Na nišanu

Kako se pokidao trgovački lanac Aleksandra Vučića i ko će sprečiti njegov veleizdajnički projekat

Vođino ledeno doba

Planovi Aleksandra Vučića da se raznim "unutrašnjim dijalozima", dođe do promene Ustava i predaje Kosova i Metohije zauvek u albanske ruke, propali su pre nego što su i počeli. Velike sile, očigledno, imaju važnija posla od produbljavanja kosovskog konflikta. Oni koji odlučuju o sudbini sveta, sačekaće da se proces pred specijalnim sudom za ratne zločine OVK okonča. A, to će da potraje. I ako se jednom završi kako treba, ni veštačka republika Kosovo neće biti ono što je danas. Slede velike albanske podele, unutrašnji konflikti i neizvesna budućnost. To su događaji koji će Vučića sprečiti u nameri da ostvari svoje veleizdajničke namere. On ne voli "zamrzavanje", čekanje na istorijsku pravdu i slično. Ako može, prodao bi sve i odmah. Ali, ne može. Mnogo je zinuo, ali je zalogaj znatno veći.

Nikola Vlahović

U američkom gradu Šarlotsvilu, univerzitetskom naselju od 46.000 stanovnika u Virdžiniji, 11. avgusta ove godine, protivnici uklanjanja spomenika Robertu Edvardu Liju, generalu Konfederacije tokom građanskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama, u povorci s bakljama i batinama, uz slogane "Život belih vredi" ("White lives matter"), krenuli su u Park emancipacije ili Ema park, koji je doskora zvanično nazivan Parkom generala Lija. Organizator skupa belih suprematista, koji je najavljivan kao "najveći u američkoj istoriji" je Džejson Kesler, bivši novinar.

Podsećanja radi, sve je počelo još 2016. godine, kad je gradsko veće Šarlotsvila, posle jedne peticije odlučilo da taj park bude preimenovan, a spomenik generalu Robertu Edvardu Liju bude uklonjen. Takvih spomenika generalu Liju i konfederalistima poginulim u građanskom ratu ima u mnogim južnjačkim gradovima SAD, ali su ponegde počeli da ih uklanjaju. Na primer, u Nju Orleansu su ovog proleća demolirali nekoliko spomenika konfederalistima, uključujući i jedan od spomenika Generalu Liju. Demonstracije takvim povodima su sve češće, a eskalirale su tokom ovoga leta, čiji je vrhunac bio u Šarlotsvilu. Tim povodom se američkoj naciji obratio i predsednik Donald Tramp, izjavom da se radi o "sukobu dve strane", što je izazvalo masovni bes liberalne truleži u SAD. Istina je da mržnja Severa i Juga u Americi nikada nije prestala, mada je prošlo preko 150 godina od građanskog rata na čijim zgarištima i grobljima je i nastala današnja savezna administracija u Vašingtonu i jedinstvena država od Atlantika do Pacifika.

Bauk građanskih sukoba širi se svetom kao opasna pandemija. Evropski kontinente je poznat po brojnim separatističkim pokretima. Decenijama traju političke, ekonomske, etničke (u nekim slučajevima i oružane borbe) za otcepljenje Korzike od Francuske, Baskije i Katalonije od Španije, Škotske od Engleske. Samoproglašeno albansko Kosovo, koje je milošću takozvane međunarodne zajednice uspostavljeno po sred državne teritorije Republike Srbije, uzgred još i na tlu stare, srednjovekovne srpske države, danas je postalo separatistički "model", koji može svakom destruktivnom pokretu na svetu da koristi kao alibi.

U knjizi "Razbojnička država-Kosovo u svetskoj politici" čiji je autor profesorka sa fakluteta političkih nauka u Moskvi, Elena Ponomarjova (iz koje Magazin Tabloid feljtonizira odabrane delove-treći nastavak na stranicama 38,39 i 43), detaljno je i uz brojne podatke obaveštajnog karaktera, opisana mafijaška prošlost i sadašnjost vodećih ličnosti albanskog separatističkog pokreta na Kosovu i Metohiji, te savez albanskih narko-kartela i kriminalnih gangova sa vrhovima balkanskih, evropskih i svetskih političkih lidera.

Opisana su i zlodela albanskih političkih vođa sa Kosova i Metohije, koja su počinili nad svojim sunarodnicima. Mnoge albanske porodice su potpuno ugašene, jer nisu hteli da se bave nečasnim poslovima niti da stanu uz rame separatistima. Vlade SAD, Velike Britanije, Francuske, pa i celog Zapada, optužile su i danas optužuju, srpsku vojsku i policiju za ova zlodela.

Nedavno su predstavnici Velike Britanije, Francuske i još nekih zemalja zahtevale od UN da se misija UNMIK-a na Kosovu skoro ukine. Tačnije, britanski ambasador u UN Majkl Rajkroft je napao budžet UNMIK-a za koji je rekao da ne bi trebalo da se povećava, već da se smanjuje i dodao: "...Vreme je da se Misija smanji, situacija na Kosovu da ne bude više tema. Linije na mapi su povučene, fiksirane su i neće se menjati"

SAD nisu odobrile ovakav stav, a Rusija i Kina su se žestoko usprotivile bilo kakvom odlasku misije UN sa Kosova i Metohije, insistirajući na striktnom poštovanju Rezolucije 1244.

Očigledno je da su velike sile donele odluku: kosovski konflikt će biti zamrznut. Jasno je i zašto. Gotovo svi sadašnji politički lideri samoproglašenog Kosova, sešće na optuženičku klupu za ratne zločine OVK (na čijem su čelu bili). Neki od njih, poput Ramuša Haradinaja, već su bili procesuirani i opet će biti. Zločini ne zastarevaju.

Ovakvu situaciju pokušava da iskoristi Aleksandar Vučić sa svojom kriminalnom klikom, kako bi što pre obavio priznanje lažne države na Kosovu, prethodno praveći cirkus sa nekakvim "unutrašnjim dijalogom" (videti tekst Mileta Isakova u ovom broju magazina Tabloid na strani 14 pod naslovom "Unutrašnji dijalog za spoljnu upotrebu"). Vučić ima ozbiljnu nameru da promeni i Ustav Srbije, dok u međuvremenu srpskim kreditima nastoji da izgradi velikoalbansku trasu auto puta od Niša do Drača.

Ni Aleksandar Vučić ni Ivica Dačić nikada u svojim javnim nastupima u Srbiji i inostranstvu, ne spominju kriminalne aktivnosti albanskih političkih lidera sa Kosova. A, mogli bi i morali svakom prilikom da kažu kako su u pitanju masovne ubice, stratezi genocida, narko dileri evropskog i svetskog kalibra, trgovci švercovanim oružjem koji imaju svoje privatne regrutne centre iz kojih šalju vojnike takozvane Islamske države na ratišta Bliskog istoka.

U petak, 18. avgusta ove godine, na konferenciji za novinare "pod otvorenim nebom", u blizini kraka nikad dovršenog Koridra 10 kod Vladičinog Hana, tačno u podne, Aleksandar Vučić se osetio duboko pogođenim pitanjem novinara u vezi budućeg statusa Kosova i Metohije, te opstanka Srba u ovoj pokrajini. Na opasku novinara da li je moguć i takozvani "Kiparski model", uvređeni Vođa je skočio do nebesa uobičajenim kontra pitanjem: "...Pa ne mislite valjda da čekamo 30 godina da se to reši? Gde ste vi čuli za tu ideju?"

Naravno, žuri se Vučiću da se otarasi Kosova i Metohije, obećao je svojim nalogodavcima da će to biti najdalje početkom 2018. godine, obećao je finansijerima i kriminalnim zajednicama, obećao je čitavoj mreži rasutoj od Njujorka do Tirane, od Londona do Prištine i gde god albanska narko-mafija ima svoj finansijski uticaj, da će Srbija priznati albansku državu na Kosovu, a oni njemu da će za uzvrat biti "velikog biznisa" i grandioznih investicija.

Čak je i gorljiva promoterka NATO pakta, Jelena Milić, "inspirisana" zaokretom velikih sila i idejom "zamrzavanja" kosovskog konflikta, nedavno izjavila. "...Da sam ja Vučić, nikad ne bih priznala Kosovo dok to ne učine sve zemlje Evropske unije"!

Istina je, scenario za ovu srpsku pokrajinu je promenjen. Zapadu bi odgovaralo da Vučić samostalno prizna postojanje države pod imenom "Kosovo", tako da niko od njih ne preuzme odgovornost za nastupajuće događaje. Sa druge strane, od njega to niko eksplicitno ne traži. Niko osim njegove bolesne potrebe da dokaže kako je bio "mlad i zelen" dok je skoro dve decenije vodio antievropsku i anticivilizacijsku kampanju u Srbiji i da je sad "očišćen" i "preobraćen", da je nanovo rođen i da je napravio raskid sa svojom ružnom prošlošću.

Vučić je bolesni megaloman, čovek o čijim psihičkim poremećajima postoje tone dokumentacija u svim relevantnim evropskim i američkim obaveštajnim službama. O njegovoj višestrukoj ličnosti, konfliktima, nesrećnom detinjstvu, mazohističkom odnosu prema svakome ko ima bilo kakvu moć, napisano je i rečeno sve. Ali, Srbija stenje pod ovim ludakom, pati, gladuje i nestaje zbog njegove manijakalne pljačke, kojoj se kraj ne vidi.

Mali je budžet Republike Srbije za njegove težnje (pogledati tekst na tu temu od našeg poznatog ekonomskog stručnjaka Miodraga K. Skulića na stranama 18,19 i 32 u ovom broju). Reč je o čoveku spremnom da prizna sve, prihvati sve i učini sve, samo ako je to protiv suštinskih nacionalnih i državnih interesa Srbije. Uprkos ovako snažnoj destrukciji koja dolazi sa pozicije neprikosnovenog diktatora, i dalje stoji činjenica da čak pet zemalja članica Evropske unije (Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija), ni do današnjeg dana nisu priznale postojanje lažne države Kosovo. Takođe, ni najveće svetske države poput Indije, Kine i Rusije, nisu niti će priznato takvu mračnu tvorevinu. Svakome ko imalo politički razmišlja, moralo bi da znači i to što Izrael nije i neće priznati albansko Kosovo.

Činjenica je da Izrael ima desetostruko bolje odnose sa Republikom Srpskom nego sa Srbijom, trebala bi nekome nešto da znači. Sve službe u Tel Avivu imaju zastrašujuće podatke o delovanju albanske mafije na Balkanu, u Evropi, Americi...Ali, Vučić je suspendovao i sve misleće ljude iz vrha diplomatije, a sebe postavio za glavnog i jedinog pregovarača o svim vitalnim pitanjima za ovu državu. Na sceni je svojevrstan "salonski" puč, koji je on izveo bez vojske i policije, ali uz prećutnu saglasnost obe ove oružane sile kojima takođe neposredno komanduje. Vojskom po Ustavu, a policijom preko svoga druga Sline. Tako je i pitanje predaje Kosova i Metohije preuzeo na sebe (a pripisaće ga drugima). Srećom, njegova izdajnička misija će pasti upravo na pitanju ove srpske pokrajine. Niti će se albansko Kosovo dokopati državnosti u punom smislu te reči, niti će Vučić stići da im pomogne u tome. Ozbiljni centri moći, koji razmišljaju o sutrašnjci, protivi se tome.

Ovih dana, oglasio se tim povodom i Oliver Ivanović, lider pokreta "Srbija, demokratija, pravda", koji je i pokrenuo već pomenutu temu o takozvanom "Kiparskom modelu", rekavši da je to "jedini model koji je moguće primeniti". Ivanović je mnogo rizikovao ovom izjavom, tim pre što je proces protiv njega pred separatističkim pravosuđem na Kosovu (za navodni ratni zločin) i dalje traje i što je dodatno razbesneo Vučića koji neće ni da čuje o nekakvom dugogodišnjem čekanju. Njemu se žuri da preda sve što se predati može, ali, ne misle svi tako...

Da je stanje drugačije, lanac separatističkih pokreta u svetu zategao bi omču oko suverenih država, svet bi doslovno bio udavljen u nasilju iz koga ne bi umeo da izađe. Poruka Donalda Trampa, povodom konflikta starog najmanje vek i po, da je u Šarlostvilu video "dve strane" u sukobu, jasno govori o tome da se američki Sever i Jug nikada nisu pomirili. Tačnije, da je ovaj "američki konflikt" bio takođe "zamrznut", ali, kao što se vidi, rok ovoj hibernaciji je istekao. Na sceni je konflikt, možda čak i novi građanski rat u SAD, ali u svakom slučaju epoha iz koje SAD neće nikada više biti iste.

Aleksandar Vučić je preko svoje lažljive propagande, pokušao početkom avgusta meseca da "najavi" susret sa Donaldom Trampom (o kome aktuelni predsednik SAD sigurno ništa ne zna, i ne želi da zna!). Tramp i o Balkanu malo zna, a prihvatanje "Klintonovog Kosova" (kako se u žargonu Bele Kuće naziva ova paradržavna tvorevina), za njega je poslednja stvar koju bi uradio. Posebno u situaciji kad su balističke rakete izašle iz silosa, od Severne Koreje, Kine, Pakistana, Indije, Rusije i ko zna gde sve još. Tramp se radije zabavlja promenom svojih savetnika (ovih dana je "pao" i njegov savetnik Stiven Benon, koji je imao ulogu "istražitelja ruskog pitanja"). To je njegova tiha odmazda za ono što mu je Republikanska stranka podmetnula i ono što mu je Kongres smestio proširenjem sankcija Rusiji.

Trampa ni trula Evropa više ne zanima, posebno što je već doživljava kao "franšizu" takozvanog Trećeg sveta. Ovo su na svojoj koži ponajviše osetili Francuzi, koji danas žive pod najgorom vladom i najgorim predsednikom od Drugog svetskog rata (videti tekst Mileta Uroševića, dopisnika Magazina Tabloid iz pariza, na strani 35 u ovom broju).

U ovakvim okolnostima, mali balkanski diktator Aleksandar Vučić, bahati klovn koji može istovremeno da se smeje i da plače, da ruži Srbe pred stranim ambasadorima i da hvali jeftinu srpsku radnu snagu, nema šta da traži. Za njega više niko ne radi, čak ni vreme koje mu izmiče kao pesak kroz prste. Ukoliko do kraja godine ne uradi ono što je naumio (a ne može), njega čeka suočenje sa onim što je krajem jula ove godine izneo predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker koji je jasno rekao: "...Nisam za to da zemlje Zapadnog Balkana što pre uđu u Evropsku uniju". Tačnije, i taj proces (koji nikad nije ni počeo), ide u zamrzavanje.

"Ledeno doba" u pravcu kojeg Vučić ide, moglo bi Srbiji da donese makar predah od njegovih ludačkih misija i milijardi evra i dolara novih zaduženja. Ili, nešto još bolje od toga: masovni bunt radnika, seljaka, zdravstva, prosvete, policije (Vučićev slinavi ministar sprema specijalnu Uredbu, kojom bi se zabranio privatni rad van radnog vremena, a ne pada mu na pamet da zatraži povećanje plata i uslova rada).

Srbija više nikoga ne zanima. Ostala je usamljena i opljačkana. Čak ni pomenuti Žan Klod Junker, koji se povremeno osvrne na "balkansko pitanje", ima hiljadu drugih važnijih problema. Recimo, ovih dana ga njegova matična država Luksemburg, tačnije istražni organi, ispituju zbog pranja novca preko kompanija IKEA, "Pepsi", "Amazon" i još 340 giganata između koji su 2002. i 2010., dakle, dok je on bio predsednik vlade, kroz Luksemburg "provukle" više stotina milijardi dolara.

Ovakav svet, zabavljen sobom i svojim problemima, nikako ne odgovara Aleksandru Vučiću i njegovoj bolesnoj predstavi o sebi kao imperatoru, "regionalnom gazdi" i slično. On panično traži oslonac, bilo gde, sa bilo kim i po bilo koju cenu. U opciji su mu još ostali Turci i trgovci (kompanija "Teklas automotive" za koju on tvrdi da će zaposliti ni manje ni više nego 5.000 ljudi). Poslednju utehu mu pruža Rasim Ljajić, čovek koji je već 17 godina ministar na različitim pozicijama u svim srpskim vladama od 5. oktobra 2000. godine do danas. Njegove "orijentalne veze" još uvek na Vučića deliju stimulativno, mogu privremeno da ga smire, pa čak i gurnu u "investicionu euforiju" od koje je teško i nepovratno oboleo. Londonski "Ekonomist" u prvom avgustovskom broju ove godine, objavio je priču o "dolasku" kompanije Ikea u Srbiju. Ovaj magazin na istaknutom mestu izvlači sledeću rečenicu: "...Nigde ne bi bila vest da je otvorena Ikea". Nigde osim u Vučićevoj Srbiji. U kojoj "Ikea" takođe može (i već to čini) da pere pare na veliko. Nije Vučić Žan Klod Junker pa da se plaši pravosuđa svoje zemlje. I nije Srbija uređena državica Luksemburg koju čovek može da prepešači za jedno pre podne.

I dok se Srbija koprca u samrtnom zagrljaju porodice Vučić, teška bolest ophrvala je ne samo Aleksandra, koji se često leči u Londonu, već i njegovog službenog oca Anđelka, koga leče na VMA, a bolest je sa lošom prognozom. U noćne sate i Andrej dolazi na vidanje, leče ga u hiperbaričnoj komori. Verovatno ga čiste od droge, da lakše podnese zatvor. Vučiće, što bi rekao Srećko Šojić, čeka kavez.

A 1. Pismo profesora Slobodana Turlakova

Hoćete li, gospođo Ilić, zaštiti Ustav?

Pre dva i po meseca, u Vašem prisustvu, u Narodnoj Skupštini, novi predsednik Republike, zakleo se na Ustav, tj. da će poštovati njegove odredbe, pre svega čl. 115, koji izričito proklamuje „nespojivost funkcija", tj.„Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost".

Međutim, novi predsednik Republike, sa dva miliona i više glasača, ponaša se kao neprikosnoveni vladalac i već dva i po meseca i dalje je predsednik svoje stranke, SNS, kao i šef Koordinacionog biroa bezbednosnih službi". I ko zna šta još.

Tako je predsednici Vlade, koju je on lično odredio, dostavio spisak od 22 ministara, „koji njemu lično odgovaraju", među kojima je i jedan koji nije služio vojsku, ali ga je odredio da bude ministar vojske!

Nema sumnje, taj samoproglašeni vladalac radi šta god hoće.

Na žalost, sa Vašim prećutnim znanjem, na što smo Vam već nekoliko puta skrenuli pažnju, da Vam je to i takvo ćutanje, kao predsednici Ustavnog suda, nedozvoljeno, ali uzalud.

Zna se da je tu skoro izabrano 15 sudija Ustavnog suda, koji su iz svog sastava, tajnim glasanjem, izabrali za predsednika, Vas, Gospođo Ilić, „na period još tri godine", međutim, novi predsednik Republike je odlučio da on bude još godinu i po dana predsednik svoje stranke., i niko od 15 sudija, na čelu sa svojom predsednicom, nije reč rekao ili napisao da je to nedopušteno po Ustavu, tj da je to javno kršenje Ustava.

Gospođo Ilić i gospodo Sudije Ustavnog suda, na čelu sa svojom predsednicom, ja Vas kao građanin opominjem na Vašu ispoljenu neodgovornost, smatrajući verovatno da činite samo ono što Vam vladalac svojom moći nalaže, pa mu dozvoljavate i kršenje Ustava, ne samo njemu već i predsednici Narodne Skupštine, koja je izjavila da on treba da ostane i dalje predsednik svoje stranke, što su i neki ministri učinili.

Molim Vas, budite dostojni svog položaja.

Po čl. 166 Ustava, Vi „činite državni organ koji je samostalan i nezavisan", i kao takav „štitite ustavnost i zakonitost", koju samozvani vladalac Aleksandar Vučić, ima nameru da krši još godinu i po dana, za koje vreme obećava da će da izmeni Ustav, ko zna u kakvom sve smeru i po kom stranom nalogu.

U nadi da ćete se dozvati svojih dužnosti i obaveza,

S poštovanjem

Dr Slobodan Turlakov, profesor univerziteta u penziji