Ustanak ili nestanak

Mozaik jedne zavere: elektromafija i glavni pravci finansiranja balkanskih režima

IGRAČI U STRUJNOM KOLU

Kratko pamćenje i lakoća zaborava ubijaju i ljude i države. Dobrih primera takvog samouništenja u Srbiji ima na pretek. Jedan takav skoro zaboravljen (a u režimskim medijima namerno prećutan) slučaj, desio se pre samo pola godine, jula meseca prošle 2022. između 26 i 27 jula, kad je potpisan „energetski sporazum" na polutajnom sastanku između predstavnika nepriznatog Kosova i jedne američke provladine, navodno nezavisne agencije, u čijem bordu sede i neka dobro poznata imena političke elite SAD. Kakva je veza ove albansko-američke akcije lobista u Vašingtonu, (preko pomenute „nezavisne" agencije) sa nedavno donetom odlukom evroatlanske bezbednosne zajednice, da upravljanje energetskim sektorom u Srbiji poveri Norveškoj državi i njenim stručnjacima. Na kakav način je odlazeći diktator Aleksandar Vučić pokušao srpskoj javnosti da predstavi dolazak ove "prinudne uprave" koja će rukovoditi sistemom EPS-a i čitavim energetskim sektorom u Srbiji. Po čijem izričitom zahtevu je sve ovo A. Vučić bezuslovno prihvatio, i kako je jedan diplomatski skandal otkrio mnogo više o finansiranju ovako poslušnih državnih službenika u čitavom regionu nekadašnje Jugoslavije.

Nikola Vlahović

Jedan važan događaj koji su režimski mediji u Srbiji, zajedno sa svojim „glavnim urednikom" Aleksandrom Vučićem ocenili kao „nebitan", promeniće iz temelja svaku nadu da će država Srbija imati zagarantovani deo energetskog profita sa Kosova. A, bilo je do dolaska režima A. Vučića, i pravnih mogućnosti i realnih nada.

Naime, 25 .jula 2022. predstavnici samoproglešenog Kosova, prisustvovali su potpisivanju energetskog sporazuma sa nezavisnom agencijom SAD „Millennium Challenge Corporation" (MCC) - u čijem bordu direktora se nalazi već duže vremena i državni sekretar SAD Entoni Blinken i Alis Olbrajt, ćerka Medlin Olbrajt, formalno vlasnica pomenute agencije. Tog dana, potpisan je prvi veliki energetski sporazum ove US agencije sa Kosovom, vredan skoro 240 miliona dolara, koji bi navodno trebalo da obezbedi energetsku stabilnost samoproglašenog Kosova. Sporazum je u ime Kosova postpisala ministarka energetike Artane Rizvanoli, a u ime „Milenijum čelendž korporejšn" (MCC) izvršna direktorka te agencije Alis Olbrajt. Predsednica samoproglašenog Kosova, Vjosa Osmani i predsednik vlade Aljbin Kurti su prisustvovali potpisivanju a nakon toga u Stejt Departmentu imali zatvoreni sastanaka sa američkim državnim sekretarom Entoni Blinkenom.

Nekoliko meseci ranije, Blinken je o namerama Alis Olbrajt, obavestio A. Vučića, a ovaj je to prihvatio „kao gotovu stvar", računajući valjda da je ta „gotova" stvar obavljena okupacijom Kosova i Metohije od strane američke armije, još 1999., kad je pokojna M. Olbrajt ostvarila osvajačko „pravo na pljačku" i stavila svoju zločinačku šapu na imovinu R. Srbije.

Međutim, Vučićev režim je uvučen u brojne kriminalne radnje kad su energenti u pitanju, ali toliko duboko da su i taj režim i on lično, postali deo šire, međunarodne korupcionaške hidre.

Pred kraj prošle 2022. godine, 7. decembra, još jedan simptomatičan događaj, potvrdio je da je to tako...Tog dana je administracija Evropske unije donela odluku da će čitavih milijardu evra uložiti tokom 2023., u takozvane „obnovljive" izvore energije u Srbiji i još tri države takozvanog Zapadnog Balkana. Određeno je da taj novac bude podeljen „na pola", pa je 500 miliona evra predviđeno u vidu bespovratnih sredstava, a „ostatak" od još 500 miliona evra kao direktna budžetska pomoća i za ublažavanje posledica energetske krize „za ranjiva domaćinstva", te male i srednje firme.

Režim Aleksandra Vučića, ukoliko još bude postojao do isplate skoro jedne trećine ove sume (koliko pripada Srbiji, kao zemlji kandidatu za EU), ubaciće i taj novac, kao i većinu drugih EU sredstava, u tokove svojih kriminalnih poslova.

Izvor ovog magazina iz Brisela, raspolaže detaljnim podacima o istrazi koju vodi Europol u vezi sa mafijaškom mrežom koja pljačka ovakva sredstava EU za takozvanu energetsku efikasnost, u odsustvu ruskih energenata. Istragom je obuhvaćena i Vučićeva Srbija, tačnije njegov režim sa fokusom na „energetsku vlast" kojom on neposredno diriguje.

Naime, nedavno je otkriveno da je italijanska mafijaška frakcija, „Ndrageta", opljačkala čak 4,4 milijarde evra pomenutih sredstava, što je italijanski ministar finansija Danijel Franko nazvao „jednom od najvećih prevara u istoriji Italije".

Međutim, „Ndragenta" se nije zadržala samo na pljačku tih sredstava na terenu Italije, nego je taj isti koncept primenila i na zemlje Balkana, između ostalih i Srbiju. Pljačka je funkcionisala krajnje jednostavno: „Ndragenta" je pratila stanja privatnih i državnih preduzeća preko kojih je planirana isplata ovih EU sredstava, pa im je (milom ili silom) unapred nudila „najpovoljnije" dugoročne pozajmice i vršila „dokapitalizacije". Tako pozicionirana kao „bezimeni" suvlasnik pomenutih firmi, isplatu iz fondova EU, dobijala je praktično „na ruke". Nakon što je „šema provaljena" u Italiji, isti princip, preko brojnih posrednika, „Ndrageta" je počela da primenjuje, na zemlje tzv. Zapadnog Balkana, pa i Srbiju, kao (još uvek) zemlju kandidata za EU.

Novac namenjen energetskim potrebama stanovništva, usmeren je na kupovinu zlata i drugih plemenitih metala, te kriptovaluta. Takođe, na ovom delu Balkana, tim donatorskim novcem ova mafijaška mreža vrši kupovinu šuma, rudničkih kompleksa i poljoprivrednog zemljišta.

Navodno začuđen ovom „pojavom" bivši italijanski premijer (i jedan od „apostola" bankarske mafije) Mario Dragi, nazvao je ovaj sistem pljačke „Ndragete" sramnim, što je izazvalo podsmeh onih koji znaju za ulogu ovoga čoveka u gigantskim EU transakcijama novca u ruke mafije, te raznih diktatora i njihovih kriminalnih režima.

Zašto su, uprkos ovim i brojnim drugim dokazima, „sive eminencije" Evropske unije, na čelu sa Ursulom Fon Der Lajen, „bacile" još jednu milijardu evra u budžete balkanskih režima, a posebno u ruke srpskog diktatora Aleksandra Vučića, znajući da će taj novac biti ubačen u kriminalne tokove?

Kako već pomenuti izvor ovog magazina tvrdi, cilj je čisto korumpiranje i indirektno finansiranje „evroatlanskih snaga" u zemljema za koje postoji „realna opasnost od ruskog uticaja".

To, naravno, nije i jedini način finansiranja i očuvanja „lojalnih" režima, bez obzira što su duboko kriminalni, antidemokratski, poput Vučićevog režima u Srbiji. Jer, novac za korumpirane vlade na Balkanu, pa čak i za njihove smene ili postavljanja, evroatlanska obaveštajna mreža šalje raznim kanalima. Na primeru jednog diplomatskog skandala, jasno je vidljivo kako i taj način „finansijske podrške proatlanskim snagama" funkcioniše...

Slučaj Martina Berišaja, ambasadora Kosova u Zagrebu, preko koga su multimilionske sume evra i dolara isplaćivane za potrebe regionalnih „lidera" i njihovih stranaka, tek delimično govori o ogromnom novcu kojim takozvana evroatlanska zajednica finansira „ugrožene od ruskog uticaja". Samo u toku 2019. i 2020. godine, ambasador Berišaj je podigao više od pola miliona evra, dobijenog od strane kompanije GEN-I, glavnog distributera električne energije u Sloveniji.

Protiv Berišaja je kosovska Agencija za korupciju podnela krivičnu prijavu, a mediji su pisali da je on od 2019. do aprila 2022. godine od kompanije GEN-I dobio najmanje 1,5 miliona evra, izbegavajući poreze. Opozicija u Prištini tvrdi da iza svega stoji premijer Aljbin Kurti i da je čak 14 miliona evra pomenuta kompanija prebacila za njegovu predizbornu kampanju. Tim novcem je finansirana predizborna kampanja Aljbina Kurtija na Kosovu, a kako izgleda, i određena „pomoć mogućem koalicionom partneru" isplaćena je i pozamašna suma Vučićevoj „Srpskoj listi", tačnije, njenim „prvacima". Nije prvi put da se to dešava, ta njegova privatna stranka na Kosovu, dobijala je novac iz privatnih fondova članova prethodnih vlada nepriznate države.

Sasvim slučajno ili sasvim namerno, na onlajn aplikaciji pod nazivom ERAR, viđeno je da da je gore pomentui slovenački GEN-I, od avgusta do decembra 2019. preko svoje srpske podružnice u Beogradu u nekoliko transfera podigao više od četiri miliona evra. Ubrzo, nakon podataka koje je slovenačka SOVA (obaveštajna agencija) dobila „sa terena", iz Srbije, Tatjana Bobnar, bivša ministarka unutrašnjih poslova u vladi Roberta Goloba, podnela je ostavku. Vlada Roberta Goloba, koja se držala koliko god je mogla „po strani" kad je rat u Ukrajini u pitanju, podrivena je jednom „evroatlanskom" akcijom isplate iz energetske kompanije GEN-I (samo u dve bankarske operacije prebačeno je oko 11 miliona evra, putem transfera sa podružnice kompanije u Tirani 2021. godine).

Bivši član američke vlade u vreme Baraka Obame, izvesni Arun Čodijari, pomogao je kampanju Aljbina Kurtija 2021. godine, ali i referendumsku kampanju u Sloveniji o Zakonu o vodama. U akciju je bila uključena i balkanska grupa stipendista „Fondacije Barak Obama". Preko prijatelja Aruna Čordijarija u Srbiji, isplaćivan je novac i pojedinim članovima Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, kako bi pojedini zakoni „brže prošli" za potrebe sakrivenih investitora u Beogradu i drugom većim centrima u Srbiji.

Predstavništvo slovenačke energetske kompanije GEN-I (očito pod kontrolom evroatlanskih operativaca), sa svoje podružnice u Sarajevu prebacila je od 2015. do 2020. godine, na svoju podružnicu u Sarajevu. I to je bio akt „finansijske podrške borbi protiv ruskog uticaja" u BiH.

I mada je zbog ovakvih „transakcija" prema zemljama poput Srbije, BiH, i Albanije, a posebno preko samoproglašenog Kosova, jedna grupa „neobaveštenih" EU administrativaca podnela na 250 stranica opisanu krivičnu prijavu protiv balkanskog elektrokartela, gde je GEN-I „izložen" na više od dvadeset stranica, svakom evropskom tužiocu biće teško da odvoji „običnu" od „sistemsko-obaveštajne" korupcije. Jer, na tih 250 stranica nalaze se svi kriminalni krigovi i pojedinci iz „elektromafije" Balkana, u poslednjih 20 godina, gde se „naročito ističu" ljudi poput Nikole Petrovića, ali i „sivih eminancija" poput Vuka Hamovića.

Pet milijardi evrospkih donatorskih evra nestalo je na Balkanu u poslovima sa strujom. U „aferi Berišaj", pominje se suma od skoro 100 miliona evra. U paničnom strahu, sadašnja vlada samoproglašenog Kosova, pre svega A. Kurti i V. Osmani, „perući ruke", podneli su navodno krivičnu prijavu protiv Berišaja, putem Agencija za borbu protiv korupciju.

Tragikomično, ali su skoro svi kosovski mediji na albanskom saznali da je Kurti u predizbornoj kampanji i kasnije dobio iz tih „fondova" oko milion i po evra. Opranih.

Ni to nije sve: Martin Berišaj je sa svog bankovnog računa u Crnoj Gori prebacio oko 600.000 evra u gotovini predsedniku Pokreta Sloboda u Sloveniji Robertu Golobu. Berišaj je vlasnik MB Konsaltinga u Crnoj Gori, a na račun te firme je "srpska filijala GEN" uplaćivala novac. Istina, crnogorsko pravosuđe je zvanično ocenilo „da nema osnova za krivično gonjenje protiv bilo kog lica za bilo koje krivično delo koje je u nadležnosti Specijalnog državnog tužilaštva, ili drugo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti". Stvar je, dakle, van nadležnosti CG pravosuđa.

Ali, kao što je poznato, 8. novembra 2022. godine, i Osnovni sud u Prištini izrekao je oslobađajuću presudu četvorici bivših ministara Vlade Kosova, zbog sumnje da su počinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja i pripadajućih ovlaštenja, u slučaju privatizacije Kosovske elektrokorporacije. Dakle, ni tu nije bilo „osnova za krivično gonjenje".

Gore opisani sporazum sa agencijom Alis Olbrajt, ćerkom Medlin Olbrajt, zvanično je u ime Kosova potpisala ministarka energetike Artane Rizvanoli. Kurti i Osmani nisu ništa potpisivali ali su „prisustvovali". Izvor iz Brisela tvrdi da su i Aleksandar Vučić i njegov režim „namireni". Jer, Vučić očito zna sa kim ima posla, i zato će, makar „nejakom rukom A. Brnabić" biti potpisano priznanje do sada nepriznatog Kosova.

No da bi stvari bile jasnije, treba znati i podatak da na Kosovu, tačnije u Prištini, već duže vremena „stoluje" Sara Olmstad je direktorka agencije porodice Olbrajt (MCC-a za Kosovo). Pre dolaska u MCC, radila je u Kancelariji koordinatora za obnovu i stabilizaciju pri Stejt Departmenta i „RAND Corporation" (RAND Korporacije). Rand Korporacija je američka neprofitna organizacija koja se bavi globalnom politikom za interese vlade SAD, a pre svega američke vojno obaveštajne mreže. Sa tim ciljem je i osnovana 1948. godine. Formalni osnivač bila je avio kompanija „Daglas". Rand Korporacija je tako „pokrivena", radila i onda, a radi i danas, geostrateške analize za potrebe američke vojske. Njeni finansijeri su američka vlada i privatne fondacije, korporacije i milijarderi „kojima je sve oprošteno", shodno visini donacije koju daju.

Posao Sare Olmsted na Kosovu, mnogo je širi i važniji od zastupanja kriminalnih apetita naslednice Medlin Olbrajt.

Da slika ovog zavereničkog, ali u potpunosti realnog, istinitog mozaika bude kompletna, treba pomenuti i od svatske i domaće javnosti prilično dugo sakrivanu činjenicu da Skupština Srbije i skupština nepiznatog Kosova, već dugo pregovaraju u malom švajcarskom mestu Soloturno. Tu se redovno sastaju predstavnici parlamentarnih stranaka Srbije i Kosova kako bi razmenili mišljenja o budućim odnosima i rešavanju hitnih pitanja. I to ne od juče, nego još od 2016. godine, kad su

Prema takozvanim pod "Chatham house" (Četam haus) pravilima, bez prisustva javnosti, ovde se debatuje „o zajedničkom interesu i Beograda i Prištine da razvijaju dobre i stabilne odnose". Izvor ovog magazina bio je prisutan na jednom takvom sastanku 2022. godine, gde su sa srpske strane učesnici bili Nemanja Starović iz Srpske napredne stranke, Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke, Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije, Đorđe Pavićević iz pokreta "Ne davimo Beograd", dok su ispred Kosova učestvovali Ardijan Đini iz ABK, Ljufti Haziri iz DSK, Mimoza Kusari Ljilja iz pokreta Samoopredeljenje.

Bili su prisutni i predstavnik švajcarskog Saveznog ministarstva za spoljne poslove Roland Salvisberg, kao i predstavnici CIG-a Gresa Baftiu, Špetim Gaši i Aleks Grigorev. To takozvano Veće za uključivo upravljanje (CIG) ponovno se okupilo 11. i 12. novembra 2022. U istom mestu (Solothurn, Švajcarska), održan je tzv. okrugli sto, gde je izgleda i pripreman dovar deo onoga što će u narednim nedeljama i mesecima biti „pričitano" grašđanima Srbije i sada već „otpisanim" Srbima sa Kosova.

Nemački analitičar iz Berlina, Bodo Weber, „skoro je siguran" da Vučić lično neće potpisati ono što mu je stavljeno u obavezu (priznanje Kosova i sankcije Rusiji), nego da će taj dokument („usaglašavanje Srbije sa EU") potpisati predsednik vlade Srbije. Ali, Weber ne zna ono što „tajna diplomatija" već zna: Vučić je stavio svoj potpis na sudbonosno „odstupanje sa trona". Tražio je „grejs period", da mu ga daju u ime minulog, destruktivnog staža, tokom koga je uništavao državu kojom je diktatorski vladao.

Taj kompromis još nije postigao i neće. Razlog zašto je to tako treba tražiti u najnovijoj aferi sa evropskim komesarom Varheljijem, koji je primio veliki novac iz „fondova" pomenutih u ovoj neverovatnoj šaradi, i to od strane Vučićevog režima.

Naime, Varhelji je, kako istraga kaže, „šminkao" i prikazivao lažne pobede Vučićeve ekonomije, predstavljajući to Evropskoj komisiji, EU parlamentu i drugima, kao „prosperitetnu priču". Licemerno i prema Varheljiju, koji je radio isto ono što su i drugi „bogovi" u Briselu radili, žmureći na Vučićeve prevre, diktaturu, medijski mrak, kriminal i sve drugo čime se njegov režim isticao.

Ali, i ta je „sveća dogorela". Ako bude nebeske i zemaljske pravde, te redovnog suda a ne suda istorije kome se on nada, čeka ga u najboljem slučaju polumrak. U sobi tri sa tri.

Glosa

Ali, i ta je „sveća dogorela". Ako bude nebeske i zemaljske pravde, te redovnog suda a ne suda istorije kome se on nada, čeka ga u najboljem slučaju polumrak. U sobi tri sa tri.

Glosa

Jedna grupa „neobaveštenih" EU administrativaca podnela na 250 stranica opisanu krivičnu prijavu protiv balkanskog elektrokartela, gde je GEN-I „izložen" na više od dvadeset stranica, svakom evropskom tužiocu biće teško da odvoji „običnu" od „sistemsko-obaveštajne" korupcije. Jer, na tih 250 stranica nalaze se svi kriminalni krigovi i pojedinci iz „elektromafije" Balkana, u poslednjih 20 godina, gde se „naročito ističu" ljudi poput Nikole Petrovića, ali i „sivih eminancija" poput Vuka Hamovića.