Dežurna

Sve će prodati, pa se u beg dati

Skidaju nam i gaće

Pred očima likvidatora iz MMF-a umire jedna država, jedan narod. Vlast najsurovije pljačka državnu imovinu, koju su sticale generacije trudbenika, pozivajući se na nalog MMF-a. Grupa pedera i kriminalaca iz ovog fonda godinama promoviše bandu Aleksandra Vučića koja je Srbiju ostavila bez imovine i nade. Da li oni mogu biti legitimne meta stotine hiljada radnika koji su u Srbiji izgubili posao i nalaze pred biološkim nestankom. Ovakvu vlast govnari iz MMF-a još podstiču na gora nedela

Milica Grabež

Vlada Srbije je počela pripreme za prodaju velikih državnih firmi. Na spisku su pančevačka Azotara, Poljoprivredni kombinat „Beograd" i Saobraćajno preduzeće „Lasta", posle kojih će na red doći namenska industrija. Da bi se oborila vrednost tih firmi, vlast je odlučila da ih uvede u stečaj i na ulicu istera više od pet hiljada radnika.

Prva na udaru se našla Azotara u kojoj je 16. jula najavljen stečaj. Oko 400 radnika je odmah počelo da štrajkuje u krugu fabrike, zahtevajući da Vlada i rukovodstvo „Srbijagasa", u čijem vlasništvu se nalazi Azotara, obezbede uslove za nastavak rada. Menadžmentu i predstavnicima sindikata, a kasnije i radnicima, obratio se Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa" i potpredsednik Socijalističke partije Srbije.

- Dobar dan. Da, za vas nije dobar, ali eto, ja vas tako pozdravljam - počeo je Bajatović svoj monolog štrajkačima.

Objasnio je da Vlada Srbije mora da uvede stečaj u Azotari jer to traži Međunarodni monetarni fond! Imovina pančevačkog giganta vredi 110 miliona evra, a dugovanja su 220 miliona evra. Međutim, Bajatović nije priznao da 90 odsto tog duga Azotara ima prema „Srbijagasu", tri odsto porez državi, dva odsto neplaćenih računa za struju Elektrodistribuciji, a samo pet odsto prema komercijalnim poveriocima.

- Azotara u postojećem obliku više neće postojati i neminovno ide u stečaj. Trenutno koristimo situaciju, pošto je pokrenut proces privatizacije, da u narednih mesec dana sprovedemo socijalni program. Predlažem sledeću varijantu: 200 evra po godini radnog staža. Dakle, ako je 7.000 evra prosek, „Srbijagas" će nadoknaditi još oko 3.000 evra. Šta je moj savet u pogledu socijalnog programa? Ja bih uzeo taj socijalni program - rekao je Bajatović, čija mesečna primanja iznose 2.429.861 dinar, odnosno 20.250 evra ili, u skladu s ovim socijalnim programom, sto jednu godinu radnog staža.

Bajatović nije uzeo otpremninu i otišao na ulicu, već je najavio prodaju Azotare iz stečaja, pošto „strateški partneri ne žele ni da razgovaraju zbog dugovanja". Kad se završe pregovori oko socijalnog programa i pokrene stečaj, bez posla će ostati 845 radnika, od kojih mnogi neće biti ponovo angažovani, posle prodaje Azotare i novog pokretanja proizvodnje.

Posle razgovora s Bajatovićem, predstavnici sindikata uzalud su pokušali da pregovaraju s članovima Vlade Srbije. Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, ponovio je stav o neophodnosti stečaja Azotare u koju je Vlada unazad devet godina uložila oko 450 miliona evra.

- Naš cilj je da stečajni postupak bude brz i efikasan, a da se potom Azotara ponudi za prodaju. Mi gajimo neku vrstu empatije prema radnicima i prema čitavoj situaciji sa Azotarom, zato i želimo da razgovaramo o dobrom socijalnom programu, konzervaciji proizvodnih kapaciteta, da posle iz stečaja ponudimo Azotaru na prodaju. Azotara je de fakto u stečaju od 2011. godine, tada su njeni gubici bili 140 miliona evra, a sada iznose više od 200 miliona evra - rekao je Antić.

Gradiša Živanović, predsednik Samostalnog sindikata Azotare, otkad je pokrenut štrajk radnika, samo prepričava izjave Bajatovića i Antića, bez namere da pokrene bilo kakvu akciju kojom bi radnici makar pokušali da odbrane svoje pravo na rad.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga", tvrdi da je Azotara proizvodila najkvalitetnije veštačko đubrivo u regionu i da je prosečna zarada bila oko 70.000 dinara, a u proizvodnji čak i nešto više.

- Pančevačka Azotara je sistematski oterana u stečaj zbog stranog lobija, konkretno zbog firme bliske mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, koja sada ima monopol na proizvodnju i prodaju veštačkog đubriva u regionu. Godinama je Azotara svoje đubrivo prodavala po ceni duplo nižoj od tržišne, kako bi se namerno pravili gubici i firma preko noći oterala u stečaj. Sada se radnicima nudi 200 evra po godini staža i odlazak na ulicu. Umesto da objasni slučaj Azotare, jedne od poslednjih ozbiljnih proizvodnih firmi u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić pred televizijskim kamerama otvaraće neke turske ili kineske kompanije u kojima će naši radnici nositi pelene i raditi za 25.000 dinara mesečno. Ovo treba da bude nauk svim radnicima Srbije kako mogu preko noći da završe na ulici, bez obzira koliko dobro poslovali, samo ako neki tajkun ili strani interesni lobi odluči da im uništi fabriku. Vlada Srbije će, u takvim slučajevima, uvek stati na stranu tajkuna, nikad uz radnike - kaže Veselinović.

U poslednjih tridesetak godina Azotara je služila kao zlatna koka koju je čerupala svaka vlast. Samo u poslednje dve-tri godine, u odvojenim akcijama, policija je uhapsila više desetina rukovodilaca te fabrike, pod sumnjom da su vršili krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Neki su hapšeni zbog korupcije, neki zbog krađe, a bilo je i onih koji su bili odgovorni za to što nisu adekvatno obezbedili ili naplatili proizvode. Pančevačko preduzeće je na taj način oštećeno za 193.847.023 dinara. Krajem novembra prošle godine uhapšen je i direktor HIP Azotara Miljan Đurović. Kakvo je stanje u srpskom pravosuđu vidi se upravo po primeru direktora Đurovića, koji je i danas blizak saradnik Dušana Bajatovića.

Posle Azotare, vlast namerava da procesuira i Poljoprivredni kombinat „Beograd". Situacija u tom preduzeću je još zamršenija nego u Azotari, pošto nije tačno utvrđeno šta je njegova imovina. Kompleksi PKB-a protežu se u nekoliko opština i obuhvataju naselja sa dvadesetak hiljada stanovnika. Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao u februaru prošle godine. Među osam zainteresovanih kupaca iz Srbije, Kine, Singapura, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Velike Britanije, nijedan nije pristao da plati 152 miliona evra za pola procenjene vrednosti nepokretne imovine. Posle toga, rukovodstvo korporacije počelo je da prodaje obradivo i građevinsko zemljište po parcelama, prvo u Kovilovu, a zatim i Borči. Prodaja će imati više šanse za uspeh kad PKB ode u stečaj i reši se 1.782 radnika i 70 miliona evra dugova.

- Svake godine PKB obračuna i uplati više od milijardu dinara poreza i doprinosa na plate. Dnevno, PKB, kroz akcize na gorivo, državi plati par miliona dinara. Pri tom, PKB ne naplaćuje subvencije na mleko, ukupno iznosi 350 miliona dinara, što naplaćuju svi privatnici. Lagano mogu da se reše i dugovanja, prodajom nefunkcionalne imovine. Reč je o zemljištu koje se nalazi u okviru obilaznice oko Beograda. Sa 100 hektara takvog zemljišta možemo da otplatimo sve dugove, a imamo ga daleko više - tvrdi Nikola Lazić, predsednik sindikata „Nezavisnost" u PKB-u.

Na PKB se nameračio Petar Matijević, za koga se veruje da je već platio proviziju Aleksandru Vučiću kako bi obezbedio pravo prvenstva u kupovini iz stečaja. Konkurenciju mu pravi Miodrag Kostić. Posle propalih investicija u poljoprivredi u Ukrajini, Kostić namerava da se taj biznis proširi u Srbiji. Navodno, Vučić je i njemu obećao PKB, ali to ne znači ništa, obećavao mu je i „Galeniku", pa ga prevario.

Stečaj se priprema i u saobraćajnom preduzeću „Lasta". Već je dogovoreno da se primeni isti socijalni program kao u Azotari, 200 evra po godini radnog staža. U poslednje dve godine „Lastu" je napustilo oko 800 radnika, a u stečaju će bez posla ostati još oko 2.000. Bez dugova i ostalih opterećenja, „Lasta" će lako naći novog vlasnika. Nikoga neće iznenaditi ako to bude Andrej Vučić, kao što se priča u vrhu Srpske napredne stranke.

Ovakvim pljačkaškim akcijama Aleksandar Vučić i njegova svita neće samo uništiti državna preduzeća, nego će i nekoliko hiljada radnika, kao i njihove porodice, gurnuti u bedu, na ivicu egzistencije. U normalnom svetu, pravo na rad je zagarantovano kao i pravo na život. U Srbiji, prava i pravde nema, za nju radnici moraju tek da se izbore.