Na nišanu

Jedan dan u izdajničkom životu srpskog predsednika Aleksandra Vučića

Trampovo ga mastilo upropastilo

Srbija je u Vašingtonu 4. septembra ponižena kao retko kada do sada na međunarodnoj pozornici, u svojoj istoriji. Sporazum koji je potpisao srpski predsednik, koji nema takva ustavna ovlašćenja, gori je od svakog priznavanja kapitulacije. Šta je pozadina ovog, po Srbiju teškog sporazuma?

Milovan Brkić

Kada je 11. juna 2007. godine tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi izjavio u Tirani da su SAD odlučile da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno, rekao je: - Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nađemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, i Kosovo je nezavisno - rekao je Buš. (U tom trenutku jedan Albanac mu je sa ruke skinuo sat, što je bio neviđen skandal).

On je tada naveo da će SAD-e „pokušati da nađu rešenje da zadovolje i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko". - Ukoliko se to ne desi, mi ćemo izneti rezoluciju - najavio je Buš.

Predsednik SAD je tada ocenio da bi bilo najbolje da Rusija prihvati da je nezavisnost Kosova neophodna. - Nezavisnost je cilj i to treba da znaju građani Kosova - rekao je Buš i istovremeno naveo da SAD podržavaju evroatlantske integracije Srbije.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je tim povodom da „izjava predsednika SAD u Tirani ne predstavlja bilo kakvo iznenađenje. Buš je izneo stav koji je odavno poznat i koji je zvanični stav administracije SAD", rekao je tim povodom gospodin Jeremić.

„U ovom trenutku situacija u SB daleko je od toga da postoji saglasan stav za izglasavanje rezolucije koja bi otvorila put za nezavisnost Kosova", rekao je šef srpske diplomatije.

Buš je i u Sofiji, gde se sastao sa bugarskim zvaničnicima, razgovarao o pitanju Kosova, ministar Jeremić je rekao da Srbija neće odustati od suvereniteta nad KiM.

Sjedinjene Američke Države su službeno priznale nezavisnost Kosova 18. februara 2008. godine.

Kosovo je 17. februara 2008. na vanrednoj svečanoj sednici Parlamenta proglasilo nezavisnost od Srbije. Za Deklaraciju o nezavisnosti izjasnilo se svih 109 prisutnih poslanika.

Vlada Srbije još je iste večeri donela odluku o poništenju te deklaracije kao "protivpravnog čina privremenih institucija u Prištini", a potom je sazvala vanrednu sednicu Skupštine Srbije.

Sednica je održana 18. februara i na njoj je 225 poslanika glasalo za potvrdu odluke Vlade o poništenju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Nije bilo suzdržanih ni glasova protiv, dok poslanici Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Stranke vojvođanskih Mađara nisu glasali.

"Sjedinjene Države danas su službeno priznale Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu. Čestitamo narodu Kosova na ovom istorijskom događaju", navedeno je u izjavi tadašnjeg američkog državnog sekretara Kondolize Rajs (Condoleezza Rice).

Pre toga je objavljena izjava američkog predsednika Džordža Buša (Georgea W. Bush) o nezavisnosti kosovskog naroda. "Ahtisarijev plan je smernica za dalje. Pratićemo događaje, ali Kosovari su sada nezavisni. To je ono što sam zagovarao zajedno sa svojom vladom", rekao je američki predsednik.

Republiku Kosovo dan nakon proglašenja nezavisnosti priznale su SAD, Francuska, Velika Britanija, Turska, Albanija i Avganistan. Šefovi diplomatija EU zaključili su da "primaju na znanje" deklaraciju kosovskih vlasti o nezavisnosti.

Pre nego što su Sjedinjene Države priznale nezavisnost Kosova, Rusija je u Savetu bezbednosti stavila veto na Rezoluciju, a za priznanje u Generalnoj skupštini nije bilo dovoljno glasova, tako da Kosovo ni danas nije članica Ujedinjenih nacija.

Pitanje međunarodnog priznanja nezavisnosti Kosova podelilo je i međunarodnu zajednicu. Ni nekoliko država EU nije priznalo Kosovo.

Većina zapadnih zemalja podržale su nezavisnost dok su je Rusija i Kina oštro osudile.

Prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova bila je Kostarika, potom Avganistan. Sledile su ih Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, Albanija i Turska.

Države koje su priznale pasoš Republike Kosovo kao važeći putni dokument, iako nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu su: Grčka, Rumunija, Slovačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Izrael, Brazil i Rusija.

U maju 2016. godine Kosovo je postalo punopravnim članom organizacija UEFA i FIFA.

Za 13 godina, koliko traje ta ''nezavisnost'' Kosova, ova okupirana teritorija je pretvorena kao deponija Sjedinjenih Država i Nemačke.

Nakon okupacije Kosmeta, oni koji su bombardovali Srbiju, dolaskom okupacijskih snaga, proterali su nekoliko stotina hiljada Srba, starosedelaca. Nekoliko stotina hiljada Albanaca, Turaka, Crnogoraca, Roma, pobeglo je, narednih godina, sa Kosmeta.

Privreda Kosmeta je devastirana. Okupatori su naneli više štete građanima Kosmeta nego sve bombe sa osiromašenim uranijumom, koje su bačene na ovu teritoriju, a najviše tamo gde su Albanci bili većinsko stanovništvo.

Okupatori, ili ''spasioci'' su, poput Džingis kana, pljačakali nemilce imovinu Kosova, koju je platila Srbija i nastavila da otplaćuje kredite.

Agilna državna sekretara gospođa Medlin Olbrajt je postala vlasnik kosovkih banaka, glavnokomandujući američkih oružanih snaga Vesli Klark je uzeo kosovsku Poštu i Telekom! Politička elita koja je bombardovala Kosovo i Srbiju otela je imovinu vrednu nekoliko desetina milijardi dolara, pokazujući da su Sjedinjene Države mafijaška i zloičinakča družina, koja bi zgazila svet da nije nuklearnog arsenala Ruske Federacije.

Srpska vlast se ponašala podanički i skoro izdajnički.

Tako je Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv Deklaracije o nezavinsosti, koju je donela kosovska skupština. Umesto da podnese tužbu, na izričit zahtev Borisa Tadića, traženo je samo savetodavno mišljenje. Angažovan je neki poluidiot, pravnik Saša Obradović da zastupa Srbiju.

Sud je odlučio 22. jula 2020. godine."Nezavisnost Kosova nije protiv međunarodnog prava''

Međunarodni sud pravde u Hagu je u savetodavnom mišljenju rekao da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.

"Deklaracija od 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo," rekao je predsednik suda Hisashi Owada iz Japana.

Owada je rekao da je odluka donešena odlukom sudija 10:4. On je takođe rekao da međunarodno pravo ne sadrži "zabrane proglašavanja nezavisnosti" kao i "da je nadležan da da savetodavno mišljenje po zahtjevu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija."

U prisustvu delegacija obe zemlje, koje su predvodili ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i Kosova Skender Hiseni, Owada je saopštio ovu odluku suda.

Hiseni je rekao: Očekujem da se Srbija okrene i dođe ka nama!

Jeremić je tada izjavio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da će nastaviti sa mirnom diplomatskom borbom za Kosovo i da je naredna instanca Savet bezbednosti.

Jeremić je takođe rekao da je najvažnije očuvati mir i stabilnost na teritoriji "cele pokrajine" i pozvao je građane da, kako kaže, ne nasedaju na provokacije.

"Međunarodni sud pravde je danas odlučio da se samo u tehničkom smislu izjasni o deklaraciji o nezavisnosti kosovskih Albanaca i praktično time izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju da li su oni imali pravo na pokušaj secesije od Srbije", rekao je šef diplomatije Srbije.

Zaboravio je da objasni zašto Srbija nije podnela tužbu za ocenu nezakonitosti Deklaracije o nezavisnosti, već je tražila samo neobavezujuće mišljenje suda!

Ono što nije hteo da prizna Boris Tadić, pristao je 2012. da uradi Aleksandar Vučić.

Budžet Kosova puni se donacijama iz budžeta Evropske Unije i drugih muslimanskih država, koje su bile izdašne u pomoći. Među njima je i Turska, koja je instalirala svoje organizacije i interese.

Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD-a dobio je u Prištini spomenik u prirodnoj veličini, Bo Bajden, sin kandidata za predsednika SAD-a, dobio je ime autoputa!

Ali, Kosovska stvarnost je surova. Prosečni životni vek Albanaca na Kosovu je 55 godina. Obolelih od karcionoma je skoro četvrtina onih koji žive na Kosovu! Velika je smrtnost i američkih vojnika u bazi Bondstil, o čemu se odavno zna, snimaju filmovi, pišu te-ve drame.

Okupatori su uništili osnov albanskog društva. Napali su im objekte časti, razorili porodice. Oko 50 hiljada Albanaca koristi narkotike. Toliko se i mladih Albanki kurva sa strancima koji rade na Kosmetu, da bi preživele, ili dobile vizu da pobegnu sa Kosmeta,

Kosovom još vlada nekoliko klanova, koji iskorišćavaju sunarodnike za teške poslove, uz mesečnu platu od 150 evra. Razorena su sela, gradovi prenaseljeni... Kosmetu nedostaju vodni sistemi, domovi zdravlja, klinike... Obrazovni sistem nije sposoban da stvori stručnjake - lekare, inženjere, farmaceute, pravnike koji mogu da učine održivim, pravni, zdravstveni, finansijski i odbrambeni sistem...

Na Kosmetu funkcioniše, koliko toliko, policijska služba, ali u otežanim uslovima.

Vođe OVK-a, predstavljeni kao opasni zločinci, sa svim svojim članovima kartela, moraju se preseliti u Hag. Koliko su građani Kosmeta očajni njihovom vladavinom, svedoče izbori prošle godine, koji su oduvali Tačijev i Haradinajev kartel.

Kosovo je centar za distribuciju narkotika i ranžirna stanica za Evropu, a Albanci su najbolji dileri. Zato su dragoceni nekim američkim službama, ali su i na listama DEA, koja se njihovim aktivnostima bavi.

Na Kosmetu su duboko infiltrirane nemačke obaveštajne službe, zatim turske, iranske, ISIS, Kinezi su uložili dosta para radi ''prisustva'', a Rusi su među najačim. Sve znaju. Samo su građani Kosmeta pred nestankom.

Da li je američkom predsedniku Donaldu Trampu toliko važno Kosovo?

Podsetimo se da je on najavio da će sa Kosmeta povući vojnike iz baze Bondstil, koji užasno mnogo koštaju, a njihovo prisusrtvo nema nikakav značaj. SAD imaju baze u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji...

Vojna nadmoć Rusije u avijaciji, podmornicama i njen geostrateški položaj i teritorija od 17,5 miliona kvadratnih kilometara, nerešiva su enigma za američke oružane snage, koje rat sa Rusijom smatraju suludim i beskorisnim. I objektivno nepotrebnim.

Predsednika Trampa, za sada, snažno podržavaju oružane snage, ali on ima problem sa republikanskom strankom, koja, često, sabotira njegove namere i projekte, a protiv njega je najžeći protivnik državni sekretar Pompeo, od kojeg predsednik zazire da uđe u sukob.

Ako Tramp izgubi izbore, Sjedinjene Države ulaze u stanje iz kojeg može da rezultira građanskim skukobima širih razmera. To može oružane snage da stavi u težak položaj, jer globalisti nameravaju da izvrše veliku čistku u amertičkoj vojsci, da smene više od 500 najviših oficira i tako je učine poslušnom u izvršavanju naređenja. Vojska je, do sada, diskretno odbijala da izvrši i predsednikova (Trampova) naređenja, koja nisu bila sa pokrićem.

Porazom predsednika Trampa milioni Amerikanaca suočiće se sa glađu i siromaštvom, što će ih dovesti u poziciju da izađu na ulicu. Većina su naoružani, tako da može poteći more krvi. Taj sukob unutar Amerike imaće surove posledice po ostatak sveta.

Bez obzira koliko se ljutimo na Trampa, on je, ipak, garant da neće doći do rata širih razmera.

Koleginica iz Izraela kaže da je Trampov ugovor sa Vučićem i Hotijem, rezultat njegove namere da pomogne izraelskom premijeru Natanjahu i da tako popravi svoj imidž kod američkih Jevreja. Jevreji, Sefardi, uglavnom su hladni i prema državi Izrael, jer mnogo košta.

U tekstu Milana Balinde (Rat se priprema u glasnoj tišini) pročitaćete Trampovu strategiju za Bliski istok, koja se zasniva na izolovanju Irana, Turske ...

Šta se desilo nakon potpisivannja ''ugovora''.

Specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel rekao je da su Kosovo i Srbija u petak popodne u Vašingtonu potpisali sporazum o međusobnoj saradnji, i da nisu potpisali nikakav sporazum sa SAD. ( Jel!).

Na konstataciju novinara da je i američki predsednik Donald Tramp nešto potpisao, Grenel je rekao da je to tačno.

"On je u osnovi potpisao pismo potvrđivanja da će oni raditi zajedno na realizaciji sporazuma", rekao je Grenel.

Na insistiranje novinara da pojasni šta su tačno dve strane potpisale, Grenel je kazao: "Obe strane su potpisale sporazum da sarađuju na normalizaciji ekonomskih odnosa".

Na pitanje da li su isti sporazumi koje su potpisale dve strane, on je rekao da su 99,9 odsto isti, sem poslednje tačke.

"Srbija će prebaciti svoju ambasadu do jula sledeće godine (u Jerusalim) - to je srpski deo sporazuma, a za Kosovo, sve je isto do poslednje tačke koja glasi da će imati međusobno priznanje sa Izraelom", naveo je Grenel.

Pre svega, ne bih ni pokušavao da razjasnim šta je predsednik Vučić mislio kada se obraćao srpskim medijima, rekao je Grenel. "Ono što je rekao u sali za sastanke je da je ovo istorijski sporazum koji će normalizovati region. Pričao je o mini-Šengen zoni", naveo je izaslanik i dodao: "Što se tiče tačke 10, pogrešno je reći da je postojala tačka 10. Nijedna od njih nije bila numerisana. Ne znam otkud to".

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon potpisivanja sporazuma u Beloj kući da je zadovoljan dogovorenim i napomenuo da je u pitanju bilateralan sporazum sa SAD-om, a ne trilateralan i sa Prištinom.

"Dakle treća strana nije priznata u ovom smislu kao subjekat međunarodnog prava", naveo je Vučić.

Ovo je značajan bilateralni sporazum za našu zemlju sa SAD, nemamo čega da se stidimo, i imamo razloga da se ovim sporazumom ponosimo - videćete da ćemo se u budućnosti i kroz razgovore s nekim drugima vrlo rado pozivati na ovaj sporazum, jer mnogo toga što smo ovim sporazumom dobili, neki drugi nam neće davati, zapamtite moje reči, rekao je Vučić novinarima.

Na stranu tretman koji protokolarno više priliči domorodačkim plemenima nego suverenim državama, kao i zapanjuće bizarne izjave medijima (olovke, glumatanje po vašingtonskim pešačkim ostrvima na temu pritisaka da se potpiše priznanje, priče o muku u sali dok on govori, itd), sama činjenica da je delegacija Srbije otputovala u Vašington na "pregovore o Kosovu", i to bez ijednog stručnjaka za međunarodne odnose i institucionalizovane pregovaračke platforme, je nešto što nas uvodi u realne opasnosti.

Time je pregovarački proces, voljom Beograda, premešten u Belu kuću - čime je stvoren presedan za nastavak procesa na verovatno za nas najmanje povoljnom terenu, bez saveznika.

Na stranu i to što potpisani "sporazum" na vanredno bizaran način kombinuje odnose Beograda i Prištine sa višedecenijskim problemima na Bliskom istoku, pravima globalne LGBT zajednice, američko-kineskim tehnološkim trvenjima, pitanjima suverenosti u izboru snabdevanja energentima - što pas s maslom ne bi pojeo.

Nekoliko tačaka tog "sporazuma" su direktno štetne po naše nacionalne interese, na više nivoa.

Recimo, Priština se obavezala da godinu dana neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama. To samo po sebi ne bi bilo loše, da se Beograd nije obavezao da prestane sa kampanjom otpriznavanja i lobiranjem kod zemalja koje još uvek nisu priznale "Kosovo" da to i u budućnosti ne učine. Priština se dakle NIJE obavezala da širom sveta bilateralno ne lobira, A MI JESMO.

Za početak, "Kosovo" je dobilo priznanje Izraela, koji od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008 to nije uradio - kako to može biti u interesu Srbije?

Da stvar bude bizarnija, Srbija po ovom sporazumu NAGRAĐUJE Izrael za kosovsko priznanje premeštanjem naše ambasade u Jerusalim - čime ćemo se pridružiti (uz novopriznato Kosovo) samo još SAD i Gvatemali!

Da je Vučić u delegaciji sa sobom imao nekog diplomatu, taj bi ga upozorio da je i dalje na snazi rezolucija Saveta bezbednosti 478 iz 1980, koja poziva sve države članice UN da povuku svoje ambasade iz Jerusalima. To je u najmanju ruku kontraverzan potez za zemlju koja insistira na poštovanju neke druge rezolucije SB UN, npr. 1244. Kao i pristajanje na sveobuhvatnu dezignaciju Hezbolaha kao terorističke organizacije (dakle izjednačavanje njegovog političkog i vojnog krila), ovo je direktan prst u oko velikom broju međunarodnih aktera sa kojima imamo izuzetno važne odnose - celoj EU, Rusiji i Kini, na primer.

Normalizacija životnih prilika u regionu, uključujući ekonomske odnose Beograda i Prištine, je plemeniti cilj kojem treba težiti u interesu građana i budućih pokolenja.

Ali put za ostvarenje toga ne sme voditi preko diletantnskog gaženja.

Predsednika Trampa je savtenik za nacionalnu bezbednost Robert Brajan pokušao izvaditi, odricanjem uloge SAD-a kao treće strane.

Najavljeni spisak američkih banka i kompanija koje žele da pomognu i investiraju u Kosovo je vrlo značajan. One treba da otvore kancelariju u Beogradu, bez odlaganja, i da na konkretnim projektima ulože preko 13 milijardi dolara.

Te investicije Vučićev kartel ne može kontrolisati niti pljačkati. Na taj način Nemačka, koja želi da satre Srbiju svih ovih godina, ostaje kratkih rukava.

Da podsetimo, Kosovom, danas, vladaju nemačke okupacione snage. One imaju upliv u politički i partijski život.

I u Srbiji drže Vučića kao piona, spremnog da prizna Kosmet i da proda građane Srbije, kuturne i verske objekte pod zaštitom Uneskoa...

Da li je predsednik Tramp sprečio Vučića da u Briselu dan kasnije prizna nezavisnost Kosova?

Pre odlaska u Vašington, Vučić je sa Bleda razgovarao sa kancelarkom Merkel, koja mu je rekla da po povratku mora da u Briselu prizna Kosovo i pokaže snagu Evrope nad Amerikom! Ona nije znala šta predsednik SAD-a sprema.

"Kažu da ne smem da priznam Kosovo. Podići će se narod, oboriće me s vlasti. Mnogo se plašim... Sutra kad bih potpisao sporazum s Kosovom, šta bi bilo? Pred Skupštinu bi došlo hiljadu ludaka, onih što se plaše 5G mreže, vakcina i što pričaju da Zemlja nije kugla, nego kocka. Šta će da urade? Vikaće mi da sam peder, diktator, bolesnik, da sam žvalav i debeo... Pa, šta? Kad se umore, otići će kućama i nastaviće da me pljuju na Tviteru. Zar tih junaka da se plašim? Pa, onoliko su mi pretili jer ih je policija tukla, a sutradan ni roditelji pretučenih nisu smeli da dođu na protest. Nisu smeli da brane ni rođenu decu, a, kao, braniće Kosovo", objasnio je Vučić 23. jula ove godine, gostujući na TV PINK, na čemu gradi vlastitu samouverenost.(https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=473&cl=10)

Šta se desilo nakon gostovanja delegacije na čelu sa Vučićem u Vašingtonu?

Vučić je bukvalno isteran iz Bele kuće, dalkeo od nje, gde je na nekom skveru dao intervju. Nakon toga on se sastao u Stejt departmentu sa državnim sekretarom Majkom Pompeom. Razgovor je bio u gluvoj sobi.

Državni sekretar mu je, barem prema onom što je Vučić kazao saradnicima, potvrdio da je na poternicama, da bude oprezan, da sačeka novembar, da će moron (Tramp) sigurno izgubiti izbore i da je važno da ostane na slobodi do 21. januara sledeće godine.

Vučić tvrdi da je Pompeo tražio još novca, da ga dostavi preko Metju Palmera.

Sutradan je Palmer (koga Vučić već 8 godina plaća po 2 miliona dolara godišnje, u kešu) otputovao u Brisel, da prisustvuje pregovorima između tehničkih delegacija Kosova i Prištine, da Vučiću drži strah. Palmer je rekao za sporazum u Beloj kući da je sviranje ..... i da Srbija, odnosno Vučić, želi da odmah potpiše pošten sporazum o međusobnom priznanju i tako zaskoči Trampa. Hoti je zvao Vašington, pa je odustao.

Ipak, to se nije desilo, jer američki predsednik nije mačji kašalj.

Tako se srpski diktator vratio u Beograd, sa teretom koji je teži od Avale. O vrat su mu okačeni svi sporazumi sa Kinom, u kojima je i on sa bratom Andreom inkasirao milijarde dolara, mora pod hitno da ukine 5G mrežu, zatvori rudnike Bor, Železaru Smederevo, da protera iransku obaveštajnu službu, prekine izvoz kineske opreme u Iran, da zabrani Hezbolah, koji je Srbiju odmah stavio na 6. mesto neprijatelja (a ne Vučića lično), da prekine saradnu sa Rusijom na gradnji turskog toka...da zaboravi i na brata Erdogana i na brata Mila...

Vučić mora hitno da isporuči sve optužene za najteže kriminalne prestupe, što je do sada sve to ignorisao.

Palmer i Pompeo mu iza leđa spremaju brz odlazak na nebesa, kao nezgodnom svedoku. Vučić toga nije svestan.

Vučić nastvlja da se koprca. Hvali se nalivperom koje je dobio od predsednika Trampa, jer je njim potpisao ugovor. To je suvernir koji se deli gostima Bele kuće. Biće po onoj - Trampovo ga mastilo, upropastilo.

Krajnje je vreme da se formira front za odbranu naroda i države!

Posle neviđene međunarodne sramote kojoj nas je kao naciju i državu izložio Aleksandar Vučić potpisujući ličnu izjavu ispred predsednika SAD, a u kojoj se obavezuje da će uraditi mnogo toga što je suprotno interesima Srbije i međunarodnog prava. Posle brutalnog pokušaja da se spoljnopolitička orijentacija države nasilno promeni. Posle nastavka mafijaškog sprovođenja izbora što se videlo u Šapcu, kao i mafijaškog uređenja koje je u državi gotovo u potpunosti uspostavljeno.

Mi iz Narodnog slobodarskog pokreta smatramo da vodeće stranke opozicije imaju obavezu da hitno otpočnu formiranje političkog fronta za odbranu naroda i države. Nema više izgovora za liderske sujete i sitne stranačke interese, a model opozicione saradnje viđen u Crnoj Gori su dobar pokazatelj kako treba delovati.

Informativna služba Narodnog slobodarskog pokreta