Do koske

Vučić pije samo belo mađarsko vino, zato je očerupao pivaru

Pola Svetozaru, pola sebi daje

Najstarija beogradska pivara je zatvorena, zakupac je nestao, 150 radnika je dobilo otkaz, mali akcionari su prevareni, a kreatori te katastrofe još su na vlasti. Na uništavanju BIP-a profitirao je samo Aleksandar Vučić, koji je uzeo mito od 3,5 miliona evra.

P. Popović

Makedonski biznismen Svetozar Janevski, vlasnik vinarije "Tikveš" iz Kavadaraca, 2017. godine zakupio je pogone BIP-a u stečaju. Suprotno zakonima i propisima, zloupotrebom službenog položaja Vučić je omogućio Janevskom da po izuzetno povoljnim uslovima preuzme pivaru. S pozicije predsednika Vlade Republike Srbije, u saradnji s ministrom Željkom Sertićem, Vučić je pripremio teren za propast preduzeća koje je radilo od 1839. godine.

Posrtanje BIP-a počelo je mnogo ranije, kad su upravljanje preuzeli kadrovi Socijalističke partije Srbije. Iz nekadašnjeg giganta izvlačene su pare za partiju i njene čelne ljude, nije ulagano u tehnološki razvoj i borbu na tržištu.

U lošem stanju, ali sa značajnim brendom, BIP je privatizovan 2007. godine. Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali su ugovor kojim je 51,9 odsto akcija BIP-a prodato Konzorcijumu litvanske "Alite" AB i švedskom "United Nordic Beverages" za 26,6 miliona evra. Kao i mnoge druge, i ova privatizacija nije uspela, kupac nije ispunio preuzete obaveze, pa je 2010. poništen ugovor. Agencija za privatizaciju, odnosno Republika Srbija, preuzela je 51 odsto vlasništva nad BIP-om, a malim akcinarima je ostalo 49 odsto.

Tek tada dolazi do potpunog kolapsa. Socijalisti ponovo preuzimaju BIP i na mesto generalnog direktora postavljaju Milivoja Draganića, bliskog rođaka Branka Ružića.

Za četiri godine njegovog gazdovanja, pivara ostvaruje rekordan gubitak od oko 18 miliona evra. Iako su na srpskom i regionalnom tržištu postojali povoljni uslovi, BIP je umesto piva proizvodio gubitke. To i ne čudi, s obzirom na stručnost rukovodećih kadrova, o čemu dovoljno govore njihove profesionalne reference.

Dok je radio kao magacionar, direktor Draganić je postao ekspert za ispijanje, ali ne i proizvodnju piva.

Kad je napravio višemilionsku štetu, SPS je počeo da se distancira od svog favorita, pa je on potražio zaštitu Mlađana Dinkića i G17. Na mesto direktora marketinga BIP-a zaposlio je suprugu Nenada Mihailovića, Dinkićevog pomoćnika, a finansirao je izgradnju bazena u Obrenovcu, što je predstavljeno kao veliki uspeh Miroslava Čučkovića, tadašnjeg i sadašnjeg predsednika opštine.

Čučković je promenio stranku i ostao na vlasti u Obrenovcu, ali za Draganića nije bilo spasa. Novo rukovodstvo Agencije za privatizaciju, 2014. smenilo je generalnog direktora BIP-a i sve članove Nadzornog odbora.

Na mesto Zastupnika kapitala stupa Slobodan Macura, a Draganića je nasledio Aleksandar Tomić. Za razliku od svog prethodnika, Tomić je bio iskusan menadžer, sa stažom direktora Nikšićke pivare i direktora marketinga Koka kole.

Međutim, Tomić se nije ponašao kao direktor pivare, nego kao zastupnik interesa premijera Vučića i ministra privrede Sertića.

Po njihovim instrukcijama, bez znanja i saglasnosti rukovodstva Agencije i Zastupnika kapitala, Tomić je počeo pregovore s Janevskim. Po nalogu Vučića i Sertića, vodio je svoju politiku, nije plaćao dobavljače, povećavao je dugovanja i gomilao je novac na računu. Na greške u poslovanju upozoravao je i Zastupnik kapitala.

- Nije jasno zašto se u hitnim okolnostima gomilaju novčana sredstva na tekućem računu i ne plaćaju obaveze prema dobavljačima, a prvenstveno prema Poreskoj upravi, odnosno budžetu Republike Srbije, čije smo interese dužni svi da zastupamo, i generalni direktor i Nadzorni odbor i ja, kao Zastupnik većinskog državnog kapitala u AD BIP - naveo je Slobodan Macura u dopisu 18. maja 2015. godine.

Tomić je znao zašto ne štiti interese države, nego Vučića. To su znali i članovi Nadzornog odbora Danijela Vazura, direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Cica Vučković, šef Sertićevog kabinata i Čedomir Stojković, advokat i član disciplinske komisije ALSU. Pored članstva u Nadzornom odboru, svi su imali i članstvo u Srpskoj naprednoj stranci, pa su izvršavali naloge svog predsednika Vučića.

U to vreme, četiri respektabilne firme su se interesovale za privatizaciju BIP-a, od kojih je jedna iz SAD dobila saglasnost za uvoz beogradskog piva na američko tržište. Osim nje, BIP je nameravala da kupi jedna poljska i dve domaće firme.

Agencija za privatizaciju je kompletnu informaciju o potencijalnim kupcima prosledila predsedniku Vlade i ministru privrede. Ipak, na volšeban način, bez ikakve najave, vlast je donela odluku o usvajanju ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji s preduzećem "M6 EDEN", koje je Janevski osnovao u Beogradu samo nekoliko dana ranije.

Sporni ugovor izazvao je sukob između ministra Sertića i Ljubomira Šubare, direktora Agencije za privatizaciju. Postupajući u skladu sa Zakonom o privatizaciji, Agencija je poništila ugovor s preduzećem "M6 EDEN". S objašnjenjem da se ne sme dozvoliti da "ova prilika propadne", Sertić je najavio da će Ministarstvo, kao drugostepeni organ, odobriti ugovor. Iako protivzakonito, to je i urađeno. Ugovor je potpisao Milun Trivunac, tada pomoćnik ministra, a sada državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Ljubomir Šubara, direktor Agencije, pokušao je da ubedi Svetozara Janevskog da odustane od ugovora koji nije primenjiv i koji je štetan po sve i da pristane na privatizaciju kakva je predviđena zakonom.

- Ja sam sve završio sa Vučićem, a nas dvojica, nakon što preuzmem BIP, možemo eventualno da popijemo kafu - ljubazno je odgovorio Janevski.

Mali akcionari su uzlaud pokušavali da zaštite svoje interese. Beogradski Privredni sud je u martu 2015. godine, odlukom sudije Željka Munjize, odredio da se stečaj nad BIP-om sprovodi bankrotsvom, pošto "nema nikakvih uslova za oporavak tog privrednog društva". Mali akcionari su sud obavestili da i posle odluke o bankrotu u BIP-u radi oko 150 ljudi, koji dobijaju plate.

- Država se ponašala kao apsolutni, stoprocentni vlasnik BIP-a, koji je odvela na dno i uništila. Od početka je jasno da je stečaj BIP AD opcija koja se diriguje od strane operativnog izvršioca, a to znači iz Ministarstva privrede Srbije. Da li ste vi, sudija, dali saglasnost za malverzacije koje se rade u BIP-u u stečaju? Da li ste vi, sudija, nedelovanjem dozvolili da se masa za isplatu potraživanja istopi i da mali akcionari ostanu bez mogućnosti da dobiju koliko-toliko solidan iznos sredstava za svoje akcije, tim pre što nijednom svojom aktivnošću nisu doprineli da se BIP dovede u stanje u kome se nalazi? - navodi se u dopisu malih akcionara sudiji Privrednog suda.

Vlasnici 49 odsto akcija pokrenuli su proteste i potpisivanje peticije kojom su od premijera Vučića tražili da zaštiti njihova prava i spreči uništavanje Beogradske industrije piva.

Pod tim pritiskom, da situacija ne bi izmakla kontroli, Vučić je zakazao sastanak na koji su bili pozvani ministar privrede Sertić, direktor BIP-a Tomić, tada već u ostavci i Šubara, direktor Agencije za privatizaciji. Neposredno pred početak sastanka u premijerevom kabinetu, 24. jula 2015. godine, Vučić je optužio Šubaru da podriva "jako dobar ugovor", da je "precenio vrednost BIP-a", pa i da je primio mito od ne zna se koga.

Na sastanku, pred 25 ljudi, nastavljen je njihov verbalni obračun. Suočen sa argumentima koje su iznosili direktor Agencije za privatizaciju i njegovi saradnici, Vučić nije mogao da kontroliše bes.

- Genije, evo, obećavam malim akcionarima da neće biti stečaja ako BIP plati dva miliona evra duga Poreskoj upravi - rekao je Vučić i završio sastanak.

Sutradan je ministar Sertić zatražio ostavku direktora Agencije za privatizaciju. Iz principijelnih razloga, Šubara je to odbio. Smenjen je nekoliko dana kasnije, da ne smeta Vučićevim i Sertićevim dilovima s Janevskim.

Mesec dana posle sastanka kod premijera, BIP je platio dva miliona evra Poreskoj upravi, ali ona je pokrenula stečajni postupak pred Privrednim sudom. Stečaj je otvaran i poništavan tri puta, da bi 2016. godine konačno bio uveden kao jedino rešenje, jer prethodno potpisani ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji s firmom "M6 EDEN" nije mogao da se sprovede.

Nakon otvaranja stečaja, 550 radnika je izgubilo posao. Janevski je preuzeo BIP. Obećavao je da će u proizvodnju uložiti 25 miliona evra, ali od toga, očigledno, nije bilo ništa. Nije poznato koliko je makedonski tajkun profitirao u poslu s BIP-om, ali na kraju je otišao bez pozdrava, ostavljajući 150 radnika na ulici. Po ugovoru, "M6 EDEN" trebalo je da plaća 75.000 evra mesečno, ali ni tu obavezu nije izvršavao redovno, niti je uplaćivao PDV.

Posle svega, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je oglas kojim poziva zainteresovane da iznajme AD "Beogradsku industriju piva, slada i bezalkohonih pića". Niko nije ni pozvan na odgovornost za prevaru s Janevskim, ali i to će morati da, kad-tad, dobije sudski epilog.