Na tragu

Najbliži Vučićevi saradnici razmenjuju optužbe za teški kriminal, za koji će, na kraju, biti kažnjen i diktator

Svedoci - saradnici iz debelog creva

Zna se kakva sudbina čeka pripadnike kartela Aleksandra Vučića. Neki će da budu ubijeni. Neki će sami sebi da prekrate muke. Većina srećnika, koji prežive suočenje s pravdom, ostaće bez plena iz pljačkaških pohoda na javne resurse i tuđu privatnu imovinu. Ne zna se koja od tih opcija će zadesiti Nikolu Petrovića, Zvonka Veselinovića, Slavišu Kokezu, Sinišu Malog, Zlatibora Lončara, Zoranu Mihajlović, Veljka Belivuka ili bilo kog drugog saučesnika iz zajedničkog zločinačkog poduhvata, ali sigurno je da će najgore proći njihov šef Vučić i članovi njegove porodice. Tek tako bi bila zadovoljena sva načela pravde, pošto je Aleksandar Vučić kriminalizovao sve u svom okruženju, počev od brata Andreja i sina Danila do poslednjeg naprednjačkog lokalnog šerifa.

Predrag Popović

Ima li života posle diktature? Aleksandar Vučić će uskoro saznati odgovor na to pitanje. On već zna šta ga čeka, zato cvili i kmeči nad svojom sudbinom. Iako je znao da je diktatura profesija visokog rizika, karakter mu je savladao inteligenciju i eto ga sad u bezizlaznom položaju, zatrpanog bezbrojnim dokazima najtežih oblika kriminala i korupcije.

Dobar deo takvih dokaza, saznanja i informacija već je objavljen na stranicama ovog Magazina. U poslednje vreme, istu ili sličnu vrstu kompromitujućeg materijala iznose ljudi iz vrha kartela, iz neposrednog Vučićevog okruženja, njegovi vodeći operativci, koji su godinama bespogovorno obavljali poslove uprljane tuđom krvlju i novcem.

Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović preko režimskih medija vode političku, policijsku, pravosudnu, mafijašku i švalersku parnicu, kojom pokušavaju, svako za sebe, da izbegnu odgovornost za krivična dela koja su zajedno izvršavali. Razmenom optužbi za najteže zločine, Stefanović i Hrkalovićka svesno i strasno kopaju raku jedno drugome.

Dijana Hrkalović je prošla dvogodišnju medijsku satanizaciju i šestomesečnu rehabilitaciju u Centralnom zatvoru. U pritvoru, dok je, kako se sad ispoveda, noći provodila gledajući u plafon ćelije, Hrkalović je shvatila da joj nema drugog izlaza, nego da za sva zajednička zlodela okrivi Stefanovića. Dobila je značajno ublaženu optužnicu za trgovinu uticajem, zatim advokata Vladimira Đukanovića, kao kontrolora štete, i, na kraju, zadatak da satanizuje Stefanovića.

- Neću da robijam zbog Stefanovićevih nedela. Ne samo u mom postupku, Nebojša Stefanović bi trebalo da bude na optuženičkoj klupi i u drugim sudskim postupcima, u kojima nevini ljudi odgovaraju umesto njega, pa i za još neke stavke koje još nisu došle do suda. Stefanović je raspolagao i čitao prepiske snimljenih razgovora predsednika Vučića i članova njegove porodice, a ništa nije uradio da ga zaštiti od tajnog praćenja. Stefanović je montirao slučaj „Jovanjica”, kojim je hteo da nanese štetu Aleksandru i, pre svega, Andreju Vučiću. Andrej Vučić je jedna neiskvarena duša, jedan istinski dobar čovek, a znam da ga Nebojša Stefanović nije podnosio i da se trudio na svakom koraku da mu zagorča život koliko god je mogao. Ne bi me čudilo da je on plasirao sve ove izmišljene priče o Andreju, koje su objavljivane u opozicionim medijima - rekla je Hrkalović.

Usput se žalila da je i sama bila žrtva prevara i torture čoveka koga je, dok su zajedno rukovodili Ministarstvom policije, oslovljavala sa „ljubavi”, „mazo” i „lutko”.

- Nebojša Stefanović me psihički zlostavljao, vređao me i ponižavao ljutitim i sarkastičnim izjavama, pre svega omalovažavanjem. Mnogo puta sam se osećala kao vreća za udaranje - kaže Hrkalovićka.

Za razliku od njenih načelnih optužbi, bez pojedinosti o konkretnim slučajevima, Stefanovićev odgovor nije opravdao nadimak koji nosi. Bez okolišanja, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane istakao je da je Hrkalovićka, „preko svog intimnog prijatelja”, kontaktirala s Veljkom Belivukom, kome se sada sudi za seriju ubistava, otmica, iznuda, silovanja i narko trafikinga.

- Dijana prenosi poruke Belivuku, a njen bliski, intimni prijatelj dopisuje se s njim, razmenjuje različite vrste poruka i pozdravlja ga od Dijane, ohrabruje, ukazuje mu šta treba ili ne treba da uradi. Ne znam šta je izvorni sadržaj poruka, nikada ih nisam video, ali tražim od suda da sve te poruke objavi. Neka sud pokaže šta je rečeno, da vidimo ko je imao interes, a ja sam uveren da je to Dijana Hrkalović, da se zaštiti od javnosti ili krivičnog gonjenja zato što daje instrukcije i direktno se povezuje sa klanom Belivuka. Takođe, važno je da naši organi kažu i da li je Hrkalovićka imala telefonsku komunikaciju sa Darkom Elezom, koji je osumnjičen za teška krivična dela. Zatim, da li je posedovala skaj telefon sa kojim je razmenjivala poruke sa Elezom. I, veoma važno, da li su te poruke razmenjivali kao direktne glasovne poruke između njih dvoje - rekao je Stefanović u snimku, koji je objavio na svom YouTube kanalu.

Stefanović je objasnio i navodni razlog za izbacivanje Hrkalovićke iz Ministarstva unutrašnjih poslova sredinom 2019. godine.

- Dijana Hrkalović je nedavno rekla da je bila u Izraelu na odmoru. To je tačno, ali nije do kraja tačno, pošto nije rekla ko joj se pridružio na tom letovanju. A, radi se o jednom od pripadnika kavačkog klana, vođa navijača Partizana sa Karaburme i čoveku koji je s njom bio u vrlo bliskim odnosima. Pridružio joj se na letovanju i o tome postoje dokazi, čak i svedoci. Iako nisam u to vreme imao bilo kakav podatak da je ona počinila bilo kakvo krivično delo, nisam mogao da dozvolim da takva osoba nastavi da radi u MUP-u i onda je bila prinuđena da podnese ostavku i ode iz MUP-a - istakao je Stefanović.

S druge strane, Hrkalović tvrdi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova napustila iz zdravstvenih razloga.

- U maju, tačno 22. maja 2019. godine puklo mi je debelo crevo. Lekari su mi rekli da je puklo od stresa. Stres mi nisu proizvodile moje poslovne aktivnosti, nego percepcija nepravde i psihičko zlostavljenje, koje je Stefanović godinama vršio nada mnom. Na Svetu Petku, 27. oktobra 2020. godine imala sam poslednju, sedmu operaciju debelog creva, jedva sam preživela - kaže Hrkalović.

Optužbama, koje razmenjuju bivši poslovni, stranački i emotivni partneri, Stefanović i Hrkalovićka skiciraju buduću krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića. Ne treba sumnjati da se većina navoda, kojima kriminalizuju jedno drugo, zasniva na istinitim činjenicama. Da, Hrkalovićka je u pravu kad optužuje Stefano-

vića. I obrnuto. Iako zasad oboje štite Vučića, jasno je da su oni samo izvršavali njegova naređenja. Stefanović i Hrkalovićka, svako s ovlašćenjima u skladu s formacijskim mestom na kome su se nalazili u hijerarhiji naprednjačkog kartela, godinama su služili interesima svog šefa.

Koliko god mu se sad dodvoravali, hvaleći ga da je najpošteniji, najbolji i najpametniji čovek na svetu, u koga Hrkalovićka gleda kao u Sunce, a Stefanović kao u „vođu, koji Srbiju čini boljim mestom za život”, i Vučić zna da u te bajke niko ne veruje. I Vučić je svestan da se bliži trenutak u kome će neko - srpski sudovi ili strane službe - zaista objaviti prepisku sa skaj telefona. Kad se to desi, od stresa će i njemu puknuti debelo crevo, iz koga će iscuriti istina o njemu, članovima njegove porodice i njegovim najbližim saradnicima. Upravo je Dijana Hrkalović najavila način na koji će se tada, po opet izmenjenom scenariju, braniti od pravde.

- Sve vreme sam mislila da on legalno radi u interesu države. Međutim, ne! Na kraju se ispostavilo da nas je sve doveo u zabludu, da nas je zloupotrebljavao, a sve zarad svojih ličnih interesa - rekla je Hrkalović o Stefanoviću ono što će sutra govoriti o Vučiću.

Kad nastupi pomračenje Sunca, svi kriminalci iz naprednjačke galaksije braniće se na isti način, optužbama protiv Aleksandra Vučića. Svi njegovi saradnici će citirati Hrkalovićku - mi smo mu verovali, sve nas je doveo u zabludu, zloupotrebljavao nas je zarad ličnih interesa. Koji naprednjački kriminalac ima više da brani, žešće će optuživati Vučića. Većini to neće biti dovoljno da sačuvaju plen i ostanu na slobodi, naročito ne onima koji se nalaze na udaru stranih službi zbog kriminala međunarodnih razmera.

Primer Veljka Belivuka pokazuje kako će se odvijati taj proces deratizacije Srbije. I Belivuk je bio odani Vučićev vojnik. Po naređenju „vrhovnog komandanta”, učestvovao je u torturi nad aktivistima opozicionih stranaka tokom izbornih kampanja, zlostavljao demonstrante, štrajkače i nepodobne novinare...

Kad je pušten niz vodu, zapretio je da će otkriti i kako je, sa Aleksandrom Stankovićem, postavio oružje u Jajincima, nedaleko Vučićeve kuće, da bi to moglo da se predstavi kao priprema atentata. Priznao je i da ima saznanja o tome ko je rušio u Savamali, ko je ubio Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića, pa i da je naređenja dobijao direktno od Vučića u stanu Katarine Šišmanović.

Gde je Belivuk, tu su i Hrkalovićka i Stefanović. Optužnicu protiv Belivuka pisalo je Vučićevo Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. To tužilaštvo sad učestvuje u montiranju postupka protiv Hrkalovićke, dobro pazeći na meru, da optužnica i dokazi budu dovoljno ozbiljni da je drže u strahu, ali istovremeno dovoljno klimavi, kako bi bila blago kažnjena ili potpuno oslobođena ako ispuni svoje obaveze iz nagodbe i dokaže lojalnost. I pre tog tužilaštva, po običaju, prvu verziju optužnice protiv Stefanovića pišu Vučićevi mediji. Stefanović živi u vili na Dedinju, vrednoj 3,2 miliona evra, vozi „mercedes” od 250.000 evra, ima kolekciju skupocenih satova. „Odakle, rođače?” - pita se Hrkalovićka, koja vozi „poršea” i ima stan od 150 kvadrata, a sve je stekla sa sedam godina radnog staža, štedeći na plati od oko 900 evra.

Tužilaštvo i sudovi moći će da te i takve slučajeve procesuiraju tek kad budu oslobođeni Vučićevog uticaja. Tada će se otkriti istina i o ostalim spornim likovima, koji imaju istaknute uloge u kriminalnim i korupcionaškim aferama. Neke od njih već sada proziva Nebojša Stefanović, pre svih Vladimira Đukanovića i Aleksandra Papića.

Stefanović optužuje Đukanovića da zloupotrebljava svoj položaj u državnoj i stranačkoj nomenklaturi zarad ličnih interesa. Mnogo ozbiljnije optužbe usmerava prema svom kumu Papiću. Ono što je Vučić bio Šešelju, a što je Stefanović bio Vučiću, to je Papić bio Stefanoviću. Kao svaki ambicioni potrčko, Papić se pre dve godine okrenuo protiv Stefanovića. Ipak, ostali su mnogi tragovi zajedničkih nepočinstava, na koja sad ukazuje odbačeni kum.

- Napadima na mene skreće se pažnja sa onih koji su imali skaj telefon i komunicirali sa kriminalcima. U sklopu svega toga biće važno da naši državni organi kažu ko se krije iza kodnog imena “Šerif”. Ko je lice koje opisuje Bojan Hrvatin, zaštićeni svedok protiv Belivukove grupe. Hrvatin kaže da je čovek koji je sa njima stalno bio na vezi, ko se s njima družio, viđao i komunicirao bio izvesni Papić, čovek visokih zalizaka, sa naočarima, koji je sa njima održavao tu vrstu komunikacije preko skaj telefona. Meni u ovom trenutku ne pada na pamet ko bi to mogao da bude, ali sam siguran da će tužiocu pasti na pamet. Da li je to onaj Papić koji je 24. decembra 2020. išao u “bunker” kod Veljka Belivuka da mu nosi informacije o tome da se sprema policijska akcija protiv njega. Biće vrlo zanimljivo da tužilaštvo otkrije ko je taj čovek, odakle mu te informacije i kakva je sve krivična dela počinio sa Veljkom Belivukom. Vrlo je važno što postoji osnovana sumnja da je to upravo suvlasnik portala Objektiv, Aleksandar Papić. Upravo je Aleksandar Papić preko svoje firme Tim sistem isplaćivao Vladimiru Đukanoviću apanažu od 240.000 dinara. Naravno, Đukanović će reći da je to primao kao advokat, ali vrlo je indikativno da emisije snima u lokalu koji zakupljuje Aleksandar Papić u Ulici Jove Ilića, a da mu Papić priprema i razgovara sa svim njegovim gostima, od koji se traži da kažu nešto protiv mene - rekao je Stefanović o Papiću.

Sukobljeni naprednjački kriminalci, razmenjujući optužbe u samoodbrani i kontranapadu, iznose istinu jedni o drugima. Tačnije rečeno, zasad iznose samo deliće istine, kojima pokušavaju da zaplaše protivnike, dobro pazeći da ne odu predaleko i da ne nanesu preveliku štetu. Svi su iskoristili priliku da, dolaskom naprednjačkog kartela na vlast, zgrnu nepotrošivu imovinu, koju sad brane golim životima. Hrkalovićeva i Stefanović, osim kompromitujućih informacija koje iznose i kojima pomažu da se shvati shema Vučićevog zločinačkog udruženja, medijskim prepucavanjem prezentuju model ponašanja koji će primeniti ostali stranački i državni funkcioneri, pripadnici dvorske svite, novoformirani tajkuni i ostali kriminalci iz tog miljea.

Kad se vidi koliko krivičnih dela su do sada raskrinkali Veljko Belivuk, Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović, Vladimir Đukanović, Aleksandar Papić i ostali nesrećnici iz Vučićevog debelog creva, može samo da se pretpostavi kako će prštati kad počne predstava s pevanjem i pucanjem u kojoj će glavne uloge da imaju ozbiljniji, gabaritniji i opasniji primerci.

- Predsednik Vučić je napravio Stefanovića. Izmislio ga je, Stefanović nije postojao na političkoj mapi. Duguje mu sve što ima u životu. I da mu uradi ovako nešto, ne postoji sramnije delo od toga. Zabio je nož u leđa čoveku koji ga je izmislio. Moć ga je udarila u glavu. Glad za novcem, ljubomora, sujeta, kompleks niže vrednosti. Sve to. To je, za mene, oceubistvo - rekla je Hrkalović o Stefanoviću, nehotice vrlo precizno opisujući suštinu Vučićevog odnosa prema saradnicima, političkim i poslovnim ortacima.

Vučić je bez problema izvršio dva oceubistva. S lakoćom je od Vojislava Šešelja, koji ga je izmislio, napravio ovo što je danas. Tek nešto nežnije demolirao je svog drugog političkog oca Tomislava Nikolića, kome duguje dolazak na vlast i sve što sada ima u životu. Međutim, Vučić ne uspeva da izađe na kraj s parazitima koje je sam izmislio. Stefanovića, Hrkalovićku, Đukanovića i slične primerke Vučić je izabrao baš zato što su takvi kakvima se sada sami opisuju - gladni, sujetni, iskompleksirani i beznačajni. Sad ni s njima ne zna šta će. Koliko god pokušavao da kompromituje Stefanovića, nema hrabrosti da uđe u konačni obračun, da ga uhapsi i izloži pravosudnom progonu. Svi znaju da se Stefanović stavio na raspolaganje američkim obaveštajnim službama još u maju 2019. godine, baš kad je Hrkalovićki puklo debelo crevo. Pet meseci kasnije, takođe od stresa, pukla je “Jovanjica”, najveća evropska fabrika za proizvodnju i prodaju droge, a s njom su pukli Predrag Koluvija i Andrej Vučić. Tada je Aleksandar Vučić stavio Stefanovića na listu za odstrel, ali uspeo je samo da ga smeni s mesta predsednika Gradskog odbora SNS-a. Dalje od toga ne može i ne sme. Ne dozvoljavaju mu zajedničke gazde iz Vašingtona i Lenglija.

U mnogo ozbiljniju vrstu problema Vučić je upao kad su ga baš te gazde gurnule u sukob sa Zvonkom Veselinovićem. Vučić je značajno pomogao Veselinoviću u poslovnom usponu. Napravio je od njega milijardera, ali to ne znači da ga je izmislio. Veselinović je formatiran u drugačijem okruženju, u kome se novac, imovina, sloboda i glava ne brane izjavama na You Tube kanalima. Veselinović nije Vučićev potrčko, nego poslovni partner. Isto važi i za Nikolu Petrovića, koji s Veselinovićem deli biznis kombinacije, ali i sudbinu lica s američke poternice.

U istom rangu, ali s različitim nivoima odgovornosti i mehanizmima zaštite, nalaze se Siniša i Predrag Mali, Ana i Igor Brnabić, Zlatibor Lončar, Zorana Mihajlović, Slaviša Kokeza, Nenad Kovač, Goran Veselinović, Željko Mitrović, Goran Vesić, Bratislav Gašić... Svako od njih braniće se na svoj način, sredstvima koja bude imao na raspolaganju. Većina njih već trguje s Amerikancima, kojima nude Vučićevu glavu u zamenu za oprost grehova. Kokeza i Mitrović imaju najveće šanse za uspeh u tom poslu. Kovač, opet, pokušava da se nagodi s Amerikancima, posebno s onima iz fonda KKR, koji su zainteresovani da u Srbiji uđu u posao sa izgradnjom G5 mreže. Iako kompromitovan saradnjom s kineskim Huaveijem, Kovač je spreman da s Amerikancima, koji kontrolišu SBB, podeli posao koji je, samo u prvoj fazi, procenjen na oko 11 milijardi evra. I ostali pripadnici naprednjačkog kartela nude sve što mogu, samo da bi ostali na slobodi i, ako može, sačuvali veći deo plena.

Normalni građani Srbije prinuđeni su da prihvate svaku opciju koja vodi ka oslobođenju od diktature. Pošto opozicija nije sposobna da obori Vučića s vlasti, ljudi se nadaju da će to uraditi Amerikanci, Englezi, Nemci, njegovi aktuelni i bivši saradnici, bilo ko. Upravo ta nada pokazuje koliko je tragična situacija u kojoj se nalazi Srbija.

I ako strane službe i majstori političkog inženjeringa obore Vučića i rasture njegov kartel, to neće biti zbog pljačke Srbije i njenih građana, nego zbog teškog kriminala međunarodnih razmera, zbog šverca droge i oružja, pranja novca stečenog kriminalom i političke i poslovne saradnje s vlastima zemalja koje Amerikanci smatraju svojim neprijateljima na globalnom nivou. Ipak, građani Srbije ne mogu da biraju. I ne treba, ko god obori Vučića s vlasti, ruka mu se pozlatila. I, neka to uradi što pre.

- Prošla sam kroz pakao, kroz Sodomu i Gomoru. Više nemam šta da izgubim, nemam nikakva očekivanja - zakukala je nedavno Dijana Hrkalović.

To joj treba verovati. Radila je za Vučića, s Belivukom, Stefanovićem i ostalim naprednjačkim prvoborcima u Srbiji je gradila Sodomu i Gomoru. O tome svedoče dokumenti kojima raspolažu američke službe, Europol i Eurodžast, koje su srpskom Tužilaštvu za organizovani kriminal prosledili dešifrovane tekstualne i glasovne poruke preko aplikacija anem i skaj. Raskrinkana je komunikacija 1.800 kriminalaca svih vrsta, onih pravih, iz podzemlja, s njihovim kolegama iz državnih institucija. U više od 60.000 poruka opisan je sav užas koji je Vučić raširio Srbijom. Svaki od autora tih poruka, od kreatora užasa koji još traje, biće kažnjen, ali niko tako teško kao Aleksandar Vučić.

Istorija je puna diktatora koji su neslavno završili svoj put. Slobodan Milošević je deset godina suvereno vladao Srbijom, da bi sledećih pet godina proveo u zatvoru, gde je i umro. I Milošević je svrgnut uz pomoć Amerikanaca, i to na mnogo teži način, s brutalnijim posledicama nego drugi diktatori čiji pad je kreiran u istoj laboratoriji u Lengliju. Amerikanci su uspešno sproveli proces obaranja čileanskog diktatora Avgusta Pinočea posle 17 godina vladavine.

Pinoče se nagodio s Amerikancima, pa mu je dopušteno da, pre pada, izvrši ustavne promene, kojima je dobio garancije da neće odgovarati za zločine koje je počinio njegov režim. Slične garancije je sebi obezbedio Suharto kad je odlučio da se povuče s mesta predsednika Indonezije i za naslednika postavi svog favorita Habibija. Vučić može samo da se nada da će s vlasti otići s garancijama kakve su imali Pinoče i Suharto, iako su i oni kasnije izloženi progonu. Dug je spisak diktatora, koji su posle perioda na vlasti, ostali bez imovine, prognani u strane države, zaboravljeni od političkih saveznika i poslovnih partnera, pa i od članova svoje porodice.

Paragvajski general Alfredo Stresner je godinama imao podršku Amerikanaca. Kad su se okolnosti promenile, oboren je s vlasti, pobegao je u Brazil i ostatak života proveo u siromaštvu, retko napuštajući stan. Horhe Serano je, posle pada, prognan iz Gvatemale u Panamu. Idi Amin Dada je iz Ugande zbrisao u Saudijsku Arabiju. U Haitiju su, jedan za drugim, smenjivani diktatori Bebi Dok Divalije i general Raul Sedras. Divalije se skrasio u Francuskoj, bez novca i porodice, a Sedras je poslednje godine života proveo u Panami. Žan Bedel Bokasa je Centralnoafričku Republiku proglasio za carstvo, a sebe je krunisao za cara. Posle svrgavanja s vlasti nastanio se u Normandiji. Kad je pokušao da se vrati u zavičaj, uhapšen je i osuđen na doživotnu robiju. Dobio je pomilovanje kad se odrekao carskog trona i preobratio u hrišćanskog sveštenika. Ne zna se da li će Vučića zadesiti neka od tih sudbina, ali ove opcije su mu bolje nego da prođe kao Nikolae Čaušesku.

Ne zna se ni kako će proći ko od Vučićevih saradnika, ali to može da se nasluti po primerima iz Miloševićevog nasleđa. Zoran Sokolović i Vlajko Stojiljković, dvojica Miloševićevih ministara policije, svaki iz svojih motiva, izvršili su samoubistva. Rade Marković, šef Državne bezbednosti, završio je na 40-godišnjoj robiji, kao i Milorad Ulamek Legija i dvadesetak ostalih pripadnika Jedinice za specijalne operacije. Petooktobarski prevrat Milošević je dočekao bez pomoći opravdano odsutnog Željka Ražnatovića Arkana. Po sličnom scenariju odvijaju se i poslednje epizode Vučićeve vladavine.

Ubijen je njegov konsiljere Vladimir Cvijan, a i ne samo on. Ubio se Oliver Antić. Belivuka nije zadesila Arkanova sudbina, ali sklonjen je sa ulice, ne može više da predvodi Vučićeve batinaške eskadrone.

U vrhu Srpske napredne stranke ima mnogo kandidata za dugogodišnje robije. Neki od njih, poput Hrkalovićke i Stefanovića, već pišu optužnice sami protiv sebe, ali i protiv Aleksandra, Andreja i Danila Vučića. Neka ih, nek obave kolonoskopiju Vučićevog debelog creva, posle koje će biti ulonjeni svi kancerogeni elementi od kojih boluje Srbija.