Na nišanu
U senci početka pregovora sa EU: šta
čeka Srbiju na dugom putu u neizvesnu budućnost?
Varao je samo jedno leto
U pokušaju da još jednom prevare građane
Srbije, srpski vlastodršci su se dosetili vanrednih izbora. Sa njima bi dobili
izgovor za skoro godinu dana novih obećanja, nerada i kriminala. Tako bi naprednjačka
vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem i dalje ostala čuvar demokratske pljačke,
a zahtevi Evropske komisije da Srbija do detalja istraži korupciju, pranje
novca i način na koji je iz nje izneto 51 milijardu dolara za deset godina,
ostao bi nerešen. To je poruka koju, na samom početku pregovora sa EU, šalju iz
kabineta potpredsednika vlade Srbije. I Evropa ima odgovor na ovo. Pregovori u
svakom momentu mogu biti suspendovani. Onda Vučić može da nastavi sa svojim
lažnim investicijama i arapskim prolećima.
Nikola Vlahović
U trenutku kad je komesar za proširenje
Evropske unije, Štefan File, 21. januara 2014. godine čestitao premijeru
Srbije Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću početak pregovora o
ulasku Srbije u ovu zajednicu država i naroda, većina građana nije imala
nikakvu predstavu o tome kakva će dalja sudbina pregovora biti, šta evropska
administracija u Briselu traži od Srbije i koja su to poglavlja koja će, po
svemu sudeći, biti nepremostiva za svaku ovdašnju vlast. Tim pre što je reč o poglavljima
čija bi puna realizacija značila nestanak sadašnjih političkih vođa i njima pripadajuće
kriminalne elite.
Novinaru Tabloida koji je pre dve nedelje
u Briselu primljen na visokom nivou, saopšteno je, između ostalog, da je većina
srpskih političara, posebno onih koji sebe vide kao vođe i lidere, na vrlo
lošem glasu, te da ih tamo smatraju patološkim lažovima. Među njima istaknuto
mesto zauzima potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, o čijem liku i delu
nadležne institucije EU redovno pišu obimne izveštaje. Sa pojedinim delovima
tih izveštaja i lično je bio suočen pred početak pregovora o Kosovu.
U tom smislu je i predstava koja je
napravljena 21. januara, u sedištu Evropske unije, upriličena sa ciljem da svet
vidi kako čak bivši protivnici takozvanih evroatlanskih integracija, kao što je
Aleksandar Vučić, danas milostivo cvile pred vratima Brisela. Ali, to je samo
početak, jer pokajnici tek moraju da obave zadatak. O tome je rečito govorio i
Štefan File povodom početka pregovora o pridruživanju Srbije sa EU:
"...Početak pregovora znači ulazak u veoma zahtevnu
fazu. Naporan rad će biti neophodan i pred Srbijom su mnogi izazovi: Prvo -
Beograd će morati da ostane u potpunosti posvećen normalizaciji odnosa sa Prištinom
i da nastavi sa sprovođenjem svega što je dogovoreno u dijalogu. Drugo -
Reforme se moraju privesti kraju i mora se obaviti usklađivanje sa pravnim tekovinama
EU. Od posebnog su značaja Poglavlja 23 (Pravosuđe i Osnovna prava), i 24
(Pravda, sloboda i bezbednost) koja će čvrsto obezbediti reforme u oblasti
vladavine prava... Pošto su
pristupni pregovori transformativni - oni će menjati ključne karakteristike
srpskog društva i srpske ekonomije...".
Istog dana, oglasio
se i dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, Rikard Jozwiak, koji
pozivajući se na izvore bliske Savetu ministara EU, da će Srbija morati da se
suoči sa priznanjem Kosova, i da će u nastavku pregovora, evropski komesar
Štefan File (i svi drugi koji dođu posle njega), insistirati na tome:
"...Evropska
komisija ima upravo takvu nameru. Oni o tome do sada nisu zvanično razgovarali,
ali veruje se da je to jedan od zadataka na koji će File insistirati.
Dakle, on će im predočiti da će pitanje Kosova biti stavljeno u poglavlje
35, umesto da se provlači kroz sva ostala poglavlja. Pretpostavlja se, s
obzirom na to da je dijalog Beograd-Priština u toku i da će se nastaviti, da će
i poglavlje 35 u januaru biti 'probno' otvoreno, paralelno sa poglavljima 23 i
24, koja će, takođe, biti veoma teška. Poglavlje 35 će, dakle, na stolu pristupnih
pregovora biti neprekidno, od samog početka do samog kraja pristupnih
pregovora!".
Zahtevi
Nemačke i Velike Britanije su u konačnim dokumentima malo ublaženi, ali su
suštinski ostali, rekao je tim povodom i Bodo Veber, ekspert za
pitanja Balkana i EU iz Berlina, nezvanični "tumač" Fileovih
izjava. Veber još kaže da je "...priznavanje nezavisnosti Kosova
nije formalan zahtev EU, ali se isticanjem ovog sporazuma suštinski od Srbije
zahteva da neformalno ili formalno prizna Kosovo i to je Beogradu poznato.
Kraće rečeno, Srbiji i njenim građanima mora biti jasno da bez direktnog
i eksplicitnog priznanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike
Kosova, Srbija neće biti primljena u članstvo EU."
To je suprotno od
onoga što je javnosti u Srbiji predočila Tanja Miščević, glavni
pregovarač Srbije sa EU, koja je tim povodom 21 januara izjavila: "...Pregovarački
okvir za Srbiju i Poglavlje 35 koje se tiče Kosova mnogo su bolji nego što smo
mogli zamisliti, jer će se normalizacija odnosa sa Kosovom odvijati u okviru
političkog dijaloga Beograda i Prištine, a ne u okviru procesa pregovaranja o
članstvu ".
Nemački radio Dojče Wele
takođe navodi da je Srbija i zvanično otvorila pristupne pregovore sa EU, ali
uz ozbiljnu ogradu da joj predstoji dug put sa puno bolnih reformi.
Naravno, nikako ne treba zaboraviti da je
Srbiji jasno stavljeno do znanja da ovi pregovori mogu u svakom momentu biti
prekinuti. Ukoliko Evropska unija proceni da su neka poglavlja za nju
"nesavladiva".
Da li neko čuje ambasadora Nemačke?
Srbija se danas nalazi na samom evropskom
dnu na osnovu svih statističkih pokazatelja. Poslednja je po kvalitetu
zdravstvene zaštite, kvalitetu obrazovanja, očuvanja životne sredine, komunalne
infrastukture...Njene državne institucije ne funkcionišu a ekonomija je u
stanju potpunog raspada. U takvim okolnostima, razumljivo je zbog čega
posmatrači Evropske unije vide Srbiju kao teškog bolesnika prepunog parazita, a
izjave Aleksandra Vučića o milijardama evra investicija i fantastičnim
privrednim perspektivama, kao neuračunljivo poigravanje sa vrlo jasnim
zahtevima Evropske komisije.
Jer, ništa od onoga na čemu je Evropska
komisija insistirala, a tiče se gonjenja krivaca za nezakonito iznošenje 51
milijarde dolara iz Srbije za deset godina, do danas nije urađeno. Tačnije, za
sada je u Srbiji poveden sudski proces za iznetih 80 miliona evra, što je
smešno mala suma u odnosu na ukupnu cifru opljačkanog novca tokom decenije
nezapamćene pljačke države.
Za srpske vlastodršce koji su bili
uključeni u otimačinu biblijskih razmera, nesavladiv problem je i insistiranje
Evropske komisije na istražnim radnjama povodom izveštaja Saveta za borbu
protiv korupcije, koji je napravljen dugogodišnjim ozbiljnim angažovanjem
Verice Barać. Ovu njenu dokumentovanu zaostavštinu, Brisel danas koristi kao
jedan od ključnih dokumenata na osnovu koga će svaka ovdašnja vlast morati da
postupa. Ali, umesto da uhvati i osudi glavne krivce, među kojima i nekoliko
bivših ministara, do današnjeg dana je izvršena samo selektivna istraga, a u
zatvor su dospeli ljudi poput Nemanje Kolesara, čija je jedina krivica bila u
tome što je bio šef kabineta pokojnog Zorana Đinđića, i što je ispunjavao
njegove naloge.
Današnja vlast koju samovoljno
"zastupa" Aleksandar Vučić, nije pokrenula opsežnu istragu nad svim
direktorima Agencije za privatizaciju, uključujući i Mirka Cvetkovića,
bivšeg predsednika vlade, koji je lično odgovornog za najcrnju tranzicionu
pljačku više od osamdeset srpskih preduzeća. Takođe, nije ni dotakla pitanje
odgovornosti bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića i
bivšeg ministra finansija Božidara Đelića u slučaju nezakonite prodaje Duvanske
industrije u Nišu, železare Sartid u Smederevu i još nekoliko
strateški važnih preduzeća, kao ni odgovornost Aleksandra Vlahovića i Mlađana
Dinkića za pravljenje kriminalnog Zakona o privatizaciji, koji je omogućio
prikrivanje identiteta kupaca i strukture vlasništva njihovih kompanija.
Nije procesuiran ni bivši, višestruki, ministar
zdravlja Tomica Milosavljević odgovoran za ogromnu pljačku zdravstva,
zdravstvenih fondova, kriminal u farmaceutskoj industriji...
Nije na optuženičku klupu izveden ni bivši
ministar odbrane Dragan Šutanovac koji je omogućio šverc vojne opreme i naoružanja.
Nije odgovarao ni Boris Tadić, koji je kao bivši ministar telekomunikacija,
ministar odbrane i, konačno, kao predsednik republike u dva mandata, direktno
odgovoran za multimilionske pljačke koje su, uz njegovo odobravanje i
"logistiku", počinili njegovi najbliži saradnici...
Dugačak je spisak najodgovornijih ličnosti
koje su svojim delovanjem, sa najviših političkih pozicija, omogućili pljačku
Srbije ili su i sami u njoj učestvovali.
Zbog svega toga, od današnjih i neki sutrašnjih
vlasti, EU i Evropska komisija, ultimativno će zahtevati da Srbija obavi
temeljno čišćenje svoje kuće, da vrati iznete milijarde i do detalja istraži koruptivnu
mrežu koja već godinama opstajava zahvaljujući sprezi politike i mafije.
Aleksandar Vučić, čovek koji sebe vidi
kao iskušenika demokratije i ličnost istorijskog preokreta u Srbiji, zapravo je
među ozbiljnim političkim krugovima Evropske unije, još odavno viđen kao
jeftini konvertit, koji je do juče služio najmračnijim desničarskim snagama, a
danas je spreman da padne na kolena pred svakom kancelarijom u Briselu.
Ali, i kao takav, bio bi makar
privremeno koristan da nije njegovog verolomnog karaktera. Dovoljno je da dva
dana bude gost kod šeika u Emiratima, pa da zaboravi na Evropsku uniju. Ili,
dovoljno je sedam dana u Americi kod Leona Panete, bivšeg šefa CIA-e, pa da
zaboravi da je Rusija ikada postojala. Još gore: tri dana u Londonu kod šefova MI6
i MI5, potpuno ga preobrate u nadobudnog i samouverenog autokratu koji
"zna najbolje" šta je dobro za Srbiju.
Istovremeno, svi oni koji slično njemu
misle, rado bi krenuli u vanredne izbore 2014. godine. Da još malo dobiju na
vremenu i produže vek demokratskoj pljački. Administracija Evropske unije zna
da su takvi izbori samo još jedna dimna zavesa iza koje hoće da s sakriju oni
koji su potpisali obaveze da će raditi na procesuiranju političkog i svakog
drugog kriminala. Izbori bi barem godinu dana odložili i rešavanje gorućih
pitanja oko pravosuđa, policije i tužilaštva, gde još uvek rade oni isti ljudi
koji su najdirektnije učestvovali u zaštiti pljačkaške elite.
Ni njih nove vlasti nisu opozvale, niti je
iko od njih procesuiran (a ima dovoljno jasnih slučajeva korupcije i
saučesništva u kriminalu). Na taj način je samo još više podstaknuta pravna nesigurnost
građana, a put anarhiji i samovlašću jedne partije i jednog čoveka, opet je
široko otvoren.
Zbog svega toga, ambasador Nemačke u
Beogradu, Hajnc Vilhlem, skrenuo je pažnju najvišim državnim
institucijama u Srbiji, jednostavnom porukom: "...Srbija ne treba da
gubi vreme na izbore".
San letnje noći, pretvoren u noćnu
moru
Neposredno pred početak pregovora Srbije
sa Evropskom unijom, ekonomski atašei u diplomatskim krugovama u Beogradu,
dobili su zapanjujući izveštaj da naprednjačka vlast dnevno zadužuje Srbiju za
11 miliona evra, da je ta stranka za godinu i po dana zaposlila preko 15
hiljada stranačkih aktivista, te da je nivo najavljenih investicija za prošlu
godinu bio petostruko manji.
Istina je, umesto megalomanskih snova
o milijardama dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija je dobila samo
nova zaduženja, a platiće i navodnjavanje šeikovih njiva kod Bačke Palanke, ako
se on seti gde je to. Izgleda da ni hotel na Kopaoniku koji je trebao biti
prodat šeicima za 600 evra po kvadratnom metru (što je duplo jeftinije od najjeftinijeg
stana u Beogradu), neće biti prodat nego skoro poklonjen.
Tako ulazak Srbije u pregovore sa
Evropskom unijom postaje odmah problematičan na više nivoa, posebno kad je u
pitanju rasterećenje državnog aparata i stranih investicija. Naprednjačka
vlast je najavila ukidanje najmanje šezdeset vladinih agencija, a ukinuto je
samo sedam. Zakon o javnim preduzećima niko ne poštuje, direktori nisu birani
na javnim konkursima, nego ih i dalje smenjuje i bira predsedništvo SNS.
Treba se setiti da je drugom polovinom
prošle godine Aleksandar Vučić najavio nekakav "Maršalov plan"
za obnovu Srbije (misleći, valjda, na čuveni Ruzveltov plan o obnovi posleratne
Evrope, nazvan "Maršalov plan"). Ali, umesto toga, novi
vlastodršci su samo povećali PDV, smanjili plate i najavili otpuštanje
60.000 radnika, ukinuli subvencionisane stambene kredite i izvršili novo
nasilje nad građanima preko naduvanih računa za struju. Umesto obećanog pojeftinjenja
električne energije od 20 odsto, ona je je poskupela za 11 odsto.
Mada su najavili da će zahvaljujući
zakonskim reformama (kojim?), država uštedeti preko 600 miliona
evra, naprednjaci su samo povećali javne troškove za novih 100 miliona
evra!
Isto tako spektakularno najavljivano
investiranje u srpske poljoprivredne kombinate ("kupiće ih šeici"),
završilo se neslavno. Naime, kompanija Al Dahra je trebalo da kupi osam
srpskih poljoprivrednih kombinata, jer je sa njom potpisan predugovor o
kupovini PKB korporacije iz Padinske Skele, Agrobačke iz Bača, „Bratstva i
Jedinstva" iz Neuzina, kombinata „Dragan Marković" iz Obrenovca, Nove
Gajdobre, „Mladog borca" iz Sonte, Omoljice i Vojvodine iz Starčeva, čime
je ta arapska kompanija trebalo da preuzme 9.000 hektara oranica i preporodi
poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, nezvanično se povukla iz posla koga nije
ni bilo!
Prilikom poslednje posete srpske državne
delegacije Abu Dabiju, niko nije ni pomenuo taj poslovni projekat, iako je za
njega svojevremeno tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević, u jednom
dahu izgovorio: „Međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima je
verovatno jedan od najboljih dogovora koje je Srbija postigla u poslednjih par
decenija i reč je o paket aranžmanu u kome je poljoprivreda samo jedan segment,
a koji Srbiji donosi ogromne koristi. Al Dahra će sigurno doći u Srbiju.
Nama se čude, od predsednika Francuske
do švajcarskih i nemačkih bankara, kako smo to uopšte uspeli, ali Vlada Srbije
je to uspela preko nekih svojih veza i odličnih poznanstava koje ima
potpredsednik vlade Aleksandar Vučić".
Nakon svega što se desilo, oglasio se i
jedan od omiljenih Vučićevih "vizionara", predsednik
Privremenog veća Beograda, Siniša Mali, koji je bio ključna figura Vlade Srbije
u sporazumima sa "arapskim partnerima", priznajući da sa Al Dahrom
nije ostvaren nikakav posao zato što se ispostavilo, kako je priznao, "da
se njima to ne isplati" i da su odustali od kupovine srpskih
poljoprivrednih kombinata, onog dana kad su došli ovde i napravili analizu!
U svetlu ovakvog ružnog iskustva, treba
posmatrati i neverovatni, imperijalni projekat pod nazivom "Beograda na
vodi", u sklopu kojeg su i zamišljene "kule od 80 metara i gradovi u
gardu".
Uprkos potpunom medijskom mraku u Srbiji,
javnost je saznala i to da je bivši JAT, sada Er Srbija, koja je
u posedu kompanije "Etihad" iz Emirata, dobio 20 januara 2014.
godine od američkog ministarstva saobraćaja zabranu letova iznad ove zemlje.
Tako naprednjačke vlasti, na čelu sa Aleksandrom Vučićem intenzivno rade na
produkciji svih vrsta obmana, ali, istovremeno, pokušavaju da obmanu i članove
Evropske komisije i nadležne institucije Evropske unije. Taj pokušaj će ostati
samo pokušaj. Evropska unija ima dovoljno realnih problema da bi na sebe uzela
i Vučićev "san letnje noći" i njegove orijentalne fantazije.