Povodom

 

Interes samoživih sveštenika Srpske pravoslavne crkve ispred prava i pravde

 

Iz zadužbine na ulicu

 

Pojedini upravitelji zadužbina u posedu SPC-a zloupotrebljavaju ugled i autoritet Crkve kako bi se obračunavali za zakupcima koji nisu spremni da im daju novac na ruke.

 

Igor Milanović

 

Jedna od zadužbina kojima upravlja Srpska pravoslavna crkva je i čuveno zdanje Sime A. Igumanova na uglu Terazija i Trga Nikole Pašića u Beogradu. Od prihoda te zadužbine SPC finansira izbeglu Prizrensku Bogosloviju u Nišu, koja je u međuvremenu obnovljena u Prizrenu, i stipendira oko 150 učenika i studenata sa Kosova i Metohije.

  Dok neke novčano pomaže, druge finansijski ruinira, potpuno u skladu sa onom narodnom "Dok jednome ne smrkne, drugome ne može da svane".

  U pomenutom zdanju, na ulazu Trg Nikole Pašića 4 aprila 2007. Valentina Trivić iznajmila je za kiriju od 500 evra mesečno mali lokal od porodice Lučić iz istog ulaza. Avgusta 2009. upravitelj Zadužbine Bogoljub Cvetinović je obaveštava da je to nelegalno, jer je i sama porodica Lučić zakupac lokala, bez prava izdavanja istog u podzakup. Do tada je kirija koju je mesečno ubirala Zadužbina bila 250 evra, ali pošto je Cvetinović saznao koliko plaća Trivićka, on zahteva istu svotu, dakle duplo više od onoga što su plaćali Lučići. Budući da je Trivićka do tada uložila dosta para u adaptaciju i pokretanje posla, ona pristaje i faktički od tada plaća crkvenoj zadužbini neverovatnih 50 evra po kvadratnom metru, jer lokal ima manje od 10 kvadratnih metara.

  Ubrzo posle toga i njen suprug, Dragan Trivić od Zadužbine iznajmljuje lokal od 80 kvadrata na ulazu Terazije 31. Po dogovoru sa Cvetinovićem on nudi kiriju od 15 evra po kvadratnom metru, odnosno 1.200 evra za ceo lokal. Zadužbina zauzvrat pristaje da pomenuti prostor renovira i dovede ga u ispravno stanje. Po zapisniku od 5. oktobra 2011. komisija Zadužbine je pregledala radove koje je izvršio Sreten Đokić i utvrdila da je sve urađeno kako je dogovoreno i da je lokal u ispravnom stanju. Deset dana kasnije u isti se useljava Dragan Trivić i otvara piceriju "Mala Italija".

  Nedugo posle toga Beograd je pogodio pljusak i u pomenuti lokal je sa plafona voda bukvalno lila na goste u sali. Ispostavilo se da je Đokić samo prekrečio zidove i plafon, ali da krov nije sređivao. Lokal je bio potpuno nepodoban za obavljanje bilo kakve delatnosti, posebno kišnim danima.

  Na žalbu Trivića Cvetinović ga savetuje da napiše molbu o kojoj će Upravni odbor Zadužbine da se izjasni. Ova rečenica "Piši molbu" je stalna Cvetinovićeva poštapalica kada želi da izbegne da da odgovor. Naravno, na sve silne molbe porodica Trivić nikada nije nikada odgovoreno.

  Umesto da prizna da su radovi fušerski izvedeni i popravi štetu, Zadužbina, odnosno njen upravitelj ukazuju da u članu 5 ugovora stoji mogućnost da sam zakupac obavi radove koje smatra neophodnim, ali da Zadužbina nije dužna da mu nadoknadi troškove.

  Po shvatanju diplomiranog pravnika Cvetinovića kirajdžija je sam kriv ako mu prostorije prokišnjavaju i iz svog džepa mora da plati popravku. Istovremehno, Zadužbina naplaćuje astronomske kirije u rasponu od 15 i 50 evra po kvadratnom metru. Samo stotinak metara dalje, u ulici Kralja Milana Poslovni prostor opštine Stari Grad kvadratni metar lokala izdaje po sedam evra za kvadrat?!

  Kada se porodica Trivić pobunila protiv ovakvih postupaka i predložila da se kirija za piceriju spusti na 500 evra, a da zauzvrat oni poprave krov, Cvetinović im je uručio otkaz za oba lokala. Za manji lokal, koji vodi Valentina, prvo je traženo opravdanje da isti blokira prilaz vatrogasnoj ekipi, ali se onda postavilo pitanje kako to niko nije primećivao četvrt veka od kada lokal tu stoji. Zanimljivo je da je Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju opštine Stari Grad 22. novembra 2013. izdalo zaključak broj 355-4533/13 u kome potvrđuje da objekat nije podignut nelegalno i bez dozvole. Manje od dve nedelje kasnije Odeljenje za građevinsku inspekciju iste opštine u svom rešenju broj 356-290/13 zaključuje kako je objekat Trivićka podigla bez dozvole?!

  Nesiguran kako će na kraju da se reši spor po pitanju posedovanja ili neposedovanja dozvole za zidanje, Cvetinović kao još jedan argument poteže navodno neplaćanje kirije od strane Valentine Trivić. U ovom slučaju postoje potvrde banke kako je zakupnina redovno plaćana na račun Zadužbine i to poslednjih nekoliko godina, ali postoji jedna praznina sa početka važenja ugovora kada je Cvetinović novac primao na ruke i izdavao priznanice o davanju dobrovoljnog priloga Crkvi?!

  Očigledno je sve moguće kada se upravitelj pod zaštitom Zadužbine i same Srpske pravoslavne crkve na nekoga nameri. Porodica Trivić nema više ni sredstava, a ni snage da se dalje sudski preganja sa Cvetinovićem, pa je rešila da oba lokala napusti. Trivići će na ulicu izaći bez para za dalji život, ali i bez iluzija da je u Beogradu moguće pošteno zarađivati.