Do koske

Ministar prosvete Mladen Šarčević leži na opljačkanim milionima, a banke đacima nude udžbenike na kredit!

Školovanje u Vučićevom kazamatu

Roditelji srpskih osnovaca i srednjoškolaca, nemaju vremena da misle ni o čemu osim o preživljavanju i kako da plate školovanje deci, koje je u svim civilizovanim, socijalno zbrinutim evropskim državama besplatno (i koje je nekada, u jugoslovenskoj državi bilo besplatno!). Ali, kad bi samo malo obratili pažnju na to ko je danas ministar prosvete, kakvi su mu ciljevi i ko ga je doveo na to mesto, imali bi šta da vide! Naime, srpskim prosvetnim ustanovama upravlja Mladen Šarčević, opasan hohštapler, "biznismen", prevarant, maher čije su potencijale prepoznala najmanje dva diktatora na ovom delu Balkana.

Milica Grabež

Srbija je sigurno jedina evropska država u kojoj ni osnovno obrazovanje nije besplatno. Ovih dana, mnoge banke, pa čak i neke propale, nude kredite roditeljima đaka osnovnih i srednjih škola, za kupovinu knjiga i školskog pribora. Utrkuju se i Poštanska banka i Rajfajzen banka i mnoge druge banke. Milioni ljudi u Srbiji nemaju danas novac da kupe deci školsku torbu, pisaći pribor, knjige i sveske, odeću i obuću...Nemaju čime da ih nahrane, nemaju novca da im daju makar minimalni džeparac. O računarima, nema ni govora. Ako ih ima u školama, uglavnom su starijeg datuma i lošijeg kvaliteta.

Potrošački kredit za plaćanje školarine, kupovinu udžbenika i školskog pribora, to je samo mali deo banditizma koji se dešava u srpskom školstvu. Na vrhu prosvetne piramide, Vučić je postavio Mladena Šarčevića, čoveka za koga službena biografija kaže da je "...sa samo 33 godine postao direktor OŠ 'Nikola Tesla' u Beogradu, rukovodio stručnim aktivima direktora škola(!?), i učestvovao je u osnivanju mnogih škola za potrebu države (!?)".

Ako je suditi po ovom detalju iz njegove biografije, Šarčević je ortodoksni "službin" čovek, talentovani doušnik i realizator monstruoznih projekata zbog kojih je ovoliko omladine i pobeglo iz Srbije.

Ali, on je i ozbiljan mešetar na tržištu nekretnina, tako reći, majstor zanata! Činjenice govore da mu nikad nije dosta kvadratnih metara stambenog prostora i da mu uvek još nedostaje. Šarčević je negde upisan kao vlasnik a negde neko njegov, i tako u krug. Čudno, ali postoje dokazi da je Mladen Šarčević prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije da je kupio šestosobnu kuću, ali se ubrzo ispostavilo da ne postoji takva nekretnina uknjižena na njegovo ime! Kad su ga pitali "Čija je to kuća?", lakonski je odgovorio "Moja, samo je na uknjiženju"! Šta je stavio kao zalog nije poznato, ali je kuću isplatio tako što je podigao kredit od 300.000 evra kod Pro Credit banke, a ostatak pokrio kompenzacijom za kuću koju je posedovao u ulici Baje Pivljanina na Savskom vencu u Beogradu. Njegova ćerka Stanislava Šarčević osnovala je kompaniju sa dvojicom partnera u maju 2014. godine. Firma se zvanično bavi trgovinom na malo hranom, pićima i duvanom.

Takođe, ćerka ministra Šarčevića, osnovala je u maju 2015. godine firmu za prevoz dece koja pohađaju škole obrazovanog sistema „Ruđer Bošković". Na portalu javnih nabavki može se videti da je njena firma „Ruđer prevoz" od osnivanja dobila sva tri tendera koje je raspisala Opština Voždovac za prevoz školske dece u ukupnoj vrednosti od oko 250.000 evra!

Ni to nije sve! Ćerka Vučićevog ministra Mladena Šarčevića osnovala je jednu firmu još ranije, 2012. godine i postavila svoga brata, Marka Šarčevića za direktora u novembru 2013. godine. Firma se zove „Life code" i bavi se proizvodnjom nameštaja za poslovne prostore. Nije teško zaključiti da su i škole gde Šarčevići drmaju, takođe "poslovni prostor"! Marko Šarčević, vlasnik je i sportskog udruženja koje promoviše fitnes i bodibilding, a koje je osnovano u januaru 2014. godine na istoj adresi na kojoj kompanija porodice Šarčević „Life code" ima registrovan ogranak.

Idući malo unazad, može se stići do zapanjujućih činjenica iz biografije aktuelnog ministra prosvete Srbije. Tako je na primer, Mladen Šarčević osnovao kompaniju u Crnoj Gori, sada već davne 2004. godine, preko koje je otvorio gimnaziju pod imenom "Luča" na Cetinju. Čitav posao uradio je sa dvojicom biznismena koji su vlasnici hotela „Palas" na Topličinom vencu u Beogradu. Kompaniju „Edu Cons" su prodali novim vlasnicama - Ani Kolarević, sestri crnogorskog premijera Mila Đukanovića, Jelici Petričević, bivšoj zamenici direktora crnogorske Prve banke, Aleksandri Popović i Nataši Vlahović.

Školu su prodali iste te 2004. godine za 400.000 evra! Mladenu Šarčeviću pripala je trećina od ove transakcije koja je obavljena preko Crnogorske komercijalne banke. Ubrzo nakon što je firma promenila vlasnike, i škola je zatvorena! Pranje ili prljanje?

Godinu dana pre ove finansijsko prosvetne akrobacije, Šarčević je imenovan za direktora gimnazije "Ruđer Bošković" u Beogradu. Nedugo nakon toga, on postaje vlasnik ove gimnazije, tako što mu je bez naknade ustupljeno 20 odsto udela. U tu školu išla su uglavnom dece političara, biznismena i stranih diplomata, među kojima i sin sadašnjeg predsednika Republike, Aleksandra Vučića. Godišnje školarine se u pomenutoj "ustanovi" kreću do 12.500 evra! Škola se nalazi na Košutnjaku, u objektima koje je nelegalno izgradila firma „Mostar". Objekti su izgrađeni na parcelama koju je ova firma 2012. iznajmila na 99 godina od Grada Beograda.

Od pet vlasnika firme „Mostar", trojica imaju deo vlasništva u Gimnaziji „Ruđer Bošković". Nakon što je postao ministar, Šarčević je preneo upravljačka prava u gimnaziji na Dragana Štulića - jednog od vlasnika „Mostara" i suvlasnika škole „Ruđer Bošković". Tačnije, prodao je pomenutu gimnaziju, Andreju Vučiću! Tako je i postao ministar prosvete!

U Srbiji, uoči početka školske godine, komplet udžbenika za niže razrede osnovne škole koji se sastoji od 10 do 12 knjiga košta između 7.500 i 9.500 dinara, dok za više razrede koji podrazumevaju i više knjiga, cena kompleta iznosi između 13.000 i čak 17.000 dinara. A, odeću, obuću, hranu, prevoz i dodatna ulaganja za školski pribor, teško je izračunati. Ko školuje dva đaka, u pitanju je za naše prilike veliki novac. Ali, ministar Šarčević su surovo sprda tvrdeći da će "....novim Zakonom o udžbenicima, čije se usvajanje očekuje ove godine, ograničiti cenu i obim udžbenika jer deca sada nose preteške đačke tašne!"

Treba li, nakon ovoga, boljeg motiva da se đački roditelji, umesto troškovima oko školskog pribora i udžbenika, pozabave malo rušenjem ovakve prosvete, ovakvog ministra i ovakve države? Šta još može režim Aleksandra Vučića da uradi, koji sadizam da sprovede?