Pismo
Crni prah skuplji od belog
...
Ko bi još rekao da se na crnom prahu može
debelo pokrasti jedna država i narod, jednako zaraditi milione kao i na belom
prahu? Ali, "mreže" i dileri ovog neverovatnog posla postoje...
Vođa "tonerskog" klana je
Milan Zrnić, je zaposlen u firmi Hewlett Packard (HP, jedna od
najvećih svetskih IT firmi, kancelarija u Beogradu). Pored njega, tu je i Dragan
Popović, vlasnik preduzeća AIGO BS. Da bi izbegao svaku sumnju,
Dragan je svoju drugu firmu, preko koje pere novac, ATOM PARTNER
registrovao na Irenu Popović. Svoje krimi poslove pokušao je da zamaskira
donacijama političkoj stranci DS, kao i kvazi-altruizmom poput poklanjanja
inkubatora porodilištu. Naravno, trošak oko DS-a i inkubatora bio je samo
mrvica novca koji je ova osoba prigrabila poslednjih godina.Treći član grupe je
Bojan Živanović, takođe zaposlen u HP-u, koji je sa Milanom Zrnićem kum.
Bojan Živanović igra ulogu „malog za
vezu". Kako od malih prosečnih ljudi osrednjih prihoda u kratkom roku
napraviti bogataše? Recept je jednostavan: budi istaknut član vladajuće
garniture (DS-a) i iskoristi to za nameštanje tendera. Ukoliko imaš
čoveka koji radi u firmi-proizvodjaču štampača i tonera - eto dobitne
kombinacije. Dogovorom između dva glavna aktera (Milana Zrnića i Dragana
Popovića) nastao je i treći „sastojak" bez koga pljačka ne bi bila moguća:
autorizacija. To je jedan jedini papir - dokument od 3-4 reda teksta
koji izdaje HP i koji lično potpisuje Milan Zrnić, a kojim se navodno „garantuje"
da su ponuđeni toneri za štampače originalni, a ne falš.
Dragan Popović je godinama uticao na javne
nabavke velikog broja državnih preduzeća na taj način što je preko svojih
političkih DS veza u tim firmama u tekst tendera uvek ubacivao da se kao
garant originalnosti tonera traži autorizacija proizvođača.
Konkurencija u kancelarijskom materijalu, papiru i tonerima je prilično jaka,
moglo se desiti da se neka druga firma umeša u ceo posao...Tu na scenu stupa
drugi član „ekipe", Milan Zrnić koji Autorizaciju izdaje samo AIGO BS-u i
nekolicini firmi koje su „pravile gužvu" na tenderima, izigravajući
fiktivne tri ponude.
Ponuđene cene tonera na tenderima
znatno su veće od onih koje nude druge firme. Cena sa „autorizacijom" viša
je od one bez autorizacije 20, 30 pa i više %. Naravno, ponude firmi koje su
nudile IDENTIČNE tonere, ali bez famoznog papira Autorizacije, nikada
nisu prihvatane i odbijane su kao neodgovarajuće, jer nisu bile u skladu sa tenderskom
dokumentacijom. Ako je tender za tonere u TELEKOMU vredan 350.000 EUR, jasno je
da je samo na ovom „posliću" zarada barem 50-100.000 EUR, isključivo
zahvaljujući Autorizaciji. Stotine tendera u proteklih nekoliko godina =
opljačkani milioni EUR narodnih para.
Spisak oštećenih državnih firmi i
institucija je veoma dug, obzirom na to da sve manje-više koriste kancelarijski
materijal i štampaju velike količine dokumenata. Najveće državne firme su bile
i najbolji zalogaj, ali da navedemo neke: Telekom (godišnje nabavke tonera
vredne više stotina hiljada evra), Komercijalna banka, Poreska uprava,
Elektrodistribucija, Kolubara, Vodovod, Ministarstvo unutrašnjih poslova,
Narodna Banka Srbije, lokalne samouprave...lista je skoro beskonačna, jer
državnim službenicima koji su pisali tekstove javnih nabavki bilo je potrebna
sasvim mala stimulacija kako bi u tekst tendera ubacili rečenicu „Ponuđač mora
da dostavi Autorizaciju proizvođača, kojom garantuje originalnost ponuđenih tonera".
Prevaru koja se odvijala godinama (i još uvek odvija) lako je otkriti proverom tenderskih
dokumentacija u državnim preduzećima.
Ovakav nastup „dvojca" godinama
izaziva velike probleme u tržišnom nastupu ostalih firmi koje HP samo naziva
svojim zvaničnim partnerima. Klasičan primer je firma SOLUTION JM, koja u
poslednjih godinu dana više ne želi da trpi pritisak, pa je počela sa
organizovanim žalbama i rušenjem tendera koji su namešteni od strane Zrnića i
Popovića.
Ukoliko se samo malo pozabavite podacima o
prometu koji je imala firma AIGO BS u proteklih nekoliko godina, biće Vam jasno
da se radi o „koracima od 7 milja". Da li treba da napomenemo da AIGO BS pre 7-8
godina praktično nije ni postojao?
Ogroman novac
koji se poslednjih godina slio u džepove glavnih aktera ove organizovane
kriminalne grupe morao je negde da se troši. Kupovina stanova, skupi džipovi
vredni desetine hiljada evra (Jeep, BMW, Mazda...), nekretnine...Kuća koju je
na Rajcu sagradio Milan Zrnić, zbog svoje raskoši i lepote, predstavlja pravu
turističku atrakciju, putnici namernici tamo dolaze da se slikaju jer liči na
dvorac iz bajke.