Prema saopštenju Agencije za privredne registre srpska privreda je u 2012. godini sa milion i četiri hiljade zaposlenih, ostvarila neto gubitak od 495 milijardi dinara i neto dobitak od 432 milijarde dinara , tako da je ukupan gubitak svih privrednih društava u Srbiji iznosio nešto preko 60 milijardi dinara. Iako je iskazano u dinarima privreda poslovala bolje nego u 2011, posle uračunavanja stope inflacije vidi se da je prihod realno smanjen za čak 4,6 odsto. Srpska vlada uporno ignoriše ove alarmantne izveštaje APR-a, umesto da ih iskoristi u izradi sopstvenih programa za oporavak privrede.

Miodrag K. Skulić

Srpska privreda je u 2012. godini zapošljavala ukupno 1.000.4.336 radnika, što je manje u odnosu na prethodnu godinu za 14.381 radnika, ili za 1,43 odsto. Ukupno iskazani neto gubici privrede Srbije veći su od iskazanih neto dobitaka za 63 milijarde dinara, ili za 554 miliona evra.

U tim zbirnim bilansima, prema Agenciji za privredne registre, razmenjivi sektori (poljoprivreda sa šumarstvom, rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje energijom i gasom i snabdevanje vodom) zapošljavali su samo 455.112 radnika i iskazali neto gubitak od 187 milijardi dinara i neto dobitak od 222 milijarde dinara. Prema tome ovaj osnovni sektor privrede poslovao je, posmatrano u prebijenom iznosu, sa pozitivnim rezultatom od 35 milijardi dinara, što je, sa ekonomske tačke gledišta, pozitivan indikator, ali ne i dovoljan da se sa tim iznosom obezbedi reproduktivna sposobnost ovog dela privrede. U okviru tog, prerađivačka industrija koja zapošljava 316 hiljada radnika, u iskazanom rezultatu je na pozitivnoj nuli, odnosno nema dobitak, ali na sreću ni gubitke.

Ukupni prihod privrede Srbije u 2012. godini iskazan je u iznosu 8.693 milijarde dinara i veći je, dinarski posmatrano, od prethodne godine za 584 milijarde dinara, ili za 7,2 odsto. Međutim, dinar je u 2012. godini oslabio za 12, 2 odsto, mereno rastom cena na malo kao zvaničnom stopom inflacije, pa proizilazi da je ukupna privreda imala manji realni ukupan prihod za 4,6 odsto. Ako se izvrši preračun u evre, po srednjem kursu na dan 31. decembra, privreda je u 2012. godini iskazala ukupan prihod u visini od 76,4 milijarde evra, a u prethodnoj 2011. godini 77,5 milijardi evra, tako da je realan pad iznosio 1,44 odsto.

Sledeći bitan pokazatelj poslovanja svake privrede, pa i privrede Srbije, su ukupne obaveze svih privrednih društava. Na kraju 2012. godine obaveze privrednih subjekata iznosile su, prema bilansnim podacima Agencije za privredne registre, 7.461 milijardu dinara, ili 66 milijardi evra. U upoređenju sa kapitalom ovih društava od 5.502 milijarde dinara, umanjenim za vrednost iskazanih gubitaka iznad kapitala od 973 milijarde dinara, ili 8,6 milijardi evra, preostali kapital, iznosio je 4.529 milijardi dinara, ili 39,8 milijardi evra.

Dakle, privredi su na raspolaganju bila sopstvena sredstva sadržana u kapitalu od 39,8 milijardi evra i pozajmljena sredstva u iznosu od još 66 milijardi evra, što ukupno čini 105,8 milijardi evra, pa proizlazi da se naša privredna društva finansiraju iz sopstvenih izvora samo sa 37,6 odsto, a iz tuđih izvora 62,4 odsto. Godinu dana ranije taj odnos je bio 40 odsto prema 60 odsto. To je znak da je sopstveni kapital usled iskazivanja gubitaka smanjen, a da se zaduženost privrednih subjekata povećala za 2,4 apsolutna poena. Prema tome, stepen zaduživanja srpske privrede se iz godine u godinu povećava i time je privreda zavisna od tuđih izvora.

Srpska privreda koristi, dakle, 66 milijardi evra tuđih sredstava. Postavlja se razumno pitanje šta je sadržano u zdravoj aktivi, ili bar u približno zdravoj aktivi. Iz tih pozajmljenih sredstava privreda finansira zalihe koje preračunato u evre iznose 12,1 milijardu evra, zatim potraživanja, plasmane i gotovinu 30,2 milijarde evra, a to je ukupno 42,3 milijarde evra. Prema tome, do 66 milijardi evra nedostaje 23,7 milijardi evra, od kojih se stalna imovina finansira sa 13,7 i gubitak iznad kapitala, kao šuplja aktiva 8,6 milijardi evra, dok se razlika od nešto više od milijardu evra odnosi na odložene poreske obaveza.

U pogledu kamata i zaračunavanja izdataka po osnovu ugovorne klauzule pada vrednosti kursa dinara, srpska preduzeća su u 2012. godini imala izdatke u iznosu od 556 milijardi dinara, ili preračunato u evre 4,9 milijardi, uz iskazani prihod po tom osnovu od 303 milijarde dinara, ili 2,7 milijardi evra, tako da je neto finansijski rashod opteretio privredu sa 253 milijarde dinara, ili 2,2 milijarde evra. Godinu dana ranije ovi neto izdaci bili su 423 milijarde dinara na strani rashoda, dok su prihodi iznosili 280 milijardi, tako da je neto razlika bila 143 milijarde dinara, ili milijardu i 366 miliona evra. Iz ovoga proizlazi da su samo u 2012. godini, ovi neto finansijski rashodi privredi povećani za 834 miliona evra, sa skoro istim ostvarenim prometom.

Rak rana srpske privrede su ugovori sa bankama, po kojim ugovorima Narodna banka Srbije dozvoljava komercijalnim bankama da pored visoke dinarske kamate, zaračunavaju i razliku u kursu evra, po kojoj ne samo da banke štite svoj kapital, nego ostvaruju i enormno visoke marže, na teret privrede, javnih preduzeća i građana Srbije. U tim kamatnim transakcijama banke su pronašle rupu, pa i svako kreditiranje države Srbije doprinosi znatnom uvećanju njihovog kapitala.

Gubitak u privredi Srbije iskazuje veliki broj privrednih i javnih preduzeća i oni su u 2012. godini povećani za 100 milijardi dinara, ili za oko 900 miliona evra, u odnosu na prethodnu godinu. Kumulirani gubici u privredi Srbije, zaključno sa 2012. godinom, dostigli su iznos od 1.490 milijardi dinara, do visine kapitala, i 973 milijarde dinara iznad visine kapitala, tako da kumulirani gubici iznose 2.463 milijarde dinara, ili 21,6 milijardu evra.

Ekonomisti, a i inženjeri, dobro znaju da sa tim iznosom gubitaka privreda ne može krenuti napred. Zašto vlada Republike Srbije ne razmatra ove analize Agencije za privredne registre i iz kojih razloga skupština Srbije razmatra stanje u privredi, bez prethodnih stavova Vlade po tom pitanju, samo predsedniku Vlade i prvom njegovom potpredsedniku može biti jasno. Ako bi vlada razmatrala ovu dragocenu analitičku građu, tada bi ona donosila i neke konkretne mere, posebno stav dokle će se banke ponašati kao lihvari na umirućoj srpskoj privredi i kako će se i iz kojih sredstava puniti republički budžet sa skoro deset milijardi evra u jednoj godini.

Ništa nije od manje važnosti ni pitanje za vladu šta će raditi sa 282 društvena preduzeća i njihova zavisna društva u restruktuiranju, koja imaju ukupne obaveze 5,3 milijarde evra. Do sada, za ovih 12 godina prodato je samo sedam ovih preduzeća, i to ona bezuspešna. Vlada Republike Srbije ima u svom portfelju za rešavanje i problem gubitaka u javnim preduzećima, posebno u republičkim javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija.

Gubici javnih preduzeća dostigli su 243 milijarde dinara, ili 2,2 milijarde evra. Šta treba preduzeti da se najveći gubitnici u svom poslovanju svedu na ekonomičan rad. Najveći gubitnici u privredi Srbije u 2012. godini su (iznosi su u milijardama dinara i milionima evra): JP Srbijagas (35,1 odnosno 309), Železnice Srbije (16,6 ili 146), HIP Petrohemija (12,4 odnosno 109), JP Putevi Srbije (7,8 ili 69), PZP Beograd (7,0 odnosno 62), Inter-kop, Šabac (6,0 ili 53) i Galenika AD (5,6 odnosno 49).

Postavlja se pitanje ko je dozvolio da HIP Petrohemija, Pančevo izgubi celokupnu vrednost poslovne imovine, pa je tako 1. januara ove godine dugovala 395 miliona evra, od čega 200 miliona evra JP Srbijagasu (koji se pretvorio u banku srednje veličine, jer preko datih avansa finansira Petrohemiju). Petrohemija je u celoj prošloj godini ostvarila proizvodnju i plasman svojih proizvoda za trećinu niži od primljenog avansa.

Galenika AD danas zapošljava 2.457 radnika i do sada je iskazala gubitak do visine kapitala od 16,3 milijarde dinara i gubitak iznad visine kapitala 3,8 milijardi dinara. Ta dva gubitka čine 177,4 miliona evra ukupnih, iskazanih gubitaka. Na početku ove godine obaveze Galenike AD dostigle su 213,4 miliona evra. Poznato je da je ukupna vrednost ostvarene proizvodnje u 2012. godini, a približno je bilo i u godini ranije, bila samo 42 miliona evra. Zamislite sistem koji iskazuje gubitke znatno iznad ukupne vrednosti svog društvenog kapitala, a ima formirane obaveze u visini četvorogodišnje vrednosti njegove proizvodnje i prometa!

Srbiji treba ekonomski savet od pet ekonomista, a ne kao do sada njih čak trideset. Taj savet treba da se formira po uzoru na Fiskalni savet, od savesnih i ni od koga zavisnih stručnjaka. Ako se ovo ekonomsko zlo ne prekine, dinar će pući, a devizne rezerve oslabiti, ukoliko se, umesto dosadašnjeg friziranja, ne da ozbiljan doprinos razvoju ekonomske misli u Srbiji.

Kako unovčiti poslednju imovinu?

M. Malenović

Pošto su prethodne vlasti celokupnu srpsku privredu sa pripadajućim tržištem prodale za 3,4 milijarde evra, sadašnja vlast sanja da će u jeku najveće svetske privredne krize u poslednjih 80 godina samo za svoj udeo u Telekomu dobiti više od trećine te svote.

U javnosti se sve češće govori o državnom bankrotu: jedni govore da je to neminovnost u ovoj situaciji, dok drugi smatraju da do toga neće doći. Bankrot znači da dužnik više nije u stanju da vraća svoje dugove i da mora da se pređe na prinudnu naplatu. Jedina evropska zemlja koja je u novijoj istoriji uspela da bankrotira bila je Portugalija i to još u 19. veku, a Srbija bi mogla da postane druga na spisku. Da bi se izbegla nesolventnost moraće da se proda ono malo preduzeća koja su ostala u rukama države.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je tokom maja i juna više puta potpuno neizazvan demantovao spremnost države da proda svoj udeo u Telekomu. Ubrzo posle toga neki mediji su objavili da je država ipak rešila da proda Telekom u paketu sa Čačanskom bankom, Dunav osiguranjem i Resavicom, a da će aerodrom Nikola Tesla biti dat pod kiriju za narednih 25 do 30 godina, što je odmah dovelo do pada vrednosti njegovih akcija na Beogradskoj berzi. Šta je od svega ovoga tačno, ostaje tek da se vidi.

Prethodna vlast je svojevremeno odbila da proda Telekom, jer nije bilo moguće da se postigne željena cena, ali, kako izgleda, sadašnjoj vlasti ne preostaje ništa drugo, ako želi da izbegne kompletni finansijski kolaps. Osim toga, Telekom je već odradio svoj posao i njegovo dalje pljačkanje jednostavno nije moguće.

Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija akcionarsko društvo u 2011. je imalo ukupan poslovni prihod od 87.319.382.000 dinara, dok je isti u 2012. neznatno porastao na 88.546.715.000 dinara. Nasuprot tome, neto dobit je prepolovljena: u 2011. je iznosila 22.274.202.000 dinara, a godinu dana kasnije samo 11.251.155.000 dinara. Raznim, dobro uhodanim kanalima, razlika od 100 miliona evra prelila se u džepove vlastodržaca - i to kako onih koji su prošle godine sišli sa vlasti, tako isto i onih koji su se te godine uspentrali na narodnu grbaču.

Telekom je u 2011. imao neraspoređenu dobit od čak 47.892.112.000 dinara, dok je ista u 2012. smanjena na samo 15.910.105.000 dinara, tako da ukupna prošlogodišnja krađa doseže 130 miliona evra. Očigledno je da je telekomunikacioni gigant očerupan koliko god se moglo i da bi dalje izvlačenje para preduzeće dovelo do insolventnosti. Mada, poznajući srpske političare i njihovu nezasitost, uopšte nije nemoguće da će se upravo to i dogoditi.

Privredna kriza besni ne samo u Srbiji, već i u svetu tako da je neverovatno da bi Telekom u ovom pokušaju mogao da bude prodat za onoliko koliko bi realno vredeo. Srpske vlasti nisu ni u daleko srećnija i izdašnija vremena mogle srpsku privredu da unovče makar približno njenoj vrednosti. Saradnik Tabloida i jedan od najznačajnijih domaćih ekonomista Miodrag Skulić svojevremeno je dao sledeću računicu: „Sa 3,4 milijarde evra unetog kapitala inostranstvo je kupilo domaće tržište sa 7,3 miliona stanovnika i dobilo potrošače za uvoz njihovih proizvoda, u proseku za 54 evra po stanovniku, a domaća, najvećim delom uništena i ugašena privreda zajedno sa preduzećima sa većinskim inostranim kapitalom u bankama ima samo 4,9 odsto kapitala".

Koliko je malo plaćeno za srpsko tržište i to u vremenima pre velike svetske krize, pokazuje i podatak da su 2012. stručnjaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda vrednost celokupne srpske privrede procenili na maksimalno 150 milijardi evra!

Malo je verovatno da će Telekom biti prodat za zamišljenu cifru, koja predstavlja više od polovine svote koja je privatizaciom celokupne srpske privrede bila prikupljena za poslednjih 13 godina.

Ovo posebno izgleda nemoguće kada se zna da je tržišna kapitalizacija cele Beogradske berze samo 6,9 milijardi evra, odnosno sve akcije na domaćoj berzi vrede samo nekih pet puta više od poželjne cene po kojoj bi država prodala većinski paket akcija Telekoma. Naftna industrija Srbije, finansijski jedno od najjačih preduzeća koja se kotiraju na Beogradskoj berzi, ima tržišnu kapitalizaciju od 1,4 milijardi evra, što je daleko ispod onoga koliko srpska vlast ceni celokupni Telekom, odnosno u visini je onoga što država očekuje za svoj paket akcija najvećeg srpskog operatera fiksne telefonije.

A 1.

Gotovi smo!

Javni dug Srbije je na kraju aprila 2012. iznosio 19,08 milijardi evra, od čega je spoljni deo duga bio 9,485 milijardi evra, dok su devizne rezerve iznosile oko 11 milijardi evra. Ovo znači da je skoro 90 odsto deviznih rezervi države potrebno za otplatu spoljnog javnog duga, na koji treba dodati još oko sedam milijardi evra koliko duguje srpska privreda i građani.

Svaki građanin Srbije, računajući i novorođenčad, stara i nemoćna lica, u proseku duguje preko 3.500 evra stranim poveriocima srpske države i privrede! Ovome treba dodati i ličnu zaduženost građanstva prema domaćim kompanijama, koja je na kraju februara ove godine iznosila 791 evro, od čega se 710 evra odnosi na zaduženost po kreditima, 30 evra na tekuće račune, 46 evra na kreditne kartice i pet evra na lizing ugovore.

A 1.

Nove stotine miliona evra gubitka

RTB Bor grupa doo čine tri zavisna društva: Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija, Bor. Sva ova preduzeća imala su ukupne obaveze na početku ove godine u visini od 115,8 milijardi dinara, ili preračunato po srednjem kursu milijardu i 18 miliona evra.

Ova četiri privredna društva zapošljavaju zajedno 4.493 radnika i u dosadašnjem poslovanju iskazala su gubitke do visine kapitala 13,8 milijardi dinara i gubitke preko visine kapitala 12,6 milijardi dinara, ili ukupno 26,4 milijarde dinara. Sa tako iskazanim gubicima od 233 miliona evra, preostao je sopstveni kapital od samo 8,9 milijardi dinara.

Ono što posebno zabrinjava je ulaganje u novu Topionicu, projektovanu za 200 miliona evra, koju država Srbija finansira, a izvođač je poznata kanadska firma. Ali, Institut iz Bora dao je proračun kako je za projektovani kapacitet nove topionice iz sopstvenih rudnika RTB obezbeđena samo trećina rude. Ako se to obistini, evo novih gubitaka od stotine miliona evra!

podeli ovaj članak:

Natrag

Na vrh strane