Stav

SANKCIJE

Branko Dragaš

Nalazim se već nekoliko dana u Moskvi, gde sam konsultant stranih kompanija za poslove investiranja u Rusiju. Tačnije, nalazim se na 120 km od Moskve na velikom imanju mog ruskog partnera sa kojim zajedno radimo ovaj posao.

Rusija je prepuna stranih kompanija i ne oseća se uopšte da su Rusiji uvedene sankcije. Staviti najveću zemlju na svetu pod sankcije je bila potpuna glupost. Znamo naša iskustva sa sankcijama iz devedesetih godina. Srbiji su sankcije uvedene 30. maja 1992.godine i srpski privrednici su na sve načine probijali te sankcije.Sankcije su bile potpuno besmislene jer nisu pogađale Miloševićev režim, nego siromašan narod i nas privrednike. Naravno, cenu tog probijanja smo morali mi građani da platimo, jer sve političke gluposti padaju uvek na leđa porobljenog naroda. Tako da su, na našoj nesreći, profitirale najviše naše komšije.

Dobre zarade su odnosili i oficiri UNPROF-ora, koji su bili pod direktnom kontrolom srpskih kriminalaca, koji su uvozili naftu i naftine derivate. Znam bezbroj anegdota o tim poslovima sa oficirima međunarodne zajednice, jer su mi ih pričali direktni učesnici u tim poslovima.

Kako se nisam bavio nikakvim poslovima vezanim za državu i kriminal, onda su me zabavljale sve te trange frange kombinacije na terenu. Najzanimljivija mi je bila jedna anegdota, koju sam čuo u mojoj firmi u Sofiji, tih godina kada su uvedene sankcije, koja govori o jednom srpskom kriminalcu koji je postrojavao i uralao iz sveg glasa u restoranu u Sofiji na kanadskog oficira, samo zbog toga što je oficir promenio smenu bez saglasnosti tog našeg krimosa. Umesto Kanađana, dežurali su nepotkupljivi Japanci, što je razbesnelo kriminalca, jer mu cisterne sa gorivom nisu prešle granicu i nije mogao robu da na vreme isporuči svom velikom kupcu.

Čovek koji je prisustvovao toj sceni je bio zgranut kada je video kako kanadski oficir stoji mirno i muca pred okorelim srpskih kriminalcem. Ali, dilovi u poslu su zahtevali da se preuzete obaveze moraju da ispune. Kriminalci su tu nemilosrdni i traže poslovnu disciplinu i poštovanje dogovorenih kodeksa u poslu. Zato savetujem sve mlade poslovne ljude da nikada ne rade sa kriminalcima, jer svako neispunjavanje preuzetih obaveza će ih skupo košati. Mnogi su glavom platili svoju pohlepu i lakomislenost.

Pošto nije bilo avionskih letova iz Beograda, morali smo da letimo sa aerodruma naših komšija.Opredelio sam se da letim iz Budimpešte, jer sam imao dve firme u Mađarskoj, jednu u samoj Budimpešti, pa mi je mnogo lakše bilo da letim sa aerodroma u Budimpešti. Za četri godine, koliko su trajale sankcije, mi, Srbi, smo izgradili našim parama Terminal 2 u Budimpešti.Na kraju, skinute su sankcije i Milošević je ostao na vlasti.

Nemoguće je uvesti sankcije Rusiji. Nemoguće je kontrolisati uvoz robe u Rusiju. Sankcije su uvedene režimu i ljudima bliskim režimu, ali ne svima i tu se vodilo računa kome se blokiraju finansijska sredstva u inostranim bankama.Pisao sam pre dve godine o tome i sada hoću da ponovim, jer vidim da je sve više kompanija i premijera iz Evrope koji traže da se ukinu besmislene sankcije Rusiji,kada sam te godine bio u Tjumenu i kada sam obilazio sibirske kompanije, primetio sam, duboko u sibirskim pustarama, da zajedno vade naftu ruske i američke naftne kompanije.

Prvo sam bio zbunjen, ali moji sibirski partneri su mi rekli da su amerikanci tu pre sankcija, da se nisu povukli i da ih sankcije uopšte ne zanimaju. Jedan američki inženjer mi je to čak i otvoreno rekao, sprdajući se sa političarima.Kasnije sam shvatio da je to sve američka predstava za Evropu i da je Evropa progutala taj mamac, da se upecala i da trpi velike štete zbog izgubljenog ruskog tržišta. Posle nekoliko godina od uvođenja sankcija,baš nekako ovih dana, čitam očajne krike evropskim poslovnih ljudi, koji shvataju da su izigrani i da Amerikanci ne poštuju sankcije, već da sa Rusima nastavljaju da rade na strateškim resursima na kojima su već radili i ugovorili poslove.

Interesantno je da se obim tih poslova iz godine u godinu uvećava.Bavarski premijer Horst Zehofer, shvativši američku prevaru i Merkelinu glupost, posetio je 4. februara 2016.godine Moskvu i otvoreno rekao da Bavarska želi da radi otvoreno sa Rusijom. Tada je prepredeni Putin saopštio javnosti da u Rusiji radi 1.600 kompanija sa kapitalom iz Bavarske.Videći šta se dešava, italijanski premijer Đuzepe Konte u oktobru 2018.godine dolazi u Moskvu, moli Putina da pomogne potpuno razorenu italijansku privredu i traži 10 milijardi evra poslova u Rusiji.

Danas sam svedok toga da mnogo evropskih kompanija juri poslove u Rusiji, otimaju se o poslove, angažuju nas konsultante, jer dobro znaju da je Rusija najveća sirovinska baza i da će se budućnost Evrope lomiti na saradnji sa Rusijom.

Kako Putin kontroliše vlast u Kazakstanu, koja je, posle Rusije, jedna od najbogatijih zemalja sirovinama, onda se logično nameće pitanje - zašto Srbija ne sledi puteve drugih evrospkih država? Zašto mi ne radimo ono što njihove države rade? Ono što rade Kina, Turska, Iran i sve velike države koje brinu o podršci svojim kompanijama kada nastupe na svetskom tržištu.

Veleizdajnik Vučić nije zvanično uveo sankcije Rusiji i time se javno hvali, ali je uveo tihe sankcije, jer ništa ne radi da pomogne srpskim preduzećima da izađu na ovo veliko tržište.Evo, dragi čitaoci, za sve vas koji niste u biznisu, objasniću da možete svi da razumete. Radi se o građevinarstvu, ali isto važi i za sve ostale grane srpske privrede, koje uopšte nemaju nikakvu državnu podršku na izlazak na rusko tržište. Naprotiv, namerno se ništa ne čini da se pomognu naše kompanije. Građevinarstvo je, samo da podsetim zaboravne, doživelo potpuni kolaps u Srbiji. Nekada moćne srpske građevinske kompanije, koje su se davno proslavile na svim svetskim tržištima, danas gotovo više ni ne postoje ili, blaža varijanta, vegetiraju dok im stečajni upravnici ne raskrčme preostalu imovinu po bagatelnim cenama.

U ovom trenutku konsultant sam u četri velika proizvodna projekta u Rusiji i znam da srpske kompanije, koje su u Rusiju još uvek na glasu, jer Srbi su odlični građevinari, nasuprot optužbama sumanutog predsednika da smo lenji, glupi i da ništa ne znamo,mogu da urade taj posao.Nije problem da udružimo u konzorcijum više srpskih kompanija, tako rade preduzimljivi Italijani, sa njima najviše volim da radim i njih najčešće zastupam, nije problem da srpski građevinski inženjeri i projektanti perfekto u detalje odrade projektni zadatak, nije problem da naši vrsni majstori podignu objekat, bolje nego bilo ko u svetu, ali problem je u tome što investitor hoće da uplati avans za potpisani ugovor, obično od 10-15% od projekta, ali za uplaćeni novac traži bankarsku garanciju i traži garanciju za dobro izvršenje posla.

Nijedna danas srpska građevinska firma ne može da konkuriše na velikim javnim tenderima u svetu, jer nema banke u Srbiji koja bi je pratila u tim poslovima. Nema banke, što je još tragičnije, koja je zainteresovana za takve kvalitetne i dobre bankarske poslove.Njih takva vrsta poslova uopšte ne zanima.Njima se više isplati da depozite sa štednje i depozite države i javnih prduzeća kod poslovnih banaka, plasiraju samoj državi za pokriće budžetskog deficita.

Na razlici između pasivnih i aktivnih kamatnih stopa banke mogu savim pristojno da posluju i da se ne zamaraju svetskim tržištem i svetskim glupostima.Ne smeta meni to što poslovne banke to neće da rade, stvar je njihove poslovne strategije i samog izbora poslova, mnogo mi je strašnije i bezobraznije, odvratnije do potpunog prezira, što to ne rade Država i Narodna banka.Posebno ta nesrećna, okupirana i strogo kontrolisana Narodna banka, koju vodi jedna nevaspitana, nekulturna, nestručna ,neprofesionalna, lajava,primitivna gospođa Kaćiperka, koja se razume u kreditno-monetarnu politiku kao sveznalica licemer Vučić u leteće kineske automobile.

Šta će nama, gospodo drugovi, ovakva Narodna banka?Šta će nama ovakva državna administracija? Oni se ne mešaju u svoj posao, jer ne znaju da ga rade. Kada uskoro budemo srušili veleizdajnika i psihopatu, uzurpatora i štetočinu sa vlasti, kada vlast preuzme Vlada narodnog spasa, onda će Narodna banka da odobrava povoljne kredite za izvoz srpskim privrednicima, obezbeđivaće kredite za supstituciju uvoza, za preduzentništvo i inovacije, sve državne depozite će staviti u Srpsku razvojnu banku, koja će davati garancije udruženim građevinskim kompanijama za izlazak na svetsko tržište.

Poslovati danas, u svetskoj krizi, na tom svetskom tržištu, gde se strane kompanije otimaju za svaku mrvicu novog posla, izuzetno je naporno i teško. Ne verujete mi?

Izvolite, probajte. Neka proba predsednik države i premijerka za koju niko od nas poslovnih ljudi nikada ranije nije čuo da postoji i da nešto zna da posluje. Na ovaj veliki građevinski posao u Rusiji, koji sam dobio od investitora, koji mi veruje, konkurisalo je za manje od sat vremena više od sto stranih kompanija koje se nalaze već u Moskvi.Kako da ovaj posao dobije srpska kompanija, kada ne može da dobije bankarsku garanciju za primljeni avans i za dobro izvršenje urađenog posla? Kako?

To su te tihe sankcije koje su uvedene Rusiji. Zato nam treba državna Razvojna banka i državna Investiciona banka. Kada pišem državna, mislim da je kontrolni paket od 25 do 51% u vlasništvu države, dok su sve ostalo vlasnici mali investitori, koji kao povezana lica ne mogu da pređu 3% vlasništva u ovakvoj značajnoj po državne i privredne interese banci. Zašto država sve svoje depozite ne drži u državnoj banci? Zar to nije korekto? Kada sam imao svoju banku, nikada nisam jurio da mi država ili državne kompanije prenesu račune u banku i da na državnim parama podižem privatnu banku.To nije fer tržišna utakmica.

Normalno je da država podrži bankarskim garancijama domaće kompanije iz građevinarstva i kompanije koje izvoze iz Srbije, jer su to čisti i tako potrebni nam devizni prilivi.Nije normalno da država daje subvencije, iz novca prikupljenog od siromašnih poreskih obveznika, prebogatim međunarodnim kompanijama, samo da bi neki tamo blentavi i gramzivi političar imao interese u tim finansijskim manipulacijama.Ozbiljne države su stale iza svojih kompanija koje izlaze na strana tržišta. Gledam kako to rade druge države i kako njihove kompanije dobijaju sve više posla.

Naše kompanije su ostavljene da se same snalaze.One ne mogu da izdrže konkurenciju kompanija iza kojih stoji organizovana država. Neoliberalni estradni ekonomski masturbatori, koji se ne skidaju sa naših malih prijemnika, koji nikad u životu nisu zaradili jedan evro na tržištu, koji žive na budžetu države, koji trabunjaju besmislice o slobodnom tržištu, opštoj privatizaciji, rasprodajama i konkurenciji, neka izađu na surovo svetsko tržište i pokažu svoju sposobnost.

Ubeđen sam, poznavajući dobro psihologiju tih razmaženih parazita i intelektualnih odroda, perverznjaka i pokvarenjaka, koji gledaju samo kako da napune svoj džep,da bi bili gladni. U to sam siguran, jer niko neće da ih angažuje i niko neće da plaća prodavanje guste magle.Zato je važno, da nakon rušenja veleizdajničkog režima, dobijemo da državom upravljaju zaista iskusni stručnjaci, koji mogu da spase i državu inarod, rešavajući ove navedene probleme u privredi i društvu, umesto politikanata kojima je jedino zanimanje bilo lepljenje plakata, zviždanje u pištaljku, tapšanje Lideru i Vođi,šetanje po ulicama i urlanje na političare na vlasti.

Sve te političke njuške trebamo da bacimo na smetište istorije, Njihovo vreme je prošlo. Sada nastupa jedno potpuno novo doba. Duh vremena traži da se zaustave tržišni talibani i da im se Zakonom o lustraciji zabrani da se dalje bave politikom.

Crveni karton političarima i tajkunima! Njima treba da uvedemo sankcije. Oni moraju da vrate oteto od države i naroda. To je jedino što se traži od njih. Ne moraju da robijaju, dovoljna kazna je da im se konfiskuje imovina i da se svakoga dana na ulicama susreću sa gnevom svojih sugrađana. Šta su sve uradili ovom narodu, to je najblaža kazna koja im sledi. Lako je ući u trag novca koga su oteli. Vrlo brzo se može otkriti ko gde drži kapital Konfiskacijom tog otetog kapitala se ispravlja istorijska nepravda.

Neka se napuni tim novcem Razvojna i Investicna banka, Penzioni fond, Zdarvstveni fond, Socijalni fond i neka se podigne životni standard srednje klase. Neka joj se vrati kupovna moć kojom ćemo pokrenuti našu domaću proizvodnju i izaći sa našim novim proizvodima na svetsko tržište. Sve dok se to ne dogodi, nemojte da verujete nijednom političaru, bez obzira da li su na vlasti ili opoziciji. Sve su to iste hulje, koje hoće da nas ponovo prevare. E, ovoga puta im neće to uspeti.Građani traže sistemske promene u društvu i sankcije prema svima koji su nas opljačkali, varali i krali tri decenije.