Administracija predsednika SAD Donalda Trampa dala je zeleno svetlo za realizaciju podele Kosova. Ovo pitanje američki lider je usaglasio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Helsinškom samitu, 16. jula, piše kosovsko izdanje Gazeta Express, pozivajući se na diplomatske izvore, prenosi ruska Gazeta.ru u redakcijskom tekstu posvećenom budućnosti statusa južne srpske pokrajine.
......
Prema informacijama kojima raspolažu ove novine, visoki činovnici Bele kuće koji se bave spoljnom politikom, složili su se da Kosovo da Srbiji deo svoje teritorije, na koju ova pretenduje, u zamenu za priznanje Kosova, kao države od strane Beograda.
Prema rečima diplomata, takva radikalna promena pozicije Trampove administracije postala je moguća posle odlaska generala Gerberta Mek Mastera sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost i dolaska u Belu kuću Džona Boltona, poznatog po svom antikosovskom pristupu.
„Može se govoriti o razmeni teritorija, ali cela dramatika situacije je u tome što će teritoriju koja će nakon toga ostati Kosovu smatrati albanskom provincijom", rekao je jedan od diplomata.
Od vremena raspada Jugoslavije međunarodna zajednica je dosledno odbacivala ideje teritorijalnog razdvajanja administrativnih jedinica koje su postojale u Jugoslaviji. U kosovskim medijima su se povodom poslednje novosti čuli glasovi osude, u smislu da bi novo prekrajanje granica otvorilo „Pandorinu kutiju".
„Sada niko ne zna šta će se desiti ako se promene granice Kosova. Šta će biti sa Makedonijom i Bosnom? Poznato je samo to da je Trampova administracija saglasna sa tim da Rusija podeli našu teritoriju", pišu kosovska izdanja.
Međutim, predstavnik kabineta kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, Avni Arifi, već je upozorio da bi prekrajanje granica dovelo do novog oružanog konflikta na Balkanu.
„Rat je neizbežan. Mi to ne želimo i nemamo nameru nikome da pretimo, ali ako oni u bliskoj budućnosti promene granice, to će se se završiti u ćorsokaku. Mi težimo međusobnom priznanju. To podrazumeva uspostavljanje bilateralnih odnosa kao i sa drugim susednim zemljama", rekao je političar. Po njegovim rečima, pitanje granice je „crvena linija".
„To je „crvena linija" koju vlada neće preći. Nijedna država ne bi trebalo da postane žrtva srpske propagande", dodao je Arifi.
U ruskom ministarstvu inostranih poslova demantovali su informaciju objavljenu u kosovskim medijima o postojanju dogovora između Trampa i Putina.
„Sa punom odgovornošću tvrdimo da je to apsolutna dezinformacija, kao i druga nagađanja koja se poslednjih dana pojavljuju u štampi o nekim „posebnim dogovorima" koji su navodno postignuti u Helsinkiju. Sva pitanja koja se tiču konačnog statusa Kosova moraju se rešavati na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. U tom kontekstu Beograd i Priština su pristali na direktan dijalog uz posredništvo EU. Rusija dosledno podržava ovaj pregovarački proces, insistira na ispunjavanju svih dogovora postignutih u okviru ovog dijaloga i nikada neće pokušavati da diskutuje o ovom problemu iza leđa jedne od strana u dijalogu", saopštilo je rusko ministarstvo inostranih poslova, pozvavši medije da se uzdrže od „spekulacija o postojanju nekih tajnih dogovora između Moskve i Vašingtona".
Pre dve nedelje, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je nezavisnost Kosova bila proglašena bez održavanja, u takvim slučajevima uobičajenog, opštenarodnog referenduma.
Prošlog meseca je srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio da Srbija ne može priznati Krim ruskim, jer bi onda Beograd morao da prizna nezavisnost Kosova, čiji deo stanovništva smatra da je to posebna država.
Po rečima šefa balkanske države, situaciju dodatno usložnjava činjenica da od stalnih članova Saveta bezbednosti UN, teritorijalnu celovitost Srbije sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija u njenom sastavu, podržava samo Rusija.
U maju ove godine, zamenik stalnog predstavnika RF pri UN, Vladimir Safronkov je tokom zasedanja Saveta bezbednosti upozorio da transformacija snaga bezbednosti Kosova u punopravnu vojsku može imati opasne posledice.
Ruski diplomata je ukazao na činjenicu da se situacija na Kosovu ne poboljšava, već upravo suprotno, nastavlja da se pogoršava. Prema njegovim rečima „vruće glave" mogle bi na kraju da upotrebe redovnu vojsku protiv lokalnog srpskog stanovništva, prenosi FAN (Federalna novinska agencija).
Ruski delegat je dodao da se krhki mir na Balkanu održava samo zahvaljujući odgovornom ponašanju srpskog stanovništva na Kosovu. On je podsetio da kako predstavnici NATO na Kosovu, tako i Misija EU u regionu pasivno posmatraju šta se dešava.
„Želimo da upozorimo da je, u interesu mira i bezbednosti na Balkanu, neophodno prekinuti stvaranje situacije koju bi neke „vruće glave" iskoristile protiv srpskog stanovništva na severu Kosova", zaključio je službenik ministarstva inostranih poslova RF.
U februaru je Sergej Lavrov, tokom zajedničke konferencije za štampu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ukazao na to da američka strana nikoga ne poziva u posetu vojnoj bazi Bondstil na Kosovu.
„Podsećam da je na teritoriji Srbije, tačnije u Autonomnoj Pokrajini Kosovo, izgrađena američka vojna baza Bondstil...Prema dostupnim informacijama, nije poznato čime se tamo bave američke kolege. Ali, oni ne pozivaju nikoga u posetu", rekao je šef ruskog ministarstva inostranih poslova.
Docent na katedri za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa na Sankt-Peterburgskom državnom univerzitetu, Jevgenij Koloskov je pojasnio da je Rusija uvek blokirala priznanje nezavisnosti Kosova u UN, objavila je NSN (Nacionalna služba novosti).
„Rusija već dugi niz godina blokira mogućnost priznavanja Kosova u okvirima međunarodnih institucija, pre svega u UN. To joj dozvoljava status stalne članice Saveta bezbednosti UN. Rusija je i ranije izjavljivala da zvanično neće priznati Kosovo dok to ne uradi Srbija. Srbija ima sigurnu otvorenu kartu. Koje mogućnosti ona ima, teško je reći", istakao je politikolog.
Po rečima eksperta, za Beograd je ostanak Kosova u sastavu Srbije važan zarad očuvanja istorije.
„Jasno je da Kosovo pretežno naseljavaju Albanci. Oni su krajnje negativno raspoloženi prema srpskoj državnosti. Ali ipak na Kosovu i dalje živi srpska manjina. Osim toga, Kosovo se smatra važnim za srpski istorijski mit. To stvara određeni problem. Neki stručnjaci smatraju da je moguć ulazak Srbije i Kosova u EU, što bi oslabilo konflikt. Ali, ako se uzme u obzir da i Kosovo i Srbija imaju u vezi sa tim određene probleme, to je sve prilično složeno", sumirao je analitičar.
Kosovo se od 1999. godine, saglasno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, nalazi pod protektoratom UN i vlasti Srbije ne kontrolišu ovu teritoriju. Institucije privremene lokalne samouprave u kojima Albanci predstavljaju većinu, jednostrano su proglasile nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine. Nezavisnost Kosova je priznalo 110 država-članica UN. Srbija je odbila da de-jure prizna suverenitet Republike Kosovo.