Na licu mesta

Požarevac-Kostolac: seča pruge, obračun pesnicama, sačekivanje pištoljima

Lud i naoružan, ali zaštićen

Potpredsednik Narodne Skupštine Srbije i član Srpske napredne stranke, Veroljub Arsić, živi je dokaz da najbolju političku karijeru prave oni koji su najviše duševno oboleli. U jednom krivičnom postupku 2005. on je dobio dijagnozu F27 (šizofrenija) i proglašen je krivično neodgovornom ličnošću. I pored toga, MUP mu nije oduzeo dozvolu za posedovanje pištolja kojim je već izvršio jedno krivično delo.

Igor Milanović

Veroljub Arsić je visoki funkcioner SNS-a, narodni poslanik, potpredsednik republičke Skupštine i ima dozvolu za posedovanje oružja. Da bi neki građanin, pa time i sam Arsić, dobio pomenutu dozvolu on mora da bude, između ostalog, neosuđivan i psihički zdrav. U slučaju potpredsednika Skupštine ovi uslovi nisu ispunjeni.

U požarevački lokal koji drži Dragan Petrović, bivši tužilac, u sitne noćne sate, posle ponoći, 2002. godine, pokušava da uđe Arsić i to vidno pijan. Kafana je već bila zatvorena, a unutra su bili samo još radnici koji su čistili, pa on ulazi kroz jedan otvoren prozor, ali konobari odbijaju da ga usluže i onako pijanog ga izbacuju na ulicu.

Posle toga on odlazi do svog stana, ali umesto da tu ostane i otrezni se, uzima pištolj kalibra 3,57 („Kolt") i vraća se do lokala kako bi se obračunao sa zaposlenima koji su ga izbacili napolje. Pošto su oni u međuvremenu otišli svojim kućama, Arsić pijan i besan puca u vrata, a zatim upada u obližnji stan nekadašnjeg oficira Jugoslovenske armije Dragana Jovanovića u kome zatiče njegovog maloletnog sina koga uzima kao taoca i maltretira ga.

Posle dužih pregovora Arsić je konačno pristao da oslobodi sedamnaestogodišnjeg mladića i da se preda. Okružni tužilac Mita Krstev protiv njega podiže optužnicu, ali je 2005. godine povlači.

Razlog za odustajanje od krivičnog gonjenja bilo je veštačenje jednog požarevačkog neuropsihijatra po kome Arsić boluje od šizofrenije (šifra F27) i da je samo ograničeno krivično odgovoran. Današnji potpredsednik Skupštine i bliski saradnik Aleksandra Vučića tada je bio u Srpskoj radikalnoj stranci u kojoj naglo napreduje nakon što je oslobođen optužbi za otmicu i dobio potvrdu da nije normalan. Takođe, iako je stručno potvrđeno da je neuračunljiv, Ministarstvo unutrašnjih poslova mu ne oduzima dozvolu za posedovanje pištolja kojim je počinio krivično delo. Arsić je svetski fenomen: lud je samo u sudnici, dok je izvan nje savršeno normalan.

Simptome svog ludila on, međutim, ne može uvek da sakrije ni na javnim mestima. Na jednom mitingu Srpske radikalne stranke Arsić je nasrnuo na lokalnog fotografa poznatog pod nadimkom „Svinger" od koga je dobio pristojne batine. Posle toga on menja taktiku i na zakazane tuče ide sa pištoljem u ruci, a u poslednje vreme i okružen brojnim telohraniteljima.

Tadašnjeg potpredsednika Gradskog odbora SNS-a u Požarevcu Željka Živkovića Gogu 2013. telefonom u ponoć poziva na „ferku" (fer tuču, prim. red.), na koju Goga ne odlazi, jer su mu prijatelji javili kako se na zakazanom mestu Arsić pojavio sa pištoljem u ruci. Isto tako je u vreme predizborne kampanje 2016. na isto mesto izazvao na pesničenje predsednika MZ Drmno Dejana Grujića i opet u zakazano vreme došao sa pištoljem u ruci.

U to vreme su Grujić i predsednici još šest mesnih zajednica iz tog kraja vodili kampanju za smenu tadašnjeg direktora TEKO-a (Termo-elektrane Kostolac) Dragana Jovanovića zbog nezapamćenih pljački i malverzacija koje je ovaj vršio po nalogu samog Arsića, koji je u jednom telefonskom razgovoru pomenutog Grujića plačnim glasom preklinjao da mu ostave Jovanovića, jer ako on ode neće imati ko da mu daje pare za podmićivanje nikada zadovoljnih članova Vučićevog klana.

Jovanović je, ipak, smenjen, a na njegovo mesto dolazi Milorad Grčić, ali se pljačke nastavljaju, samo na drugačiji način.Železnička pruga Bare - Kasidol koja je bila potrebna kostolovačkom TEKO-u građena je 2011. - 2012. godine. Trasa je dugačka 18 kilometara i plaćena je nešto manje od 20 miliona evra. Pred svoj odlazak Jovanović traži od tadašnjeg direktora „Autotransporta" Pere Mojovića da iseče 10 kilometara pruge i proda je Železari u Smederevu za samo milion evra. Seču je obavio Rade Džokej sa svojom ekipom, a deo šina su otkupili, pa zatim ponovo prodali Romi iz Osipaonice!

Sada se neko ponovo dosetio da je pomenuta trasa veoma značajna za TEKO, pa je ponovo pokrenut tender za izbor izvođača. Kao siva eminencija ovog posla manje se pojavljuje Arsić, a daleko više Andrej Vučić, koji naređuje da se posao dodeli italijanskom konzorcijumu. Verovatno su mu oni ponudili najvišu proviziju. Umesto nekadašnje cene od manje od 20 miliona, konzorcijum će prugu graditi za više od 20 miliona evra, s tim što od prethodne izgradnje već postoji oko osam kilometara pruge koju Jovanović nije uspeo da iseče i proda. Provizija će, dakle, iznositi više od milion evra po kilometru!?!

Kada je smenjen Jovanović i postavljen Grčić, u jednom lokalu u Drmnu napravljeno je veliko slavlje na koje su došli predsednici svih sedam Mesnih zajednica koje su tražile ovu smenu, Grčić i tadašnji načelnik Policijske uprave u Požarevcu Saša Mitrović. Na proslavu, međutim nije došao predsednik opštine Požarevac Bane Spasojević izražavajući na taj način solidarnost sa svojim ucveljenim mentorom Veroljubom Arsićem, koji je ranije tog dana bezuspešno pokušao da nagovori Grčića da potpiše dokument kojim bi se delovi TEKO-a direktno pripojili EPS-u.

U znak odmazde, do danas nepoznata lica istu noć podmeću požar na objektima, Dejana Grujića, jednog od najglasnijih protivnika Dragana Jovanovića.