dignuta na 20 evra po kvadratu, a nepostojeće terase na
10 evra po kvadratnom metru. Od tada mesečna zakupnina iznosi 25.800 evra,
odnosno 309.600 evra na godišnjem nivou. Pošto je ugovor zaključen na deset
godina, to znači
da će
Tigar Joci Trefu ukupno da plati oko tri miliona evra...
Da nešto mnogo nije u redu sa ovim
poslom, pokazuje i činjenica da je pomenuti aneks glavnog ugovora do
nedavno bio najstrože čuvana tajna i o njegovom postojanju
osim samog Nikolića u Tigru niko nije znao. Aneks čak nije
pokazan ni finansijskoj službi koja je plaćanja uvećane kirije
vršila
na osnovu Tatinog naređenja.
Ni sam
osnovni ugovor iz 2007. nije manje sumnjiv. U tački 7. se tako određuje da će zakupac,
odnosno Tigar, o svom trošku izvesti potrebnu adaptaciju prostora. To je i urađeno, a samo
za novu ventilaciju je pirotska firma potrošila 80.000 evra. U stvari, toliko
je plaćeno,
a kolika je stvarna vrednost radova i gde je završila razlika u novcu biće poznato
tek posle policijske istrage.
Još nešto je
sumnjivo kako sa osnovnim ugovorom, tako isto i sa njegovim aneksom. U oba
dokumenta se kao matični broj preduzeća Joce Trefa navodi 7926456, koji
ne postoji u Agenciji za privredne registre. U osnovnom ugovoru iz 2007. se
preduzeće
Joce Trefa naziva se Universico, dok se u aneksu iz 2008. na dva mesta
piše kao Univers C.O. Da li je moguće da ni posle više od osam
godina Joca Tref nije uspeo da nauči kako mu se zove preduzeće u kome je
i vlasnik i direktor? U stvarnosti njegova firma ima matični broj
07926456 i zove se Univers-CO. Postavlja
se i pitanje, kako su uopšte vršena plaćanja na osnovu nepostojećih imena i matičnog broja?
Iz Argentine preko Ćamila do
švajcarskih računa
Nakon ovako uspešne saradnje na pljačkanju para
kako od carine, tako i od Tigra, Joca Tref je sebe nedavno častio
kupovinom novog Audia Q7 za koji je platio sitnicu od 200.000 evra!
Najveću pljačku para po
jednom poslu Tata Nikolić je sproveo izvozom guma u Argentinu.
Direktor
kadrovske službe
u Tigru je početkom
devedesetih bio Siniša Živković, koji je
ostao upamćen
samo po tome što
je za zapošljavanje od kandidata pored para obavezno tražio i kantu tvrdog
sira?!
Od 1992. do 1995. Živković je bio načelnik SUP-a
u Pirotu, a posle povratka u Tigar Tata ga postavlja za šefa
predstavništva
u Resavskoj 2. Živković je već bio poznat
kao potpuno nesposoban radnik, pa ga je generalni postavio na radno mesto gde
neće
moći
da nanosi nikakvu štetu.
U drugoj polovini
devedesetih u predstavništvo u Resavskoj stiže neki vremešni
Argentinac srpskog porekla, koji je u Južnu Ameriku emigrirao još oko Drugog
svetskog rata i kome je želja bila da makar pred smrt učini nešto za svoju
nekadašnju
otadžbinu.
Argentinac je Živkoviću predložio da Tigar
u Južnu
Ameriku izvozi gume i to preko jednog od njegovih of-šor preduzeća u
Urugvaju.
Dogovor je brzo sklopljen i Tigar je za 2.500 američkih dolara
otkupio pomenutu firmu i preimenovao je u Tigar Tajrs. Za direktora i
Tigrovog predstavnika u Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine, postavljen je Siniša Živković. Tamo je
on dobio luksuzno nameštenu vilu sa poslugom, auto i kancelarijski prostor i
odmah se bacio na posao - uvoz u Srbiju.
Iako
direktor predstavništva preduzeća koje proizvodi auto-gume i sličnu robu, on
je iz Južne Amerike u Srbiju uvozio prehrambene proizvode: smrznutu ribu i
pasulj "kršten" za domaće potrebe kao gradištanac i tetovac.
Robu je distribuirao preko maloprodajnih objekata preduzeća Senjak u
vlasništvu
izvesnog Ćamila.
U Argentinu
Siniša
nije poveo svoju ženu
i decu, već Suzanu Mančić, poznatu
televizijsku zavodnicu i glavnu zvezdu u dva porno filma domaće
produkcije koja su se početkom veka pojavila na beogradskom tržištu. I tokom
bombardovanja je Siniša mirno provodio dane u Buenos Airesu, ne brinući se mnogo
za porodicu koju je ostavio u stanu u blizini svakodnevno bombardovanog brda
Straževica
u beogradskoj opštini
Rakovica.
Konačno, posle
ukidanja sankcija Srbiji kreće i izvoz guma u Južnu Ameriku i to preko Soluna, gde
je Tigrova banka preko koje se odvijaju sumnjive transakcije. A ova je bila ne
samo sumnjiva, već i
kriminalna.
Ukupno je
iz Pirota u Južnu Ameriku poslato guma u vrednosti od preko dva
miliona američkih
dolara i svaka je naplaćena, ali u Tigar od tog posla nije stigla ni žuta
banka! Tigar Tajrs je sav novac od prodaje prebacio na račune Tate
Nikolića i
Siniše Živkovića u Švajcarskoj.
Tadašnji
magacioner u Tigru je od strane rukovodstva bio prinuđen da potpiše izjavu
kako su sve gume već
bile trule i da su ih na brodu izgrizli miševi?! Kao nagradu je prebačen u pravnu
službu,
ali je od posledica pretrpljenog maltretiranja da da pomenutu izjavu ubrzo
umro. Ceo posao je posle toga zaboravljen, a Siniša Živković povučen iz Južne Amerike.
Po povratku u
Srbiju on u Tigru dobija otkaz kao dokazani nesposobnjaković, ali mu
posle zarađenih
miliona za vreme boravka u Buenos Airesu posao više nije ni trebao. Ubrzo on sa bivšim
premijerom Srbije Zoranom Živkovićem
otvara zajedničko
preduzeće
za proizvodnju vina, ali ni u tom poslu ne uspeva. Bio je neko vreme i advokat,
propao je i tu, a danas je u Sloveniji gde radi kao - kuvar!
I
sam Milan Džunić na jednom
mestu posao sa Argentinom naziva najvećom pojedinačnom pljačkom svih
vremena u Tigru!
Poslednja krađa para u
Tigru koju je sproveo Tata Nikolić odnosila se na 20 miliona evra
koje je Mišelin
dao da se otkupi propala drvno-prerađivačka fabrika Polet, čije se
imanje graniči
sa Tigrovim. Preduzeće je, istina, otkupljeno, ali se ništa više nije
uradilo po pitanju izgradnje pogona Tigar 3 za koji su Francuzi bili
zainteresovani, a i novac je u međuvremenu potrošen.
Običnom
smrtniku je teško i da zamisli u kakvom luksuzu su živeli i to
još
uvek čine
funkcioneri Tigra. Svi oni decu na studije šalju na
najskuplje i najprestižnije američke univerzitete, gde im obezbeđuju i
boravak u luksuznim vilama, umesto u studentskim domovima. Perverzije u kojima
uživaju pojedinci obuhvataju i dvospratne apartmane u zgradi koja se nalazi
blizu Atine, na steni iznad samog mora, tako da joj temelje zapljuskuju morski
talasi.
Sadašnji
direktor Tigar obezbeđenja, Dragan Tošić, bivši načelnik
kriminalističke
policije u Pirotu i penzioner, odjednom je postao dovoljno bogat da na mestu
nekadašnje udžerice sazida višespratnu zgradu sa stanovima koje izdaje pod
kiriju ili prodaje.
Svi
direktori Tigra, računajući i one u inostranstvu, imaju pravo
na besplatno letovanje na nekoj od egzotičnih destinacija, gde im se o
trošku
preduzeća
obezbeđuje
luksuzna vila sa bazenom, auto sa vozačem i lično obezbeđenje.
Jedino ako bi u prethodnoj godini napravili poslovni propust koji Tigar košta više od 20.000
evra Tata Nikolić im
je za kaznu oduzimao pravo na plaćeni bazen.
Kada bi se
konačno
pravdi priveli svi oni koji su opljačkali i uništili Tigar,
i kada bi im se shodno zakonu oduzela protivpravno stečena
imovina, u srpski budžet bi se slilo između dve i dve
i po milijarde evra, sasvim dovoljno da ove godine budu isplaćene sve
penzije i socijalna davanja najugroženijim stanovnicima.
Pismo iz Pirota
Patkin Jajčar i drugi hajduci
U vezi Vaših hrabrih članaka u brojevima 261-"Tigar
od papira" i 262- "Mamu i Tatu štiti načelnik policije",
šaljem Vam još nekoliko činjenica koje će biti od koristi da se što pre
razotkrije istina, a počinioci privedu pravdi...
Naime, Tabloid br. 261 je otkupljen na dan izlaska
u ranim jutarnjim časovima, i to sa svih prodajnih mesta u Pirotu od strane
Gorana Jovanovića zvanog Zlatna Patka, kako građani Pirota ne bi mogli da
saznaju detalje iz članka, te je navedeni list morao da se naručuje iz Niša i
Beograda. Inače, da je bilo hiljadu primeraka odmah bi se prodalo, jer je za
Vaš list i ovu temu ogromno interesovanje.
Prvi članak je razotkrio tajkune iz Babušnice i
"trojku" iz Tigra: Mamu,Tatu i Patku. Međutim, u tom lancu nikako ne
treba ispustiti Dragana
Kostića-Jajčara, diektora Zone u Pirotu, čija se privatna imovina
meri u desetinama miliona evra!
Promenio je dosta partija, bio član JUL-a, a sada
DS-a. U Zoni radi i njegov badža, Neško Madić zvani Smrad, ranije
isteran iz SPS-a. Jajčar je smicalicama uoči izbora, promenio predsednika SNS-a
u Pirotu Gorana Mančića, i postavio svog čoveka iz Tigra,
a prvog pomoćnika Zorana-Batka
Petrovića, takođe bivšeg člana JUL-a gurao za predsednika SO.
Jajčar svakodnevno pijanči sa sadašnjim
predsednikom opštine Vladanom Vasićem, a o njihovim prevarama i
pljačkama može da se napiše roman.
Dragan Nikolić-Tata je iza
zavese, a pustio je Jajčara i Vasića da operišu i otimaju. Glavna otimačina im
je 100 ha zemljišta u Zoni u vrednosti koju je lako sabrati: 1.000 000
kvadratnih metara po 40 evra/m2= 40 miliona evra, sa jedne i druge strane Zone,
i trenutno su došli do fabrike "Prvi Maj".
Tako su uništili firme "Feroks"
,"Progres","Polet","Dragoš","Vino-
Voće", ostavivši 6.000 radnika bez posla, a Zoni pripojili
zemljište, objekte, mašine...
Negde su, mahinacijama, uzeli za džabe, a negde za
bagatelu, tako da su prodajom zatečenih
mašina napravili i dobit, a zemljište im ostalo "na poklon".
Ovu igru Jajčar igra sa predsednikom Vasićem, uz saglasnost Tate, pa je tako da
budu zaštićeni, i Opština postala akcionar u Zoni sa 20 odsto, akcija, otevši
od Progresa, na ime fiktivnog potraživanja za korišćenje
gradskog-građevinskog zemljišta, oko svih zgrada u Pirotu, a kada Progres i
zvanično hoće da to prebaci , oni ne dozvoljavaju, kako bi mogli fiktivno da
fakturišu koliko im treba.
Nisu dozvolili Progresu da na svom
zemljištu kod ED-Pirot od 30 ari gradi, ali zato naplaćuju kiriju za 200
postavljenih garaža. Na lokaciji "Tjubing" veličine 10 ha , a
koju je otela Zona i SO Pirot,
nalaze se i 2 hale od po 2.500 kvadratnih metara, i koje su sudskim
izvršenjem pripale radnicima "Progresa".
Međutim ova dva moćnika ucenjuju tadašnjeg
izvrsnog sudiju Jocu Spasića odpustanjem kćerke iz Tigra, koji
poništava ovo rešenje, a Jajčar i direktor katastra Zoran Jovanović
nelegalno, bez dinara, upisuju ih kao vlasništvo Zone (rešenje
katastra).
U javnosti Jajčar već desetak godina lažno
upošljava veliki broj firmi i radnika, a, ustvari je istina da je isključivo
njihovom krivicom i otimačinom otpušteno 6.000 radnika.Ovih dana na placu Zone
uvode i firmu D company da im bude blizu Tigra, a čiji je
vlasnik Beli, o kome ste već pisali u prošlom broju.
Znajući da su im ruke prljave do lakata, svaku
otimačinu su pokrivali odlukama -glasanjem odbornika, gde su se i odbornici
pitali zašto to rade..
Progon direktora HK
"Progres"
Ovakvoj njihovoj otimačini, suprostavio se
direktor HK Progres Zoran Kostić, jer nije hteo da
bude u njihovom kolu, već se, kako na sastancima, tako i na javnim mestima, u
svakodnevnom životu, distancirao od njih i njihovih nedela.
Evo, u skraćenom obliku, šta su mu napravili, kako
bi prikrili istinu...
Najpre su
ga ucenjivali kod kupovine stanova. Onda su nastupile i druge
metode...Nedavanje građevinsih dozvola i poništaj postojećih dozvola.
Svakodnevne inspekcije i pisanje prijava i kazni, pa je tako u samo jednoj
nedelji napisano saobraćajnih kazni za kamione u visini od 700.000 dinara!
Propisivanje duplog poreza za zgradu Lam.C
N.Tesla, pa tako porez iznosi 60 odsto od prodatih stanova (finansijski
inspektor Spasa Vasov, zbog
čega se vodi spor kod Ustavnog suda, i uvođenje firme u blokadu kako ne bi
učestvovali na tenderima. Neplaćanje situacija od strane fonda (Momčilo Antić)
i uvođenje firme u blokadu i nemogućnost učešća na licitacijama.
Lažna procena takozvanih privrednih inspektora (N.Georgijevskog,
M.Jovanovića i D.Nikolića) za kvadraturu stambenog objekta Sedmi
Jul u Nišu i poslovnog objekta Niskogradnja u Pirotu, kao
obrazloženje za hapšenje i istražni zatvor kako direktora Kostića, tako i
njegovog sina i dva poslovna saradnika.
Veštak iz Beograda i Niša (profesor fakulteta)u
svom izveštaju navodi da je sve ispravno i zakonski, uništenje firmi,
ostavljanje radnika bez posla, rušenje već postavljenih kranova("Dukat
"i "Rasadnik") i neupošljenost 600 radnika, neizgrađenost
5000 kvadratnih metara godišnje, koliko je do tada firma isporučivala tržištu,
otimanje lične imovine-Kuća u selu vrednosti 3.000 evra, i lokala supruge
vrednosti 12.000 evra sa obrazloženjem "reformisanog" sudije Z.
Koleva da nema pokriće u primanjima za period 30 godina radnog staža...
"Reformisani" sudija Biljana Georgijev
i zamenik tužioca Ivan Jankov oduzimaju pasoš Kostićevom sinu i stavljaju
pod jemstvo kuću koju je nasledio od dede uz ogromne pritiske, lažna svedočenja
i iskonstruisane laži.
Metode zastrašivanja koje su primenjivali:
hapšenje, pisanje krivične prijave sinu i saslušanje supruge za navodno
ometanje službenog lica da bi policajac Boban Stojanov sutra dan tražio od sina 2000 evra da ne piše
krivičnu prijavu, pretres kuće, stresne situacije prouzrokovale smrt majke i
šlog tašte, za sahranu majke ne pustaju Kostića iz pritvora da prisustvuje, i
niz drugih svakodnevnih tortura.
Od momenta progona do današnjeg dana, a skoro će
dve godine, od proizvodnje ni pomaka, izigrani poverioci (radnici, kupci
stanova, država za porez), gradilišta u korovu (Rasadnik, Ciglana, Dukat,
Senjak) koja bi upošljavala najmanje 800 radnika a zatečena imovina se
nemilice raznosi i pljačka, gde, učestvuju Vesna Kostić, zastupnica
kapitala, Ninoslav Georgijevski,
takozvanui inspektor, Jovan Božović, detektivska agencija Bona
Fide, Dragan Mihaljčić iz
Zemuna , takozvani kupac -učesnik prevare i Nenad Tošić iz Pirota, učesnik prevare...
Ko je ko u Pirotu
Pored ove trojke iz Tigra, kao glavni
tajkuni u samom gradu ističu se Vladan
Vasić, predsednik Opštine i Momčilo
Antić, bivši direktor Fonda. Svaki od njih ima imovinu koja se meri u desetinama miliona
evra. Lica koja ih štite i saučestvuju u njihovom mračnom-projektu su: Zoran Kolev, VD predsednik Višeg suda
u Pirotu, Saša Radenković, zamenik javnog tužioca, Slavoljub -
Slavko Madić, načelnik Policijske uprave (kum Vladana Vasića!).
Naravno, opet treba pomenuti i Dragana Kostića-Jajčara,direktor Zone,
Firme koje rade za njih u suvlasničkom odnosu: Kubik
Trans-Pirot ( Božidar Minić), Eko pumpa- Pirot (kod
Železničke stanice), Drumovi- Pirot (Denča i Aca), Zlatko
Jovanović-Pirot, Virkom-Pirot, PZP i Niskogradnja -Niš.
Istraga
Odmah
posle izlaska prošlog broja Tabloida,
u Policijskoj upravi Pirot održan je kolegijum, na kome je načelnik
Slavoljub Madić prisutnima rekao kako, navodno, autora teksta ne može da tuži sudu za
klevetu jer je to "jedan ovejani kriminalac koji je objavio tuđa pisma, pa
tako ne može da bude tužen"?!
Na
istom sastanku je dogovoreno da se u PU Pirot sprovede detaljna istraga ko piše pisma i šalje ih Tabloidu,
te da počinilac posle toga bude disciplinski kažnjen.