Kriminal
Kako
je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme SDPR
Mreža za lov u mutnom
Bivši
direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg
ministra odbrane Dragana Šutanovca,
napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi
koje imaju više od hiljadu računa i podračuna u bankama u zemlji i
inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac,
preko koga je Srbija surovo opljačkana za stotine miliona evra, mogao bi da se
pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveo u
zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano"
pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa
fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava
republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu
zločinačku aktivnost više lica iz vrha države.
Vuk Stanić
Stevan Nikčević nije počeo od nule kada je
došao na mesto direktora. Praksa provlačenja novca preko ofšor firmi,
izbegavanje poreza i pljačka preko provizija, već je postojala. Naravno,
Nikčević je ove operacije podigao na znatno viši nivo...
Lanac firmi preko kojih je, pod
komandom Nikčevića i Šutanovca, provlačen ogroman novac, smišljen je tako da je
poslovao na sledeći način: osnovali bi firmu u inostranstvu, u zoni koja ne
podleže porezu, sklopili ugovor da će na tu firmu biti uplaćen novac iz posla
SDPR i inopartnera, i usput u ugovoru predvideli i odgovarajuću proviziju za
firmu na koju će novac biti uplaćen. Tu proviziju su kasnije delili među sobom
određeni političari, direktori državnih preduzeća postavljeni od strane
vladajuće oligarhije...
Pravilo ovakve pljačke podrazumevalo je da
se u lanac poslovanja ubaci još firmi i povećava se broj onih koji uzimaju
provizije, primaju plate, a povećava se i broj računa u stranim i domaćim
bankama na kojima novac provodi vreme. Jer, što duže novac putuje od momenta
zaključenja posla do matične firme, manje novca stiže u SDPR.
Lica ovlašćena na računima na usputnim
stanicama imaju obavezu da ga preusmeravaju dalje, svaka stanica uzima
proviziju i novac prosleđuje. Pošto su u pitanju sume od nekoliko stotina
miliona evra godišnje, na računima ćerki firmi ostaju veliki prihodi od kamata.
Tim novcem raspolažu direktori ćerki firmi. Tog novca nema u bilansu SDPR-a, pa
država Srbija na njega ne naplaćuje porez. Istina, suma novca iz zaključenog
posla koja preko mreže firmi stigne u SDPR na kraju ulazi završni račun, ali
pošto je umanjena putovanjem preko provizionih stanica suma na koju se porez
naplaćuje je na taj način takođe umanjena.
Tužilaštvo se ponaša kao da ništa ne
vidi
Na računima umreženih kompanija u jednom
trenutku nalazilo se blizu 250 miliona evra. U ime Jugoimport SDPR-a,
kompanije iz pomenutog poslovnog lanca polažu pravo na potraživanja vredna dve
milijarde evra. Ovlašćeni da novcem sa računa raspolažu su direktori iz lanca umreženih
firmi. Policija, BIA, VBA, mesecima su pratili tokove novca po svetu i zemlji
pokušavajući da utvrde ko podiže kamate od deponovanja novca po računima u
svetu, ko su direktori koji za sebe i političare izvlače "pomalo" nadajući
se da to niko neće primetiti. Istraživali su i poreklo novca...
Dokumenta su
u jednom trenutku dostavljena Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je tim povodom
pokrenulo istragu pod brojem KTR 12544/11. Istragom su obuhvaćeni sadašnje i
bivše rukovodstvo (niko nije kriv dok se ne dokaže). U papirima koji su
Tužilaštvu dostavljeni pominju se i imena bivšeg ministra odbrane Dragana
Šutanovca, bivšeg direktora SDPR-a Stevana Nikčevića, ali su se u
Tužilaštvu zbog političkih pritisaka pravili da to ne vide.
Nova
vlast je očekivala i da novi direktor SDPR-a Jugoslav Petković, zaštiti
interes kompanije i države. Međutim i on je nastavio da koristi mrežu firmi
koju su napravili Šutanovac i Nikčević. Nastavak poslovanja sa zatečenim
kadrovima i na način na koji su ga oni obavljali značio je i nastavak istrage,
jer se poslovi odvijaju suprotno propisima Srbije.
Deo novca
koji je predmet istrage nalazi se na računu u banci DBS Bank Ltd,
Singapur, račun broj 0100-000329-01-2-0022 (u pitanju je dolarski račun).
Pod istragom
je i bankarski račun u Srbiji 180123121003775113 kod Alfa banke, vlasništvo
firme Atera, čiji je sledbenik Atera plus.
Domaća
preduzeća koja su od značaja za poslovanje SDPR-a a čiji je osnivač SDPR i koja
su operativno obrađivana su pored Atere plus i PMC Inžinjering, Borbeni
Složeni Sistemi, Kovački Centar, Jutra Kipal Eskport, DKS i DIRS.
Mreža u
zamci
SDPR je u
strukturi učešća vrednosti kapitala zastupljen sa 100 odsto kod Atere, Jure,
PMC-a, BSS-a i Kipal Eksport-a. Kod kovačkog centra taj udeo iznosi 51
odsto. Udeo Republike Srbije u DKS-u je 100 odsto. Udeo DKS-a u DIRS-u je opet 100 odsto što znači da je
Republika Srbija posredno vlasnik DIRS-a sa 100 odsto ali ona ne imenuje
rukovodstvo u toj firmi niti upravlja tom firmom, imovina te firme se nigde ni
ne knjiži kao državno vlasništvo.
Zbog istrage se skeniraju računi PMC
Inžinjeringa i to račun u Banka Intesi broj: 160-38466-17 ; račun u Univerzal
banci broj 290-1488-44; kod Hipo banke račun broj 165-1667-78; kod Sosiete
ženeral banke račun broj 275-0010221612204-22; kod Aik banke račun broj:
105-4456-47; kod Credi banke račun broj: 150-13921-85.....
Firma Beolom je pravni sledbenik
preduzeća Borbeni složeni sistemi d.o.o. njihov račun kod Univerzal
banke je takođe predmet istrage, a posebno se proveravaju poslovi Kovačkog
centra Valjevo d.o.o i firme JUTRA d.o.o.
Istražnim organima interesantan je i
firma Kipal eksport d.o.o. osnivači ovog preduzeća su Anastas
Paligorić i Mihajlo Kisić.
Osnivačka prava su ugovorom preneli na
Živojina Jovanovića. Pet godina kasnije 28.01.2003. godine Jovanović je svoja
prava preneo na Dragana Đukića, dok je Đukić ugovorom broj 1326-1 vlasništvo
preneo na SDPR.
Istragom je utvrđeno da su novčane
transakcije osnovni deo tekućeg poslovanja preduzeća BSS, Kipal eksport, PMC
Inžinjering, Kovački centar, Direkcije KS i Direkcije IRS. Kod preduzeća Jutra
i Atera evidentrane su iste poslovne operacije ali i transakcije sa
preduzećima iz inostranstva iz mreže firmi koju su formirali političari bliski
SDPR-u i direktori ove firme.
Istraga KTR 12544/11 se detaljno bavi
poslovanjem navedenih firmi, ali nailazi na poteškoće u identifikaciji osoba
koje upravljaju firmama u inostranstvu.
Tokovima
novca je teško ući u trag jer su firme za koje se naši službenici raspituju često registrovane kao pravna lica u stranim državama i nalaze se van ingerencije naših organa gonjenja.
Mreža ljudi koji novcem upravljaju poseduje i dobre kontakte
u policiji, BIA, Tužilaštvu i kod političara, koji vredno rade na tome
da se istraga obustavi. U inostranstvu
plaćaju skupe advokate kako bi sprečili ili barem odložili otvaranje knjiga
firmi koje su tamo registrovane.
Tužilac Zagorka
Dolovac u Tužilaštvu neskriveno lobira u korist Šutanovca i Nikčevića.
Poznato je i
da je sa ljudima iz Šutanovčeve grupe poslovao bivši pripadnik VBA Dragan Babić,
zvani Kobra preko preduzeća Ultima TIM protekta. Deluje da
njegova firma nije deo Nikčevićeve mreže, ipak je obuhvaćena istražnim
postupkom jer je neko plasirao neproverenu priču da je njegova kompanija bila
angažovan za bezbednost Darka Šarića u Srbiji. Na spisku ljudi iz srpskih
institucija, za koje se pretpostavlja da pomažu Šutanovca i njegovu grupu je i
državni službenik Vesko Milić.
Tužilaštvo je
nedavno dobilo i materijal vezan i za poslovanje SDPR-ove ofšor kompanije "Middle
East General Afairs Co" sa sedištem u Libanu. Ovu firmu sa sa
osnivačkim ulogom od 25.000 dolara u ime SDPR osnovali Milan Stamatović,
Nikodin Jovanović i Aleksandar Sredović.
U jednom od
dokumenata dostavljenih Tužilaštvu nalazi se i skica jednog dela mreže firmi u
inostranstvu koja je knjigovođama služila da se lakše snađu. Firme su podeljene
u kategorije: upisane u registre u zemlji i inostranstvu, upisane u registar u
zemlji, upisano u registar u inostranstvu i firme koje nisu upisane nikakve
registre u zemlji niti inostranstvu. (fantom firme.) Na skici se ne nalaze puni
podaci o pravnim subjektima već samo osnovni nazivi. Kao firme koje nisu
upisane ni u jedan registar navode se: Interpolimec,
Homeric, Angopanum, FOP, Transacta, FOI Trading, P.S.I....
Osim sa istragom domaćeg tužilaštva,
mreža firmi se suočila i sa pravnim problemima u Singapuru. Tamošnji Viši sud
Singapura blokirao je 50 miliona dolara iz poslovanje ćerke firme SDPR-a i
milion dolara kamate, sve dok se ne utvrdi ko ima pravo da sa njima raspolaže.
U drugom sporu takođe pred Višim sudom Singapura blokirani je 17 miliona dolara
iz ranijih poslovanja SDPR-a.
Domaća istraga iz postupka KTR 12544/11
nedavno je dopunjena i ovim detaljima. Domaći istražitelji su zapanjeni
otkrićima o tome koliko je novca izneto iz zemlje, potom ponovo uneto i
pokradeno. Suma neoporezanovanih transakcija je takođe zapanjujuća, radna
pretpostavka nekih ljudi iz policije bila je da je za proteklih 25 godina
promet veći od pedeset milijardi evra ostao van poreskih bilansa...
Materijal u Tužilaštvu je dovoljan i da
istraga bude proširena na poslovanje SDPR-a i iz vremena stare
Jugoslavije. Firme iz Srbije i bivših republika SFR Jugoslavije, potraživale su u
trenutku raspada zemlje za poslove od inopartnera više od dve milijarde dolara!
Ko im je dugovao i za koje poslove bila je tajna. Energoprojekt, Janko
Lisjak, Kongrap, gradili su bunkere na tajnim lokacijama, zidali su zgrade
sa tajnim odeljenjima, prodavani su tenkovi, prodavalo se oružje iz Zastave,
a papiri o svemu se sklanjani je jer su poručioci radova i robe, tražili da
posao bude obavljen uz neophodnu tajnost i diskreciju.
Ovlašćen da
naplati novac iz ovih poslova bio je jedino SDPR. Zbog sankcija novac je već
tada sklanjan na račune privatnih lica, i firmi registrovanih u
inostranstvu. Naplata mnogih potraživanja nije nikada ni započeta, a
ispostavilo se da su ljudi iz Šutanovčeve grupe jako zainteresovani i za
poslove naplate tih potraživanja. Mnogi od njih dočekali su promenu vlasti sa
novim partijskim knjižicama i sada su bliski novoj vlasti, na funkcijama su i
umesto da pomažu borbu protiv korupcije oni je zataškavaju.
A 1.
U Vučićevom jatu
Veliko iznenađenje izazvalo je imenovanja Stevana
Nikčevića za državnog sekretara u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i
telekomunikacija. Prethodno je Nikčević, odmah po formiranju Vlade Srbije u
kojoj je Vučić imenovan za njenog potpredsednika, posetio ga u kabinetu
ministra odbrane, potpisavši pristupnicu za Srpsku naprednu stranku. Umesto u
zatvor, Nikčević je postavljen za državnog sekretara, sa svim ovlašćenjima
dobijenih od tadašnjeg potpredsednika Vlade i ministra odbrane Vučića, da može
da nastavi da vršlja preko SDPR-a i okonča kriminalne poslove. Kao zak male
pažnje, tvrde upućeni, Stevan Nikčević je predao Aleksandru Vučiću tašnu u
kojoj je bilo 50 miliona evra! Upućeni tvrde da Nikčević i dalje podmićuje
Vučića i vodio sve špekulativne poslove sa međunarodnim švercerima oružja.
A 2.
Vučić kao novi zaštitnik
Po nalogu tadašnjeg predsednika Republike
Srbije, Savet za nacionalnu odbranu naložio je Bezbednosno-informativnoj
agenciji da ispita sve kriminalne radnje u Ministarstvu odbrane i SDPR-u.
Desetina službenika BIA danonoćno je
ispitivalo osumnjičene i svedoke i prikupljalo je dokaze za paljenje vojnih
skladišta, fabrika namenske proizvodnje i magacina gotovih proizvoda. Ispred
Tužilaštva za organizovani kriminal, istražnim radnjama rukovodio je zamenik
tužioca Jovica Jovanović. Prikupljeno je nekoliko hiljada stranica pisanih
dokaza, ali postupak protiv ministra Šutanovca, njegovog kuma i pomoćnika Ilije
Pilipovića i Stevana Nikčevića nije pokrenut. Prošle godine pokrenut je
postupak i uhapšeno je nekoliko generala, koji su umešani u rasprodaju vojne
imovine. Predistražnim radnjama utvrđeno je da je vojna imovina opljačkana u
iznosu većem od pet milijardi evra!
Intervencijom Aleksandra Vučića, sve je
zataškano. I on je namiren.
A 3.
"...Imajuću u vidu organizovani kriminal..."
U periodu od 10. maja do 7. juna 2010. godine izvršena je redovna i delimična
inspekcija materijalnog i finansijskog poslovanja Uprave za
snabdevanje, Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane, i to na
osnovu ovlašćenja direktora Inspektorata
odbrane Str. pov. br. 468-2 od 7. maja 2010. godine i dopuna ovlašćenja Str. pov. br.468-4 (od 17. maja 2010.), kao i Str.
pov. br. 468-6 (od 21. maja 2010. godine) i (Str. pov. br.468-8 od 2. juna
2010. godine).
Na osnovu člana 25 stav 1 Zakona o državnoj
upravi (Službeni glasnik RS, br. 20/92... 101/05)
dana 15. juna 2010. godine sastavljen je Zapisnik o izvršenoj redovnoj i delimičnoj inspekciji materijalnog i finansijskog poslovanja
Uprave za snabdevanje pod oznakom Odbrana, Službena tajna, Strogo poverljivo (Str. pov. br. 468-10 od 15.
juna 2010. godine). Navedeni zapisnik su potpisali inspektori: pukovnik doc. dr
Rade Žugić,
pukovnik Čedo Milivojević, pukovnik Vjekoslav Bogunović, dipl.
pravnik, pukovnik mr Slavko Stojković, potpukovnik Duško Mijić, dipl. inž.el., vojni službenik Ljiljana Stevanović, dipl. pravnik.
Izvor iz
kabineta tadašnjeg predsednika države, dostavio je redakciji Tabloida sledeći
izveštaj:
"...Imajući u vidu pravo stanje stvari, da Ministarstvom
odbrane i Vojskom Srbije caruje organizovani kriminal, mito i korupcija, da
hara mafija, pažljivom analizom navedenog
zapisnika da se zaključiti:
-
kontrola je izvršena namenski, po diktatu i pod kontrolom ministra odbrane, u
cilju dnevne političke upotrebe. Očito je da je prevashodni cilj kontrole bio da se,
ako već ne mogu da se ne
evidentiraju propusti odnosno nezakonite radnje ministra i njegovog pomoćnika i kuma, na neki način verifikuju naknadnim dovođenjem dokumentacije kako-tako u nekakve zakonske
okvire. Tamo gde to nije bilo moguće učinjen je veoma veliki
napor da se prikaže kako je ministar
doveden u zabludu. Naime, radi se o bacanju prašine u oči građanima i poreskim obveznicima i manipulaciji aktuelnog ministra i njegovog
pomoćnika i kuma u pokušaju prikaza da se u Ministarstvu odbrane radi
planski, zakonito".