Vojska

 

Slučaj pukovnika Vojske Srbije Želimira Đurovića

 

U potrazi za stečenim pravom

 

Pukovnik Vojske Srbije Želimir Đurović je davne 2000. godine obavljao važnu rukovodeću dužnost u Odseku za nabavku i prodaju sredstava u Komandi 608. Pozadinske baze Generalštaba Vojske Jugoslavije (VP 9808 Beograd). Nakon završene NATO agresije na SR Jugoslaviju u 1999. godini i dolaska na čelo Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Nebojše Pavkovića, izvršene su mnoge kadrovske promene, a jedna se odnosila i na postavljenje novog komandanta u toj 608. Pozadinskoj bazi Generalštaba Vojske Jugoslavije, pukovnika Branislava Obradovića, koji  je odmah pokazao poseban "smisao i interes" za javne nabavke, da direktnim uticajem na rad tenderskih komisija favorizuje svoje povlašćene dobavljače i direktore, a radi sticanja sebi i pretpostavljenima, prvenstveno načelniku GŠ VJ generalu Nebojši Pavkoviću, enormnih dinarskih i deviznih "bonusa". To je toliko dobro radio za sebe i načelnika GŠ VJ, da je od 31.12.1999. godine do 16. juna 2000. godine od pukovnika postao general-potpukovnik, što je nezabeleženo u istoriji srpske Vojske!

 

major Goran Mitrović

 

Da bi u odseku za nabavku i prodaju u Komandi 608. Pozadinske baze GŠ VJ mogao da obezbedi da se bespogovorno sprovode njegovi takvi interesi i naređenja, morao je da na to privoli ili natera pukovnika Želimira Đurovića, s obzirom da su svi poslovi morali da idu preko njega, i uz njegovo odobrenje i realizaciju.

Kada nikako nije uspevao da ga pridobije, s obzirom da je pukovnik Želimir Đurović potpuno blokirao i sprečio takve njegove namere i naređenja, i nije pristajao na ucene i razne "ponude", onda su ga general-major Branislav Obradović i general-pukovnik Nebojša Pavković, naredbom prebacili iz tog Odseka za nabavku i prodaju na višu i značajniju dužnost u Komandi 608. Pozadinske baze GŠ VJ, sa ciljem da ga tako eliminišu i postave na njegovo mesto novog "kooperativnijeg" starešinu, koji će bezuslovno izvršavati naređenja.

Kako se otegao postupak predaje dotadašnje dužnosti pukovnika Želimira Đurovića, bahati i nestrpljivi general-major Branislav Obradović i i general Nebojša Pavković, nezakonito pokreću postupak i donose novu naredbu načelnika GŠ VJ broj 19-162 od 26. juna 2000. godine, kojom prestaje profesionalna vojna služba pukovniku Želimir Đurović po "potrebi službe", sa ciljem da i svim drugim starešinama pošalju poruku, da će tako proći ako stanu na put njihovim interesima.

 

Penzionisanje "po potrebi službe"

 

Od tada, od 2000. godine počinje profesionalna i ljudska golgota pukovnika Želimira Đurovića i njegove porodice, koja i danas još uvek traje, a oni zbog toga trpe neosnovane i nedozvoljene posledice i nenadoknadivu štetu, jer su im ugrožena osnovna ljudska prava.

To se ogleda u činjenici da zbog bahatog i nezakonitog postupanja svih nadležnih vojnih i državnih organa od 2000. godine kao i sramnog postupanja sudova u tom periodu pod pritiskom i uticajem vladajućih struktura, već punih trinaest godina  - ne prima ni platu ni penziju, a porodica i on nemaju zdravstveno osiguranje, ne može da podnese molbu za stan, i kako izgleda, nikada neće ostvariti pravo na penziju!? 

Protiv naredbe o penzionisanju pukovnik Đurović je pokrenuo upravni spor pred Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu, ali sud je tužbu odbio, tvrdnjom da je načelnik Generalštaba ovlašćen da donosi naredbu o prevremenom penzionisanju oficira ''po potrebi službe''.

Nakon pravnosnažnosti naredbe o penzionisanju, Vojna pošta 9808 dostavila je dokumenta  Fondu za SOVO u Beogradu (Fond socijalnog osiguranja vojnih osiguranika),  radi utvrđivanja visine penzije i njene dalje isplate.

To je urađeno zbog toga što su utvrdili da je ta i takva njima dostavljena dokumentacija neispravna i nekompletna, da Fond za SOVO nije nadležan da je kompletira nego je to obaveza VP 9808 Beograd, o čemu je njih Fond za SOVO u Beogradu u više navrata uredno obavestio, zbog čega je taj Fond za SOVO u Beogradu u nemogućnosti da osiguraniku Želimiru Đuroviću omogući - ostvarivanje prava na penziju i drugih prava koja proističu po tom osnovu.

Fond za SOVO u Beogradu zvanično je obavestio i pukovnika Želimira Đurović da prema odredbi člana 19. stav 2. tačka 1. Uredbe o matičnoj evidenciji vojnih osiguranika i korisnika prava iz PIO, on kao vojni osiguranik nema pravnu legitimaciju stranke da eventualno može i sme da svoj lični Zahtev za priznavanje prava na penziju, direktno dostavlja tom Fondu za SOVO u Beogradu. To se na zakonit način mora obaviti tako da njegova vojna jedinica (VP 9808 Beograd), nakon što sprovede postupak njegovog razrešenja od službe u Vojsci, njemu podnese na potpis takav obrazac i da onda isti isključivo ta VP 9808 Beograd dostavi Fondu za SOVO u Beogradu, u prilogu zvaničnog propisanog dokumenta Prijava prestanka osiguranja (Obrazac PPS-3).

U slučaju da to Fondu za SOVO u Beogradu pokuša da lično dostavi vojni osiguranik pukovnik VS Želimir Đurović, takav njegov zahtev bi rešenjem bio odbačen kao neosnovan i zbog toga on - više ne bi mogao da ostvari pravo na penziju?!

Svi napori pukovnika Đurovića da ostvari svoja prava, ostala su bezuspešna.

Tako je, osam godina kasnije, po nalogu tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, u tom Fondu za SOVO u Beogradu se 8. aprila 2008. godine održao službeni razgovor između pukovnika Đurovića i njegovog punomoćnika i zvaničnih službenih lica tog nadležnog organa, sa ciljem da se utvrdi zbog kojih razloga taj Fond za SOVO u Beogradu ne može da za pukovnika donese - rešenje o priznavanju prava na penziju.

 

Trinaest godina i četiri predsednika države

 

Na osnovu tada zajednički utvrđenog činjeničnog stanja, zaključeno je da se to ne može uraditi zbog ozbiljnih nedostataka u dokumentaciji, koju je VP 9808 Beograd dostavila tom Fondu uz  njihov davni dopis int. broj 5112-11 od 3. oktobra 2000. godine, koji tu i takvu dokumentaciju čine apsolutno - nekompletnom i nezakonitom.

Na osnovu tada sačinjenih dokumenata Fonda za SOVO u Beogradu, u vidu "Službene beleške o održanom službenom razgovoru sa gospodinom Đurović Želimirom dana 08.04.2008. godine" broj 6750-2 od 08.04.2008. godine i akta broj 6750-3/08 od 11.04.2008. godine upućenog Vojnoj pošti 9808 Beograd, Fond  je vratio VP 9808 Beograd celokupnu dokumentaciju i predmet (14 dokumenata) iz 2000. godine u vezi prestanka profesionalne vojne službe pukovnika Đurovića.

U ovom neverovatnom slučaju i neokončanom radnom sporu, pukovnik Đurović je u proteklih trinaest godina vodio sudski postupak sa svim relevantnim državnim i sudskim organima i prepisku sa četiri načelnika Generalštaba, četiri predsednika države,  četiri ministra odbrane, Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tri predsednika Vlade, ministrom pravde, ministrom unutrašnjih poslova, Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu, Sudom DZ SCG, Vrhovnim sudom Srbije Ustavnim sudom Srbije, Upravnim sudom Srbije /tužba od 29. aprila 2011. g. koja se pod pritiskom ne uzima u postupak...

Konačno i bolno razočarenje pukovnika Đurovića,  je poslednje rešenje, koje je 27. avgusta ove godine potpisao odlazeći ministar odbrane  Aleksandar Vučić, kojim je odbijen predlog pukovnika Đurovića da se, da se naredba o njegovom prestanku profesionalne vojne službe  ''po potrebi službe'' oglasi ništavom, s obzirom da nije izvršena.

 

Ni plate ni penzije, to je zemlja Srbija!

 

On je pre dve godine, tačnije  26. avgusta 2011. godine, službeno primljen u kabinetu Aleksandra Vučića, u prostorijama Srpske napredne stranke. Tom prilikom Vučić je, nakon što se upoznao sa dokumentacijom i slučajem Đurovića, čvrsto obećao da će, kada SNS dođe na vlast, ispraviti nepravdu prema njemu.

A kada je Vučić postao ministar, sva pukovnikova obraćanja novom ministru ostala su bez rezultata. Vučić nije hteo da ga primi, a Đurovića je izložio poruzi da bezuspešno komunicira i upravni postupak rešava sa ministrovim pomoćnicima i službenicima.

Redovni profesor dr Zoran R. Tomić, profesor Upravnog prava i šef Katedre za javno pravo na državnom Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ujedno i ovlašćeni ekspert za pravno veštačenje prihvatio je dana 5. jula ove godine pukovnikov zvanični zahtev i izradio i dostavio mu  22. juna na korišćenje i upotrebu  zvanični ekspertski rad pod nazivom: "Ekspertski nalaz i mišljenje o pravnoj prirodi i dejstvima, odnosno posledicama, kao i daljoj pravnoj sudbini (opstanku, odnosno /ne/napadljivosti) sledećih pravnih akata: Naredbe načelnika GŠ broj 19-162 od 26. juna 2000. godine i Rešenja komandanta VP 9808 Beograd pov. broj 5112-4 od 05.07.2000. godine".

Tim Ekspertskim nalazom je potvrđeno da sporna upravna akta iz 2000. godine (naredba i rešenje) nisu bila izvršena u zakonskom prekluzivnom, peremptornom i raskidnom roku od tri meseca, zbog čega su postala ništava, pa se u skladu sa odredbom člana 257. stav 1. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, od strane ministra odbrane po službenoj dužnosti moraju oglasiti ništavim i povući iz - pravnog poretka.

Ministar Vučić u rešenju ovaj nalaz ocenjuje neosnovanim!

I šta dalje? General Obradović krcka svoje milione evra opljačkane vojne imovine, general Pavković će  život provesti u zatvoru. A pukovnik Đurović i posle 13 godina nema ni plate ni penzije. To je zemlje Srbija!