Natrag
Na licu mesta
Cirkus umesto lokalne vlasti: kako su zaječarci dobili PRS (srednji) od estradnog menadžera Saše Mirkovića (2)
Poslovno-tehnička korupcija
Od kako je pod firmom SNS lokalnu vlast u Zaječaru prigrabio PRS (Pokret radnika i seljaka) predvođen estradnim menadžerom Sašom Mirkovićem, ovaj grad sve više liči na cirkusku šatru. PRS-ovci koji o funkcionisanju lokalne samouprave pojma nemaju, niti ih to interesuje, za rekordno kratko vreme su u Zaječaru napravili haos kakav ne pamte ni najstariji žitelji ovog grada.
Vuksan Cerović
Prošlogodišnju kampanju SNS (zapravo PRS) u Zaječaru platili su svi građani i radnici ovog grada kroz vajnu „poslovno - tehničku saradnju" sa Timočkom televizijom i radijom.
Od kako su na vlast došli PRS (Pokret radnika i seljaka preobučen u šinjel SNS) i URS (preletači iz stranke Mlađana Dinkića) u Zaječaru vlada pravi pravcati haos. Od obećanih investitora nema ni traga ni glasa, „ogromna" ulaganja u infrastrukturu pretvorena su u mrvice (u 2013. godini u Zaječaru je asfaltirano svega kilometar i 600 metara ulica), javna preduzeća i ustanove se nakaradnom kadrovskom politikom bukvalno razbucani, a plate u njima kasne od tri do šest meseci.
U tom galijamatisu u kome se ne zna ko pije, ali se zna da narod plaća, dobro ide samo politički podobnim medijima, a pre svega privatnoj Timočkoj televiziji i radiju (Best televiziji), koja se pretvorila u pravog pravcatog haračliju, koji nemilice guli gradski budžet, a po mnogim indicijama i druge državne i privatne firme. U ugovorima koje je ta medijska kuća u 2013. godini sklapala sa javnim preduzećima i ustanovama, piše bez pardona da je korisnik usluga „najbolje regionalne televizije u Srbiji" dužan da uplati ugovorenu sumu odmah po potpisivanju ugovora!
Partijsku privrženost ova medijska kuća izvežbala je još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, usavršavala posle 2000 godine, usavršila u vreme kada je na čelu Zaječara bio Boško Ničić prvi čovek Pokreta „Živim za Krajinu" i visoki Funkcioner URS-a, a do savršenstva dovela kada se na političkoj sceni pojavio PRS (Pokret radnika i seljaka) na čelu sa Sašom Mirkovićem.
Tokom vladavine Boška Ničića, do početka 2007. godine, Radio-televizija Zaječar bila je javno preduzeće. U jednom trenutku je zapošljavala 119 radnika i gradski budžet koštala 45.000.000 dinara. Tada je imala naveću sopstvenu produkciju i tada je ulagano mnogo novca u opremanje te medijske kuće.
Dokle je išlo podaništvo te medijske kuće najbolje svedoči činjenica da mu je, nakon emisije „Pitajte predsednika", u kojoj su telefonom učestvovali građani Zaječara, sledećeg jutra dostavljan listig sa punim brojevima telefona sa kojih su se građani javljali.
Time, i ne samo time, RT Zaječar, a i još neke privatne medijske kuće manjeg značaja, počele su da postaju jedna od značajnih poluga vlasti, a mediji nacionalnog formata sumnjivci koje treba izbegavati i kojima treba otežavati fukcionisanje. Takvo viđenje funkcije informisanja dovelo je, 2011. godine, do bukvalnog proterivanja dopisništva RTS iz Zaječara. Formalni razlog su bile prostorije, a stvari što su na RTS - u emitovani i prilozi koji nisu bili po ukusu tada neprikosnovenog gazde Zaječara. Podaništvo je nastavljeno i nakon prve privatizacije početkom 2007. godine, kada je RT Zaječar na aukciji navodno kupio Dušan Ninić za 215.202,53 evra što je po srednjem kursu iznosilo oko 18 miliona dinara. Cenu je zapravo platio grad Zaječar, jer je iz budžeta grada za tu godinu za privatnu medijsku kuću izdvojen bezmalo isti iznos.
Da od zla može biti gore, uverili su se i novinari građani kada je u februaru 2010. godine, RT Zaječar po pisanju mnogih medija kupio Saša Mirković, vlasnik „Beotona". Mirković je tada izjavljivao da je on samo zastupnik većinskog kapitala, a da je pravi vlasnik Danijela Vidosavljević, radnica „Beotona". Još je tada izjavio da neće biti otpuštanja radnika nego zapošljavanja novih i, po običaju slagao. Po završnom računu za 2013. godinu u Timočkoj televiziji i radiju radila su 52 radnika.
Naravno i nakon te privatizacije Timočka televizija se stavila u službu Bošku Ničiću, jer je Mirković sve do polovine 2011. godine bio podpredsednik Ničićevog „Pokreta živim za Krajinu" kada ga je iznenada napustio. Mirković je, najpre, izjavljivao da je Pokret napustio zbog zauzetosti, a kasnije, kada su porasle njegove političke ambicije počeo kao razlog je navodio neslaganje sa Ničićevom odlukom da Pokret „Živim za Krajinu" uđe u Dinkićev URS. Bilo kako bilo, razlaz dvojice dotadašnjih prijatelja povezanih ne samo partijskim, nego i masnim materijalnim interesima, odrazio se na odnos Timočke televizije prema Ničiću. Dotadašnje hvalospeve zamenile su kritike, koje su se dramatično umnožile nakon formiranja Pokreta radnika i seljaka i uoči lokalnih izbora 2012. godine.
Ničić je uzvratio raskidom ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa Timočkom televizijom. Ta u startu pravno problematična odluka, samo je dolila ulje na vatru. Televizija je podnela tužbu Privrednomm sudu u Zaječaru zbog raskida ugovora o „poslovno - tehničkoj saradnji". Tužba je delimično usvojena i gradu Zaječaru je, pravosnažnom presudom P 398/12 od 10. 4. 2013. godine, naloženo da Televiziji isplati 3.885.256,96 dinara. Još više ulja doliveno je tužbom grada radi naplate kirije za prostor od 1157 kvadrata koji koristi televizija. Pomenuti sud je 15. 4. 2013. godine doneo presudu 1.P 171/12 u kojoj u stavu 1. piše da je Timočka televizija dužna da se u roku od 15 dana iseli iz poslovnog prostora, a u stavu 2. da je dužna da na ime zaostale kirije u budžet grada uplati 11.080.900,08 dinara plus zatezna kamata.
Nakon što su PRS - ovci sakriveni iza Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke osvojili vlast u Zaječaru, a učvrstili je uz pomoć prebeglih URS- ovaca koji su tako sačuvali lične interese, Timočka televizija i radio postala je pravi haračlija. Vajdicu imaju i druge medijske kuće, koje su se pred izbore prestrojile iz kolone Boška Ničića u kolonu Saše Mirkovića, pa i one koje su se naknadno pokajale i legle na rudu. Ali to što oni dobijaju iz budžeta grada Zaječara, gotovo je zanemarljivo u odnosu na parče koje odvaljuje Timočka televizija i radio.
Osim 18.000.000 dinara koliko je Timočka televizija i radio dobila u 2013. godini na osnovu „ugovora o poslovno - tehničkoj saradnj", koji bi se sa popriličnom argumentacijom mogao svrstati u jedan od oblika korupcije, kao i 3.800.000 iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine (bez ikakvog oglasa i potajno od građana) u opticaju su i brojne druge pogodnosti u korist PRS-u lojalne televizije. Iako u Zakonu o javnoj svojini piše da se imovina lokalnih samouprava daje u zakup po tržišnim cenama, Gradsko veće grada Zaječara donelo je 31. 7. 2013. godine zaključke o davanju u zakup lokala u Ulici Ljube Nešića 159 i 38 koji su jedan od drugog udaljeni svega 30 - 40 metara. Početna cena za lokal broj 159, površine 183 kvadrata zaključkom je određena na 73.273 dinara ili 400,39 dinara po kvadratu, a početna cena lokala (zapravo dva povezana objekta površine 1.157 kvadrata čija je vrednost procenjena na 80 miliona dinara) na 182 dinara po kvadratu. To je upola manja cena od one koja je za takav objekat u ekstrazoni u Zaječaru predviđena Odlukom o davanju u zakup poslovnog prostora u vlasništvu grada.
U obrazloženju zaključka piše: „...Uvidom u priloženu evidenciju zakupa lokala Gradske uprave Zaječar utvrđeno je da ovaj lokal nije dat u zakup. Početna cena za zakup lokala u ekstrazoni od 364,00 dinara, smanjuje se za 50 posto, a sa razlogom što po prethodnoj ceni nije bilo zainteresovanih ponuđača te je oglas ponavljan više puta".
U ovoj drugoj rečenici tačno je jedino da je oglas ponavljan više puta, ali ne zbog toga što nije bilo zainteresovanih ponuđača, nego zato što je prethodna vlast na čijem je čelu bio Boško Ničić raznim marifetlucima omogućavala Timočkoj televiziji da pomenute zgrade koristi besplatno.
Tako su pronalaženi formalni razlozi za poništavanje oglasa, a jednom je čak i potpisan ugovor o zakupu, koji je na brzinu uz obostranu saglasnost poništen. Postoji pisan i overen dokumenat kojim je Ničić tvrdio da Timočka televizija i radio ima pravo da besplatno koristi poslovni prostor vredan 80 miliona dinara.
U međuvremenu Privremeni organ grada Zaječara, u kome je glavna violina bio Saša Mirković, doneo je 4. 7. 2013. godine Zaključak o prihvatanju inicijative Timočke televizije i radija, da se međusobna potraživanja po već pomenutim sudskim presudama regulišu Sporazumom o vansudskom poravnanju. Novim Zaključkom od 29. 7. 2013. dat je nalog Javnom pravobraniocu grada Zaječara da Sporazumom reši odnose između Timočke televizije i grada. Sporazum o poravnanju je potpisan daleko od očiju javnosti, a o zahteve da se taj dokumenat učini javnim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama organi grada Zaječara se redovno oglušuju.
Saznali smo da Timočka televizija i radio otplaćuje u ratama dug od oko sedam miliona, koliko ostaje nakon prebijanja potraživanja. Iz Izveštaja o popisu za 2013. godinu vidi se da „najbolja regionalna televizija u Srbiji" gradu za neplaćenu kiriju duguje 11.567.661,32 dinara!
Nažalost, to nije jedini način na koji se gradski budžet čerupa. Dok svugde u svetu televizije plaćaju prava da prenose ili odloženo emituju fudbalske utakmice, FK Timok to kao uslugu plaća Best televiziji. Ugovor o tome sklopljen je 15. jula 2013. godine, kada je na čelu kluba bio pevač Aca Lukas i kada je na vlasti u Zaječaru bilo Privremeno veće u kome su vedrili i oblačili kadrovi PRS-a.
U Timočkoj televiziji i radiju zaveden je istog dana, a u FK Timok 9. avgusta 2013. godine i njime se klub obavezao da Timočkoj televiziji i radiju mesečno plaća 1.300.000 dinara. Do početka maja ove godine po tom ugovoru je preneto 9.860.000 dinara, a Timok je ispao iz Prve lige. Svakako je zanimljivo navesti da je ugovor zaključen na četiri godine i da je njime predviđeno da Timok, u slučaju da jednostrano raskine ugovor, Timočkoj televiziji i radiju mora jednokratno isplatiti „naknadu u visini jedne sezone".
Tokom 2013. i početkom ove godine, Timočka televizija i radio je sa ustanovama koje se finansiraju iz budžeta sklopila 10 ugovora o „poslovno - tehničkoj saradnji u vrednosti od 2.520.450 dinara bez PDV-a. Posebno je interesantno da ta medijska kuća nije platila ni dinar naknade za direktan prenos 47 Gitarijade, ali je zato Centru za kulturu naplatila usluge povodom te manifestacije u iznosu od 1.180.050 dinara. Sportsko-poslovni centar „Timok" je platio za reklamiranje jedinog klizališta u Zaječaru od 3. 1. do 28.2.2014 godine 380.000 bez PDV. Novoformirana ustanova kulture CEKIT za 38 dana „saradnje" platila je 370.000 dinara takođe bez PDV. Rekord je verovatno jednodnevno reklamiranje „Nišvila" 14. 8. 2013. godine, za koje je Centar za kulturu grada Zaječara platio 230.400 dinara. Apanažu je platilo i Javno komunalno stambeno preduzeće za nedefinisanu „poslovno tehničku saradnju" od 10.10. do 31.12. 2013 godine u iznosu od 356.000 dinara sa PDV a nešto je kapnulo i iz Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod" koje u Zaječaru nema nikakvu konkurenciju. Sve skupa iz budžeta grada u kasu PRS-ovske televizije slilo se, računajući i dug za kiriju, skoro 40 miliona dinara!
Timočka televizija i radio ne uzima harač samo od budžeta i budžetskih korisnika. Od vrlo pouzdanih ljudi, koji su na mestima na kojima raspolažu pouzdanim informacijama, saznali smo da ovdašnji Zdravstveni centar plaća 1.200.000 dinara godišnje, a Zavod za prevenciju u Gamzigradskoj Banji platio je u 2013. godini 750.000. Kada smo vlasnika firme AD „Put", koja često posluje sa gradom Zaječarom, pitali koliko plaća „usluge" Timočke televizije i radija, čovek je izgledao kao da smo mu gurnuli ruku u torbu punu zmija. Ništa nije hteo da kaže, ali smo na sajtu Agencije za privredne registre pronašli podatak da ga je reklama i propaganda u 2013. godini koštala 1.200.000 dinara. Nije teško pogoditi gde je završio najveći deo te sume.
Osim Timočke televizije i radija o budžet grada Zaječara su se ogrebali Hepi TV, „Blic", „Naše Novine", „Informer", TV Fira i „Alo". Osim Hepi TV, sa kojom su Narodni muzej i CEKIT sklopili ugovore za „reklamne sekunde na nacionalnoj televiziji" za ukupno 2.310.000 dinara, ostali ugovori su znatno sitniji. Zanimljiv je svakako i slučaj firme BIG BLUE GROUP - ogranak PRINCIP ADVERTISING koja tek formiranom Sportsko-poslovnom centru „Timok", čije finansiranje u tom trenutku još nije bilo rešeno, naplatila „izradu medija plana i PR aktivnosti" 380.000 bez PDV, a CEKIT-u za „obezbeđivanje prostora u dnevnim novinama" u mesecu decembru 2013. godine 391,000 dinara. Sa istom firmom grad Zaječar je 23. 12. 2013. godine sklopio ugovor u vrednosti 3.372.969,60 dinara, po kome se to preduzeće obavezalo da u Beogradu na bilbordima u trajanju od mesec dana reklamira grad Zaječar. Posle toga su Beograđani nagrnuli u Zaječar. Šatro!
(Nastaviće se)