Do koske

„Zlatna groznica" odlazećeg diktatora: kuda i kako sa državnim blagom

BOGATAŠ I SIROMAH

Zbog čega je odlazeći samodržac još prošle godine naredio hitno povlačanje zlatnih rezervi Srbije iz evropskih trezora gde su bile deponovane (Cirih, London...), kakvu je „naredbu" izdao guvernerki Narodne banke Srbije u vezi sa tim i da li je panika ovog posrnulog diktatora utoliko veća, što ima realan strah od zapadnih sankcija, i zato što je bekstvo iz uništene države, sigurnije sa zlatnim polugama u svom posedu. Za koje namene je Vučić kupio „objekat broj dva" u Njujorku, nakon što je ličnom pogodbom u elitnom delu grada kupio rezidenciju za sedište delegacije pri UN.

N. Vlahović

„Imamo više novca nego druge zemlje, javne finansije su u dobrom stanju, Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i velike rezerve zlata".

Ovim i ovakvim tvrdnjama Aleksandar Vučić „troši" svoj poslednji predsednički mandat, želeći da stvori utisak u javnosti da zlatom i deviznim rezervama uvek može da isplati najvažnije državne službe, vojsku, policiju, zdravstvo, školstvo...

Ovaj očito ozbiljno bolesni čovek (što i sam često tvrdi), sposoban je da sebe u jednom danu građane Srbije predstavi kao puku sirotinju, a već sledećeg dana da ih „ohrabri" vešću kako je pronađeno ogromno nalazište zlata u Srbiji, te da će baš oni, biti jedan od retkih naroda u svetu koji će preživeti strahotu globalne krize.

A, prema Ustavu i zakonima ove države, Predsednik Republike ne bi smeo ni da pomisli da manipuliše zlatom i deviznim rezervama države. Tako na primer. članom 50. Zakona o Narodnoj banci, propisano je da Narodna banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.

Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.

Ali...

Uprkos Ustavu i zakonima, Aleksandar Vučić, kao čovek iznad svih i svakoga, ličnom „direktivom" učinio je da rukovodstvo Narodne banke Srbije kupi na svetskom tržištu po zvaničnim cenama 10 tona zlata (jer ni Bor ni Majdanpek nemaju kapaciteta za toliku proizvodnju i u takvom roku), te tako poveća rezerve zlata sa 20 na 30 tona. Predviđena suma za tu kupovinu zlata na svetskom tržištu bila je oko 350 miliona ali je u međuvremenu znatno povećana. Naime, kupovina zlata obavljena u trenutku svetske krize, obavezno podrazumeva i znatno veću cenu. Mudra državna politika radi te transakcije dok je „more mirno".

Ni Vlada Srbije ni Skupština Srbije nikada nisu postavili pitanje, koji je Vučićev savetnik učestvovao u prodaji zlatnih rezervi dok je bio na položaju guvernera ili ministra finansija, pa je došlo do kupovine po najvišim cenama. Javnost u Srbiji nemo gleda kako već godinama jedsn jedini čovek, u otvorenoj diktaturi, upravlja monetarnom i fiskalnom politikom i kako njegova guvernerka Jorgovanka Tabaković, samo potpisuje ono što „Vučić naredi" i kako Vlada Srbije bez pogovora sprovodi u delo sva njegova dnevna, nedeljna, mesečna i godišnja ludila.

U slučaju Vučićeve „zlatne groznice" to izgleda ovako: prema njegovoj zamisli, Srbija svoje rezerve zlata sa postojećih 30 tona, do kraja 2023. godine treba da uveća na 50 tona. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdila je da se u trezoru nalazi ukupno 20,8 tona zlata i da se razmatra mogućnost za kupovinu nove količine.

Vučić se javno hvali time što će potrošiti dve milijarde evra iz deviznih rezervi na kupovinu zalta za te iste rezerve(!) pa je tim povodom rekao: „Pedeset tona, imajući u vidu situaciju u svetu, više neće biti 1,7 milijardi evra, već bliže dve milijarde, imajući u vidu vreme koje nam je potrebno da to kupimo, a da ne ugrozimo stabilnost rezerve novca koji imamo".

Iz razloga prodaje RTB Bora, njegov režim dana bi morao da kupuje od kineske kompanije Zi Đin zlato po ceni koje Kinezi diktiraju. A, ona je i kod njih, takođe „svetska" jer ga manje ima (oko jedne tone godišnje) i Kinezi ne pokazuju potrebu da ga „stave na tržište".

Tona zlata na tržištu košta 36,9 miliona evra, tako da je lako pomnožiti Vučićevu potrebu od 20 tona zalta sa tom cenom i videti koliko će iz deviznih rezervi to biti plaćeno.

Ovo nije ni prva ni jedina samostalna, drska i protivzakonita finansijska „akrobacija" koju je izveo Aleksandar Vučić, navodno iz straha da ga ne zadese sankcije Zapada (zbog čega je on lične naredio povlačenje više tona zlata iz švajcarskih banaka.

Kao posledica ove „samostalne" i nezakonite aktivnosti, u Republičkom zavodu za statistiku nemaju tačne ni službene ni neslužbene podatke o tome kolika je proizvodnja zlata RTB Bora, koliko Srbija stvarno ima zlatnih rezervi, ali ima podatak (strani izvori) da je Srbija po količini zlata u rezervama, na 59. mestu u svetu. Mada je većina zlatnih poluga deponovano u Narodnoj banci Srbije, jedan deo njih se ipak nalazi u inostranstvu. I to se čuva kao „državna tajna".

I još jedan podatak u vezi sa tim: prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938. godine, a zaključno sa 2017. godinom, u RTB-u je proizvedeno ukupno oko 160 tona zlata. Jugoslovenske zlatne poluge iznete su u SAD „na čuvanje", na samom početku Drugog svetskog rata. Reč je o 41.667 kilograma zlata koje je tada vredelo 46 miliona dolara i nalaze se u trezorima Federlnih rezervi SAD. To zlato danas ima mnogo veću, tačnije, neuporedivo veću vrednost.

Srbija kao jedina pravna naslednica Jugoslavije, za vreme režima Aleksandra Vučića nikada nijednom rečju nije pomenula tu državnu imovinu pred vlastima SAD. Jedan penzionisani diplomata koji je bio dugo godina „supervizor" jugoslovenskih i srpskih diplomatsko konzularnih predstavništava na američkom kontinentu, tvrdi za ovaj dvonedeljnik da su Aleksandar Vučić i oni pre njega, „založili" deo tog deponovanog zlata za velike zajmove Svetske banke i MMF.

Deo nikad vraćenog zlata nalazi se i u Londonu. Ni posle pada komunizma u Jugoslaviji, ni nakon povratka državnosti Republike Srbije, Velika Britanija nije odgovarala na pitanja u vezi sa tim zlatom.

Prema jednoj skorijoj transakciji koju je samostalno izveo, mimo svih zakona i procedura, ali i prema nekim „prekomorskim" saznanjima o daljim namerama A. Vučića i njegove družine, vide se i njegove očajničke namere da se svetu i Srbiji i dalje predstavlja kao „baron", koji vlada situacijom.

Naime, uoči pravoslavnog Božića, 6.januara ove 2023. godine, nadležne službe Vlade Srbije obavile su kupovinu nove zgrade u Njujorku, za svoju Stalnu misiju pri Ujedinjenim nacijama u gradskoj kući na otmenom mestu Marej Hilu.

Kako je o tome pisao uvek dobro obavešteni „Njujork Post", Srbija je ovu petospratnu luksuznu rezidenciju kupila za oko 8 miliona dolara, a prema evidenciji gradske imovine, preciznije, 7,9 miliona dolara. Na početku 20. veka bila je to kuća uglednih Njujorčana, Tomasa i Fani Klark, a kasnije je postala vlasništvo Kluba kolekcionara (od 1937. godine).

Lokacija i cena, ali i istorijska važnost ovog objekta koji je upisan u spomenike kulture grada Njujorka, privukli su pažnju američke javnosti, tim pre što je kupac Srbija, jedna od tri najsiromašnije države evropskog kontinenta. Njujorški kulturolog. B.J. Lorens, rezignirano je izrazio nadu da će „novi vlasnik znati da čuva ovu arhitektonsku relikviju", a mnogi koji su komentarisali ovaj događaj, izrazili su čuđenje zašto Srbija, koja je u dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi, nije kupila duplo jeftiniji i takođe po kvadraturi odgovarajući prostor, u „manje elitnom delu Njujorka".

Ova kupovina dogovorena, kao i mnoge druge Vučićeve solo akcije, njegovom „neposrednom pogodbom" sa prethodnim vlasnicima. Ta „pogodba" se desila još u septembru prošle 2022. godine, kad je Aleksandra Vučić boravio u Njujorku, prilikom sednice Generalne skupštine UN. U tom periodu prodato je i staro sedište jugoslovenske Stalne misija pri UN, za cenu od 50 miliona dolara (Srbiji je pripalo preko 40 odsto te sume). Odlazeći samodržac, samostalno je preko svojih „stručnjaka", ugovorio i kupovinu još jedne zgrade (ovaj put za neke druge namene, o čemu će takođe on lično doneti odluku). Ta planirana transakcija još nije obavljena. A, kad bude sasvim stavljena u funkciju, upućeni izvor kaže da će baš u njoj biti jedan „berzanski" centar, odakle će njegove bolesne i megalomanske ideje o trgovini zlatom i drugim plemenitim metalima, te drugim dragocenostima, a preko berze u Njujorku, u budućnosti izdržavale njegove i prohteve njegovih najbližih ljudi.

Za tu potrebu, dobrih brokera u Njujorku uvek ima. A, ima i skupih advokata da ga zastupaju, kad ga neka bolja i odgovornija država Srbija u skoroj budućnosti bude gonila po službenj dužnosti.

Psihopatska potreba odlazećeg srpskog diktatora da u javnosti svakodnevno priča bajke o „velikim ekonomskim uspesima" i „genijalnim" finansijskim transakcijama, te o velikim državnim resursima i milijardama evra i dolara investicija, obavezno je „začinjena" stalnim opravdanjima da on i njegova porodica „ništa nisu ukrali".

Ako javnost na trenutak i zanemari neveštu priču o njegovom „ličnom i porodičnom poštenju", svakako ne treba da zaboravi na činjenicu, kako je A. Vučić donosio i još donosi odluke i „neposredno ugovara" javne i tajne poslove, „ u ime naroda" a protiv Ustava i zakona ove zemlje, nanoseći neopisive štete sadašnjoj i budućim generacijama njenih građana.

Glosa

Ugledni zagrebački novinar Darko Hudelist, svedoči u svojim dužim „esejima" o Aleksandru Vučiću piše kako je srpski diktator bio impresioniran nakon 15 minuta razgovora sa kardinalom Bozanićem, te svedoči da je Vučić rekao nešto o SPC kad su u Beogradu prolazili pored hrama Sv. Save (a „ne ide u prilog SPC"), te kako je uočio da se Vučiću „više sviđa protestantizam"...